Фајс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Фајс
Fajsz Fajsz.jpg
Фајс
Датум рођења10. век
Датум смрти10. август 955.
ДинастијаАрпадовци
ПретходникЗолта
НаследникТакшоњ

Фајс (мађ. Fajsz, Fali, Falicsi, (? - ?), је био четврти велики везир Мађара и уједно пагански мађарски владар и наследник у династији Арпадоваца, син Јуташа (Jutas)[1], који је владао у периоду око 950. године [2]

Биографија[уреди]

Фајс је био син Јутоша (Jutocsa или Jutas), трећег Арпадовог сина и он је владао мађарским племенима око 950. године у време византијског цара Константина VII[3].

О Фајсовој владавини Константин VII Порфирогенит у свом делу Управљање царством (De administrando imperio) у поглављу под бројем четрдесет, О кабарском и турском народу, бележи:

Зна се да је Арпад, велики турски везир, имао четири сина, први је Тархош (Tarkatzú/Tarkacsu/Tarhos), други Јелек (Jelekh/Jelek/Üllő), трећи Јуташ (Jutotza/Jutocsa/Jutas) и четврти Золта (Solt/Zsolt/Zoltán)
Зна се да је Арпадовог првог сина Тархоша, наследник Тевел (Tebelét/Tevel), другог сина Јелека, наследник Езелек (Ezelekh/Ézelő), трећег сина Јутоша, наследник Фајс (Falitzi/Falicsi), а то је онај који сада влада и четвртог сина Золта, наследник Такшоњ (Takszit/Taksony).”

У Фајсово време племенска конфедерација је била стихијска и већина мађарских племена је свака за себе доносила одлуке. Претпоставља се да је крај његове владавине био означен битком код Аугзбурга где су здружене снаге Источне Франачке и Чешке поразиле Мађаре[4].

Референце[уреди]

  1. ^ :De Administrando Imperio .
  2. ^ Chronicon Pictum (Мађарска илустрована хроника) написана крајем 14. века;
  3. ^ Константин VII Порфирогенит: De administrando imperio.
  4. ^ У овој бици је погинуо и Конрад Црвени, који се борио на страни Отона I против Мађара.

Извори[уреди]

  • Pauler Gyula és Szilágyi Sándor (szerk.): A magyar honfoglalás kútfői (Magyar Tudományos Akadémia, Bp.,) 1900
  • Kristó Gyula: Falicsi In: Kristó Gyula – Makk Ferenc: Az Árpádok – fejedelmek és királyok (Szukits Könyvkiadó, Szeged). 2003. ISBN 978-963-9278-48-6.
  • Györffy György: István király és műve (Gondolat Kiadó, Bp.). 1977. ISBN 978-963-280-360-9.
  • Dümmerth Dezső: Az Árpádok nyomában (Panoráma Kiadó, Bp.). 1987. ISBN 978-963-243-343-1.
  • Kristó Gyula: Szent István király (Vince Kiadó). 2001. ISBN 978-963-9323-21-6.
  • Kristó Gyula – Makk Ferenc: A kilencedik és a tizedik század története (Pannonica Kiadó). 2001. ISBN 978-963-9252-38-7.
Претходник:
Золта
Велики везир Мађара
(око 950)
Грб Арпадовића Наследник:
Такшоњ