ФК Хајдук Београд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ФК Хајдук Београд
Грб урадио Проф др. Сокол Соколовић, дипл. инг. арх.
Пуно име ФК Хајдук, Београд Београд
Надимак „бели голубови”
Основан 1937. год.; пре 81 године (1937).
Стадион Хајдука на Лиону, Београд Милана Ракића 48
Капацитет 4.500
Прва утакмица ФК Победа 1937. год.; пре 81 године (1937).
Домаћа опрема
Гостујућа опрема

ФК Хајдук Београд је фудбалски клуб из Београда основан 1936. године под именом Банат. Име је променио 1937. године у Хајдук.

Прву утакмицу одиграо је против ФК Победе из Београда 1937. год.; пре 81 године (1937).

Из редова Хајдука поникло је неколико познатих играча, најпознати је Владимир Петровић—Пижон, четврта Звездина звезда, Никола Стипић, Црвена Звезда. Из Црвене Звезде на Лион стигао је и Станислав Караси прослављени репрезентативац СФРЈ. У редове Партизана обрео се и Александар Станојевић из селекције пионира Хајдука.

Клуб је наступао два пута у својој историји као прволигаш (1999/00. и 2004/05. ), али је одмах испадао. Овај тим је 2007/08. године са трећег прешао на други ниво такмичења.
Навијачка група се зове „Бригантси” (на француском les brigands Хајдуци).

Инспирисан бојом дресова Александар Бијанић—Војвода, савезни фудбалски судија, кумовао клупском надимку „бели голубови[1].

Локација
HajdukBeograd.svg.png

Историја [1][уреди]

„бели голубови[1].

У јесен 1936. године фузијом клубова Банат и Опленац, на скупштини у кафани „Код Даниловића” настао је клуб Банат. На Скупштини клуба 6.октобра 1937. године прихваћен је предлог

о новом имену Хајдук, а 1938. је регистрован. Хајдук у знак захвалности за комплетну опрему[a] коју су наследили од расформираног клуба Хајдука са Мостара[b].

За првог председника изабран је Тома Згомбић, подпреседници Веља Шилетић и Лаза Радојчин, а секретари Воја Томић и Љубиша Младеновић.[2]

Са почетком Другог светског рата престаје активност клуба.

Крајем ’40-тих на Оснивачкој скупштини одржаној код тадашње „Кинеске цркве” у Качићевој улици активиран је рад Хајдука и регистрован је као Спортско друштво Народног фронта V реона.

У оквиру спортског друштва били су клубови:

За првог председника изабран је Станислав Милутиновић. Занимљиво Хајдук крајем 50-тих година има и женску екипу која често игра предигре или засебно гостује, играјући са још само неколико сличних екипа у граду и чекајући оснивање женске лиге коју неће дочекати.

Амблеми кроз историју[1][уреди]

Награде и признања[1][уреди]

Клуб:
Златна плакета Фудбалског савеза Београда и Србије
Сребрна плакета Фудбалског савеза Београда и Србије
Децембарска спортска награда СОФК-а Звездаре
Фудбалери:
Миле Милошевски
Небојша Алексић
Милош Алиловић
Богић Поповић
Фудбалски радници:
Љубисав Станковић
Љубомир Поповић—Пута
Жељко Стефановић
Освојио је шест шампионских титула:
Четврти разред,
Подсавезној,
Првој Београдској,
Републичкој зонској,
Међурепубличкој и
Другој Б-е савезној лиги
Куп:
Пет пута куп Југославије на територији Београда
Два пута Куп ослобођења Београда

Стадион[1][уреди]

Дуго после осивања Хајдук није имао своја игралиште, па су играчи најпре тренирали код некадашње Радио индустрије да би се потом померили мало ниже на стрму ливаду „код три ораја” , изнад Пашине чесме. Ту су дочекивали и понеког ривала у пријатељском утакмицама. После рата утакмице је играо најчешће на игралишту Црвене Звезде из ММЛ, где је и тренирао. Београд са Карабурме, Млади Пролетер (бивше Балканово) и другде. Изградња игралишта је завршена 1953. године и имала је земљану подлогу. На отварању игралишта гостовала Црвена Звезда као када је и отворен терен са травом 1968/69.[c] године.

Адреса стадиона: Милана Ракића 48, 11000 Београд

FK Hajduk tabla povodom izgradnje igralista.jpg
FK Hajduk tabla secanje.jpg
Фудбалски терен са димензијама

Пријатељи клуба и ватрени навијачи[уреди]

Мића Сандуче, Брица, Урош Шустер, Луле Баритон, Ратко Пацов, економ Васа Мартиновић .....

Најпознатији и најватренији навијач, зашта је добио Златну плакету СОФК-а Звездаре, зове се Михајло Вукосављевић—Кинез

Резултати Првог тима за такмичарске године 1965/66 — 1977/78.[уреди]

Сезона Лига М Одиг Поб Нер Пор ДГ ПГ ГР Бод Коментар Првак
1965/66.[3] Прва Београдска лига 2 26 14 5 7 57 26 31 33 Im rakovica beograd.png ИМ Раковица, Београд
1966/67.[4] Прва Београдска лига 3 26 12 4 10 45 33 12 28 FK Prva iskra Barič.png Искра, Барич
1967/68.[5] Прва Београдска лига 3 26 12 6 8 40 26 14 30 GreenDownArrow.svg: Српска лига — север Fkvozdovac.gifСлобода, Београд
1968/69. [6] Српска лига — „Север[d] 15 30 7 7 16 29 50 -21 21 RedDownArrow.svg: Прва Београдска лига Coats of arms of None.svg Металац, Ваљево
1969/70. [7] Прва Београдска лига 4 26 10 9 7 38 24 14 29 GRB FK RAD.png Рад, Београд
1970/71.[8] Прва Београдска лига[e] 2 26 10 11 5 47 27 20 31 BASK.svg БАСК, Београд
1971/72.[9] Прва Београдска лига[f] 8 30 11 10 9 37 33 -4 32 Coats of arms of None.svg Железник, Београд
1972/73.[10] Прва Београдска лига[g] 7 30 11 7 12 34 43 -9 29 FK Beograd logo.PNG Београд
1973/74.[11] Прва Београдска лига[h] 11 30 11 5 14 41 44 -3 27 FK Graficar.gif Графичар, Београд
1974/75.[12] Прва Београдска лига[i] 14 30 8 5 17 34 43 -9 21 Coats of arms of None.svg Кнежевац, Београд
1975/76. [13] Прва "А" Београдска лига[j] 2 26 14 4 8 49 35 14 32 FK Trudbenik logo.jpg Трудбеник,Београд
1976/77.[14] Прва "А" Београдска лига[k] 3 26 14 5 7 52 25 27 33 FK Dorcol Beograd.gif Дорћол, Београд
1977/78.[15] Прва "А" Београдска лига[l] 1 26 18 6 2 64 18 46 42 GreenDownArrow.svg:Београдска зона FK Hajduk Beograd grb 1953.jpg Хајдук, Београд
Укупно 358 152 84 122 567 427 140 388

Резултати Првог тима за такмичарске године 1996/97 — 2008/09.[уреди]

Сезона Лига М Одиг Поб Нер Пор ДГ ПГ ГР Бод Напомене Првак
1996/97.[16] Друга лига „Исток”[m] 5 34 13 12 9 52 44 8 51 Coats of arms of None.svg Приштина
1997/98.[17] Друга лига „Исток”[n] 4 34 17 8 9 65 44 21 59 Policajacgrbnovi.jpg Милиционар, Београд
1998/99.[18] Друга лига „Исток”[o] 2 21 8 1 12 28 13 15 44 GreenDownArrow.svg: Прва савезна лига[19] FK Čukarički.jpg Чукарички, Београд
1999/00.[20] Прва савезна лига[p] 18 40 14 3 23 56 75 21 45 RedDownArrow.svg Друга савезна лига. У купу испао у шестини финала.[q] ФК Црвена зведа Црвена звезда
2000/01. Друга лига „Исток” 2 34 28 2 4 93 26 67 86 Bulbulderacnovigrb.PNG Звездара, Београд
2001/02. Друга лига „Исток” 5 34 15 10 9 64 44 20 55 Grbfkradnickinis.png Раднички, Ниш
2002/03. Друга лига „Исток” 7 33 11 12 10 46 37 9 45 Grb FK Napredak Kruševac.png Напредак, Крушевац
2003/04. Друга лига „Исток” 1 36 20 6 10 59 49 10 66 GreenDownArrow.svg: Прва савезна лига Promoted HajdukBeograd.svg.png Хајдук, Београд
2004/05. Прва савезна лига 16 30 2 6 22 20 76 -56 12 RedDownArrow.svg: Испали и напустили Другу лигу FK Partizan logo.png Партизан, Београд
2005/06. Српска лига Београд 12 38 14 6 18 41 49 -8 48 FK BSK Borča.gif БСК, Борча
2006/07. Српска лига Београд 1 34 25 7 2 52 15 37 82 GreenDownArrow.svg: Друга савезна лига HajdukBeograd.svg.png Хајдук, Београд
2007/08. Друга лига „Исток” 13 34 12 8 14 28 33 -5 44 Fkjavor.gif Хабитфарм Јавор, Ивањица
2008/09. Друга лига „Исток” 18 34 2 4 28 20 80 -60 10 RedDownArrow.svg: Српска лига FK BSK Borča.gif БСК, Борча
Укупно: 436 181 85 170 624 585 39 647

Председници клуба[1][уреди]

Година Име и презиме
1936—1941 Тома Згомбић
1941—1945 Велимир Шипетић
1949—1962 Станислав Милутиновић
? Раја Бранковић
1965-1968 Љуба Радошевић
од 1976 Љуба Станковић
? Никола Батовања
? Богдан Станчић
80-тих Михајло Церовић—Мића
Година Име и презиме
? Љуба Станковић
? Душан Ђурашковић
? Стеван Кузмановић
? Стојан Голић
? Првослав Јефтић
? Драган Пујић
? Мијалко Настасијевић
? Дејан Дедовић
? Милан Петровић—Пеки (†2008)
Година Име и презиме
? Никола Поповић — Нина (†2014)
?—и даље Љубомир Поповић—Пута

Тренери дуже од једне сезоне[1][уреди]

  • Никола Јовановић
  • Миша Гојковић
  • Коста Томашевић
  • Ђура Чокић
  • Лазар Тасић (†17.V.2003.)
  • Мирослав Јовановић
  • Јова Тарана
  • Мирослав Раденовић — Грба
 
  • Александар Павловић
  • Владимир Батричевић — Баћа
  • Михаило Ивановић
  • Милољуб Остојић
  • Славко Јовић
  • Бранислав Војиновић
  • Бранко Ђокић

Неки играчи пре другог светског рата[1][уреди]

  • Раша Томић—Паприкаш
  • Миле Стојамовић—Жица
  • Душко Јанаћковић—Брале
  • Никола Радовановић
  • Драгољуб Екмеџић—Лала
  • Раја Николић
  • Синиша Јанаћковић
  • Милан Ђорђевић—Ђуле
  • С. Гавриловић
  • Д. Поповић
  • .......

Неки играчи ’50-тих година[1][уреди]

Боривоје Давидовић — Рогац 1970. godine
  • Глигоријевић
  • Хусовић
  • Ика Јовановић
  • Љуба Радошевић
  • Петровић
  • Кљајић
  • Кине Јанковић
  • Јовановић
  • Давидовић — Рогац
  • Ристић
  • Бојић
  • Рељин
  • Јовановић
  • Поповић
  • Радовановић
  • Томић
  • Винчић
  • Ђорђевић
  • Бајић
  • Јелача
  • Бата
  • Коњикушић
  • Гојковић
  • Зинајић
  • Мића—Канаринац
  • Анастасијевић—Кића
  • Милосављевић
  • Ђорђевић
  • Вићентијевић — Вића
  • Јова Дробац
  • Мане Станковић
  • Иван Зима (†2009)
  • Перовић
  • Илић
  • Никић
  • Почуча
  • Генчић
  • Лекић
  • Перага
  • Брковић
  • Виденовић—Гиша
  • Думбе
  • Рогић
  • Панић—Фонтен
  • .......

Бивши играчи Србија[уреди]

  • Љуба Никић
  • Слободан Константинов—Боба кифла
  • Драгутин Костић—Гутина
  • Никола Поповић — Нина (†2014)
  • Мирослав Раденовић — Грба(†2014)
  • Петар Маслаћ (†????)
  • Љуба Бркић
  • Цвијић—Кокеза (†????)
  • Мира Стефановић—„Зврндов” (†????)
  • Бранислав Димитријевић
  • Бора Михајловић
  • Мића Белчевић—Силвер
  • Драган Николић
  • Иса Милићевић
  • Момчило Тошић—Тошке
 
  • Звонко Михајловски
  • Чанић
  • Гагић
  • Дамњановић
  • Аћимовић
  • Миленко Марковић
  • Драган Вуковић—Рус
  • Воја Механџић
  • Чока Кутановски
  • Светолик Алексић—Толе
  • Стиле (†????)
  • Бане Јовановић
  • Чоровић
  • Милорад Рајковић—Гиле
  • Марковић
 
  • Живковић
  • С. Јовановић
  • Катнић
  • Милошевић
  • Грујић
  • Слободан Дутина—Цврле
  • Ружа Чабрило
  • Владан Жикић
  • Дане Медић
  • Божур Милошевић
  • Шишко Филиповић
  • Владимир Андрић—Фегица
  • Владимир Батрићевић—Баћа
  • Бранислав Димитровски—Диме
  • Драгутин Веланац—Бата
 
  • Мића Игњатовић
  • Кочевић
  • Раде Радисављевић—Кондор[r]
  • Богдан Корак
  • Бане Срећковић
  • Канада Бојан Кајго
  • Сједињене Америчке Државе Бернард Бојс
  • Сједињене Америчке Државе Џо Михаљевић

Познати играчи који су поникли у Хајдуку или наступали за Хајдук[1][уреди]


Последњи пут у дресу Хајдука[21][уреди]

Ветерани одлазе.
Управа Хајдука приредила опроштај својим заслужним фудбалерима, тројици асова који су заједно
одиграли у белом дресу преко 1.500 (Грба преко 400 и Нина преко 800[s]) утакмица.
Уз цвеће и пригодне поклоне, растали се од фудбала и зеленог терена, верних навијача, од свега лепо што спорт доноси.
На опроштају је присуствовало преко 1.000 гледалаца на стадиону Хајдука на Лиону.
Дерби са призвуком сете 17. јуна 1973.
Хајдук — Београд 0:2
Технико Мане Станковић, Драгутин Веланац—Бата, Милосав Раденовић—Грба и Никола Поповић—Нина

„Голубови” памте[уреди]

Ивана Зиму и Уроша Лазовића[22]
Верни клубу до краја
Минут ћутања на Лиону пре него што је званично кренула лопта у сезони 2009/10.
Фудбалери Хајдука и Синђелића одали су на центру последњу почаст двојици недавно преминулих
Ивану Зими, фудбалеру са највише утакмица у дресу „голубова” који је целу каријеру провео
играјући за Лионце и Урошу Лазовићу, дугогодишњем пријатељу клуба и члан Управног одбора клуба.
Иван Зима (— †2009)
1966. год. аматерска репрезентација Београда
Милосава Раденовића — Грба[23]
Од пионира до тренера
Почео је као 17-годишњак у Хајдука с Лиона, шест сезона је носио дрес овога клуба.
Каријеру је касније наставио у Железнику из Београда и Младом раднику из Пожаревца.
У сезони 1971/72. као члан Железника понео је ласкаву титула најбољег фудбалера
у Првој Београдској лиги.
Тренерским позивом почео је да се бави у Хајдуку 1973. године, потом је радио у Графичару.
Из клуба са Топчидерсе звезде пут га води у Нигерију где је остао две и по године.
Успео је са Ракан Роверсом да освоји шампионску титулу.
У Рад је дошао 1. јуна 1979. године и од тада, па све до тренерског дебија на друголигашкој
сцени против Тимок Кристала, био је учитељ пионира.
Милосав Раденовић — Грба
(1944 — 2014)
Николу Поповића — Нине[24]
Легенда Хајдука
Уметник у копачкама, стални члан аматерске репрезентације Београда.
Прославио се као лева полутка „Белих голубова”, за које је одиграо преко 800 утакмица.
Поред Хајдука играо је и за београдски Раднички, када је био у Првој лиги СФРЈ и за Дорћол.
После играчке каријере остао је у тиму са Лиона у којем је најпре обављао функцију техничког
директора да би током осамдесетих као председник водио Хајдук кроз најуспешније године
у историји клуба.
Николу Поповића — Нине
(1944 — 2014)

Легенде ’50-тих година[25][уреди]



стоје: Глигоријевић, Хусовић, Ика Јовановић, Радошевић, Петровић, Кљајић, Јанковић, Гојковић(тренер)
чуче: Јовановић, Давидовић — Рогац, Ристић, Ђорђевић
Непозната локација 1950. година
Игралиште Хајдука 1953. година

Прваци Друге Београдске лиге за сезону 1956/57. годину[25][уреди]

Игралиште Хајдука на Лиону: Хајдук — Југославија 0:0 Стоје:Вићентијевић,Аризановић—Ариза,Брковић,Дробац,Виденовић—Гиша,Станковић—Мане,Думба
Чуче:Рогић, Анастасијевић—Кића,Панић—Фонтен,Зима

Српска лига — Север 1968/69 година[25][уреди]

Стоје: Зима(капитен), Чанић, Николић, Цвијић—Кокеза, Тошић, Креша, ???
Чуче: Тршић, Димитровски—Диме, Маслач, Милићевић—Иса, Алексић—Толе

Мане на рукама навијача 1965. године[уреди]

Традиционални турнир Синђелића у част дана Републике СФРЈ 29. новембра
1965. године у финалу ХајдукВождовачки 2:2 у продужетку 3:2.
Мане Станковић дао гол за победу.[25]
Пехар победнику турнира у част дана Републике 29. новембра.[25]
Победници турнира Синђелића


Управа и играчи 23. фебруар 1972. година[25][уреди]

Стоје: Николић, Миловановић, Чанић, Калуђеровић, Ђоревић, Маслаћ, Стојановић. Петровић, Станковић, Ика Јовановић, Батовања, Тарана, Урошевић, Цветко Јовановић, Радуловић, Станчић, Костић
Чуче: Попивић, Гагић, Дамњановић, Раденовић, Милићевић, Стефановић, Веланац, Аћимовић, Марковић, Вуковић, Механџић, Зима, Мира Јовановић

Ветерани[25][уреди]

Стадион Хајдука мај 1970. година
Ревијална утакмица ветерена

Златна плакета у правим рукама, март 1993. године[26][уреди]

Раде Радисављевић
Мурал на кући у којој је живео, Краља Петра 70

Златна плакета ЈСЛ „СПОРТ” признање који су добијали спортисти , спортски радници и тренери припала је Радету Радисављевићу — Кондор[r].

У анкети листа „СПОРТ” од стране новинара, играча, тренера... „вечита прзница” Раде Радисављевић — Кондор[r] проглашена је за „краља” београдских терена.

Раде Радисављевић — Кондор[r] играо је за Хајдук из Београда, Дорћол из Београда, Чукарички из Београда, Раднички из Ниша, Олимпија из Љубљане, Вардар из Скопља,
ОФК Београд, Пролетер из Зрењанина.

Фудбалер који сигурно није постигао висине које су му прорицали, али се зато својим фудбалским шармом сместио у срца свих истинских заљубљеника у најлепшу споредну ствар на свету.

Напомене[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Књига "НЕКАД БИЛО..." Београдски фудбал којег више нема. Издата 2012. године аутор: Милан Симић. стране од 129. до 154.
  2. ^ https://sites.google.com/site/hajdukbeograd/about-the-team/istorijat
  3. ^ Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 27.avgust 1966. год., Год. XIV, Број15,страна 12., Народна библиотека Србије сигнатура 2994/п
  4. ^ Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, септембар 1967. год., Год. XV, Број 2,страна 1., Народна библиотека Србије сигнатура 2994/п
  5. ^ Новине "Београдски футбал" службени орган фудбалског подсавеза града Београда, 23.avgust 1968. год., Год. XVIII, Bрој 3, страна 12., Народна библиотека Србије сигнатура 2994/п
  6. ^ Новине "СПОРТ", 29.јуни 1969 година XXV, број 4776, страна 4, Народна библиотека Србије сигнатура 2232/п
  7. ^ Новине "СПОРТ", 15.јуни 1970 година XXVI, број 5134, страна 5, Народна библиотека Србије сигнатура 2232/п
  8. ^ Новине "СПОРТ" 14.јуни 1971. година XXVII, страна 6., Народна библиотека Србије сигнатура 2232/п
  9. ^ Новине "СПОРТ" 8.јуни 1972. година XXVIII, страна 6., Народна библиотека Србије сигнатура 2232/п
  10. ^ Новине "СПОРТ" 25.јуни 1973. година XXIX, број 6220, страна 5., Народна библиотека Србије сигнатура 2232/п
  11. ^ Новине "СПОРТ" 24.јуни 1974. година XXX, број 6578, страна 4., Народна библиотека Србије сигнатура 2232/п
  12. ^ Новине "СПОРТ" 30.јуни 1975. година XXXI, број 6856, страна 5, Народна библиотека Србије сигнатура 2232/п
  13. ^ Новине "СПОРТ" Југословенски спортски лист, 14.јуни 1976. година XXXII, број 7195, страна 5., Народна библиотека Србије сигнатура 2232/п
  14. ^ Новине "СПОРТ" 19.јуни 1977. Народна библиотека Србије сигнатура 2232/п
  15. ^ Новине "СПОРТ" 26.јуни 1978. година XXXIII, број 7917, страна 7., Народна библиотека Србије сигнатура 2232/п
  16. ^ Новине "СПОРТ" 1. јуни 1997. година LII, број 14.207, страна 5., Народна библиотека Србије сигнатура 2232/п
  17. ^ Новине "СПОРТ" 31. маја 1998. година LII, број 14.558, страна 5., Народна библиотека Србије сигнатура 2232/п
  18. ^ Прекид због борбадовања у 21. колу, 14. maja 1999
  19. ^ Првенство прекинуто због НАТО бомбардовања 1999. године
  20. ^ Новине "СПОРТ" 21. маја 2000. година LV, број 15.256, страна 3., Народна библиотека Србије сигнатура 2232/п
  21. ^ Новине "СПОРТ" Југословенски спортски лист, 16. јунa 1973. Народна библиотека Србије сигнатура 2232/п
  22. ^ Новине "СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 18. јунa 2009. Народна библиотека Србије сигнатура 19188/п
  23. ^ Новине "СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" Народна библиотека Србије сигнатура 19188/п
  24. ^ Новине "СПОРТСКИ ЖУРНАЛ" 27. јунa 2014. бр. 8.659 стр. 9 Народна библиотека Србије сигнатура 19188/п
  25. 25,0 25,1 25,2 25,3 25,4 25,5 25,6 Из архиве ФК Хајдука
  26. ^ Новине "СПОРТ" Југословенски спортски лист, марта 1993. година, Народна библиотека Србије сигнатура 2232/п

Спољашње везе[уреди]