Фејер (жупанија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Фејерска жупанија
Fejér megye
Застава
Застава
Грб
Грб
Положај
Hollandi-ház (3601. számú műemlék) 5.jpg
Држава Мађарска
РегионЦентрална прекодунавска регија
Админ. центарСекешфехервар
Површина4.358,76 km2
Становништво2008.
 — број ст.428.572
 — густина ст.98,32 ст./km2
Број насеља108
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Фејер (жупанија), (мађ. Fejér megye) је једна од прекодунавских жупанија Мађарске, налази се у источном делу централне прекодунавске регије.

Жупанија лежи на обалама реке Дунав и скоро додирује источне делове језера Балатон. Своје границе дели са мађарским жупанијама Веспрем, Комаром-Естергом, Пешта, Бач-Кишкун, Толна и Шомођ. Површина жупаније је 4.358,76 km². Седиште жупаније је град Секешфехервар.

Географија[уреди | уреди извор]

Географски жупанија Фејер је разнолика. Јужни део жупаније чини равница Алфелда (Mezőföld) док остали делови представљају брда Бакоњ, Вертеш и Гереча. Једно од омиљених излетишта језеро Веленце се такође налази у овој жупанији.

Историја[уреди | уреди извор]

Пре мађарски период[уреди | уреди извор]

Још пре доласка Мађара, ови простори су већ били насељени. Овде се налазила римска провинција Панонија са седиштем Горсијум (Gorsium) и неколико градова у близини данас постојећих, Анаматија (Annamatia), поред данашњег града Барач и Интерциса (Intercisa), на месту данашњег Дунаујвароша.

Током раног средњег века Авари и Хуни су живели у овим крајевима и још нешто од осталих номадских племена све до касног 9. века када су дошли Мађари у ове крајеве.

Од доласка Мађара до турских освајања[уреди | уреди извор]

Мађари су се досељавали у ове крајеве у два таласа, 895. и 900. године. Ови крајеви су због благе климе и питомине били седишта тадашњих мађарских принчева и племенских вођа. Град Фехервар (Fehérvár), данашњи Секешфехервар, је постао град од значаја од доласка на власт принца Гезе. Седиштем државне власти овај град је постао за време владавине Гезиног сина Светог Стефана када је и формирана нова мађарска хришћанска држава. Наредни мађарски краљеви су све до 16. века били крунисани и сахрањивани у овом граду.

Фејер под турском влашћу[уреди | уреди извор]

Жупанија Фејер је била под турском влашћу у периоду од 1543. до 1688. године. Велики број насеља је уништен и напуштен и број становника жупаније је драматично опао. После одласка турака, локална администрација се реорганизовала 1692. године. Секешфехервар је повратио статус града тек 1703. године.

Котари у жупанији Фејер[уреди | уреди извор]

У Фејер жупанији постоји 10 котара.

Котари у Фејер жупанији са основним статистичким подацима[1]:

Седиште жупаније, Секешфехервар
Име котара Седиште Површина
(km²)
Број становника
(1. јануар 2007)
Број насеља
Абајски Аба 467,16 24.095 9
Адоњски Адоњ 319,96 24.678 8
Бичкешки Бичке 642,71 38.984 17
Дунаујварошки Дунаујварош 371,73 73.781 9
Ењиншки Ењинг 433,11 21.442 9
Ерчински Ерчи 212,67 23.283 6
Гардоњски Гардоњ 265,17 25.321 9
Моријски Мор 417,55 34.906 13
Шарбогардски Шарбогард 561,28 25.878 10
Секешфехерварошки Секешфехервар 667,14 136.343 18

Градови са општинском управом[уреди | уреди извор]

Градови са статусом носиоца општине[уреди | уреди извор]

(Ред списка је направљен по опадајућем низу броја становника датог места, попис је из 2001. године, курзивним текстом су написана оригинална имена на мађарском језику), а у заградама је број становника.

Општинска насеља[уреди | уреди извор]

Фото галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ (Територијална подела: 25. септембар 2007., област и број становника: 1. јануар 2007.), Котари у Мађарској

Спољашње везе[уреди | уреди извор]