Ферјарски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ферјарски језик
føroyskt
Изговор [ˈføːɹɪst], [ˈføːɹɪʂt]
Говори се у Застава Фарских Острва Фарска Острва
Застава Данске Данска
Застава Норвешке Норвешка
Број говорника
60.000–80.000 (недостаје датум)
латиница (ферјарска варијанта)
Званични статус
Службени језик у
Застава Фарских Острва Фарска Острва
Регулише Фарски језички комитет
Føroyska málnevndin
Језички кодови
ISO 639-1 fo
ISO 639-2 fao
ISO 639-3 fao

Ферјарски језик (Феројски или Фарски језик; фер. føroyskt; ISO 639-3: fao), један је од пет језика западноскандинавске групе северногерманских језика, којим се служи око 48.200 Фараца на Фарским Острвима и око 25.000 у Данској и другде. Његова историја почиње откривањем „Grím Kambana“, 825. године, када га насељавају Викинзи из Норвешке, а језик којим су говорили био је „Dansk tunga“ или старонорвешки [1]. До стварања нових језика долази поделом између 800. и 1050. на источнонорвешке из којих су настали шведски и дански и западнонорвешке, из којих су се развили ферјарски, норвешки и исландски. Ферјарски језик има своје писмо од 14. века. Фарски лингвиста В. У. Хамершејимб (1819—1909) створио је 1846. ново писмо на којем су 1890. издане прве фарске новине „Føringatiðindi“ (Фарске новине) [2]. Од свих осталих германских језика, ферјарском је најсличнији исландски, а то се највише може захвалити изолованости и устрајности за очувањем свог језика.

Бројеви[уреди]

Тастатура на фарском језику
Број Фарски
0 null
1 eitt
2 tvey
3 trý
4 fýra
5 fimm
6 seks
7 sjey
8 átta
9 níggju
10 tíggju
11 ellivu
12 tólv
13 trettan
14 fjúrtan
15 fimtan
16 sekstan
17 seytjan
18 átjan
19 nítjan
20 tjúgu
21 einogtjúgu
22 tveyogtjúgu
30 tredivu, tríati
40 fjøruti, fýrati
5 hálvtrýss, fimmti
60 trýss, seksti
70 hálvfjers, sjeyti
80 fýrs, áttati
90 hálvfems, níti
100 hundrað
1000 (eitt) túsund

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Old Norse (Dansk tunga), Приступљено 27. 4. 2013.
  2. The Faroese Language, Приступљено 27. 4. 2013.