Фауна (божанство)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Фауна (богиња))

Фауна је римска рустикална богиња за коју се у различитим древним изворима каже да је жена, сестра, [1] или ћерка Фауна (римски Панов пандан). [2] Варон ју је сматрао женским панданом Фауна и рекао је да сви фауни имају пророчке моћи. Зову је и Фатуа или Фента Фауна.

Име[уреди | уреди извор]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Име Фауна је женски облик латинског Фаунуса, божанства природе. Генерално се сматра да сам Фаун потиче од протоиталског *fawe или *fawono, коначно од протоиндоевропског *bʰh₂u-n (повољно). [3] Сходно томе, Жорж Думезил је превео њено име као „Повољна“. [4]

У свом концептуалном приступу римском божанству, Мајкл Липка види Фауна и Фауну као пример карактеристичне римске тенденције да се формирају родно комплементарни парови унутар сфере функционалности. Мушко-женске фигуре никада немају једнаку истакнутост, а чини се да је један партнер (не увек женски) направљен по узору на другог. [5] Осканска посвета са именом Fatuveís (= Fatui, генитив једнине), пронађена у Аеклануму у Ирпинији, указује да је концепт италски. [6]

Античке интерпретације[уреди | уреди извор]

Варон је објаснио улогу Фауна и Фауне као пророчких божанстава:

Фауни су богови Латина, тако да постоји и мушки Фаун и женска Фауна; постоји традиција да су говорили о (fari) будућим догађајима у шумовитим местима користећи стихове које зову "Сатурновци", па су тако названи "Фауни" од "говорити" (fando). [7]

Сервије поистовећује Фауна са Фатуклом и каже да је његова жена Фатуа или Фауна, изводећи имена као што је Варон урадио од fari, „говорити“, „јер могу да предвиде будућност“. [8] Ранохришћански писац Лактанције ју је назвао Fenta Fauna и рекао да је била и сестра и Фаунова жена; према Лактанцију, Фатуа је певала fata, "судбину", женама као што је Фаун певао мушкарцима. [9] Јустин је рекао да је Фатуа, Фаунова жена, „испуњена божанским духом, марљиво предвиђала будуће догађаје као у лудилу (furor)“, па је стога глагол за божански надахнут говор fatuari. [10]

Док је неколико етимолога у антици изводило имена Фауна и Фаун од fari, „говорити“, Макробије је сматрао да Фаунино име потиче од faveo, favere, „повлађивати, неговати“, „јер она негује све што је корисно за жива бића“. [11] Према Макробију, књиге Понтифика третирају Бона Деа, Фауну, Опу и Фатуу као имена за исту богињу, Мају.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Fauna”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. 
  2. ^ Joseph Clyde Murley, The Cults of Cisalpine Gaul (Banta, 1922), p. 28 (noting that Fauna appears in no inscriptions in Cisalpine Gaul)
  3. ^ de Vaan 2008, стр. 205–206.
  4. ^ Georges Dumézil, Camillus: A Study of Indo-European Religion as Roman History (University of California Press, 1980), p. 208.
  5. ^ Michael Lipka, Roman Gods: A Conceptual Approach (Brill, 2009), pp. 141–142
  6. ^ E. Vetter Handbuch der italischen Dialekte Heidelberg 1953 p. 114 n. 165; J. Champeaux "Sortes et divination inspirée. Pour une préhistoire des oracles italiques" in Mélanges de l'École française de Rome. Antiquité 102, 2 1990 p. 824 and n. 52.
  7. ^ Varro, De lingua latina 7.36. At 6.55, Varro says that Fatuus and Fatua also derive from fari. See also Auguste Bouché-Leclercq, Histoire de la divination dans l'Antiquité (Éditions Jérôme Millon, 2003), pp. 902–903.
  8. ^ Servius, note to Aeneid 7.47; see also note to 7.81 and 8.314.
  9. ^ Lactantius, Institutiones I 22, 9, citing Gavius Bassus.
  10. ^ Justin, 43.1.8.
  11. ^ Quod omni usui animantium favet: Macrobius, Saturnalia 1.12.21–22, Loeb Classical Library translation, Robert A. Kaster, Macrobius. Saturnalia Books 1–2 (Harvard University Press, 2011), p. 147, note 253.

Општа библиографија[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фауна_(божанство)&oldid=27034473”