Федерико Бамонтес

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Федерико Бајамонтес)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Алехандро Мартин Бамонтес
Federico Bahamontes.jpg
Баамонтес 2008. године
Личне информације
Пуно име Федерико Бамонтес
Надимак Орао из Толеда
Датум рођења (1928-07-09)9. јул 1928.(90 год.)
Место рођења Санто Доминго-Каудиља (Толедо, Кастиља-Ла Манча) (Шпанија)
Држављанство  Шпанија
Информације о тиму
Tренутно члан тима Завршио каријеру
Дисциплина друмски
Тип возача брдаш
Професионална каријера
1953—1954
1955
1956
1957
1958
1959
1960
1961
1962—1965
splendid
Terrot–Hutchinson
Girardengo–ICEP
Mobylette
Faema–Guerra
Tricofilina–Coppi
Faema
VOV
Margnat–Paloma
Успеси
Тур де Франс
Jersey yellow.svg Тур де Франс 1 (1959)
  Jersey polkadot.svg Брдска класификација 6 (1954, 1958, 1959, 1962, 1963, 1964)
Ђиро д’Италија
  Jersey blue.svg Брдска класификација 1 (1956)
Вуелта а Еспања
  Jersey blue polkadot.svg Брдска класификација 2 (1957, 1958)
Шампионати и друге трке
Национални шампион
(друмска трка)
MaillotEspaña.PNG 1 (1958)
Национални шампион
(трка на хронометар)
MaillotEspaña.PNG 1 (1958)
Вуелта Албасете 1952. године
Мон Фарон 1955, 1957, 1962 и 1965. године
Трка Монжуика 1954. и 1955. године

Ажурирано: 3. мај 2016.

Федерико Мартин Бамонтес (шп. Federico Martín Bahamontes, Санто Доминго-Каудиља, 9. јун 1928) бивши је шпански професионални бициклиста, рођен у Толеду као Алехандро Мартин Бамонтес. Професионалац је био од 1953. до 1965. године. Бамонтес је био познат као изузетан брдаш, победник је Тур де Франса 1959. године и два пута је завршавао па подијуму, а освајао је шест пута брдску класификацију. Бамонтес је два пута освајао брдску класификацију на Вуелти, а има и једно друго место у генералном пласману.

Каријера[уреди]

Бамонтес је рођен у Толеду. Његова породица је разорена током шпанског грађанског рата и његов отац Јулијан је са њима побегао у Мадрид. Тамо је отворио тезгу са воћем и поврћем, а Баамонтес је радио као достављач.

Баамонтес је почео аматерску каријеру ’40-их година, а прву трку је победио 1947. године. Године 1950. је завршио други на националном првенству за аматере, 1952. освојио је трку Вуелта Албасете за аматере, а професионалну каријеру почео је 1953. године. Прву победу као професионалац остварио је на трци у Сардинеру. Наредне године освојио је трку Ница—Монт и возио је Тур де Франс по први пут. Шпански селектор му је рекао „покушај да освојиш”. Није освојио Тур, али јесте брдску класификацију.

Баамонтес је био специјалиста за успоне и добио је надимак „Орао из Толеда”. 1955. је остварио осам победа, а 1956. ниједну, а освојио је брдску класификацију на Ђиро д’Италији, док је Тур де Франс завршио на четвртом месту. 1957. је освојио друго место на Вуелта а Еспањи и брдску класификацију те и наредне године, када је завршио на шестом месту. 1958. је освојио и на Туру брдску класификацију по други пут, уз две етапне победе, а у генералном пласману је завршио на осмом месту. Пре Тура освојио је национално првенство.

Године 1959. освојио је етапу на Вуелта а Еспањи, две етапе на Туру Швајцарске и друго место на националном првенству. На Тур де Франсу, Баамонтес није био фаворит, али је стекао предност након раног бега на етапи у Пиринејима, а затим је победио на брдском хронометру. У Алпима је ишао заједно са Шарлом Голом и повећао је своју предност у Греноблу. Иако су Француски возачи Анри Англад и Жак Анктил смањили свој заостатак, нису узели довољно времена да угрозе Баамонтеса, који је освојио Тур са четири минута испред Англада, освојио је и брдску класификацију.

Анктил је извиждан кад је завршио Тур на Парку Принчева, јер су гледаоци схватили да су он и остали возачи пустили Баамонтеса радије да победи него Англада. Француски национални тим је уништавало унутрашње ривалство. Англада је заступао агент Роџер Пил, а остале Данијел Дусет. Њих двојица су контролисали сав бициклизам у Француској. Дусет је схватио да његови возачи морају да победе Баамонтеса или да се побрину да Англад не тријумфује. Пошто нису могли да победе Англада, одлучили су се да пусте Баамонтеса да победи.

Године 1960. је напустио Тур током друге етапе, а 1961. није учествовао на Туру, а остварио је пет победа у сезони. 1962. освојио је брдску класификацију на Туру, уз једну етапну победу.

Године 1963. Анктил се осветио Баамонтесу и победио га на Туру. Анктил и Баамонтес су показали добру форму у Алпима и на једној етапи су били први и други, са три секунде разлике. Ипак, Баамонтесов циљ да освоји још једну брдску класификацију спречио га је да оде у бег са Анктилом на етапи до Шамоња, а након победе на хронометру, Анктил је освојио четврти Тур, са три минута испред Баамонтеса. Баамонтес је изјавио да је изгубио Тур због договора Анктила и организатора Тура, Жака Годеа.

Анктил је 1964. освојио свој пети Тур, 4.40 испред Баамонтеса који је освојио треће место, док је други био Ремон Пулидор. Баамонтес је те године освојио брдску класификацију шести пут.

Задњу победу у каријери, Баамонтес је остварио у Монжуику 1965. године, а на Тур де Франсу се мучио и одустао је на десетој етапи.

Крај каријере[уреди]

Након краја каријере, Баамонтес је покренуо радњу бицикала и мотора у Толеду, добијао је писма сваке недеље. 2013. на прослави стотог Тур де Франса, Баамонтес је проглашен најбољим брдашем у историји Тура, уз Ришара Виренка. Награду му је уручио председник Француске, Франсоа Оланд.

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Федерико Бамонтес на Викимедијиној остави
Wikinews favicon.svg Вести везане за чланак Федерико Бамонтес на Викивестима