Палилулац је фудбалски клуб из Београда основан у недељу 15. јуна 1924. године. Сениорска екипа је привремено неактивна од сезоне 2014/15. године, док су млађе категорије клуба (петлићи, пионири, кадети и омладинци) и даље активне и такмиче се у оквиру Фудбалског савеза Београда. За сезону 2019/20. клуб је активирао први тим који се такмичи у Међуоппштинској лиги Београд. Навијачка група се зове „Зелени шкорпиони”.
Дана (недеља) 15. јуна 1924. године Гг Бранко Николић Либаде, Бранко Стојановић и браћа Радомир и Славко Марков, власници парне пекаре „СОКО”, [1] уз подршку и помоћ групе заљубљеника у фудбал основао је Београдски Спортски клуб „Златибор“ у старој кафани „Соколовић“ која се налазила у Београду на углу улица Станоја Главаша и Ратарске (данас: „27. Марта”). За боје клуба и дресова изабрана је зелено-бела боја. Под именом БСК „Златибор“ клуб се такмичио до 1928. године када је променио име у ФК Палилулац на ванредној скупштини клуба 16. септембра.1928. године[2], али и ако је промењено име клуба, боје су до данас остале исте, препознатљива зелено-бела се није мењала. Највећи предратни успех било је освајање титуле првака Другог разреда 1929. године. На ванредној скупштини Срспког лоптачког савеза (СЛС) Г-дин Бранко Николић Либаде изабран је у управном одбору СЛС.[3]
У Другом светском рату 17 играча и чланова управе клуба изгубило животе учествујући у борби против окупатора. Послератно окупљање догодило се 1948. године у кафани Палилула на углу улице Старине Новака и Кнез Данилове, а „оживљавању“ Палилулца допринели су браћа др Мома и др Аца Кесеровић, Сингер Јовановић, Дуле Живановић „Мучкомозац” и голман клуба Гојко Џепина. Уз присуство г-дина Бранка Николића званог Либаде и Милана Марковића окупили су се стари чланови и пријатељи клуба и том приликом је поново активиран рад Палилулац, а постигнут је договор да се задржи и име клуба, као и препознатљива зелено-бела боја дресова. Од тада се клуб такмичи под окриљем Београдског фудбалског савеза. Палилулца је после Другог светског рата водио г-дин Бранислав Голубовић Голуб који је био један од важнијих људи у историји клуба, а као занимљивост се може навести податак да је њему чак и припадало земљиште на коме се данас налази стадион Палилулца што показује колика је била љубав и посвећеност клубу човека кога су сви звали чика Голуб.
Палилулац је регистрован 1948. године као Спортско друштво у оквиру кога су била спортска друштва-клубови за:
Из редова Палилулца потекло је више играча који су се касније афирмисали у клубовима савезних лига, а најпознатији играч из предратног доба био је Александар Петровић Пикавац, који је касније био члан СК Југославија и државни репрезентативац. Једно време је у Палилулцу играо и Благоје Марјановић Моша.[4], као и Бранислав Голубовић Голуб, Љуба Ђорђевић,Хара, браћа др Мома и др Аца Кесеровић и многи други.
У периоду од 1961. до 1965. године Палилулац је најпре самостално (од 1961 до 1963. године), а касније у координацији са Партизаном из Београда био организатор јединог омладинског турнира на овим просторима. На једном од тих турнира за Палилулац заиграо је тада анонимни Драган Џајић који је касније постао фудбалер Црвене звезде. и легенда домаћег и светског фудбала.
Данашњи изглед Палилулске касине где је 1948. године донете одлука о активирању клуба.
Бранислав Голубовић и Гојко Џепина
Срђан Алексић интервенише на утакмици 1949/50. Палилулац — Омладинац 2:0.
Аца Кесеровић (лево) у продору на утакмици 1955
Мома Кесеровић у разговору са публиком на полувремену такмице 1. мај 1955. ФК Палилулац — ФК Бежанија 1:0.
Гојко Џепина, Златан, чика Голуб и Слободан Мартиновић Шуле. У позадини је аутобус[а] који је превозио играче на тренинге и утакмице 1963. године Аутобус је полазио из бивше улице „29. новембра” (сада Булевар деспота Стефана) код Ботаничке баште и испред кафане Палилула, на углу улице Старине Новака и Кнез Данилове.
Кафана Златибор се налазила у Душановој улици и била је у власништво породице Поповић, чувених Београдских јувелира, златара и часовничара. Кафана је после првог светског рата продата трговцу Младену Комадинићу. [5]
Кафана „Златибор“ била је један од значајних друштвених и културних центара у Београду током прве половине 20. века. Налазила се у Палилули, једној од најстаријих београдских општина, која је била позната по својој динамичној урбаној и друштвеној сцени.
У кафани „Златибор“ су се окупљали људи различитих друштвених слојева, укључујући интелектуалце, уметнике, политичаре и спортисте. Тиме је кафана постала не само место за дружење, већ и за размену идеја и стварање важних друштвених и културних веза.
Веза са ФК Палилулац
Кафана „Златибор“ је била место где су се окупљали оснивачи и чланови Фудбалског клуба Палилулац. Током својих оснивачких састанака 1924. године, они су користили простор кафане за разматрање и доношење одлука које су биле кључне за формирање клуба. Име „Златибор“ је изабрано као одраз природног и културног наслеђа Србије, али и као знак поштовања према месту где су се одржавали важни друштвени састанци. Ова веза између кафане и клуба је дубоко укорењена у историји, иако сам објекат кафане више не постоји.
Мада је кафана „Златибор“ више не постоји, њено наслеђе живи кроз историју ФК Палилулац. Данас, клуб наставља да се такмичи и одржава традицију коју су започели његови оснивачи, који су своје прве кораке направили управо у кафани „Златибор“.
Бранко Николић Либаде са супругом Јеленом. Оснивач БСК Златибор
Праунук Бранка Николића, Ђорђе Лоцић у дресу Палилулца 2009.
Најбољи играч био је Велимир Радивојевић. То је један од најбољих нижеразредних лоптача. Милкић је такође одличан играч. Он је једно време био један од најбољих десних крила у Београду.[6]
БСК Златибор Кошутњак 25.05.1925. Играчи и чланови управе са породицама.
БСК Златибор Кошутњак 21.03.1926. Играчи и чланови управе.
СК Палилулац, 30-тих година прошлог века. Играло се из љубави.
Деби боксера из Палилуле Клубови, односно представници појединих боксерских секција, тражили су салу за приређивање боксерских борби. Дворана биоскопа „Такова” узета је под закуп и добијено је одобрење, захваљујући заузимању вође секције СК Палилулац, Златку Милосављевићу. Тако је одржан пријатељски Божићни меч између два мала клуба СК Бостон и СК Палилулац. Ватрено крштење Новооснована секција Палилулца имала је да издржи прво ватрено крштење са противником који је познат коа врло борбен. Одличан дух и добар „материјал”
Од седам младих боксера Палилулца неколико већ сада обећавају да би могли да се развију у врло добре борце: Суботић, Соколовић, Скуљан, Николић и Давидовић. Уводне борбе
Прве борбе дала су два клупска пара СК Палилулца. Прво су се састали Караџић — Вучковић, затим Павловић — Калабић. Први меч завршио се нереше, а у другом је победио Павловић, који је лепо радио.
Међуклупске борбе
#
СК Бостон
СК Палилулац
Коментар
1.
Богојевић
—
Суботић
нерешено
2.
Ружановић
—
Сибиновић
победа нокаутом Ружановића
3.
Бабински
—
Соколовић
победа нокаутом Соколовића
4.
Трајковић
—
Скуљан
победа Трајковића
5.
Радишић
—
Петровић
победа нокаутом Радишића
6.
Вишљић
—
Николић
победа нокаутом Николића
7.
Млађан
—
Давидовић
победа Млађана
СК Бостон — СК Палилулац 9:5
Мечеве су судили
Жири су сачињавало
Пејаковић
Шатрић
Огривек
Радосављевић
Жикић
Пејаковић
Поповић
Воја Станковић
Димитријевић
Сви они обавили су свој посао добро.
Борбе су се одвијале пред пуном салом биоскопа „Таково”
Велики и мали клубови, са Дорћола, Славије, Ђерма, Палилуле и свих осталих крајева Београда. Београд 1928. године имао је преко 250.000 становника, 43 фудбалска клуба, два велика и шест мала игралишта. Приближна цифра оних који су играли фудбал по клубовима, има око 2.500 фудбалера.[8]
Цене улазница за првенствене утакмице, 10 динара седишта, 5 динара стајање и 2 динара за децу.[9] На свим првенственим утакмицама право на бесплатан улаз у игралишту имају по 13 играча и 5 фукционера клубова који играју тог дана.[10]
ФК Палилулац приредио је свечаност у оквиру прославе 30-годишњице ослобођења Београда и 50-годишњице оснивања клуба и том приликом председник Скупштине општине Палилула г-дин Драгиша Крстић уручио је заслужним радницима признања – плакете, а које су добили:[21]
Војислав Стаменковић Мирко Радуловић Лимар Драгомир Јовановић проф. Миодраг Здравковић Милош Пејовић Владимир Ђорђевић Др Михајло Томић Беба Боривоје Сундерлић Милош Божић Пика
Др Милан Златановић Рашид Шемсединовић Рале Војин Дворнић Дворна Петар Михајловић Пеки Јован Јефтић Јоле Драгутин Веланац Бата Астерије Филактов Грк Живко Сладојевић Цезар
Поводом прославе 50. година Београдског фудбалског савеза (БФС)
Јубиларна плакета ФСС поводом обележавања 85. година фудбала у Србији
Од 1952. до 2014. године Палилулац је играо са 150 различитих клубова, остварио 39 различита резултата и одиграо 1.475 утакмица, само у првенствима.[н]
И пионири Палилулца су поставили рекорд, победом против Арсенала из Београда 24:0. Утакмица играна у Крњачи у суботу 6. маја 2006.[40]
Омладинци ФК Палилулац, годину дана без иједног пораза.
У недељу 7. октобра 2018. омладинци су славили мали јубилеј нису поражени читавих годину дана. Последњи пораз био је 7. октобра 2017. године. Утакмицу су играли на Карабурми против Београда. Од тада нису изгубили ни једну утакмицу, већ су низали само победе.
Стоје: Алекса Павловић, Бобан Здравковић, Јован Аћимовић, Петар Дијанац, Александар Грујић, Милош Боровчанин, Лазар Павловић, Александар Вукајловић, Жарко Лукић, Мића Милојевић, Иван Милутиновић (тренер), Србољуб Лукић, Дејан Данојлић (председник); Чуче: Давид Анђелић, Марко Танасић, Огњен Боровчанин, Миша Лазаров, Данило Ћурчић, Марко Санковић
Пионири који су остварили рекордну победу 24:0, против ФК Арсенал из Београда 6. маја 2006.
Рекордери клуба, свих селекција, постигнутих голова и гол разлика на једној утакмици.
Првенствена утакмица Трећа лига Кадета Београда Игралиште: Палилулца, Крњача 21. септембар 2025.
Палилулац, Крњача
1 Обрадовић Страхиња (голман) 4 Вукчевић Филип 35’ 51’ 6 Колашинац Александар 7 Путник Стефан 42’ 45’ 81’ 82’ 86’ 10 Симић Василије 2’ 11’ 16’ 17’ 18’ 23’ 32’ 34’ 44’ 73’ 76’ 78’ 11 Ристановић Филип 36’ 14 Бабић Ђорђе 15 Ромчевић Никола 15’ 18 Јелић Стефан 19 Марковић Лазар 20 Ковачевић Михајло 60’ 65’ Играли су још: 12 Лучић Данило (голман) 2 Кришто Дарко 5 Антанасијевић Никола 50’ 55’ 17 Спасић Драган 85’ 21 Главоњић Матеја 61’
27:1 (13:0)
БСК 1926, Баћевац
12 Поповић Огњен (голман) 2 Бриндић Лазар 3 Дракулић Алекса 5 Јовановић Јован 6 Старчевић Јован 7 Рајачић Александар 9 Панић Тадија 66’ 11 Борјанић Никола 13 Белушевић Константин 18 Антонић Марко 19 Исаиловић Андреј Играо је још: 16 Арсић Огњен
С лева, Стоје: Путник Стефан , Главоњић Матеја, Антанасијевић Никола, Симић Василије, Колашинац Александар, Ромчевић Никола, Ристановић Филип, Јелић Стефан, Кришто Дарко, Вукчевић Филип, Марковић Лазар, Ковачевић Михајло, Бабић Ђорђе и Спасић Драган Седе: Лучић Данило и Обрадовић Страхиња
Дотације од стране СОФК-е Палилула, новац од продатих улазница, приход од кафане на стадиону, чланарине и добровољни прилози.
Палилулац има прилично земљишта око свог игралишта и на том земљишту гајио је кукуруз који је касније продавао.[41]
Палилулац има игралиште у Крњачи травнати терен, димензије 110X60 метара, је регистрован у I категорију и два травната терене за тренинге.
Фудбалски клуб је пре Другог светског рата имао игралиште нешто северније од старог кошаркашког игралишта ОКК Београд у улици Здравка Челара. Г-дин Бора Илић, први потпреседник, је 1934. године уступио клубу земљиште за изградњу игралишта у Гробљанској улици крај Чупићеве циглане.
Нешто сакупљањем чланарина и добровољног прилога, а нешто и дотацијом СОФК-е Палилула, изграђен је терен и најзад добијен „кров над главом”.
Травнати терен изграђен је 1963. године и био је међу првим травнатим теренима нижеразредних клубова у Београду.
„Царство” Палилулца се налази у живописном пределу. Са обе стране терена је шума, која крије своје миљенике од врућине и пружа им изврсне услове за игру.Тешко је описати лепоту овог краја, краја који би зажелели многи поклоници фудбала.
Реконструкција игралишта, по урбанистичком плану, урађена је 1973. године. Игралиште је подигнуто како га вода не би више плавила и постављене су трибине за неколико хиљада гледалаца.
Своје домаће утакмице клуб игра на стадиону у Крњачи. Уз главни терен налазе се трибине капацитета око 1.500 места.
Игралишта на којима је играо (од 1948. године до 1963. године) Палилулац као домаћин док није изградио свој стадион:
Шумадије, игралиште се налазило између Дунав станице и Луке Београд
Пресудну улогу у стварању породичне атмосфере у клубу и око њега имали су клупски доброчинитељи којима је Палилулац био други дом. Овом приликом треба поменути Мирка Радуловића Лимар, Мирка Кројача, М. Стаменковића Цуја, Миодрага Тодоровића Тоша, Владу Ђорђевића Гица, Милош Божића Пика, Саву Драговића, Растка Спасића, Голубичића, Миту Стојковића, Дулета Михаљчића, Ратка Петковића, Граду Газдића, Саву Мартиновића, Сашу Јакшић. И многи други пријатељи који су помагали клуб. Душан Богојевић заслужан је за изградњу нове зграде (која је завршена 1997. године), а Милорад Стојадиновић Миша Шкорпион и Астерије Филактов Грк опремили зграду намештајем.
СК Палилулац је ових дана мало „опоравио” своју мршаву нижеразредну благајну. Захваљујући неколицини својих чланова клуб је дошао до извесне суме новца, која му је у овим данима веома потребна. Тако су утемељачи клуба браћа Радомир и Славко Марков, власници парне пекаре „СОКО”, приложили 10.000 динара, а почасни чланови Ксавер Загоршек и Артемије Попазов, директори исте пекаре по 500 динара. Сава Бабић трговац приложио је 1.000 динара
Код кафане „Сунце” била велика свечаност СК Палилулац. Преко шездесет званица, са члановима свих секција клуба, саслушало је пажљиво Љубишу Радивојевића, члана управе, који је изнео кратку историју Палилулца и садашње напоре клуба. — „Ми нећемо само да играмо футбал и да правимо једностране футбалере који, ради тога, занемарују своју будућност. Ми хоћемо да се постарамо и за будућност наших играча, да имају службу, да у клубу осете свога пријатеља који ће им притећи у помоћ. Једном речи: СК Палилулац треба да буде права спортска задруга”... Председник клуба Бранко Николић Либаде (благјник Апелационог суда и Београског лоптачког потсавеза) поздравио је присутне претставнике власи, БЛП-а Лазара Нововића, СЛС-а Јована Губеринића, секције судуја Ђоку Пилиповића, добротворе клуба, преставнике штампе и објавио је на овом скупу, да су клубу приложили као помоћ:
После заиста лепе закуске и још лепшег расположења уз песму, одржано још неколико говора и тиме је закључена једна пријатна и корисна манифестација клуба будућности СК ПАЛИЛУЛАЦ (15. јун 2024. прославио 100 година постојања).
Причати о Палилулцу значи споменути и Милана Марковића дугогодишњег играча и члана Управе. Мало је оних који су у клубу били од оснивања и који су у његову историју уградили део свог живота, такав је био управо Милан Марковић који је са 80 година срцем још увек био у Палилулцу, а колико му је здравље дозвољавало вршио је и дужност благајника. Мали куриозитет представља и то да се у Управи клуба налазио и његов син Љубинко Марковић, који је такође до краја живота био везан за Палилулац.
У оквиру ове приче сећамо се и Боже Божиновића који је био тренер и члан Управе, а за клуб је играо и његов син Ненад Божиновић Нена и рођак Мита Ристић Бакалин који је био у Управи клуба. Затим ту је легенда Палилулца чика Бранислав Голубовић Голуб који је био играч, тренер и дугогодишњи председник клуба, имао је пуну подршку сина Горана и супруге Каће. Растко Спасић који је провео 28 година у Палилулцу, а био је и стручни сарадник у Фудбалском савезу Београд. Прича не би била комплетна без Ђорђа Радаковића који је у клубу обављао разне функције чак у својој 80-тој години живота. Треба поменути и Ивана Ватовеца Џине дугогодишњег фудбалера, тренера и члана Управе Палилулца који је био селектор омладинских и пионирских селекција Београда. Праунук Бранка Николића Либаде[њ] Ђорђе Лоцић игра[о] за први тим Палилулца. Традицију љубави према клубу наставили су председник клуба Дејан Данојлић и син Драгољуб као играч првог тима. Андрија Пфандлер који је био тренер 60-тих година и његов унук као првотимац 2002. године. Затим Мирко Лутовац који је био играч 2000. и тренер 2019. и његов брат Стефан Лутовац који је играо 2019. године
А када један клуб има такве спортске раднике, може ли се икада угасити и престати да постоји? Одговор је једноставан и говори о томе да се љубав према клубу може преносити са колена на колено и да се због тога не може угасити нити да такав клуб може нестати са фудбалске сцене, а управо је прави пример за то Палилулац.[44]
Београдски лоптачки подсавез основан је 12. марта 1920. године. Одигравање првенствених утакмица отпочело је 4. априла 1920. године. У том првенству, које се играло само пролећна полусезона, учествовало је пет београдских клубова сврстаних у Први Разред [22]
Фудбал у српској престоници добио још један шамар. Палилулац је одустао од такмичења у Београдској зони! У предвечерје старта нове сезоне 2014/2015, иступа клуб који је годинама, деценијама играо и те како запажену улогу на „малим” теренима Београда, али и Србије.[106]
15. јуна 1924. године Бранко Николић Либаде и његови истомишљеници су основали фудбалски клуб Палилулац под именом БСК Златибор. 1948. године Браћа Мома и Аца Кесеровић, Сингер Јовановић, Дуле Живановић „Мучкомозац” и голман Гојко Џепина у присуству Бранка Николића Либаде и Милана Марковића су активирали клуб.
Сениорска екипа је привремено неактивна од сезоне 2014/15. године. Први тим је последњу утакмицу одиграо против Лепушнице, (Глогоњски Рит) 15. јуна 2014. године и победио са 3:1. 25. августа 2019. године залагањем Вука Мусића, Војина Дворнића, Насера Рамадановског, Саша Јакшић и Дејана Данојлића, заљубљеници у зелено—бели дрес, сениорски тим је поново активан. Прва утакмица одиграна је у Крњачи, на игралишту Палилулца. Гостовао је ПКБ, (Падинска Скела) који је победио? Резултат[гш] није толико битан, већ је важно да је први тим Палилулца поново кренуо. А када један клуб има такве спортске раднике, можели се икада угасити и престати да ради?!...
Излаз из кризе ка бољој будућности.
Недеља 25. августа 2019. године у 16:30 часова Првенствена утакмица Међуопштинске лиге група „Б”, прво коло.[107] Игралиште Палилулца, Крњача, гледалаца око 100 Судија: Гојко Шошкић (6,5) Помоћници: Немања Росић и Дарко Пејчић (тројка из Београда) Делегат: Слободан Филиповић (Београд)
Током лета и јесени 1930. године одржано је такмичење за подмладак које организовала СК „Слога” Београд. Дародавац и предаја пехара победнику био је г. Милан Т. Стефановић, дворски јувелир.
Палилулац је у периоду од 1961. године до 1962. године, најпре самостално, а од 1963. године до 1965. године у сарадњи са Партизаном, Београд организовао МЕЂУНАРОДНИ ОМЛАДИНСКИ ТУРНИР (МОТ). Турнир је организован под покровитељством Београдског сајма, уз одобрење Фудбалског савеза Југославије и Београдског фудбалског подсавеза.
Све утакмице на турнирима трајале су 40 минута по полувремену, док је одмор између полувремена био 10 минута, Уколко се деси да се у регуларном времену утакмица заврши нерешеним резултатом играли су се продужеци и то два пута по 10 минута уз примену уобичајених фудбалских правила што значи да се приступало извођењу једанаестераца у случају да се продужеци заврше нерешеним резултатом, а уколико резултат и после извођења једанаестераца остане нерешен, свака екипа изводи још по један једанаестерац и тако наизменично до коначне победе једног тима.
Међународни омладински турнир је поред турнира „Кварнерске ривијере“ који се одржавао у Ријеци, био најквалитетније такмичење омладинских екипа у фудбалу који су били одржавани у бившој Југославији.
Полуфинале и финале играно је на стадиону ЈНА у Београду. Финале је одиграно као предигра утакмице ОФК Београд — Партизан (1:3). Утакмици је присуствовало 15.000 гледалаца.[110]
Палилулац 3:3 (2:0) Славија[112]
На игралишту Јединства одиграли су утакмицу Палилулац и Славија. Утакмица се завршила нерешено 3:3. У првом делу игре Палилулац је повео са 2:0 головима Аце Лукића, али је у другом делу дозволио Славији да преузме игру у своје „руке”, тако да је Славија успела да да три гола и да поведе са 3:2. Тек при крају лево крило Бошко Трнинић је изједначио. Голови су дали за Славију Дрљачић 2 и Мајсторовић 1. Судио је добро Ж. Влајић. Присутно је било око 800 посматрача.
Александар Јакшић Предсдник Спортског Друштва Палилулац
2024. —
Мирко Филактов Предсдник Спортског Друштва Палилулац
Војин Дворнић Дворна био је играч, тренер, члан управе, одан Палилулцу у најтежим данима клуба. Био је председник конференције Српске лиге Београда у два мандата 2008. и 2009. године, као и председник конференције Београдске зоне у три мандата 2010, 2011. и 2012. године.[119]
Г. Бора Илић, новизабрани подпреседник клуба, је своје земљиште у Гробљанској улици [дз] крај Чупићеве циглане [ди], уступа клубу за подизање игралишта. Одређен је специјални одбор за изградњу игралишта.
Извор: 1913-1938 четврт века спортског клуба „Југославије” издата 1939. године. Фотографије Александар Симић, Рака Рубен, Андре Илијаш и Светислав Грдијан
Рођен 8. IX 1914. у Рачи Крагујевачкој, умро 31. јула 1987. у Суботици. Почео је да игра фудбал 1930. у Палилулцу, 1932 прешао у Чукарички, од 1935. до 1943. у СК Југославији. Због повреде је паузирао до 1946, када је прешао у новосадску Војводину[124]. Са 51 постигнутим голом, шести је на листи најбољих голгетера предратних шампионата. За "Б" репрезентацију одиграо је три утакмице, а за А-тим девет, прву 22. маја 1938, а последњу 22. септембра 1940. и дао пет гола.[125] Био је учесник чувене утакмице Југославија — Енглеска 2:1 (1:0) одиграна 18. маја 1939. године у Београду. Био је члан екипе која је освојила сребрну медаљу на летњим олимпијским играма одржаним у Лондону 1948. године. Репрезентација Југославије је на овом турниру одиграла укупно четири утакмице, од којих је три победила и доживела један пораз. Постигла је укупно 13 голова а примила 6. Најбољи стрелац у репрезентацији на овом турниру је био Стјепан Бобек са 4 постигнута гола.
1 Arnold Badjou 2 Bob Paverick 3 Jean Petit 4 Jan van Alphen 5 Émile Stijnen 6 Fons De Winter 67’ 7 Charles Vanden Wouwer 8 Bernard Voorhoof 9 Jean Capelle 4’ 10 Ray Braine 11 Nand Buyle Селектор Jack Butler (Eng)
1 Karel Burkert 2 Josef Košťálek 3 Josef Čtyřoký 4 Karel Průcha 5 Jaroslav Bouček 6 Vlastimil Kopecký 7 Jan Říha 8 Karel Senecký 65’ 9 Josef Bican 18’ 10 Vojtěch Bradáč 40’ 11 Oldřich Nejedlý Селектор Meissner Vaclav
1 Hans Klodt 2 Paul Janes 55’ 3 Jakob Streitle 4 Andreas Kupfer 5 Otto Tibulski 6 Albin Kitzinger 7 Hans Biallas 71’ 8 Josef Stroh 9 Jupp Gauchel 10 Wilhelm Hahnemann 11 Adolf Urban 36’ Селектор — .
1 Victor Woodley 2 George Male 3 Eddie Hapgood 4 Ken Willingham 5 Stan Cullis 6 Joe Mercer 7 Stanley Matthews 8 Willie Hall 9 Thomas Lawton 10 Len Goulden 11 Frank Broome 49’ Селектор —
1 Mircea David 2 Iosif Slivatz (К) 3 Iosif Lengheriu 4 Nicolae Simatoc 5 Gheorghe Răşinaru 6 Ion Lupaş 7 Sever Coracu 41’ 8 Silviu Ploeşteanu 9 Gheorghe Constantinescu 51’ 10 Ionică Bogdan 11 Gheorghe Popescu Селектор Liviu Iuga
Дрес репрезентације Београда облачио је 14 пута. Када је окачио копачке о клин 1950. године посветио се тренерском послу. Највећи успех постигао је као тренер Црвенке, с којом је 1970. ушао у Прву лигу Југославије.
Бранислав Голубовић Брана (Крушевац 14. октобра 1924. — 5. марта 2000. Београд) човек број један у богатој историји клуба. Након окончања ратних дејстава 1948. године чика Брана је учествовао у поновном активирању клуба Био је играч, тренер, дугогодишњи председник клуба и све што је било потребно за клуб. И земљиште на коме је данас стадион Палилулца припадало је чика Брани. За чика Брану породица је била на првом место, а Палилулац на другом. Палилулац му је био други дом и био му је одан све до краја живота.
Легендарни тренер Палилулца који је несебично давао целог себе за најлепшу споредну ствар на свету, рођен у Крушевци 1932. године преминуо у Београду 2006. године. Играчку каријеру почео је у подмлатку Напретка, а и играо је и за први тим Крушевљана, 1952. године кад се такмичио у Првој лиги старе Југославије. По доласку у Београд играо је за млади тим Црвене звезде, а потом за Медеционар и Палилулац. После завршетка играчке каријере, определио се за тренерски посао. Већи део посла, посветио је раду са млађим категоријама. Био је специјалиста за обуку младих играча.
Највећи део тренерске каријере, дуже од 30 година, провео радећи у Палилулцу. Под његовим истанчаним осећајем за проналазак даровитих дечака изашли су многи врхунски играчи „малог” и „великог” београдског фудбала. На омладинском турниру у Ваљеву 1961. запазио је крхког дечака, који је касније постао најбољи играч у поратном периоду ове земље, Драган Џајић. И као пензионер, обилазио је београдске терене, гледајући утакмица свих рангова и бивао срећан уколико би запазио неког даровитог клинца. Један је од оних који су свим својим бићем припадали фудбалу.[127]
Милош Божић Пика (Београд 1932. — 2019. Београд) преминуо је у 87. години, најстарији члан Палилулца. У Палилулац је крочио давне 1950. године и оста веран до свога краја. Био је првотимац, члан управе и у два мандата председник клуба. Упркос болести, до последњег дана интересовао се за резултате „зелено-белих”, за играче, за млађе селекције и за пријатеље клуба из Крњаче.[128]
Палилулац је остао без највернијег навијача, чика Ђорђа. Посматрао је своје љубимце и на гостовањима. Чика Ђорђу је било свеједно да ли је сунце, киша или снег увек је био уз своје љубимце. Није му било тешко, у својој 80-тој години, да продаје карте, да буде редар на утакмици и све што је било потребно у клубу да се уради.[129]
Астерије Филактов Грк (1944. – 2020. Београд) Са животне сцене отишао је Астерије Филактов својевремено ненадмашни голгетер и тадашњег зонашког друштва, популарне „транвај лиге” чије се утакмице играле пред три, четири и више хиљада гледалаца. У време најбољих ретзултата „зелених”обављао је функцију спортског директора. Каријеру је почеу у подмлатку ОФК Београд. Наступао је још за ФК Раковица и БАСК.[130]
Рашид Шемсединовић Рале (11. јануар 1941. – недеља, 14. новембар 2021. Београд)
Летифудбал — Зимихокеј Био је фудбалер Палилулца, Спорта и БСК са Булбудера. Фудбалску каријер је почео као халф, на једној утакмици није било голмана тренер Гојко Вишњић Лика одредио га да брани и од тада је био незамељив голман. У изузетној богатој хокејашкој каријери био члан ХК Авала, ОХК Београд, ХК Партизан, ХК Црвена звезда и ХК Војводина. Био је репрезентативац некадашње Југославије[дк] као и њен селектор.
Станко Николић Лала (1946. – недеља, 14. новембар 2021. Београд) Фудбалску каријеру почео је у млађим категоријама Војводини из Новог Сада. Када су му се родитељи преселили у Београд наставио је да игра фудбал и носио је дресове Палилулца, Слободе са Душановца, Јагодине, ... По окончању фудбалске каријере 1974. године почео је да ради у Фудбалском савезу Југославије. Радни век провео је на Теразијама 35, обишао је цеo свет и стекао нераскидива пријатељства. Учесник четири Светска (Шпанија 1982., Италија 1990., Француска 1998. и Немачка 2006.) и два Европска првенства (Француска 1984. и Белгија и Холандија 2000.), али и освајач бронзане медаље на Олимпијском играма у Лос Анђелесу 1984. године, као део екипе коју су чинили фудбалски виртуози попут Драгана Стојковића, Адмира Смајића, Боре Цветковића, Мехмеда Баждаревића, Нене Грачана, Владе Чапљића, Штефа Деверића…
Ушке је у доњем реду, први здесна, у дресу ФК Палилулац.
Сетио се Небојша Вучићевић Ушке Палилулца и ОФК Звездаре. Као захвалност за „фудбалску основну школу” поклонио је комплетне две гарнитуре дресова, гаћица и штуцни. У Крњачи и на Булбудеру — „пуно срце”. И понос што су имали тако финог момка и одличног фудбалера.[140]
Стоје: ?? (тренер), М. Ристић, А. Илић, Б. Параскевић Чапља, Сава Аврењак, Станко Ристић, Р. Марјановић, И. Илић Шустер, Ивановић Пилвија, ?? Чуче: Јован Граф Шваба, Лаза Цига типограф, Р. Ристић Рика
Прваци српске лиге „Север” група Београд Стоје: Егерић, Филактов, Јанковић, Алфировић, Павловић, Ловрић, Бјела, Жарић, Јакшић, тренер Остојић, др Лакушић Чуче: Рамадани, Драган Аничић , Живковић, Петковић, Љубеновић, физиотерапеут Митровић
Горњи ред: помоћни тренер Миша, Стаменковић I, Стаменковић II, Пурковић, Додић,Илић, ??,Настић, физиотерапеут Миша, тренер Драган Симоновић; Средњи ред: Ристић, ??, Вуковић, Добрић, Близнаковић, Душан Ристић, Н. Ристић, Марко Бајић, секретар клуба Саковић; Седе: Мијић, Радојевић, Сакић, Бубоња, Брашћанц, Максимовић, председник клуба Душан Михаљчић
Стоје: Мома Кесеровић (вођа пута), Раде Окрајинов, Д. Бојић, Ш. Иванчевић, С. Стефановић, Ј. Кандић, М. Ћајић А. Лукић, Д. Димитријевић; Чуче: М. Нешић, Б. Трнинић, М. Ивковић, М. Симоновић, Ј. Хорват
У задњем реду највиши господин са шеширом Легенда клуба Чика Мирко Радуловић „Лимар”, дечко (први слева) поред голмана је будући савезни судија у фудбалу Милош Ћајић, ватрени навијач Палилулца
Стоје: Дејан Данојлић (председник клуба), Стефан Станојевић, Насер Рамадановски (менаџер), Лутовац Мирко (тренер), Младен Билбија, Марко Алексић, Урош Тошковић, Ђорђе Лоцић, Бобан Здравковић, Јован Аћимовић, Александар Јасић, Стефан Лутовац, Тодор Глигоријевић, Марко Танасић, Алекса Павловић; Чуче: Александар Костић, Урош Јозић, Никола Аћимовић, Миша Лазаров, Драгољуб Данојлић, Емини Дино, Марко Санковић
Стоје: Марко Алексић, Никола Маџић, Стеван Ковачевић, Драгољуб Данојлић, Ненад Раданов, Александар Врцељ, Марко Пандуревић, Тодор Глигоријевић, Урош Тошковић, Немања Жарковић; Чуче: Миша Лазаров, Никола Аћимовић, Александар Костић, Петар Филиповић, Митар Бурмазовић, Јован Павловић Стефан и Станојевић
Победник у финалној утакмици на територији Београдског фудбалског подсавеза, стекао је право такмичења у завршном делу на територији Србије за фудбалски куп Југославије.
На тренинг утакмици са Палилулцем, Партизан је пробао тим који спрема за Брисел (финале Купа Шампиона против Реал Мадрида). Појачање за финале: Галић [еб] је постигао два гола на утакмици против Палилулца
Због контра — жалбе Железничара на утакмицу са Душановцем, БЛП је одредио да је најбоље да Славија и Душановац међусобно одиграју 2 утакмице у којима ће одлучити ко ће се пласирати у подсавезно првенство. 15.08.1943. Славија (Београд) - Душановац (Београд) 2:0 29.08.1943. Душановац (Београд) - Славија (Београд) 0:1
Неке утакмице које је Палилулац одиграо у сезони 1942/43. години
Палилулац 3:3 (2:0) Славија, недеља 30. август 1942. година [152]
На игралишту Јединства одиграли су утакмицу Палилулац и Славија. Утакмица се завршила нерешено 3:3. У првом делу игре Палилулац је повео са 2:0 головима Аце Лукића, али је у другом делу дозволио Славији да преузме игру у своје „руке”, тако да је Славија успела да да три гола и да поведе са 3:2. Тек при крају лево крило Бошко Трнинић је изједначио. Голови су дали за Славију Дрљачић 2 и Мајсторовић 1. Судио је добро Ж. Влајић. Присутно је било око 800 посматрача.
Електрична централа 0:1 Палилулац, 23. октобар 1942. година [153]
Свакако да су футбалери Палилуле за поштовање. Мислим и речи њиховог претседника, иначе секретара БЛП-а, Бранка Николића: „Тући ћемо сваког противника!” Нису само празна хвалисања, јер одмах после ове изјаве бек Палилулца Чајић, из једног казненог ударц, дао је гол клубу Електричне централе, али… Палилулац је још знак питања!... Како? Па ето: дао је један гол, играо пожртвовано и са знањем, показивао одлике добре целине, али Скец је „давио” готово читаво друго полувреме. Само Палилулац се бранио до последње капи — „зноја”. И успео је. Тако је остала најглавнија и најинтересатнија утакмица првог разреда сусрет Палилулац — Душановац.
Нижеразредни дерби
Палилулац 2:0 Душановац, 8. новембар 1942. година [154]
— Јаооооо… Нема ништа!... Ајде, Ацо! Зека ме одушевља данас!... Браво, Чајо! Тако, Иванчевић, чисти…
Овако је „навијао ” један функционер Палилулца, иза гола свога клуба. Није само он навијао. Још неколико стотина житеља палилулских, благосиљало је у недељу пре подне сјајну победу у мутном јесењем дану. Али овај је изгледа „навијао” најжешће. Пришао сам му и хтедох да га прекорим: „Господине, јестели Ви функционер или навијач?” Али ми реч застаде у грлу кад се нађох пред боксерским шампионом Душаном Димићем.[еђ]
По блату се развија велика борба првог разреда. Непобеђен Душановац као никада, кидише на гол Палилулца који се срчано бране. И поред тога што је иницијатива у „рукама” Душановца, дешава се — изненађење. Љуба — Бане Ђорђевић сјајно користи један од продора Палилулца: 1:0 за Палилулац. Душановац не сустаје него још жешће напада. Душан Димић стрепи и даље.
Није прошло ни десет минута од првог гола, а Бане Ђорђевић по други пут шаље голмана Душановца, чувеног Јокановића, да вади лопту из своје мреже.
Бројни Палилулци одушевљени до неба. Душан Димић скаче и грли ме раздрагано Једва се извлачим из тог загрљаја гвоздених канџи. На лицу ми блеђани смешак, ма да бих радије плакао…
Уколико лопте Душановчана не погађају стативу или ваздух иза гола Палилулца оне су плен снажне одбране Палилулца. Нервоза велика. Међу гледаоцима, с времена на време, мало гужве, измења се по неколико удараца и — игра тече даље…
Најзад: Секерезовић, који је успешно водио ову занимљиву и важну утакмицу, дува последњи пут (тога дана!) у пиштаљку. Навијачи наваљују на играче победника: пољупцима скиддају блато с њихових лица.
Сезона 1943/44.I Разред БЛП, Само јесењи део првенства[47]
Балкан — Палилулац (1:1), 15. новембар 1942. година [155]
Када је отпочела утакмица, вођа подмлатка Палилулца је узвикнуо: „Ми не можемо овде да победимо. Судија навија за Балкан“. Тако је изгледало у почетку, али када је Палилулац повео са 1:0 преко Марковића, вођа се морао умирити. Изједначујићи гол за Балкан постигао је Јанићијевић из гужве. Балкан је био бољи тим и много се лакше кретао по блатњавом терену од противника. За примљени гол највећа је кривица до голмана Татића који је сувише уображен у своје знање
Палилулац — Синђелић (4:3), 22. новембар 1942. година [156] Тим Палилулца дуго је био ван форме. У почетку је губио све утакмице. Али прошле недеље кад су освојили први бод, повратили им се вера у успех. Ове недеље успели су да победе борбен тим Синђелића.
Митић 0:0 Палилулац, 6. децембар 1942. година [157]
Кандидат за прво место највећи конкуретн БСК-у, „заглавио“ је у претпоследњој игри. Пре утакмице рачунао је на сигурну победу. Ко је још мислио на фудбалере Палилулца који су у петак прославили славу. Али Митић је заборавио ону: „Ко славу слави оном и помаже“, па се није трудио него је чак и потценио противника на коме се осећао умор од пријатељске утакмице са Рудником, а и од весеља које је управо приредио својим играчима у петак увече, на св. Ваведење (4. децембар). Палилулац је несрећно изгубио бод, несрећно јер је требало да он буде онај који је заслужиом да оба бода стрпа у „џеп“, односно односно на првенственој табели. Судија Мил. Трифуновић имао је неколико „киксева“.
Палилулац 4:3 Балкан, 11. јул 1943. година [158]
Поново је Балкан изгубио утакмицу, и то против Палилулца с резултатом 4:3. Као разлог поразу је нетренирање појединих играча, које председник Рака Милутовац није ставио у тим. Место њих играли су играчи млађи, петорица, и држали се за све време игре добро. Голове су дали за Балкан: Тића Ђорђевић, Крантић и Раде Поповић.
Балкан 1:1 Палилулац, 18. јул 1943. година [159]
Мало је требало па да Палилулац изгудби ову игру. У целом другом полувремену тражио је спас „дувањем” футбала у аут. Татићеви пулени заслужено би се реванширали за прошлонедељни пораз да противник није био онако груб и недисциплинован. У последњим минутима игре судија је истерао једног играча Палилулца, али овај није хео да изађе. После дугогпрепирања судија је закључио утакмицу у корист јуниора са Звездаре са 3:0. О овоме резултату ће се тек решавати.
Озелењавање руководство, први тим, подмладак, кадети, петличи и навијачи.
Грађани палилулског насеља Котеж засадили су 50 садница белог јасена како би озеленили свој крај.[160] У озелењавање је учествовао и Палилулац са 39 саднице који је добио од општине Палилуле. У садњи су учествовали први тим, подмладак, кадети, петличи, руководство и навијачи клуба. Бели јасен има симболику да како расту саднице тако и наш клуб напредује.
Именик је приказан по презимену, сложен азбучним редом. У загради су периоди у којима су фудбалери наступали за Палилулац или функције које су имали у клубу.
^Београдски фудбалски савез основан 12. марта 1920. године
^Фудбалски савез Југославије основан 1919. у Загребу
^за успешан рад у времену од 30 и више година који су постизали значајне резултате у развоју и унапређењу фудбалског спорта.
^који 20 и више година успешно раде на развоју и унапређењу фудбалског спорта и
играчима који су одиграли најмање 10 утакмица зa репрезентацију Београда или Југославије:
^Статистика није потпуна јер за поједине утакмице није било новинских извештаја
^Основан 1926. године као Раднички спорт клуб „Борац”
^На предлог СК „Борац”[ч] из Београда, на годишњој скупштини Београдског лоптачког потсавеза од 7. јула 1935. године решено је да се обустави даље одигравање првенствених утакмица у Београду и Земуну Првог/„Б”, Другог и Трећег разред.
^Победе 1953/54. 1953. Јесењи део 3. коло Кнежевац — Палилулац(0:1) 4. коло Палилулац — Михајло Пупин(4:0) 5. коло Победа — Палилулац(1:2) 6. коло Палилулац — Црвена звезда(ММЛ)(9:0) 9. коло Младост — Палилулац(0:6) 10. коло Макиш — Палилулац(2:3) 11. коло Палилулац — Јадран(3:0) 1954. Пролећни део 12. коло Палилулац — Железник(2:0) 13. коло Кошутњак — Палилулац(1:2) 14. коло Палилулац — Кнежевац(1:0) 16. коло Палилулац — Победа(3:0) 17. коло Црвена звезда(ММЛ) — Палилулац(1:2) 19. коло „21. мај“ — Палилулац(2:5) 20. коло Палилулац — Младост(3:0) 21. коло Палилулац — Макиш(4:1) 22. коло Јадран — Палилулац(0:3)
^Нерешено 1953/54. 1953. Јесењи део 7. коло Напредак — Палилулац(1:1) 8. коло Палилулац — „21. мај“(2:2) 1954. Пролећни део 15. коло Михајло Пупин — Палилулац(1:1)
^Порази 1953/54. 1953. Јесењи део 1. коло Железник — Палилулац(6:0) 2. коло Палилулац — Кошутњак (1:2) 1954. Пролећни део 18. коло Палилулац — Напредак(1:3)
^Победе 2010/11. 2010. Јесењи део 4. коло Палилулац — Раднички (Обреновац)(1:0) 6. коло Палилулац — Ковачевац(3:0) 13. коло Палилулац — Дорћол(1:0) 2011. Пролећни део 17. коло Сопот — Палилулац(0:3) 18. коло Палилулац — Ресник(2:0) 20. коло Палилулац — Графичар(2:0) 24. коло Палилулац — Балкан(2:1) 25. коло Палилулац — ОФК Жарково(2:0) 27. коло Палилулац — Синђелић (Београд)(2:1) 29. коло Палилулац — Београд(1:0) 30. коло Хајдук (Београд) — Палилулац(1:3)
^Нерешено 2010/11. 2010. Јесењи део 1. коло ОФК Младеновац — Палилулац(:) 5. коло Графичар — Палилулац(0:0) 8. коло Палилулац — Вождовац(0:0) 12. коло Синђелић (Београд) — Палилулац(0:0) 2011. Пролећни део 19. коло Раднички (Обреновац) — Палилулац(0:0)
^Порази 2010/11. 2010. Јесењи део 2. коло Палилулац — Сопот(0:1) 3. коло Ресник — Палилулац(2:1) 7. коло Шумадија (Јагњило) — Палилулац(2:1) 9. коло Балкан (Миријево) — Палилулац(2:0) 10. коло ОФК Жарково — Палилулац(2:1) 11. коло Палилулац — Срем (Јаково)(0:1) 14. коло Београд — Палилулац(2:1) 15. коло Палилулац — Хајдук (Београд)(0:1) 2011. Пролећни део 16. коло Палилулац — ОФК Младеновац(0:2) 21. коло Ковачевац — Палилулац(2:1) 22. коло Палилулац — Шумадија (Јагњило)(1:3) 23. коло Вождовац — Палилулац(1:0) 26. коло Срем (Јаково) — Палилулац(2:0) 28. коло Дорћол — Палилулац(1:0)
^Победе 2012/13. 2012. Јесењи део 4. коло Палилулац — Раднички (НБГ)(2:0) 7. коло Сремчица — Палилулац(1:2) 16. коло Палилулац — Славија (Београд)(2:1) 2013. Пролећни део 20. коло Винча — Палилулац(0:4) 23. коло ИМ Раковица — Палилулац(1:2) 24. коло Палилулац — Сремчица(3:0) 26. коло Палилулац — Црвена звезда (ММЛ)(4:3) 28. коло Палилулац — ГСП Полет (Београд)(2:0) 32. коло Палилулац — Ресник(4:2) 33. коло Славија (Београд) — Палилулац(0:3)
^Нерешено 2012/13. 2012. Јесењи део 3. коло Палилулац — Винча(1:1) 8. коло Палилулац — Лепушница (ГР)(0:0) 12. коло Палилулац — ИМТ (НБГ)(1:1) 13. коло Посавац (Бољевци) — Палилулац(0:0) 2013. Пролећни део 21. коло Раднички (НБГ) — Палилулац(0:0) 22. коло Палилулац — Радничк (Рудовци)(0:0)
^Порази 2012/13. 2012. Јесењи део 2. коло Булбудерац (БГД) — Палилулац(2:1) 5. коло Раднички (Рудовци) — Палилулац(1:0) 6. коло Палилулац — ИМ Раковица(0:3) 9. коло Црвена звезда (ММЛ) — Палилулац(1:0) 10. коло Палилулац — Графичар (Београд)(0:2) 11. коло ГСП Полет (Београд) — Палилулац(1:0) 14. коло Палилулац — Локомотива (Железник)(0:2) 15. коло Ресник — Палилулац(1:0) 17. коло Железничар(Београд) — Палилулац(2:0) 2013. Пролећни део 19. коло Палилулац — Булбудерац (Београд)(0:2) 25. коло Лепушица (ГР) — Палилулац(3:1) 27. коло Графичар (Београд) — Палилулац(2:0) 29. коло ИМТ (Нови Београд) — Палилулац(8:2) 30. коло Палилулац — Посавац (Бољевци)(3:4) 31. коло Локомотива (Железник) — Палилулац(3:0) 34. коло Палилулац — Железничар (Београд)(1:3)
^Победе 2013/14. 2013. Јесењи део 1. коло Палилулац — Раднички (НБГ)(1:0) 5. коло Палилулац — Железничар (Београд)(1:0) 7. коло Палилулац — Звездара (Београд)(1:0) 12. коло Палилулац — Сремчица(1:0) 13. коло Врчин — Палилулац(0:1) 16. коло Палилулац — Црвена звезда (ММЛ)(:) 2014. Пролећни део 21. коло Палилулац — Графичар (Београд)(2:1) 23. коло Палилулац — Раднички (Рудовци)(2:1) 32. коло Палилулац — Ресник(2:0) 34. коло Палилулац — Лепушница (ГР)(3:1)
^Нерешено 2013/14. 2013. Јесењи део 4. коло Графичар (Београд) — Палилулац(0:0) 11. коло Палилулац — Балкан (Миријево)(1:1) 14. коло Палилулац — ГСО Полет (Београд)(0:0) 17. коло Лепушница (ГР) — Палилулац(2:2) 2014. Пролећни део 18. коло Раднички (НБГ) — Палилулац(1:1) 31. коло ГСП Полет (Београд) — Палилулац(1:1)
^Порази 2013/14. 2014. Јесењи део 2. коло Баћевац — Палилулац(4:0) 6. коло Раднички (Рудовци) — Палилулац(1:0) 8. коло ПКБ (Падинска Скела) — Палилулац(2:1) 10. коло ИМТ (НБГ) — Палилулац(2:0) 15. коло Ресник — Палилулац(1:0) 2014. Пролећни део 19. коло Палилулац — Баћевац(0:1) 22. коло Железничар (Београд) — Палилулац(4:0) 24. коло Звездара (Београд) — Палилулац(1:0) 25. коло Палилулац — ПКБ (Падинска Скела)(0:1) 27. коло Палилулац — ИМТ (НБГ)(0:2) 28. коло Палилулац — Балкан (Миријево)(1:0) 29. коло Сремчица — Палилулац(2:0) 30. коло Палилулац — Врчин(0:1) 33. коло Црвена звезда (ММЛ) — Палилулац(3:0)
^Клубови: Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2019/20.
Поштар 1930, Београд
ПКБ, Падинска Скела
Сити Спорт Клуб, Ковилово
ОФК Црвенка, Борча Црвенка
Минел, Рипањ
Авала 1939, Бели Поток
Пионир, Бесни Фок
Ресник
Лепушница, Глогоњски Рит
Палилулац, Крњача
Пиносава
Бока Сениорс, Торлак
Свети Стефан, Сланци
Првенство је прекинуто у 14. колу због "Короне" вируса.
^Клубови: Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2020/21.
Сити Спорт Клуб, Ковилово
Палилулац, Крњача
Минел, Рипањ
Ресник
Авала 1939, Бели Поток
Пиносава
Лепушница, Глогоњски Рит
Пионир, Бесни Фок
ОФК Црвенка, Борча Црвенка
Свети Стефан, Сланци
Бока Сениорс, Торлак
Млади Пролетер, Београд
^Клубови: Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2021/22.
КФК Равна гора, Земун
Авала 1939, Бели Поток
Минел, Рипањ
Пиносава
Братство, Крњача
Свети Стефан, Сланци
Млади Пролетер, Београд
Палилулац, Крњача
ОФК Црвенка, Борча Црвенка
Ресник
Пионир, Бесни Фок
Лепушница, Глогоњски Рит
ОФК Луг 2020, Велики Мокри Луг
^Клубови: Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2022/23.
ПКБ Ковилово
Авала 1939, Бели Поток
Раковица
Келти
Змај Нови град, Земун
Палилулац, Крњача
Свети Стефан, Сланци
ОФК Црвенка, Борча Црвенка
ОФК Луг 2020, Велики Мокри Луг
Ресник
Млади Пролетер, Београд
^Клубови: Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2023/24.
Т6 НИКА Лепушница, Глоголски Рит
Палилулац, Крњача
Раковица
Братство, Крњача
Миљаковац, Раковица
ОФК Црвенка, Борча Црвенка
Ресник
Омладинац 1961, Велики Мокри Луг
ОФК Луг 2020, Велики Мокри Луг
Дедиње
^Клубови: Међуопштинска лига Београд група „Б” у фудбалу 2024/25.
^Чупићева циглана данас је ту хала „Ранко Николић”
^Раде Радисављевић поред надимка Кондор, које је добио јер после постигнутог гола радовао се раширених руку, био је познат још као Дера и Дорћолска ајкула
^ абЗвонко Михајловски Зими хокеј на леду — лети фудбал Играо је фудбал у клубовима: Јуниори и други тим Партизана, БрегалницаШтип, Палилулац Крњача, ЈединствоЗемун и ХајдукБеоград. Хокеј на леду: Одиграо је 20 првенствених сезона за хокеј клуб Партизан и одиграо око 700 утакмица и 10 година био капитен, а пет година (1965—1970) је играо за репрезентацију СФРЈ и одиграо 75 утакмица. Играо на 4 светска првенства 1966.ЗагребСФРЈ, 1967.БечАустрија, 1969.ЉубљанаСФРЈ, 1970.БукурештРумунија. Био је угледни спортски коментатор на РТСу. Извештавао је домаће спортске догађаје као и догађаје са светских и олимпијских игара.
^Душан Сопић рођен 29.07.1945. у Бору умро 30.07.2017. у Београду Позиција у тиму: везни фудбалер Каријера: — 1964. Партизан 1964/65. Палилулац, Београд 1965/66. Партизан 1966. Марибор 1967 — 1975. Бор 1975/76. America se Calli, Colombia 1977/78. Portuguesa FC, Venezuesa Прволигашки статус: одиграо 113 утакмица постигао 4 гола. 1968/69. 29/2 1969/70. 34/0 1970/71. 29/2 1972/73. 9/0 1973/74. 6/0 1974/75. 6/0
Интернационалне81 Куп Југославије30 Куп сајамских градова10 Омладински турнир — Ријека41 Пријатељске6212 Првенствене437 Турнир "Кварнерска ривијера"104 Турнир у Мостару21 Укупно: 133 утакмице и постигао 26 гола
^Небојша Вучићевић Ушке У дресу ФК Партизан Интернационалне236 Југо турнир31 Куп Београда12 Куп Југославије146 Куп УЕФА145 Пријатељске131123 Првенствене14026 Трофеј „Марјан”20 Турнир у Мостару10 Укупно: утакмица 329голова 168
^Мило Никиновић у дресу ФК Напредак (Крушевац) проглашен 1975. за најбољег фудбалера Друге савезне лиге „Исток”, спортиста Крушевца и олимпијски репрезентативац.[137]
^Милан Вукелић Вукела у дресу ФК Куманово за који је играо од 1970. до 1975. године
^Божидат Танић у дресу ФК Раднички (Пирот) за који је играо од 1973. до 1975. године
^Трговачки Основан 1925. под именом Трговачки Подмладак. Године 1932. мења име у Трговачки. Клупска боја плаво—црвено
^Адмира основана 1928. Клуб трговачких помоћника и намештеника. Клупска боја бело—црна.
^ абПролетер Београд Основан 1948. године при истоименој фабрици на подручју Општине Чукарица. Од 1950 до 1953. године такмичи се под именом Бановци. Клупска боја зелено-црна
^ абвНови Београд Основан 1948. године оснивачи градитељи Новог Београда. 1962. године се фузионише са Нашим крилима под именом Напредак —— Нови Београд.
^Милутинац Земун Основан 1948. године. Клупска боја црвена. Две године 1954—1956. био је фузионисан са ЈАТ-ом и наступао под именом ЈАТ
^Угоститељ Београд Основан 1948. године обновио је рад предратног клуба Слога.
^Кожарац Београд Основан 1948. године под именом „29. новембар”. 1948/49. мења име у Кожарац. 1950. године обуставља рад, а 1953. године обнавља се под именом „29. новембар”.
^Сењак Београд Основан 1948. године, а 1953. године узима име БАСК
^Раднички Земун Основан 1948. године под именом Ново Село. Крајем 1949. године фузионише са са Омладинцем из Земуна у Будућност Земун
^Црвена Машина Основан је 1948. годне при фабрици машина алатљика „Иво Лола Рибар”. Године 1951. мења име у Напредак — Железник
^Кнежевац Основан 1939. године. Клупска боја зелено-бела.