Фикција

Из Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација из Луис Керолове Алисе у земљи чуда, приказује фикциону протогонисткињу, Алису, како игра фантазијску игру крокета.

Фикција је класификација за било коју причу или постављење који су изведени из маште — другим речима, нису стриктно базирани на историји или чињеницама.[1][2][3] Фикција се може изразити у мноштву формата, укључујући писање, наступе уживо, филмове, телевизијске програме, анимације, видео игре, и фантазијску игру улога, мада се термин оригинално односио и најчешће се односи на наративне форме литературе (погледајте књижевну фикцију),[4] укључујући романе, новеле, приповетке, и позоришне комаде. Фикција се понекад користи у њеном најужем смислу са значењем било које „књижевне нарације”.[5]

Фикционо дело је чин уметничке креативне маште, тако да се његова потпуна доследност реалном свету типично не подразумева.[6] Стога се од фикције нормално не очекује да представља само ликове који су стварни људи или чињенично проверљиве описе догађаја. Уместо тога, контекст фикције који се делом не подудара са стварношћу, генерално је схвата делом које је отвореније за слободна тумачења.[7] Карактери и догађаји унутар фиктивног рада могу чак бити постављени у њиховом сопственом контексту потпуно одвојеном од познатог универзума: независној фикционој стварности. Фикција се сматра традиционалном супротношћу нефикције, чији креатори преузимају одговорност за приказивања само историјске и чињеничне истине; мада разлика између фикције и нефикције није увек јасна, на пример, у постмодерној литератури.[8]

Фикција у психолошком смислу је замишљена ствар, ментални производ који објективно не постоји, али има известан степен апстрактне истинитости и кореспондентности са стварношћу. Један део здравог, менталног функционисања почива на „као да“ фикцијама. У књижевности и уметности уопште, фикција је начин представљања замишљених догађаја и супротан је уметности оријентисаној на стварност. Понекад фикција може бити и ментални поремећај када постане преовлађујући ментални садржај.[9]

Формати[уреди]

Традиционално, фикција обухвата романе, приповетке, басне, легенде, митове, бајке, епску и наративну поезију, позоришне комаде (укључујући опере, мјузиклове, драме, луткарске комаде, и разне врсте позоришних плесова). Међутим, фикција исто тако може да обухвата стрипове, и многе цртане филмове, успорена кретања, аниме, манге, филмове, видео игре, радио програме, телевизијске програме (комедије и драме), итд.

Интернет је имао велики утицај на креирање и дистрибуцију фикције, доводећи у питање остваривост наплате ауторских права.[10] Исто тако, дигиталне библиотеке као што је пројекат Гутенберг чине текстове у јавном власништву лакше доступним. Комбинација јефтиних кућних рачунара, интернета и креативности корисника довели су до нових облика фикције, као што су интерактивне рачунарске игре или компјутерски генерисани стрипови. Безбројни форуми за љубитеље фикције се могу наћи онлајн, где лојални следбеници специфичних фикционих краљевстава могу да креирају и дистрибуирају деривативне приче. Интернет се исто тако користи за развој блог фикције, где се прича испоручује путем блога било као флеш фикција или серијски блог, и колаборативне фикције, где причу секвенцијално пишу различити аутори, или било ко може да ревидира целокупан текст користећи вики.

Типови књижевне фикције у прози су:[11]

Референце[уреди]

  1. "fiction." Merriam-Webster.com. Merriam-Webster, Incorporated. 2015.
  2. Sageng, Fossheim, & Larsen (eds.) (2012). The Philosophy of Computer Games. Springer Science & Business Media. pp. 186-187.
  3. William Harmon and C. Hugh Holman A Handbook to Literature (7th edition). New York: Prentice Hall, 1990, p. 212.
  4. "Definition of 'fiction'." Oxford English Dictionaries (online). Oxford University Press. 2015.
  5. M. H. Abrams, A Glossary of Literary Terms (7th edition). Fort Worth, TX: Harcourt Brace, 1999, p. 94.
  6. Farner, Geir (2014). „Chapter 2: What is Literary Fiction?”. Literary Fiction: The Ways We Read Narrative Literature. Bloomsbury Publishing USA. 
  7. Culler, Jonathan (2000). Literary Theory: A Very Short Introduction. Oxford University Press. стр. 31. »Non-fictional discourse is usually embedded in a context that tells you how to take it: an instruction manual, a newspaper report, a letter from a charity. The context of fiction, though, explicitly leaves open the question of what the fiction is really about. Reference to the world is not so much a property of literary [i.e. fictional] works as a function they are given by interpretation.« 
  8. Iftekharuddin, Frahat (ed.). (2003). The Postmodern Short Story: Forms and Issues. Greenwood Publishing Group. p. 23.
  9. Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића Речник социјалног рада уз одобрење аутора.
  10. Jones, Oliver. (2015). "Why Fan Fiction is the Future of Publishing." The Daily Beast. The Daily Beast Company LLC.
  11. Milhorn, H. Thomas. (2006). Writing Genre Fiction: A Guide to the Craft. Universal Publishers: Boca Raton. p. 3-4.
  12. J. A. Cuddon, The Penguin Dictionary of Literary Terms (1992). London: Penguin Books, 1999, p.600.
  13. Heart of Darkness Novella by Conrad - Encyclopædia Britannica,

Литеартура[уреди]

  • Eco, Umberto 2009. On the ontology of fictional characters: A semiotic approach. Sign Systems Studies 37(1/2): 82–98.
  • Lukács, Georg (1971) [1916]. The Theory of the Novel. trans. Anna Bostock. Cambridge: M.I.T. Press. 
  • Bakhtin, Mikhail. About novel. The Dialogic Imagination: Four Essays. Ed. Michael Holquist. Trans. Caryl Emerson and Michael Holquist. Austin and London: University of Texas Press, 1981. [written during the 1930s]
  • Watt, Ian (1957). The Rise of the Novel: Studies in Defoe, Richardson and Fielding. Berkeley: University of Los Angeles Press.  Watt reads Robinson Crusoe as the first modern "novel" and interprets the rise of the modern novel of realism as an achievement of English literature, owed to a number of factors from early capitalism to the development of the modern individual.
  • Burgess, Anthony (1963). The Novel To-day. London: Longmans, Green. 
  • Burgess, Anthony (1967). The Novel Now: A Student's Guide to Contemporary Fiction. London: Faber. 
  • Ben Edwin Perry The Ancient Romances (Berkeley, 1967) review
  • Richetti, John J. (1969). Popular Fiction before Richardson. Narrative Patterns 1700–1739. Oxford: OUP. 
  • Burgess, Anthony (1970). "Novel, The" – classic Encyclopædia Britannica entry.
  • Miller, H. K., G. S. (1970) Rousseau and Eric Rothstein, The Augustan Milieu: Essays Presented to Louis A. Landa (Oxford: Clarendon Press, 1970). ISBN 0-19-811697-7
  • Arthur Ray Heiserman The Novel Before the Novel (Chicago, 1977) ISBN 0-226-32572-5
  • Madden, David; Charles Bane; Sean M. Flory (2006) [1979]. A Primer of the Novel: For Readers and Writers (revised изд.). Lanham, MD: Scarecrow Press. ISBN 0-8108-5708-1.  Updated edition of pioneering typology and history of over 50 genres; index of types and technique, and detailed chronology.
  • Spufford, Margaret, Small Books and Pleasant Histories (London, 1981).
  • Davis, Lennard J. (1983). Factual Fictions: The Origins of the English Novel. New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-05420-3. 
  • Spencer, Jane, The Rise of Woman Novelists. From Aphra Behn to Jane Austen (Oxford, 1986).
  • Armstrong, Nancy (1987). Desire and Domestic Fiction: A Political History of the Novel. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504179-8. 
  • McKeon, Michael (1987). The Origins of the English Novel, 1600–1740. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-3291-8. 
  • Reardon, Bryan, ур. (1989). Collected Ancient Greek Novels. Berkeley, CA: University of California Press. ISBN 0-520-04306-5. 
  • Hunter, J. Paul (1990). Before Novels: The Cultural Contexts of Eighteenth-Century English Fiction. New York: Norton. ISBN 0-393-02801-1. 
  • Ballaster, Ros (1992). Seductive Forms: Women's Amatory Fiction from 1684 to 1740. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-811244-0. 
  • Doody, Margaret Anne (1996). The True Story of the Novel. New Brunswick, N.J.: Rutgers University Press. ISBN 0-8135-2168-8. 

Спољашње везе[уреди]