Филаделфијска прича
| Филаделфијска прича | |
|---|---|
Филмски постер | |
| Изворни наслов | The Philadelphia Story |
| Режија | Џорџ Кјукор |
| Сценарио | Филип Бари (представа) Доналд Огден Стјуарт (сценарио) |
| Продуцент | Џозеф Л. Манкевиц |
| Главне улоге | Кери Грант Кетрин Хепберн Џејмс Стјуарт |
| Музика | Франц Ваксман |
| Продуцентска кућа | Metro-Goldwyn-Mayer |
| Година | 1940. |
| Трајање | 112 минута |
| Земља | САД |
| Језик | енглески |
| IMDb веза | |
Филаделфијска прича (енгл. The Philadelphia Story) је романтична комедија из 1940. године, коју је режирао Џорџ Кјукор,[1][2] а главне улоге играју: Кери Грант, Катрин Хепберн и Џејмс Стјуарт. Филм је базиран на истоименој бродвејској представи Филипа Барија.[3][4]
Радња
[уреди | уреди извор]Филаделфијска богаташица Трејси Лорд избаци свога мужа, Декстер Хејвен, убрзо након почетка брака. Пролазе две године и Трејси је спремна за нови брак, овога пута на мети јој је угледни богаташ Џорџ Китриџ. Декстер Хејвен се у међувремену запослио као новинар за часопис "Спy". Када сазна да се Трејси намерава поново удати он и сарадници из новина крећу на мисију... упропасти венчање.[5]
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Кери Грант | К. К. Декстер Хејвен |
| Кетрин Хепберн | Трејси Лорд |
| Џејмс Стјуарт | Маколи Конор |
| Рут Хаси | Елизабет Имбри |
| Џон Хауард | Џорџ Китриџ |
| Роланд Јанг | ујак Вили |
| Џон Холидеј | Сет Лорд |
| Мери Неш | Маргарет Лорд |
| Вирџинија Вајдлер | Дајна Лорд |
| Хенри Данијел | Сидни Кид |
Награде и номинације
[уреди | уреди извор]| Награда | Категорија[3] | Особа[3] | Награђен[3] |
|---|---|---|---|
| Оскар[6] | Најбољи сценарио | Доналд Огден Стјуарт | Да |
| Најбољи глумац | Џејмс Стјуарт | Да | |
| Најбољи филм | Џозеф Л. Манкевиц | Не | |
| Најбољи редитељ | Џорџ Кјукор | Не | |
| Најбоља глумица | Кетрин Хепберн | Не | |
| Најбоља споредна глумица | Рут Хаси | Не |
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Кетрин Хепберн је најзаслужнија за Филаделфијску причу какву данас познајемо. Она је била носилац ауторских права које је продала МГМ-у уз договор да она игра главну улогу и да сама одабере режисера и глумачку екипу. Желела је Кларка Гејбла за Декстера, и Спенсера Трејсија за Маколија, али због немогућности усклађивања термина није могла добити ни једног ни другог. Режисер је успешно искористио лошу репутацију, коју је она имала у јавности, да направи њен лик тако да изазове сажаљење на лепотицу коју нико не разуме.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Variety film review; November 27, 1940, page 16.
- ^ Harrison's Reports film review; December 7, 1940.
- ^ а б в г д 1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш. Београд. 2008. стр. 161.
- ^ Irvine, Ian "The Real Philadelphia Story" Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (15. јануар 2020) at ReelClassics.com
- ^ „Филаделфијска прича”. Мој Тв. Приступљено 1. 2. 2020.
- ^ „Филмови добитници Оскара 1940-1950”. Опуштено. Приступљено 1. 2. 2020.[мртва веза]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Филаделфијска прича на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- Филмови 1940.
- Филмови на енглеском језику
- Амерички љубавно-хумористички филмови
- Амерички црно-бели филмови
- Филмови чији је сценариста освојио награду Оскар за најбољи адаптирани сценарио
- Филмови у којима је глумац освојио награду Оскар за најбољу главну улогу
- Филмови студија Metro-Goldwyn-Mayer
- Филмови Националног филмског регистра Сједињених Америчких Држава
- Филмови за које је музику компоновао Франц Ваксман