Пређи на садржај

Фатима Вајтбред

С Википедије, слободне енциклопедије
Фатима Витбред
 
Витбредова 2012.
Лични подаци
Пуно имеФатима Ведад Витбред
Датум рођења(1961-03-03)3. март 1961. (64 год.)
Место рођењаЛондон
ДржављанствоВелика Британија
Висина1,68 м
Маса68 кг
Спортске информације
СпортАтлетика
Бацање копља
Достигнућа и титуле
Лични рекордиКопље: 77,44 м (1986)
Награде и медаље
Представљајући Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Атлетика
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 1988. Сеул Бацање копља
Бронзана медаља — треће место 1984. Лос Анђелес Бацање копља
Светско првенство
Златна медаља — прво место 1987. Рим Бацање копља
Сребрна медаља — друго место 1983. Хелсинки Бацање копља
Европско првенство
Златна медаља — прво место 1986. Штутгарт Бацање копља

Фатима Вајтбред (енгл. Fatima Whitbread, понекад Витбред, девојачко Ведад; Лондон, 3. март 1961) бивша је британска бацачица копља. Освојила је сребрну и бронзану медаљу на Олимпијским играма и постала светска и европска првакиња. Оборила је светски рекорд хицем од 77,44 м у квалификационој рунди на Европском првенству 1986. у Штутгарту.[1]

Детињство и одрастање

[уреди | уреди извор]

Фатима Ведад је рођена у предграђу Лондона, од турске кипарске мајке и грчког кипарског оца. Као беба, остављена је да умре у стану, а након спасавања, тешко неухрањена, провела је наредних 14 година у институцијама са другом трауматизованом децом. У једном интервјуу 2003. године изјавила је да јој је "детињство било ноћна мора и да га је преживела само зато што је много волела спорт и упознала своју праву мајку (усвојитељку)." Маргарет Витбред, професорка физичког васпитања је упутила Фатиму да се бави атлетиком. 1975. Фатима Ведад је усвојена од стране Маргарет Витбред и њене породице.[2][3]

Атлетска каријера

[уреди | уреди извор]

Витбредова је освојила злато на Европском јуниорском првенству 1979, бацивши 58,20 м. Освојила је сребрну медаљу на инаугуралном Светском првенству 1983. На Олимпијским играма 1984. освојила је бронзану медаљу, хицем од 67,14 м. Витбредова је оборила светски рекорд у бацању копља хицем од 77,44 м у квалификационој рунди на Европском првенству 1986., што је било преко 2 м даље од претходног рекорда који је поставила Петра Фелке из Источне Немачке.[4]

Витбредова се квалификовала у финале Светског првенства 1987 на другом месту, иза Фелкеове. Њен хитац од 76,64 м, тада трећи најдужи свих времена, донео јој је титулу испред Фелкеове.[4]

У месецима пред Олимпијске игре 1988 у Сеулу, Витбредова је патила од неколико болести: повреде рамена, чирева, жлездане грознице и проблема са деснима. Освојила је сребрну медаљу, иза Фелкеове.[5]

Међународна такмичења

[уреди | уреди извор]
Представљајући Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Година Такмичење Место Пласман Резултат
1978 Игре Комонвелта Едмонтон, Канада 6. 49,16 м
1979 Европско јуниорско првенство Бидгошч, Пољска 1. 58,20 м
1980 Олимпијске игре Москва, СССР 18. 
(квалификације) 		49,74 м
1982 Европско првенство Атина, Грчка 8. 65,10 м
Игре Комонвелта Бризбејн, Аустралија 3. 58,86 м
1983 Светско првенство Хелсинки, Финска 2. 69,14 м
1984 Олимпијске игре Лос Анђелес, САД 3. 67,14 м
1985 ИААФ Светски куп Канбера, Аустралија 3. 65,12 м
1986 Игре Комонвелта Единбург, Велика Британија 2. 68,54 м
Европско првенство Штутгарт, Западна Немачка 1. 76,32 м
1987 Светско првенство Рим, Италија 1. 76,64 м
1988 Олимпијске игре Сеул, Јужна Кореја 2. 70,32 м

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Витбредова је у својој аутобиографији из 2012. написала да је започела везу са Ендијем Норманом убрзо након његовог развода 1986. године. Венчали су се 1997. године у Копторну. Пар, који је добио сина, развео се 2006. године. Норман је преминуо од срчаног удара 2007.[6][7]

Почасти и награде

[уреди | уреди извор]

Витбред је добила орден члана Реда Британске империје (МБЕ) 1987. за заслуге у атлетици.[8] Добитница је награде Хелен Роласон 2023. године у знак признања за превазилажење тешког детињства и континуирани рад у име деце у установама за збрињавање.[9]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Rodda, John (29. 8. 1986). „Whitbread's world record earns morning glory”. The Guardian. стр. 20. 
  2. ^ Jackson, Jamie (2. 3. 2003). „Triumph and despair: Fatima Whitbread”. The Observer. Архивирано из оригинала 25. 9. 2012. г. 
  3. ^ Adie, Kate (2005). „2. What is your mother's name?”. Nobody's Child (Digital изд.). London: Hodder & Stoughton. ISBN 978-1848943605. Архивирано из оригинала 3. 2. 2023. г. Приступљено 24. 10. 2022 — преко Google Books. 
  4. ^ а б Keating, Frank (7. 9. 1987). „Fatima spearheads British victories”. The Guardian. стр. 1. 
  5. ^ Mays, Ken (27. 9. 1988). „Whitbread and Jackson forced to settle for second best”. The Daily Telegraph. стр. 36. 
  6. ^ Jackson, Jamie (2. 3. 2003). „Triumph and despair: Fatima Whitbread”. The Guardian. Приступљено 18. 8. 2025. 
  7. ^ „I'm A Celebrity 2011: Fatima Whitbread set up home with my husand says his jilted ex”. The Mirror. 13. 11. 2011. Приступљено 18. 8. 2025. 
  8. ^ „Fatima Whitbread MBE OLY”. Personal Best Foundation. Приступљено 18. 8. 2025. 
  9. ^ „Fatima Whitbread wins Helen Rollason award at BBC Sports Personality of 2023”. Athletics Weekly. 19. 12. 2023. Приступљено 18. 8. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фатима_Вајтбред&oldid=30421467”