Фајс
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
| Фајс | |
|---|---|
Фајс | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. век |
| Датум смрти | 10. август 955. |
| Династија | Арпадовци |
| Претходник | Золта |
| Наследник | Такшоњ |
Фајс (мађ. Fajsz, Fali, Falicsi, (? - ?), је био четврти велики везир Мађара и уједно пагански мађарски владар и наследник у династији Арпадоваца, син Јуточа (Jutas)[1], који је владао у периоду око 950. године[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Фајс је био син Јуточа (Jutocsa или Jutas), трећег Арпадовог сина и он је владао мађарским племенима око 950. године у време византијског цара Константина VII[3].
О Фајсовој владавини Константин VII Порфирогенит у свом делу Управљање царством (De administrando imperio) у поглављу под бројем четрдесет, О кабарском и турском народу, бележи:
- „Зна се да је Арпад, велики турски везир, имао четири сина, први је Тархош (Tarkatzú/Tarkacsu/Tarhos), други Јелек (Jelekh/Jelek/Üllő), трећи Јуташ (Jutotza/Jutocsa/Jutas) и четврти Золта (Solt/Zsolt/Zoltán)
- Зна се да је Арпадовог првог сина Тархоша, наследник Тевел (Tebelét/Tevel), другог сина Јелека, наследник Езелек (Ezelekh/Ézelő), трећег сина Јутоша, наследник Фајс (Falitzi/Falicsi), а то је онај који сада влада и четвртог сина Золта, наследник Такшоњ (Takszit/Taksony).”
У Фајсово време племенска конфедерација је била стихијска и већина мађарских племена је свака за себе доносила одлуке. Претпоставља се да је крај његове владавине био означен битком код Аугзбурга где су здружене снаге Источне Франачке и Чешке поразиле Мађаре[4].
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ :De Administrando Imperio .
- ^ Chronicon Pictum (Мађарска илустрована хроника) написана крајем 14. века;
- ^ Константин VII Порфирогенит: De administrando imperio.
- ^ У овој бици је погинуо и Конрад Црвени, који се борио на страни Отона I против Мађара.
Референце
[уреди | уреди извор]- Pauler Gyula és Szilágyi Sándor (szerk.): A magyar honfoglalás kútfői (Magyar Tudományos Akadémia, Bp.,) 1900
- Kristó Gyula: „Falicsi”. Az Árpádok – fejedelmek és királyok. 2003. ISBN 978-963-9278-48-6.. In: Kristó Gyula – Makk Ferenc: (Szukits Könyvkiadó, Szeged).
- Györffy György: István király és műve. 1977. ISBN 978-963-280-360-9. (Gondolat Kiadó, Bp.).
- Dümmerth Dezső: Az Árpádok nyomában. 1987. ISBN 978-963-243-343-1. (Panoráma Kiadó, Bp.).
- Kristó Gyula: Szent István király. 2001. ISBN 978-963-9323-21-6. (Vince Kiadó).
- Kristó Gyula – Makk Ferenc: A kilencedik és a tizedik század története. 2001. ISBN 978-963-9252-38-7. (Pannonica Kiadó).