Ферјарски језик

ферјарски језик
føroyskt
Изговор	[ˈføːɹɪst], [ˈføːɹɪʂt]
Говори се у	Фарска Острва Данска Норвешка
Број говорника	60.000–80.000 (2007)
Језичка породица	индоевропски кентумски германски северногермански западноскандинавски ферјарски језик
Писмо	латиница (ферјарска варијанта)
Званични статус
Службени језик у	Фарска Острва
Признати мањински језик у	Данска
Регулише	Фарски језички комитет Føroyska málnevndin
Језички кодови
ISO 639-1	fo
ISO 639-2	fao
ISO 639-3	fao
Распрострањеност феројског језика

Ферјарски језик (феројски или фарски језик; ферј. føroyskt), један је од пет језика западноскандинавске групе северногерманских језика, којим се служи око 48.200 Фараца на Фарским Острвима и око 25.000 у Данској и другде. Његова историја почиње откривањем Grím Kambana, 825. године, када га насељавају Викинзи из Норвешке, а језик којим су говорили био је Dansk tunga или старонорвешки. До стварања нових језика долази поделом између 800. и 1050. на источнонорвешке из којих су настали шведски и дански и западнонорвешке, из којих су се развили ферјарски, норвешки и исландски. Ферјарски језик има своје писмо од 14. века. Фарски лингвиста В. У. Хамершејимб (1819—1909) створио је 1846. ново писмо на којем су 1890. издане прве фарске новине „Føringatiðindi” (Фарске новине). Од свих осталих германских језика, ферјарском је најсличнији исландски, а то се највише може захвалити изолованости и истрајности за очувањем свог језика.

Бројеви

Тастатура на фарском језику

Број	Фарски
0	null
1	eitt
2	tvey
3	trý
4	fýra
5	fimm
6	seks
7	sjey
8	átta
9	níggju
10	tíggju
11	ellivu
12	tólv
13	trettan
14	fjúrtan
15	fimtan
16	sekstan
17	seytjan
18	átjan
19	nítjan
20	tjúgu
21	einogtjúgu
22	tveyogtjúgu
30	tredivu, tríati
40	fjøruti, fýrati
5	hálvtrýss, fimmti
60	trýss, seksti
70	hálvfjers, sjeyti
80	fýrs, áttati
90	hálvfems, níti
100	hundrað
1000	(eitt) túsund

Види још

• Википедија:Транскрипција са скандинавских језика