Фердинан Фуке

С Википедије, слободне енциклопедије
Фердинан Фуке
Лични подаци
Датум рођења(1828-06-21)21. јун 1828.
Место рођењаМортаин, Француска
Датум смрти7. март 1904.(1904-03-07) (75 год.)
Место смртиПариз, Француска
Научни рад
Пољепетрографија
УченициАнтоан Лакроа

Фердинан Фуке (франц. Ferdinand André Fouqué; 21. јун 1828 — 7. март 1904) био је француски геолог и петролог.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 21. јуна 1828. у Мортаину, департману Манш. У двадесет и једној години ушао је у Вишу нормалну школу у Паризу, а од 1853. до 1858. радио је као чувар научних колекција. Године 1877. постао је професор природне историје на катедри за геологију на француској средњој школи, у Паризу. Године 1881. Фуке је изабран за члана Француске академије наука.[1]

Као стратиграфски геолог пружио је велику помоћ геолошком заводу Француске, али је током времена посебну пажњу посветио проучавању вулканских појава и земљотреса, минералима и стенама и први је увео модерне петрографске методе у Француску. Такође је радио на анализама вулканских гасова, користећи методе Роберта Бунзена, посебно на острву Санторини.[2][3][4] Један од његових истакнутих ученика био је Антоан Лакроа, за којег је Фукеова ћерка била удата.[5]

Посебну пажњу привукла су његова проучавања еруптивних стена на Корзици, Санторинију и другде, његова истраживања о вештачкој репродукцији еруптивних стена и његова расправа о оптичким карактерима фелдспата, али је можда био најпознатији по заједничком раду који је обављао са својим пријатељем Огистом Мишелом Левијем.[6]

Његове главне публикације биле су: Santorin et ses éruptions (1879), Minéralogie micrographique : roches éruptives françaises (1879) и Synthèse des minéraux et des roches (1882), последња два дела написана у сарадњи са Огистом Мишелом Левијем. Године 1885. уредио је извештај француске комисије која је истраживала андалузијски земљотрес 25. децембра 1884. године.[7]

Остао је запажен и по својим археолошким ископавањима на острву Санторини.

Дела[уреди | уреди извор]

  • Recherches sur les phénomènes chimiques qui se produisent dans les volcans, 1866.
  • Rapport sur les phénomeńes chimiques de l'éruption de l'Etna en 1865, (1866).
  • Les anciens volcans de la Grèce, 1867.
  • Santorin et ses éruptions, 1879, касније преведен на енглески језик и објављен као: Santorini and its eruptions, Балтимор: Универзитет Џонс Хопкинс, 1998.
  • Minéralogie micrographique : roches éruptives françaises, 1879 (са Огистом Мишелом Левијем).[1]
  • Synthèse des minéraux et des roches, 1882 (са Огистом Мишелом Левијем).
  • Les tremblements de terre, 1889.
  • Contribution à l'étude des feldspaths des roches volcaniques, 1894.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б FOUQUÉ Ferdinand André Sociétés savantes de France
  2. ^ Geological Survey Bulletin
  3. ^ Science Progress in the Twentieth Century, Volume 2
  4. ^ Santorini and Its Eruptions by Ferdinand A. Fouqué, Alexander R. McBirney
  5. ^ Alfred François Antoine LACROIX (1863-1948) Annales.org
  6. ^ Auguste MICHEL-LEVY (1844-1911) Annales.org
  7. ^ Davison, Charles (3. 4. 2014), The Founders of Seismology, Cambridge University Press, стр. 158, ISBN 978-1-107-69149-0, Приступљено 21. 8. 2019 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Фердинан Фуке на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фердинан_Фуке&oldid=27034968”