Фердинанд Маркос

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Фердинанд Маркос
Ferdinand Marcos.JPEG
Маркос 1982 год.
Биографија
Датум рођења(1917-09-11)11. септембар 1917.
Место рођењаСарат
Филипини
Датум смрти28. септембар 1989.(1989-09-28) (72 год.)
Место смртиХонолулу, Хаваји
САД
Држављанство Филипини
 САД
РелигијаКатолик
СупружникИмелда Маркос
Професијаполитичар
Политичка
партија
Либерална странка (1946—1965)
Националистичка странка (1965—1978)
ПотписMarcos Sig.svg
10. председник Филипина
30. децембар 1965 — 25. фебруар 1986.
ПретходникДиосдадо Макапагал
НаследникКоразон Акино
3. премијер Филипина
12. јун 1978 — 30. јун 1981.
Претходникфункција установљена (пре ју је држао Хорге Варгас)
НаследникСесар Вирата

Фердинанд Емануел Едралин Маркос[1] (шп. Ferdinand Emmanuel Edralín Marcos; Сарат, Лузон, 11. септембар 1917Хонолулу, Хаваји, 28. септембар 1989) био је филипински политичар, дугогодишњи председник државе и диктатор од 1965. до 1986. године.[2][3][4][5][6][7] Председник Филипина постао је 1965, као један од најпопуларнијих политичара, а 1986. је на таласу масовних протеста збачен са власти, после чега је избегао на Хаваје.

Биографија[уреди]

Рођен је 1917. године на филипинском острву Лузон. По занимању је био правник. Након што су САД предале независност Филипинима 1946. године, Маркос се укључио у политику. Био је посланик у филипинском конгресу од 1949. до 1959. године.

Председник[уреди]

За председника Филипина био је изабран 1965. и на тој функцији је остао више од 20 година. Током владавине, његова власт је била све више корумпирана и репресивна. Политички противници су прогањани. Међу осталима, убијен је вођа опозиције Бенињо Акино када се 1983. вратио из егзила[8]. На тај је начин уклоњен најозбиљнији кандидат који је могао да га победи на изборима 1984. године. Маркосов режим су подржавале Сједињене Америчке Државе.

Маркос је, све време док је владао као председник, имао јаке везе са САД-ом, а био је добар пријатељ с Ричардом Никсоном, Линдоном Џонсоном и Роналдом Реганом. Односи између две државе накратко су захладили током мандата Џимија Картера, који је посебно упозоравао на кршење људских права. У Вијетнамски рат послао је филипинске војнике који су се борили на америчкој страни[9].

Маркос и председник САД Роналд Реган 1983 год.

Фердинанд и његова супруга Имелда Маркос третирали су државну економију као да је то била њихова уштеђевина. Имелда је путовала по свету, например у Њујорк где је трошила огромне количине филипинског новца на уметничка дела. Њен интерес за одећу био је нашироко познат, поготово њена љубав према ципелама[10].

Пад с власти[уреди]

Дана 25. фебруара 1986. године, брачни пар Маркос био је присиљен да побегне из земље због народног покрета који се подигао захтевајући демократију[11]. Настанили су се на Хавајима, где је Маркос умро 1989. године.

Референце[уреди]

  1. ^ National Security Archive (U.S.); Philippines. President (1965-1986 : Marcos) (1990). The Philippines: U.S. policy during the Marcos years, 1965-1986. Chadwyck-Healey. 
  2. ^ Keil, Jennifer Gould (29. 8. 2018). „Dictator’s over-the-top summer home heads to auction block”. New York Post. 
  3. ^ „Hail to the thief: The Philippine government offers a hero's burial for a murderous kleptocrat”. The Economist. 12. 11. 2016. 
  4. ^ Heilprin, John (2015). „Political will guides Marcos case in Philippines”. Swissinfo. 
  5. ^ Wintrobe 2000, стр. 11, 132
  6. ^ Roa, Ana (29. 9. 2014). „Regime of Marcoses, cronies, kleptocracy”. Philippine Daily Inquirer. 
  7. ^ Davies, Nick (7. 5. 2016). „The $10bn question: what happened to the Marcos millions?”. The Guardian. 
  8. ^ Thompson 1995, стр. 114-115
  9. ^ Lieutenant General Larsen, Stanley Robert (1985) "Chapter III: The Philippines" in Allied Participation in Vietnam, U.S. Department of the Army
  10. ^ „Ferdinand E. Marcos”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2. 3. 2013. 
  11. ^ Tate, C. Neal (1999). „Judicial Defense of Human Rights during the Marcos Dictatorship in the Philippines: The Careers of Claudio Teehankee and Cecelia Muñoz Palma”. Ур.: Gibney, Mark & Frankowski, Stanislaw. Judicial protection of human rights: myth or reality?. Greenwood Publishing. стр. 123. ISBN 978-0-275-96011-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]