ФК Раднички Сомбор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ФК Раднички Сомбор
Grb radnicki sombor.png
Пуно имеФК Раднички Сомбор
Основан1912.
СтадионГрадски стадион у Сомбору
Капацитет5.000
ЛигаВојвођанска лига Север
2014/15.Српска лига Војводина, 15. (RedDownArrow.svg)
Домаћа опрема
Гостујућа опрема

ФК Раднички Сомбор је фудбалски клуб из Сомбора. Клуб је основан 1912. године и такмичи се у Војвођанској лиги север, четвртом новоу српског фудбала. Навијачи Радничког из Сомбора се називају Војводе Сомбор.

Историја[уреди]

Ни након 25 година постојања, Сомборско Спортско Удружење (ССУ) није мењало своја правила, нарочито у оном делу који говори о пријему нових чланова. То је била гаранција да ће се у ССУ спортом моћи бавити углавном они из имућних породица. Жељни спорта, а незадовоњни што су им врата ССУ затворена, млади радници, занатлије и калфе почели су у лето 1911. године са окупљањем, а годину дана касније, 26. маја 1912. и званично је основано Сомборско радничко теловежбачко удружење, краће звано Раднички. Основали су га: Штремпл Шаму, каменорезац, Јосип Бошњак, штампарски радник, Михајло Шнајдер, кројачки помоћник, Карло Видаковић, берберски радник, Михајло Шнајдер, тапетар, Јулије Милер, столарски радник, Михаљ Гаљац, бравар, Јођеф Секељ, столарски радник, Нандор Хеленбергер, четкарски радник, Ђорђе Коњовић и други.[1]

Двадесетих година клуб носи назив Војводина. Тридесетих година 20. века клуб се такмичи у најнижем рангу са екипама из околних места: СК Електра (Гаково), СК Дунав (Бачки Моноштор), Крњајски СК (Крњаја), СК Север (Риђица), Брестовачки СК (Бачки Брестовац).

За време окупације (1941-/44) Раднички је наставио са радом под именом ЗМТЕ или популарно Мункаш. До тада комплетна црвена опрема им је забрањена па су носили црвене дресеве, беле шорцеве и зелене штуцне. У лиги су још наступали: сомборски МАВ (данашњи ЖАК), Бајмочки АК, Мункаш ТЕ (Баја), Милетићко Спортско Друштво (Светозар Милетић) и СУ Апатин. Почетком 1944. године дошло је до реорганизације такмичења па је Мункаш играо са клубовима из Баје, Кишкереша, Хоргоша, Калоче, Келебије, Бајмока, Шолтвадкерта и још неких места, но такмичење је прекинуто услед ратних прилика.[1]

После Другог светског рата долази до фузије два сомборска клуба Железничара и Радничког у „Радничко фискултурно друштво Полет” који у сезони 1949/50 наступа у Војвођанској лиги. У сезони 1952/53. Раднички Сомбор је завршио други иза ФК Динамо Панчево. Током 1954. у Српској лиги Војводина, Раднички Сомбор је завршио на првом месту; од 88 утакмица победили су 47, ремизирали су 12 и изгубили 29. Сомборци су били веома успешни у сезони 1957/58., доспевши до осмине финала Купа Југославије, где су изгубили на пенале 3:4 (2:2, 0:2) од Хајдука из Сплита. Фудбалска јавност Сомбора и околине са нестрпљењем је очекивала тај дуел, и цело пре подне тог суморног магловитог и зимског дана пристизале су колоне навијача из околних места. Годину дана касније у шеснаестини Куп такмичења сомборци су елиминисали прволигашку екипу Вардара из Скопља 3:1, да би у наредном колу пред домаћим навијачима доживели пораз од званичног државног првака екипе ФК Црвена Звезда 2:5 (2:1). Данима пред утакмицу једина тема међу бројним љубитељима спорта у Сомбору био је тај догађај који се с огромним интересовањем очекивао на Градском стадиону. По свему, било је јасно да ће Градски стадион бити претесан за све оне који буду желели да прате ову утакмицу. У екипи Црвене Звезде наступало је тада пет државних репрезетантиваца: Беара, Дурковић, Поповић, Шекуларац и Костић.[2]

После испадања у осмини финала од стране сплитског Хајдука, четири године касније, сомборци у шеснаестини финала избацују из Куп такмичења домаћу екипу Челика из Зенице (2:4). Као што се и очекивало Раднички је у осмини финала Купа дочекао поново сплићане. Сомборцима се, тако, 14. фебруара 1962. године поново указала прилика да се у једној такмичарској борби гледају прволигаша Хајдука. Било је хладно са снежном вејавицом. Утакмица се овај пут завршила победом домаћина 1:0. У четвртфиналу Југословенског Куп-а, екипа Радничког је поражена од Црвене Звезде 2:1.[3]

Клуб се пласирао у Другу савезну лигу Југославије. Стадион је увек био пун, док су се карте продавале неколико дана пре утакмице. Међутим, тим је испао у Српску лигу Војводина, где је у међувремену ушао у беспарицу. Током сезоне 1971/72. Раднички је испао у Војвођанску Зону. Наредних 10 година клуб није имао успехе, све до сезоне 1985/86., када су завршили на врху табеле.

У сезони 2004/2005. године Раднички заузима 11. место на табели у Војвођанској лиги Север, на летњој паузи купује место од Растинског Полета и од наредне сезоне наступа у трећем такмичарском нивоу српског фудбала. У Српској лиги Војводина остаје наредне четири године да би се у сезони 2009—2010. пласирао у Прву лигу.

Године 2012. испада у Српску лигу Војводина три године касније 2015. године испада у Војвођанску лигу север где се и данас такмичи.[4]

Стадион[уреди]

Градски стадион у Сомбору свечано је отворен средином 1953. године у пријатељској утакмици Раднички је победио Полет из Сивца 3:0.

Успеси[уреди]

Клупске легенде[уреди]

  • Социјалистичка Федеративна Република Југославија Павле Врга
  • Социјалистичка Федеративна Република Југославија Стеван Поздер
  • Социјалистичка Федеративна Република Југославија Стипан Еустахијо
  • Социјалистичка Федеративна Република Југославија Јосип Еустахијо
  • Социјалистичка Федеративна Република Југославија Мата Мишањи
  • Социјалистичка Федеративна Република Југославија Душан Бузаџић
  • Социјалистичка Федеративна Република Југославија Радивој Поповић
  • Социјалистичка Федеративна Република Југославија Радивој Просеница
  • Социјалистичка Федеративна Република Југославија Велимир Шаргић
  • Социјалистичка Федеративна Република Југославија Јосип Молнар
  • Социјалистичка Федеративна Република Југославија Ласло Карачони
  • Социјалистичка Федеративна Република Југославија Душан Бугарин
  • Србија Далибор Мрђеновић
  • Србија Владимир Зорица
  • Србија Милорад Ресановић
  • Србија Славен Лакић

Познати бивши играчи[уреди]

  •  — Србија Илија Пантелић
  •  — Србија Љубиша Тумбаковић
  •  — Србија Драгољуб Беквалац
  •  — Србија Душан Алемпић
  •  — Србија Драган Тркуља
  •  — Србија Гојко Тривић
  •  — Србија Мирослав Опсеница
  •  — Србија Cpђан Жакула
  •  — Србија Саша Томановић
  •  — Србија Младен Ковачевић

Тренери[уреди]

  • 1946—47 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Тони Сабо
  • 1952—57 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Иван Иванчевић
  • 1959—60 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Јошка Такач
  • 1960—61 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Александар Петровић
  • 1961 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Никица Јосић
  • 1960—62 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Јован Марјановић
  • 1962—63 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Фрања Пазмањ
  • 1964—66 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Едо Плац
  • 1966—67 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Александар Петровић
  • 1968—69 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Ђорђе Јовановић
  • 1969-70Социјалистичка Федеративна Република Југославија Павле Врга
  • 1970—72 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Драган Бојовић
  • 1972 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Рајко Меденица
  • 1973 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Бранко Роксандић
  • 1973 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Мата Мишањи
  • 1973—76 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Ратомир Чабрић
  • 1976—77 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Мата Мишањи
  • 1977—78 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Стеван Поздер
  • 1978—81 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Радивој Поповић
  • 1981 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Раде Маравић
  • 1981—82 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Ђорђе Зарић
  • 1982 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Велимир Шаргић
  • 1983 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Милош Цетина
  • 1987—88 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Јосип Земко
  • 1988 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Душан Алемпић
  • 1988 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Илија Димоски
  • 1989 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Жарко Булатовић
  • 1989 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Илија Димоски
  • 1989 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Јосип Земко
  • 1991 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Радивој Поповић
  • 1991—92 Савезна Република Југославија Фрања Лукић
  • 1994—95 Савезна Република Југославија Милутин Карас
  • 1996—97 Савезна Република Југославија Божидар Маркуш
  • 2000 Савезна Република Југославија Емил Џиновић
  • 2000-01 Савезна Република Југославија Алберт Хернаус
  • 2001 Савезна Република Југославија Бранко Вучковић
  • 2002 Савезна Република Југославија Александар Смиљанић
  • 2002 Савезна Република Југославија Зоран Ћулум
  • 2006 Србија Драгојло Станојловић
  • 2008 Србија Петар Јефтић
  • 2009-10 Србија Милан Тинтор и Петар Дулић
  • 2010-11 Србија Золтан Сабо
  • 2012 Србија Триво Илић
  • 2012 Србија Милан Тинтор
  • 2012 Србија Славко Антић
  • 2013—14 Србија Жељко Рачић
  • 2014 Србија Милан Тинтор
  • 2014 Србија Ђурасовић
  • 2015 Србија Симо Милић
  • 2015—18 Србија Срђан Каралић
  • 2018—19 Србија Дамир Вуковић

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Душан Колунџија — Век у 100 утакмица
  2. ^ Ирина Иванчевић — „Дведесет златних година, ФК Раднички Сомбор 1952—1972”
  3. ^ Ирина Иванчевић — „Дведесет златних година, ФК Раднички Сомбор 1952—1972”
  4. ^ FK Radnicki Sombor info Archived 2010-08-14 at the Wayback Machine

Спољашње везе[уреди]