Фауна Мадагаскара

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Мадагаскар је био изоловано острво око 70 милиона година, када се отцепио се од Африке пре око 165 милиона година, затим од Индије скоро 100 милиона година касније. Ова изолација довела је до развоја јединствених ендесмих врста.

Фоса, врста звери, ендемична за Мадагаскар
Erymnochelys madagascariensis, врста корњаче која настањује Мадагаскар
Браон лемур, ендемска врста
Galidia elegans
Пантер камелеон, који се на Мадагаскару адаптирао да живи и у људским насељима
Leptosomus discolor
Златна жаба због своје боје често подсећа на отровне жабе.[1]
Balaenoptera omurai у водама Мадагаскара
Ptychochromis insolitus, за коју се мислило да је изумрла, пронађена је у водама Мадагаскара 2013. године. [2]

Пре него што су људи стигли на острво, пре 2000 година, било је много великих и неуобичајених животиња које су живеле тамо, а потицале су од врста које су првобитно биле присутне када је Мадагаскар постао острво, или од врста које су касније прешле преко мора до Мадагаскара. Еколошке нише често су испуњавале животиње са сасвим различитим историјатима од оних на афричком копну, често доводећи до конвергентне еволуције. Велики део ових ендемичних малагашких животиња умро је након доласка људи.

И поред масивне сече шума и уништавања природе, Мадагаскар је и даље дом за изузетно велики број ретких врста животиња. На острву постоји више од педесет националних паркова и других заштићених резерви.[3][4]

Сматра се да је било само пет колонија копнених сисара из континенталне Африке, односно тенрека, лемура, Eupleridae, Nesomyinae и Plesiorycteropus. Други део колонизације сисара чинили су амфибијски нилски коњи (изумрли) и слепи мишеви.

Сисари[уреди | уреди извор]

Најпознатији и најбројнији сисари на Мадагаскару су лемури.[5] Они се могу наћи само на Мадагаскару. У одсуству мајмуна и других конкурената, ови примати су прилагођени широком распону станишта и има их много врста.

Врста Tenrecidae је још једна група сисара карактеристична за Мадагаскар. Глодари су слабо заступљени на острву, пописано је само неколико врста које припадају породици Nesomyinae, укључујући великог и угроженог мадагаскарског великог пацова.

Захваљујући њиховој способности летења, већи број слепих мишева је стигао до острва. Међутим, само око трећине њих су ендемичне врсте, мањи проценат него у другим групама копнених сисара. На острву има осам врста звери, који су сада класификовани у ендемичну породицу Eupleridae. Највећа од њих је фоса.

Мадагаскарски сисари[уреди | уреди извор]

  • Лемури на Мадагаскару броје 99 врста и подврста. Описало их је 39 биолога у периоду између 2000. и 2008. године.[6] Од 51 врсте које је проценила Међународна унија за заштиту природе, 43 су категорисане као угрожене, а 6 врста као критично угрожено.[7][8]
  • Eupleridae је фамилија месождера настањена на Мадагскару, а једна од њених врста је фоса, животиња сличног изгледа као домаћа мачка. Остали мадагаскарски месождери укључују фаналоку. На острву су настањене и врсте Eupleres и Viverricula indica.
  • Tenrecidae је фамилија чијих 30 врста су настањене на острву, а неке од њих су Echinops telfairi и Potamogalinae.
  • Глодари су слабо распрострањени на острву, а постоји 30 аутохтоних врста, од којих су до сада три изумрле. Сви припадају фамилији Nesomyinae.
  • Слепи мишеви настањују Мадагаскар, пописано је 69 врста, а више од пола њих су ендемичне врсте

Мадагаскарски изумрли сисари[уреди | уреди извор]

  • Plesiorycteropus фамилија имала је две врсте које су вероватно нестале пре око 1000 година са Мадагаскара.
  • Subfossiles lemuroidea бројала је најмање 17 врста лемура, а сви су изумрли откако је човек стигао на Мадагаскар. Биле су крупније грађе, много веће од данашњих врста лемура. Оне су укључувале врсту џиновског ај-ај, који је био три до пет пута већи него данашња врста ај-ај.[9]
  • Cryptoprocta spelea, познат и као велика фоса је изумрла врста, а била је приближно за четвртину већа од данашње врсте фоса.[10]
  • Мадагаскарски нилски коњ (Hippopotamus lemerlei) била је врста која је настањивала Мадагаскар, а верује се да су последњи примерци изумрли пре више до 1000 година, као резултат људског насељавања.[11]

Птице[уреди | уреди извор]

На Мадагаскару је пописано око 280 врста птица. Иако је ово релативно мали број за велико острво, постоји високи ниво ендемизма. Више од 100 врста птица је ендемично, а 49 врста су ендемици ограниченог домена, са опсегом мањим од 50.000 km². Постоји пет породица птица јединствених за Мадагаскар и Коморска острва, а оне су: Mesitornithidae, Brachypteraciidae, Leptosomus discolor, Eurylaimidae и Artamella viridis.

Мадагаскар су настањивале изумрле птице слоновке, које нису летеле, биле висине до 3 метра и тешке до пола тоне. Сматра се да су изумрле због људских активности на острву. Друге птице које су нестале због појаве људи на острву укључују врсте Vanellus madagascariensis и Alopochen sirabensis.[12][13][14]

Гмизавци[уреди | уреди извор]

Релативно мали број породица и врста гмизваца су стигли до Мадагаскара, али су се диверзификовали у више од 260 врста, при чему је преко 90% њих ендемично. Камелеон је изузетно заступљен на Мадагаскару, где се налази две трећине свих пронађених светских врста. Остали пописани гуштери на острву укључују геконе, роваше, Cordylidae и игуане. На острву је пописано преко 60 различитих врста змија, 6 врста копнених корњача, од чега су 5 ендемске врсте. Копнене корњаче укључују врсте Pelomedusa subrufa, Pelusios castanoides и Pelusios subniger. Обале Мадагаскара место су где се гнезде врсте корњача као што су Caretta caretta, зелена морска корњача, Eretmochelys imbricata и Lepidochelys olivacea.[15]
Највећи гмизавац који настањује Мадагаскар је нилски крокодил, врста која је изузетно ретка, јер се често лови због његове коже.

Мадагаскар је упориште за широку разноликост ендемичних врста камелеона и дневних гекона. Две породице присутних игуана имају базални однос са другим игуанама и верује се да су били присутни на острву откако је одвојено од Африке.[16]
Ендемске врсте гмизаваца на Мадагаскару су Erymnochelys madagascariensis, Pyxis arachnoides, Pyxis planicauda, зракаста корњача и ангонока корњача.[15]

На острву су пронађене врсте камелеона попут Calumma parsonii, Furcifer pardalis и Brookesia, а игуане Opluridae и Chalarodon.

Водоземци[уреди | уреди извор]

На Мадагскару је пописано више од 290 врста водоземаца, а често се проналазе нове врсте.[1] Скоро све врсте су ендемичне, а већина живи у шумама. Примери познатих врста водоземаца на Мадагаскару су врсте Dyscophus antongilii и Mantella aurantiaca.

Слатководне рибе[уреди | уреди извор]

Мадагаскар има богату слатководну рибу са веома високом стопом ендемизма.[17] Пуна разноликост је нејасна, јер се нове врсте редовно описују и неке врсте могу нестати пре него што их открију; процене сугеришу да на острву постоји између 135 и 150 родних врста рибе које су ограничене на слатководне воде (овај број значајно расте ако укључује широко распрострањену врсту Euryhaline).[17] Међу њима су две породице у потпуности ограничене на Мадагаскар — Anchariidae и Bedotiidae.[18][19] Поред тога постоји неколико родова који су ендемични на Мадагаскару укљчујући и циклиде (Katria, Oxylapia, Paratilapia, Paretroplus, Ptychochromis, Ptychochromoides), Dussumieriidae (Sauvagella и Spratellomorpha bianalis), Atherinidae (Teramulus), Milyeringidae (Ratsirakia legendrei и Typhleotris) и Aplocheilidae (Pachypanchax).[17][20]
Постоје ендемичне врсте из других родова (Ambassis, Eleotris, Glossogobius, K. sandvicensis, Mesopristes, Ophiocara, Pantanodon, Sicyopterus), али и многе друге врсте.[20][21][22]

Бескичмењаци[уреди | уреди извор]

Малочекињасти црви[уреди | уреди извор]

Пописано је 38 врста малочекињстих црва, који су рапсоређени у седам породица: Megascolecidae, Kynotidae, Acanthodrilidae, Eudrilidae, Ocneodrilidae, Octochaetidae и Glossoscolecidae. Око 59% свих пописаних врста су ендемичне.[23]

Инсекти[уреди | уреди извор]

Мадагаскар је дом великог броја врста инсеката, а већина њих су ендемичне. Хиљаде врста је присутно у неким групама, као што су мољци и тврдокрилци. Постоји око 100.000 врста инсеката на острву, укључујући врсте Trachelophorus giraffa, Argema mittrei, Chrysiridia rhipheus и многе друге. Око 80 врста Phasmatodea су пописани на острву, а постоји и неколико врста богомољки. Мадагаскар настањује више од 100 врста бубашваба, укључујући врсту Gromphadorhina portentosa.

Комараца на Мадагаскару има 235 врста, а њих 138 су ендемске, а 64 познате медицини, јер могу пренети болести.[24]

Тврдокрилци укључују врсте попут бубе пешчарке, 109 врста породице Pogonostoma и 65 врста породице Physodeutera.[25][26]

Мадагаскар је дом за најмању Liotrigona bitika, најмању пчелу на свету, која је мања од 2 мм, а настањују га и неколико врста породице Meliponini.[27]

Пауци[уреди | уреди извор]

Врста паука Caerostris darwini откривена је 2009. године на Мадагаскару, а познат је по томе што производи највеће и најјаче паукове мреже.[28]

Водени свет[уреди | уреди извор]

Водени свет Мадагскара богат је различитим врстама живих бића.[29] Поред морских предела, постоје и мочварна, нарочито на западу земље. Воде Мадагаскара настањују хиљаде врста риба, укључујући ретку врсту Coelacanthiformes. Четири врсте морских корњача настањују плаже Мадагаскара. Од китова, у водама око Мадагаскара пописани су грбави кит, патуљасти плави кит и јужни глатки кит.[30][31][32]

Губитак природног станишта[уреди | уреди извор]

Већи део природе Мадагаскара је у опасности, због растућег броја становништва, изградње нових насеља и фабрика.[33] Организација за заштиту флоре и фауне подржала је иницијативу спасавања природних станишта Мадагаскара.[34]

Види још[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Staniszewski, M. S: The Mantella FAQ. Retrieved 29 June 2014
  2. ^ Mongabay (20 December 2013). Conservation Hail Mary works: Mate for near-extinct fish found!. Retrieved 29 June 2014.
  3. ^ Benstead, Jonathan P.; Goodman, Steven D. (2003). The natural history of Madagascar. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-30306-2. 
  4. ^ Schuurman, Derek; Garbutt, Nick; Bradt, Hilary (2001). Madagascar Wildlife: A Visitor's Guide (2nd изд.). Bradt Travel Guides. ISBN 978-1-84162-029-9. 
  5. ^ Harris, Bruce. „Nature of Madagascar”. mada.moreoless.net.au. Архивирано из оригинала на датум 03. 12. 2013. Приступљено 5. 5. 2004. 
  6. ^ Mittermeier, R., Ganzhorn, J., Konstant, W., Glander, K., Tattersall, I., Groves, C., Rylands, A., Hapke, A., Ratsimbazafy, J., Mayor, M., Louis, E., Rumpler, Y., Schwitzer, C. & Rasoloarison, R. (децембар 2008). „Lemur Diversity in Madagascar”. International Journal of Primatology. 29 (6): 1607—1656. doi:10.1007/s10764-008-9317-y. 
  7. ^ Thornback, Jane; Harcourt, Caroline (1990). Lemurs of Madagascar and the Comoros: The IUCN Red Data Book. World Conservation Union. ISBN 978-2-88032-957-0. 
  8. ^ Black, Richard (2012). „Lemurs sliding toward extinction”. BBC News. Архивирано из оригинала на датум 27. 8. 2012. Приступљено 26. 8. 2012. 
  9. ^ Jungers WL, Godfrey LR, Simons EL, Chatrath PS (октобар 1997). „Phalangeal curvature and positional behavior in extinct sloth lemurs (Primates, Palaeopropithecidae)”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 94 (22): 11998—2001. Bibcode:1997PNAS...9411998J. PMC 23681Слободан приступ. PMID 11038588. doi:10.1073/pnas.94.22.11998. 
  10. ^ Goodman SM, Rasoloarison RM, Ganzhorn JU (2004). „On the specific identification of subfossil Cryptoprocta (Mammalia, Carnivora) from Madagascar” (PDF). Zoosystema. 26 (1): 129—143. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 11. 2006. 
  11. ^ Garbutt, Nick (1999). Mammals of Madagascar. New Haven, Conn: Yale University Press. ISBN 978-0-300-07751-3. 
  12. ^ Goodman, SM (1999). In: Adams, N.J.; Slotow, R.H. Proc. 22 Int. Ornithol. Congr; Durban, ур. Holocene bird subfossils from the sites of Ampasambazimba, Antsirabe and Ampoza, Madagascar: Changes in the avifauna of south central Madagascar over the past few millennia. Johannesburg: BirdLife South Africa. стр. 3071—3083. Архивирано из оригинала на датум 19. 5. 2014. 
  13. ^ Hume, Julian P.; Walters, Michael (2012). Extinct Birds. Poyser Monographs. A & C Black. стр. 125. ISBN 9781408158623. 
  14. ^ Mitchell, K. J.; Llamas, B.; Soubrier, J.; Rawlence, N. J.; Worthy, T. H.; Wood, J.; Lee, M. S. Y.; Cooper, A. (2014). „Ancient DNA reveals elephant birds and kiwi are sister taxa and clarifies ratite bird evolution”. Science. 344 (6186): 898—900. Bibcode:2014Sci...344..898M. PMID 24855267. doi:10.1126/science.1251981. 
  15. 15,0 15,1 Rhodin, Anders G.J.; van Dijk, Peter Paul; Inverson, John B.; Shaffer, H. Bradley (14. 12. 2010). „Turtles of the World 2010 Update: Annotated Checklist of Taxonomy, Synonymy, Distribution and Conservation Status” (PDF). Архивирано из оригинала (pdf) на датум 15. 12. 2010. Приступљено 15. 12. 2010. 
  16. ^ Okajima, Y.; Kumazawa, Y. (15. 7. 2009). „Mitogenomic perspectives into iguanid phylogeny and biogeography: Gondwanan vicariance for the origin of Madagascan oplurines”. Gene. Elsevier. 441 (1-2). PMID 18598742. doi:10.1016/j.gene.2008.06.011. 
  17. 17,0 17,1 17,2 IUCN Freshwater Fish Specialist Group: Madagascar. Архивирано на сајту Wayback Machine (29. новембар 2014) Retrieved 29 June 2014.
  18. ^ Ng, and Sparks (2005). Revision of the endemic Malagasy catfish family Anchariidae (Teleostei: Siluriformes), with descriptions of a new genus and three new species. Ichthyol. Explor. Freshwaters 16(4): 303–323.
  19. ^ Sparks; and Smith (2004). Phylogeny and biogeography of the Malagasy and Australasian rainbowfishes (Teleostei: Melanotaenioidei): Gondwanan vicariance and evolution in freshwater. Molecular Phylogenetics and Evolution 33(3): 719–734
  20. 20,0 20,1 FishBase: List of Freshwater Fishes for Madagascar. Retrieved 29 June 2014.
  21. ^ Loiselle, P.; Participants of the CBSG; ANGAP CAMP "Faune de Madagascar" workshop (2004). „Pantanodon madagascariensis”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2014.1. International Union for Conservation of Nature. 
  22. ^ Loiselle, P. & participants of the CBSG/ANGAP CAMP "Faune de Madagascar" workshop, Mantasoa, Madagascar 2001 (2004). „Ptychochromis onilahy”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2014.1. International Union for Conservation of Nature. 
  23. ^ Razafindrakoto, M., Csuzdi, Cs. & Blanchart, E. 2011. New and little known giant earthworms from Madagascar (Oligochaeta: Kynotidae). African Invertebrates 52 (2): 285-294.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (21. октобар 2011)
  24. ^ Tantely, Michaël Luciano; Le Goff, Gilbert; Boyer, Sébastien; Fontenille, Didier (2016). „An updated checklist of mosquito species (Diptera: Culicidae) from Madagascar”. Parasite. 23: 20. ISSN 1776-1042. PMC 4840257Слободан приступ. PMID 27101839. doi:10.1051/parasite/2016018. 
  25. ^ Jiří, Moravec (2007). „A monograph of the genus Pogonostoma”. Tiger beetles of Madagascar. 1. Zlín: Nakladatelství Kabourek. ISBN 978-80-86447-13-1. Архивирано из оригинала (30 colour plates, 499 pp.) на датум 25. 02. 2009. Приступљено 08. 09. 2018. 
  26. ^ Jiří, Moravec (2007). „A monograph of the genus Physodeutera”. Tiger beetles of Madagascar. 2. Zlín: Nakladatelství Kabourek. ISBN 978-80-86447-13-1. Архивирано из оригинала (21 colour plates, 290 pp.) на датум 25. 02. 2009. Приступљено 08. 09. 2018. 
  27. ^ Koch, H (2010). „Combining morphology and DNA barcoding resolves the taxonomy of Western Malagasy Liotrigona Moure, 1961” (PDF). African Invertebrates. 51 (2): 413—421. doi:10.5733/afin.051.0210. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 6. 7. 2011. 
  28. ^ „TOP 10 RARE MADAGASCAR ANIMALS”. Listverse Info (на језику: енглески). Приступљено 19. 3. 2016. 
  29. ^ Dell'Angelo, B., Prelle, G., Sosso, M. & Bonfitto, A. 2011. Intertidal chitons (Mollusca: Polyplacophora) from southern Madagascar. African Invertebrates 52 (1): 21-37.[2] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2011)
  30. ^ „Des baleines franches australes dans la Baie de Diego Suarez” [Southern right whales in the Diego-Suarez Bay]. La Tribune de Diego (на језику: француски). 13. 10. 2011. 
  31. ^ WCS Madagascar - Blue Whale
  32. ^ Jefferson, Thomas; Webber, Marc A. & Pitman, Robert L. (2015). Marine Mammals of the World: A Comprehensive Guide to their Identification. London: Academic. 
  33. ^ „MADAGASCAR”. 1250 24th Street, N.W. Washington, DC 20037. World Wildlife Fund. Приступљено 10. 3. 2013. 
  34. ^ „Madagascar”. Fauna & Flora International. Приступљено 5. 10. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Benstead, Jonathan P.; Goodman, Steven D. (2003). The natural history of Madagascar. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-30306-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]