Фатоумата Диавара

С Википедије, слободне енциклопедије
Фотографија глумице из 2012. године.

Фатоумата Диавара (1982) је малијанска певачица, која тренутно живи у Француској.

Биографија[уреди | уреди извор]

Фатоумата је рођена у Обали Слоноваче, као дете Малијанских родитеља. Од детињства је играла у трупи свог оца. Велики успех имала је играјући дидиади плес Васолоуа, земље својих предака у западној Африци. Због своје бунтовничке природе, напушта школу, и родитељи је, по Афричкој традицији, шаљу да живи код тетке у Бамаку. Појављује се у филму "Моћ жена", са једном репликом што је даље одводи у филмску индустрију. Диавара се сели у Француску, како би нставила да се бави глумом. 1999. године добија једну од главних улога у филму Чеика Омара Сисокоа "Генезис". Са осамнаест година одлази у париски театар где игра Софоклеову Антигону у режији Коуиате. 2001. године игра главну улогу у филму "Сиа, сан о питону" Даниа Коуиате. Прикључује се међународно признатој трупи Ројал де Лукс, и игра главну улогу у мјузиклу "Кирикоуа и Караба".[1] Касније почиње да учи, да свира гитару, и пише, и компонује своје песме. Њене песме су биле спој Васолоуа, традиције Јужног Малија, са међународним утицајем.[2] Писала је за свој "сензуални глас".[3] Сарађивала је са бројним признатим Малијанским и светским музичарима, као што су Чеик Тидиане Сек, Омар Сангаре, АфроКубизмо,[4] Ди Ди Брдгеватер(Црвена земља: Малијанско путовање) [5]и оркестар Поли- Ритмо де Котоун[6]. Песма ЕП Каноу излази 9. маја 2011., а први албум Фатоу септембра 2011. године у издаваштву Ворлд Сиркјут Рекордса. Издавачка кућа Нонсач Рекордс објављује песму ЕП Кануо у Северној Америци 27. септембра 2011., а цео албум Фатоу августа 2012. године[7].

Септембра 2012. Фатоумата учествује у кампањи 30 песама/ 30 дана као подршка организацији Пола неба: претварање угњетавања у прилике женама широм света, мулти платформни медијски пројекат инспирисан књигама Николаса Кристофа и Шели Вудн. Септембра 2012. се појављује на платформи Афричке железнице са Дамон Албарн, Рокиом Траоре, Баабаом Мал, Амадоуом и Мариам, Николас Џар, групом Ноисет и многим другима. Кулминација догађаја је била на 4,5 км долазећи у место Краљев крст, када је Фатоумата наступила са Пол Макартнијем.

Последњих година Фатоумата је на светској турнеји. 2013. године је у Гластонбурију имала значајан перформанс за Англо-саксонско говорно подручје. Поред бројних Европских наступа, турнеја је одводи у Јужну Америку, Азију, Аустралију, као и на више турнеја по САД, где је 2013. наступила као део Клинтон Глобал Иницијативе; наступила је са групом Рутс у Њујорку. Средином 2014. године почиње сарадњу са Робертом Фонсеком, са којим је имала доста јавних наступа и учешће на албуму Код куће - живот у Марциаку. У 2014. је проширила сарадњу са Марајом Андраде и Омаром Портуондом. Фебруара 2015. је имала свој први јавни наступ, по повратју са светске турнеје, на фесивалу Сур ле Нигер у Сегоу. На том фестивалу се појавила са својим дугогодишњим пријатељем и ментором Омауом Сангаре, Басеко Коуиата и многим другима.

Поред тога, наставила је са својим филмским активностима, бројним улогама и наступима са музичким нумерама у многим филмовима. Имала је вишеструка остварења, као што су награда Цезар, седам пута и Оскар за најбољи филм на страном језику, Тимбукт 2014. године.

Филмографија[уреди | уреди извор]

  • 1996. Тафе Фанга - Адама Драбоа;
  • 1999. Генезис - Чеик Омара Сисока, у улози Дине;
  • 2002. Sia, san o pitonu - Дани Коуиае, у улози Сие;
  • 2008. Доћи ће на Конакри - Чеик Фантамади камара, у улози Сире;
  • 2010. Подстицај - Елеоноре Кампанела;
  • 2010. Ни бринета, ни плавуша - Абдерахман Сисако;
  • 2011. Приче о ноћи - Михаел Оцелот;
  • 2013. Африка Експрес - Ренауд Барет и Флорент де Ла Тулпе;
  • 2014. Тимбукт (Туга птица) - Абдерахман Сисако;
  • 2015. Морбиаса - Чеик Фантамади Камара;
  • 2016. Малијски блуз - Луз Грегор;

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Chabasseur, Eglantine. "Fatoumata Diawara Reinvented" Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2011), RFI musique, April 8, 2009, accessed June 8, 2011.
  2. ^ 1], BBC Radio 3, November 13, 2010, accessed June 8, 2011
  3. ^ Forgan, Kat. “Staff Brenda Bilili”. “Songlines”, July 2011, p.104-105
  4. ^ Cummings, Tim. "Oumou Sangare, Barbican Hall, London", The Independent, April 28, 2009, accessed June 8, 2011.
  5. ^ Stoudmann, Elisabeth. "Fatoumata Diawara: Nouvelle deesse malienne". Vibrations, June 2011
  6. ^ Denselow, Robin. "Orchestre Poly-Rythmo: Cotonou Club", The Guardian, March 24, 2011, accessed June 8, 2011.
  7. ^ "Fatoumata Diawara". Nonesuch.com. Archived from the original on 2013-09-14. Приступљено 2013-09-04.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фатоумата_Диавара&oldid=27034456”