Змај (фабрика авиона)

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Змај (вишезначна одредница).

Фабрика аероплана и хидроавиона Змај била је југословенска фабрика авиона која је радила у периоду од 1927. до 1946. године у Земуну. Основана је у монтажним баракама 15. марта 1927. године у Земуну у улици Тошин бунар 27, а оснивачи су били инжењер Јован Петровић и индустријалац Драгољуб Штерић[1][2].

Историјат[уреди | уреди извор]

Први хидроавион Анрио HD-41H направљен у Змају 1928.

У почетку се Змај бавио поправком авиона и војно техничких средстава и производњом једноставних резервних делова. Производни простор није допуштао неку значајнију производњу. Тек пресељењем Змаја на нову локацију 1928. године у Карађорђеву улицу у Земуну стичу се услови за озбиљнију индустријску производњу. Формиране су нове радионице, набављене нове машине и примљени нови радници свих специјалности. На тај начин, Змај је могао да одговори захтевима за производњу 32 авиона Арно HD-320[3] са моторима Салмсон од 90 kW (120 КС) и десет школских хидроавиона Арно HD-41H[4] са пловцима. Први авиони су испоручени на аеродром Београд већ 17. марта 1928. године, а до краја године реализована је цела наруџбина. Змај је после првог успешног обављеног посла, 1929. године, добио нови технички изазов да изради три ловца Девоатин D-27[5] металне конструкције[2].

Следеће, 1930. године израђено у Змају је 20 авиона француске конструкције Гурду Лесер GLb или (GL.22 Type B3)[6] намењених за прелазну обуку пилота-ловаца, а истовремено је преузета производња 15 тренажних авиона Физир-Рајт и три хидроавиона истог типа, који су се касније израђивали и са мотором Јупитер за поморско ваздухопловство Краљевине Југославије.

Године 1930. Аероклуб је наручио од Змаја прва три школска авиона двокрилца Физир ФН са мотором Валтер НЗ од 90 kW (120 КС).[7], чији је прототип израђен 1929. године у мајсторској радионици инжењера Физира у Петроварадину. Пошто се авион Физир ФН показао као јако добар за обуку спортских пилота у Аероклубу, команда ратног ваздухопловства војске Краљевине Југославије је донела одлуку да замени све до тада коришћене авионе Брандербург и Анрио са Физир ФН (физир наставни), који се показао у лету као врло погодан и за основну обуку пилота у војсци[8] Од 1931. до 1941. године у фабрици Змај је израђено укупно 136 авиона Физир ФН[1][2].

Криза[уреди | уреди извор]

Током кризе која је била изражена 1932. (Змај је пао на само 15 запослених радника) и до 1935. године управа предузећа Змај је успела да се избори за израду тромоторног авиона Спартан Крузер са седам путничких седишта, који је по британској лиценци 1935. године испоручен Друштву за ваздушни саобраћај „Аеропут“. Поред инжењера Физира у његовој радионици као главни статичар и конструктор радио је инжењер Душан Станков, под чијем је руководству у Змају током 1934. године, у периоду економске кризе из пројекта прелазног двокрилца ФП-1 развијен успели тренажни авион Физир ФП-2 са мотором Гном Рон К-7 и тиме спремало за посткризни период.

Опоравак Змаја након велике светске економске кризе[уреди | уреди извор]

Након велике светске кризе, већ од 1936. године, Змај је по програму савременизације војног ваздухопловства направио неколико серија тренажних Физир ФП-2 (укупно 66 примерака). Змај се брзо опоравио већ 1937. године и имао је капитал од 8 милиона динара, а 1939. године 20 милиона основних и 34 милиона динара обртних средстава. Тада је Змај имао укупно око 1.000 запослених радника.

Пред рат, Змај је учествовао у конкурсу за избор домаћег лаког бомбардера. По конструкцији техничког директора фабрике, Станкова и инжењера Дуцића, 1940. године израђен је Змај Р-1 са два мотора Хиспано Суиза 14АБ од по 552 kW (750 КС), мешовите конструкције и са добрим наоружањем, али испитивање овог бомбардера у лету нису била окончана. Током 1940, Змај је израдио и 16 ловаца Хокер харикен МК-1 са мотором Ролс Ројс Меарлок снаге од 770 kW (1.030 КС). Последња два Харикена испоручена су југословенској војсци у току самог Априлског рата 11. априла. 1941. године.[9][10]

Други светски рат[уреди | уреди извор]

У току рата Змај је наставио са радом. Углавном су вршене поправке Немачких и авиона НДХ. Последњих 10 авиона Физир ФН рађено је од 1943. у Змају за потребе ваздухопловства НДХ, али су завршени тек по ослобођењу Југославије. Након ослобођења Земуна 22. октобра 1944. године Змај је радио на одржавању авиона и осталих борбених средстава за потребе Југословенске армије. Сремски фронт је био на 100 km од Земуна, а рат је трајао још 7 месеци. Током 1945. и 1946. године извршена је експропријација, којом је Змај одузет власницима Петровићу и Штерићу и постао је државно предузеће. Део производне опреме и радника Змаја, заједно са фабриком Рогожарски припојени су 1946. године земунском Икарусу као потпуно национализованој ваздухопловној индустрији (Државна Фабрика Авиона). Од тада је Змај престао да ради као Фабрика аероплана и хидроавиона и постаје фабрика пољопривредних машина, чије је искуство у високој технологији, стечено производњом авиона, омогућило динамичан развој пољопривредних машина.[11] За 19 година свога постојања у погонима ове фабрике произведено је 359 авиона. Развијено је и израђено 4 прототипова авиона домаће конструкције а 8 типова авиона је произвођено на основу купљених лиценци[12][13][14]

  • Изглед локације (2010) Тошин бунар 27 где је 1927. године основан Змај.
    Изглед локације (2010) Тошин бунар 27 где је 1927. године основан Змај.
  • Данашњи изглед (2010) Карађорђеве 18 где су некад били производни погони Змаја
    Данашњи изглед (2010) Карађорђеве 18 где су некад били производни погони Змаја

Производња авиона домаће конструкције[уреди | уреди извор]

  • Физир-Рајт – школски (15 примерака 1930. год.)
  • Физир Ф1М-Јупитер – школски (5 примерака хидроавион 1930. год.)
  • Физир-Лорен – школски (15 примерака конверзија Мајбах у Лорен 1932. год.)
  • Физир ФН - школски (129 примерака ВВ + 4 хидроверзија ПВ + 3 Аероклуб + 1 прототип од 1930. до 1937. год.)
  • Физир ФП-1 – школски (1 примерак – прототип 1934. год.)
  • Физир ФП-2 – школски (66 примерака 1936. год.)
  • Змај Р-1 – вишенаменски авион ловац – бомбардер - извиђач (класа разарачи) (1 примерак – прототип 1940. год.)
  • Школски авиона Физир ФН.
    Школски авиона Физир ФН.
  • Школски прелазни авион Физир ФП-2.
    Школски прелазни авион Физир ФП-2.

Производња авиона по лиценцама[уреди | уреди извор]

  • Школски авион Арно HD-320.
    Школски авион Арно HD-320.
  • Хидроавион Арно HD-41H
    Хидроавион Арно HD-41H
  • Девоатин D-27.
    Девоатин D-27.
  • Гурду Лесуре LGL B3 који се производио у Змају 1930. године.
    Гурду Лесуре LGL B3 који се производио у Змају 1930. године.
  • Путнички авион Спартан Крузер.
    Путнички авион Спартан Крузер.
  • Хајнкел He-8 Хидроавион далекометни извиђач.
    Хајнкел He-8 Хидроавион далекометни извиђач.
  • Хокер фјури ЈКРВ произведени у Змај-у
    Хокер фјури ЈКРВ произведени у Змај-у
  • Хокер харикен МК I
    Хокер харикен МК I

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на ((sr))). YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић
  2. ^ а б в Вељовић, Живан (1972). Пет деценија Змаја (на ((sr))). YU-Београд: ИПМ Змај Земун.
  3. ^ Hanriot HD-320 (((fr))). www.aviafrance.com.
  4. ^ Hanriot HD-41H Hydravion d'entrainement (((fr))). www.aviafrance.com.
  5. ^ Dewoitine D.27 Chasseur (((fr))). www.aviafrance.com.
  6. ^ Gourdou Leseurre GL.22 Type B3. Entrainement (((fr))). www.aviafrance.com.
  7. ^ Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на ((en))). Beograd: Aerokomunikacije.
  8. ^ Илић, Видосава (3/2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight 3: pp. 88-106. ISSN 1450-684X
  9. ^ Петровић, Огњан М. (2/2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930)". Лет - Flight 2: pp. 21-84. ISSN 1450-684X
  10. ^ Петровић, Огњан М. (3/2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941)". Лет - Flight 3: pp. 30-87. ISSN 1450-684X
  11. ^ O_nama_sr
  12. ^ Jugoslovenska vazduhoplovna industrija (((en))). www.aeroflight.co.uk.
  13. ^ Jugoslovenska vazduhoplovna industrija do WWII (((sr))). www.mycity-military.com.
  14. ^ Fabrika aeroplana i hidroaviona Zmaj; Zemun (((sr))). pouke.org.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Вељовић, Живан (1972). Пет деценија Змаја (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: ИПМ Змај Земун. 
  • Микић, Сава (1993). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Д. Грегорић. 
  • Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на језику: (језик: српски)). YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник. 
  • Жутић, Никола (1999). Икарус - Икарбус: 1923 - 1998 (на језику: (језик: српски)). Бошковић Лазар. YU-Београд: Икарбус. 
  • Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Janić, Čedomir (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Ognjan Petrović. Beograd: Aerokomunikacije. 
  • Оштрић, Шиме (14. 9. 2007). Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове (на језику: (језик: српски)). М. Мицевски. SRB-Београд: Галерија '73. 
  • Haberfellner, Wernfried (1993). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH (на језику: (језик: немачки)). Walter Schroeder. AT-Graz: Weishaupt. ISBN 978-3-7059-0000-4. 
  • Ђокић, Небојша; Надовеза, Бранко (2017). Ваздухопловна индустрија Краљевине СХС. Београд: Метафизика. ISBN 978-86-7884-210-8. 
  • Петровић, Огњан М. (2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 2: 21—84. ISSN 1450-684X. 
  • Петровић, Огњан М. (2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 30—87. ISSN 1450-684X. 
  • Илић, Видосава (2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 88—106. ISSN 1450-684X. 
  • Узелац, Милан (2004). „Мемоар о организацији ваздухопловства у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 139—157. ISSN 1450-684X. 
  • Ненадовић, Мирослав (1967). Експериментална истраживања у развоју концепције летелица (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 30. стр. 167—189. 
  • Мијатовић, Иван; Ђокић, Небојша (2011). „ЛОВАЧКА АВИЈАЦИЈА ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ПРАЋЕЊЕ САВРЕМЕНИХ ТРЕНДОВА У НАОРУЖАЊУ - стереотипи и чињенице,”. Расински анали (на језику: (језик: српски)). Крушевац: Историјски Архив Крушевца. 9: 136 — 168. ISSN 1451-4346. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Змај_(фабрика_авиона)&oldid=27554204”