Фикција

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Илустрација из Луис Керолове Алисе у земљи чуда, приказује фикциону протогонисткињу, Алису, како игра фантазијску игру крокета.

Фикција је класификација за било коју причу или постављење који су изведени из маште — другим речима, нису стриктно базирани на историји или чињеницама.[1][2][3] Фикција се може изразити у мноштву формата, укључујући писање, наступе уживо, филмове, телевизијске програме, анимације, видео игре, и фантазијску игру улога, мада се термин оригинално односио и најчешће се односи на наративне форме литературе (погледајте књижевну фикцију),[4] укључујући романе, новеле, приповетке, и позоришне комаде. Фикција се понекад користи у њеном најужем смислу са значењем било које „књижевне нарације”.[5]

Фикционо дело је чин уметничке креативне маште, тако да се његова потпуна доследност реалном свету типично не подразумева.[6] Стога се од фикције нормално не очекује да представља само ликове који су стварни људи или чињенично проверљиве описе догађаја. Уместо тога, контекст фикције који се делом не подудара са стварношћу, генерално је схвата делом које је отвореније за слободна тумачења.[7] Карактери и догађаји унутар фиктивног рада могу чак бити постављени у њиховом сопственом контексту потпуно одвојеном од познатог универзума: независној фикционој стварности. Фикција се сматра традиционалном супротношћу нефикције, чији креатори преузимају одговорност за приказивања само историјске и чињеничне истине; мада разлика између фикције и нефикције није увек јасна, на пример, у постмодерној литератури.[8]

Фикција у психолошком смислу је замишљена ствар, ментални производ који објективно не постоји, али има известан степен апстрактне истинитости и кореспондентности са стварношћу. Један део здравог, менталног функционисања почива на „као да“ фикцијама. У књижевности и уметности уопште, фикција је начин представљања замишљених догађаја и супротан је уметности оријентисаној на стварност. Понекад фикција може бити и ментални поремећај када постане преовлађујући ментални садржај.[9]

Формати[уреди]

Традиционално, фикција обухвата романе, приповетке, басне, легенде, митове, бајке, епску и наративну поезију, позоришне комаде (укључујући опере, мјузиклове, драме, луткарске комаде, и разне врсте позоришних плесова). Међутим, фикција исто тако може да обухвата стрипове, и многе цртане филмове, успорена кретања, аниме, манге, филмове, видео игре, радио програме, телевизијске програме (комедије и драме), итд.

Интернет је имао велики утицај на креирање и дистрибуцију фикције, доводећи у питање остваривост наплате ауторских права.[10] Исто тако, дигиталне библиотеке као што је пројекат Гутенберг чине текстове у јавном власништву лакше доступним. Комбинација јефтиних кућних рачунара, интернета и креативности корисника довели су до нових облика фикције, као што су интерактивне рачунарске игре или компјутерски генерисани стрипови. Безбројни форуми за љубитеље фикције се могу наћи онлајн, где лојални следбеници специфичних фикционих краљевстава могу да креирају и дистрибуирају деривативне приче. Интернет се исто тако користи за развој блог фикције, где се прича испоручује путем блога било као флеш фикција или серијски блог, и колаборативне фикције, где причу секвенцијално пишу различити аутори, или било ко може да ревидира целокупан текст користећи вики.

Типови књижевне фикције у прози су:[11]

Жанровска фикција[уреди]

Фикција се обично дели на разне жанрове: подскупове фикције, сваки од којих је диференциран по одређеном уједњавајућем тону или стилу, наративној техници, медијском контенту, или популарно дефинисаном критеријуму.[14] Научна фантастика, на пример, предвиђа или претпоставља технологије које нису стварност у време стварања рада: Жил Вернова новела Пут на Месец је била објављена 1865. године, а тек се 1969. године астронаут Нил Армстронг први спустио на Месец.

Историјска фикција ставља имагинарне ликове у стварне историјске догађаје.[15] У раној историјској новели Вејверли, Сер Волтер Скотов фикциони карактер Едвард Вејверли среће једну историјску фигуру, Чарлса Едварда Стјуарта, и учествује у бици код Престонпанса. Неки радови фикције су донекле или у знатној мери измишљени мада у основи имају неку оригиналну истиниту причу или реконструисану биографију.[16] Често, чак и кад је фикциона прича базирана на чињеницама, могу да постоје додаци или замене делова истините приче да би се фикционо дело учинило интересантнијим. Пример тога је Тим О’Брајеново дело Ствари које су носили, које је серија приповедака о Вијетнамском рату.

Измишљени радови који експлицитно укључују натприродне, магичне или научно немогуће елементе често се класификују под жанр фантастике.[17][18] Примери таквих радова су Луис Керолова Алиса у земљи чуда, Џ. К. Роулингова Хари Потер серија, и Џ. Р. Р. Толкинов Господар прстенова. Креатори фантастике понекад уводе имагинарна бића и бића попут змајева и вила.[19]

Књижевна фикција[уреди]

Књижевна фикција је термин који се корити у трговини књигама да би се разликовале новеле које се сматрају да имају књижевну вредност, у односу на већину комерцијалне или „жанровске” фикције.

Нил Стивенсон је предложио да, иако ће свака дефиниција бити поједностављење, данас постоји општа културна разлика између књижевне и жанровске фантастике. С једне стране књижевни аутори данас често имају финансијку потпору, путем запошљавања на универзитетима или сличним институцијама, а са континуацијом таквих позиција које нису условљене продајом књига, већ критичким признањем од стране других признатих књижевних аутора и критичара. С друге стране, он сугерише, писци жанровске фантастике испољавају тенденцију личне финансијске зависности од продаје књига.[20] Међутим, у једном интервјуу, Џон Апдајк се жалио да се „категорија 'књижевне фантастике' недавно појавила како би раздирала људе попут мене, који само желе да пишу књиге, а ако је неко жели да их чита, сјајно, што више таквих то боље. ... Ја сам донекле занровски писац. Пишем књижевну фантастику, која је попут шпијунске фантастике или чиклита”.[21] На сличан начин, током Чарли Роуз шоа,[22] он је тврдио да тај израз, кад се примени на његов рад, у знатној мери је ограничавајући у погледу његових очекивања шта може произаћи из његовог писања, тако да он није поборник тог термина. Он је сугерисао да су сва његова дела књижевна, једноставно зато што су „она написана речима”.[23]

Књижевна фикција често обухвата друштвене коментаре, политичку критику, или рефлекцију на људско стање.[24] Она има генерални фокус на „интроспективним, детаљним студијама карактера” са нагласком на „интересантним, комплексним и развијеним” карактерима.[25][26] Ово је у контрасту са жанром фикције где је радња од примарног интереса.[27] Обично је у књижевној фикцији фокус на „унутрашњој причи” водећег карактера приче, са детаљним мотивацијама које подстичу „емотивно учешће” читаоца.[28][29] Стил литерарне фикције се често описује као „елегантно написан, лирски, и ... слојевит” приступ.[30] Тон књижевне фикције може да буде тамнији него што је случај са жанром фикције,[31] и њен темпо може бити спорији од популарне фикције.[31] Као што Торенс Раферти[32] напомиње, „књижевна фикција, по својој природи, дозвољава себи да парложи, да се опушта на дивљим љепотама чак и уз ризик да изгуби свој пут”.[33]

Реализам[уреди]

Реалистична фикција типично садржи причу чије су основне поставке (време и локација у свету) реалне и чији догађаји би се могли догодити у стварном свету; нереалистичка фикција обухвата причу која је супротни случај, често је у потпуности постављена у алтернативни универзум, једну алтернативну историју света различиту од оне која је тренутно приваћена као тачна, или у неку другу непостојећу локацију или временски период, што понекад чак представља немогућу технологију или пркоси тренутном схватању закона природе. Међутим, може се рећи да сви типови фикције позивају своју публику да истражи реалне идеје, проблеме или могућности у иначе имагинарном окружењу, или да користећи оно што се разуме о стварности ментално конструишу нешто слично реалности, мада се то и даље разликује од ње.[note 1][note 2]

У погледу традиционалног раздвајања фикције и нефикције, разраничење се у данашње време обично схвата донекле замагљеним, испољавајући у већој мери преклапања неко узајамну искључивост. Чак и фикција обично има елементе, или је базирана на, истини. Разлика између њих може се најбоље дефинисати из перспективе публике, према којој се дело сматра нефикцијом, ако су његови људи, места и догађаји историјски или чињенично стварни, док се дело сматра фикцијом, ако она одступа од реалности у било којој од тих области. Разлика између фикције и нефикције је додатно замагљена разумевањем, с једне стране, да се истина може представити кроз имагинарне канале и конструкције, док с друге стране имагинација може исто тако извести значајне закључке о истини и стварности.

Књижевни критичар Џејмс Вуд, тврди да „ је фикција уметничка и да може да буде веродостојна”, што значи да захтева и креативне проналаске, као и неки прихватљив степен веродостојности,[34] појам који је често обухваћен поетским термином Семјуела Тејлора Колриџа: вољно суспендовање неверовања. Такође, саме бесконачне фикционе могућности сигнализирају немогућност потпуног познавања стварности, провокативно доказујући да не постоји критеријум за мерење конструкције стварности.[35]

Напомене[уреди]

  1. ^ Као што филозоф Стејси Френд објашњава, „при читању ме узимамо дела фикције, као да су дела нефикције, као да су о стварном свету - чак и ако нас позивају да замислимо да се свет разликује од онога што је у стварности јесте. [Стога], замишљајући свет приче не захтева усмеравање наше маште према нечему што се разликује од реалног света; уместо тога, постоји ментална активност која подразумева конструкцију комплексне репрезентације онога што прича приказује”. (Friend, S., "The Real Foundation of Fictional Worlds", Australasian Journal of Philosophy: [1])
  2. ^ Истраживања Вејсберга и и Гудстејна (2009) су показала да, упркос тога што нису били специфично информисани да, на пример фикциони карактер Шерлок Холмс има две ноге, њихови испитаници су „конзистентно подразумевали да неке чињенице реалонг света превејавају у фикцији, мада су били осетљиви на врсте чињеница и на реализам приче”. (Weisberg, D.S. & Goodstein, J., "What Belongs in a Fictional World?", Journal of Cognition and Culture, Vol. 9, No. 1, (March 2009), pp. 69-78.)

Референце[уреди]

  1. ^ "fiction." Merriam-Webster.com. Merriam-Webster, Incorporated. 2015.
  2. ^ Sageng, Fossheim, & Larsen (eds.) (2012). The Philosophy of Computer Games. Springer Science & Business Media. стр. 186–187.
  3. ^ William Harmon and C. Hugh Holman A Handbook to Literature (7th edition). New York: Prentice Hall. (1990). стр. 212.
  4. ^ "Definition of 'fiction'." Oxford English Dictionaries (online). Oxford University Press. 2015.
  5. ^ M. H. Abrams, A Glossary of Literary Terms (7th edition). Fort Worth, TX: Harcourt Brace. 1999. стр. 94.
  6. ^ Farner, Geir (2014). „Chapter 2: What is Literary Fiction?”. Literary Fiction: The Ways We Read Narrative Literature. Bloomsbury Publishing USA. 
  7. ^ Culler, Jonathan (2000). Literary Theory: A Very Short Introduction. Oxford University Press. стр. 31. »Non-fictional discourse is usually embedded in a context that tells you how to take it: an instruction manual, a newspaper report, a letter from a charity. The context of fiction, though, explicitly leaves open the question of what the fiction is really about. Reference to the world is not so much a property of literary [i.e. fictional] works as a function they are given by interpretation.« 
  8. ^ Iftekharuddin, Frahat (ed.). (2003). The Postmodern Short Story: Forms and Issues. Greenwood Publishing Groupp. 23.
  9. ^ Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића Речник социјалног рада уз одобрење аутора.
  10. ^ Jones, Oliver. (2015). "Why Fan Fiction is the Future of Publishing." The Daily Beast. The Daily Beast Company LLC.
  11. ^ Milhorn, H. Thomas. (2006). Writing Genre Fiction: A Guide to the Craft. Universal Publishers: Boca Raton. стр. 3–4.
  12. ^ J. A. Cuddon. The Penguin Dictionary of Literary Terms (1992). London: Penguin Books. 1999. стр. 600.
  13. ^ Heart of Darkness Novella by Conrad - Encyclopædia Britannica,
  14. ^ French, Christy Tillery. „Literary Fiction vs Genre Fiction”. AuthorsDen. Приступљено 10. 04. 2013. 
  15. ^ Adamson, Lynda G. (1999). World Historical Fiction. Phoenix, AZ: Orxy Press. стр. xi. ISBN 9781573560665. 
  16. ^ Whiteman, G.; Phillips, N. (13. 12. 2006). „The Role of Narrative Fiction and Semi-Fiction in Organizational Studies”. ERIM Report Series Research in Management. ISSN 1566-5283. SSRN 981296Слободан приступ. 
  17. ^ ed. Edward James and Farah Mendlesohn, Cambridge Companion to Fantasy Literature. ISBN 978-0-521-72873-7.
  18. ^ John Grant and John Clute, The Encyclopedia of Fantasy, "Fantasy", p 338. ISBN 978-0-312-19869-5.
  19. ^ William Harmon and C. Hugh Holman A Handbook to Literature (7th edition). New York: Prentice Hall, 1990, p. 212.
  20. ^ Slashdot Interview from 20 October 2004 with Neal Stephenson
  21. ^ Grossman 2006.
  22. ^ „Celebrating 25 years of "Charlie Rose" show and the story behind his iconic table”. CBS News. 29. 09. 2016. Приступљено 18. 01. 2017. 
  23. ^ The Charlie Rose Show from 14 June 2006 with John Updike Archived 03. 02. 2009 at the Wayback Machine.
  24. ^ Sarick 2009, стр. 180.
  25. ^ Saricks 2009, стр. 180.
  26. ^ Coles 2009, стр. 7.
  27. ^ Saricks 2009, стр. 181-182.
  28. ^ Coles 2007, стр. 26.
  29. ^ Coles 2009, стр. 8.
  30. ^ Saricks 2009, стр. 179.
  31. 31,0 31,1 Saricks 2009, стр. 182.
  32. ^ Rafferty, Terrence (27. 07. 2003). „FILM; He's Nobody Important, Really. Just a Movie Writer.”. The New York Times. 
  33. ^ Rafferty 2011.
  34. ^ Wood, James. 2008. How Fiction Works. New York. Farrar, Straus & Giroux. p. xiii.
  35. ^ George W. Young: Subversive Symmetry. Exploring the Fantastic in Mark 6:45-56. Brill, Leiden 1999, p. 98, 106-109. ISBN 978-90-04-11428-9.

Литература[уреди]

  • Adamson, Lynda G. (1999). World Historical Fiction. Phoenix, AZ: Orxy Press. стр. xi. ISBN 9781573560665. 
  • Culler, Jonathan (2000). Literary Theory: A Very Short Introduction. Oxford University Press. стр. 31. »Non-fictional discourse is usually embedded in a context that tells you how to take it: an instruction manual, a newspaper report, a letter from a charity. The context of fiction, though, explicitly leaves open the question of what the fiction is really about. Reference to the world is not so much a property of literary [i.e. fictional] works as a function they are given by interpretation.« 
  • Farner, Geir (2014). „Chapter 2: What is Literary Fiction?”. Literary Fiction: The Ways We Read Narrative Literature. Bloomsbury Publishing USA. 
  • Eco, Umberto 2009. On the ontology of fictional characters: A semiotic approach. Sign Systems Studies 37(1/2): 82–98.
  • Lukács, Georg (1971) [1916]. The Theory of the Novel. trans. Anna Bostock. Cambridge: M.I.T. Press. 
  • Bakhtin, Mikhail. About novel. The Dialogic Imagination: Four Essays. Ed. Michael Holquist. Trans. Caryl Emerson and Michael Holquist. Austin and London: University of Texas Press, 1981. [written during the 1930s]
  • Watt, Ian (1957). The Rise of the Novel: Studies in Defoe, Richardson and Fielding. Berkeley: University of Los Angeles Press. 
  • Burgess, Anthony (1963). The Novel To-day. London: Longmans, Green. 
  • Burgess, Anthony (1967). The Novel Now: A Student's Guide to Contemporary Fiction. London: Faber. 
  • Ben Edwin Perry The Ancient Romances (Berkeley, 1967) review
  • Richetti, John J. (1969). Popular Fiction before Richardson. Narrative Patterns 1700–1739. Oxford: OUP. 
  • Burgess, Anthony (1970). "Novel, The" – classic Encyclopædia Britannica entry.
  • Miller, H. K., G. S. . Rousseau and Eric Rothstein, The Augustan Milieu: Essays Presented to Louis A. Landa (Oxford: Clarendon Press. 1970).. . 1970. ISBN 978-0-19-811697-4.
  • Arthur Ray Heiserman The Novel Before the Novel (Chicago). 1977. ISBN 978-0-226-32572-9.
  • Madden, David; Bane, Charles; Flory, Sean M. (2006) [1979]. A Primer of the Novel: For Readers and Writers (revised изд.). Lanham, MD: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5708-7.  Updated edition of pioneering typology and history of over 50 genres; index of types and technique, and detailed chronology.
  • Spufford, Margaret, Small Books and Pleasant Histories (London, 1981).
  • Davis, Lennard J. (1983). Factual Fictions: The Origins of the English Novel. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-05420-1. 
  • Spencer, Jane, The Rise of Woman Novelists. From Aphra Behn to Jane Austen (Oxford, 1986).
  • Armstrong, Nancy (1987). Desire and Domestic Fiction: A Political History of the Novel. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504179-8. 
  • McKeon, Michael (1987). The Origins of the English Novel, 1600–1740. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-3291-8. 
  • Reardon, Bryan, ур. (1989). Collected Ancient Greek Novels. Berkeley, CA: University of California Press. ISBN 978-0-520-04306-0. 
  • Hunter, J. Paul (1990). Before Novels: The Cultural Contexts of Eighteenth-Century English Fiction. New York: Norton. ISBN 978-0-393-02801-0. 
  • Ballaster, Ros (1992). Seductive Forms: Women's Amatory Fiction from 1684 to 1740. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-811244-0. 
  • Doody, Margaret Anne (1996). The True Story of the Novel. New Brunswick, N.J.: Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-2168-8. 
  • Forbes, Jamie M. (1998). "Fiction Dictionary". In Herman, Jeff, Writer's Guide to Book Editors, Publishers, and Literary Agents 1999–2000, pp. 861–871. Rocklin, California: Prima Publishing.
  • Gelder, Ken (2004). Popular Fiction: The Logics and Practices of a Literary Field. London and New York: Routledge. . ISBN 978-0-415-35647-3.
  • Johnson-Woods, Toni (2005). Pulp: A collectors book of Australian pulp fiction covers. Australia: Australian National Library. ISBN 978-0-642-10766-4. 
  • Schneider-Mayerson, Matthew (2010). Popular Fiction Studies: The Advantages of a New Field." Studies in Popular Culture, vol. 33, no 1 (2010): 21-35
  • Sutherland, John (1981). Bestsellers: Popular Fiction of the 1970s. London and Boston: Routledge. ISBN 978-0-7100-0750-6.
  • Swirski, Peter (2005). From Lowbrow to Nobrow. Montreal, London: McGill-Queen's University Press. ISBN 978-0-7735-3019-5.

Спољашње везе[уреди]