Филипа од Ланкастера
| Филипа од Ланкастера | |
|---|---|
Краљица Филипа од Ланкастера | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 31. март 1360. |
| Место рођења | Лестер, Енглеска |
| Датум смрти | 19. јул 1415. (55 год.) |
| Место смрти | Сакавен, Португалија |
| Гроб | Доминикански манастир у Баталхи |
| Супружник | Жоао I од Португалије |
| Потомство | Дуарте I, Педро, војвода од Коимбре, Хенрик Морепловац, Изабела од Португалије, војвоткиња Бургундије, Жоао, констабл Португалије, Фернандо,„Свети принц”. |
| Родитељи | Џон од Гента Бланш од Ланкастера |
| Династија | Ланкастер |
| Краљица Португалије | |
| Период | 1387-1415 |
| Претходник | Леонора Талеш де Менезеш |
| Наследник | Елеонора Арагонска, краљица Португалије |
Филипа од Ланкастера (енгл. Philippa of Lancaster; Лестер 31. март 1360- Сакавен 19. јул 1415) била је жена португалијског краља Жоаоа I и португалијска краљица у периоду 1387-1415 године.
Младост
[уреди | уреди извор]Рођена је у Лестеру 31. марта 1360 године као најстарије дете Џона од Гента, војводе од Ланкастера и Бланш од Ланкастера.[1]
Филипа од Ланкастера је важила за изузетно образовану жену тог периода . Поред тога била је и изузетно побожна. На њено образовање велики утицај је имала њена маћеха Катарина Свинфорд.
Један од најзначајних енглеских средњовекковних писаца Џефри Чосер се помиње као Филипин учитељ.
Португалска краљица
[уреди | уреди извор]Удајом за краља Жоаоа I, Филипа постаје краљица Португалије. Њихов брак је уговорен Винздорским уговором из 1386 године у циљу јачања енглеско-португалијског савеза након Португалијске кризе (1383—1385).
Краљ Жоао I и Филипа од Ланкастера су се венчали 14. фебруара 1387 године.
У моменту када је брак склопљен краљ Жоао I је имао двоје ванбрачне деце са љубавницом Инес Перез Естевез.[2][3] Краљица Филипа је дозволила да та деца, Афонсо и Беатрис, остану на двору и узела је учешће у њиховом васпитавању и образовању.[4] Њихова мајка, краљева љубавница, је по наређењу краљице Филипе отишла у манастир.
Краљица Филипа је имала велики утицај на политичка збивања како у Португалији тако и у Енглеској. Сматра се да је управо он имала велики утицај на краља Жоао I да поведе поход у северној Африци што ће резултирати заузимањем Сеуте. Посредовала је и браку између Беатрис и Томаса Фицалана, дванаестог грофа од Арандела.
Краљица Филипа од Ланкастера је важила за великодушну и драгу особу. Француски средњовековни песник Есташ Дешан јој је посветио поему „Филипа од Ланкастера”[5].
Брак између Филипе и краља Жоао I је изузетно учврстио везе између енглеског и португалијског краљевства. Међутим поједини делови португалијског племства нису били задовољни овим браком, имајући у виду да је Филипа имала 27 година када се удала, многи су сумњали у њену способност да роди наследника престола.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]| Преци Филипа од Ланкастера | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Потомство
[уреди | уреди извор]У браку са краљем Жоаом I имала је деветоро деце:[12]
- Бланка (1388—1389)
- Афонсо (1390—1400)
- Дуарте I (1391—1438) краљ Португалије у периоду од 1433 до 1438
- Педро(1392—1449)Војвода од Коимбре (1415−1449), регент Португалије (1439−1449).
- Енрике(1394- 1460)
- Изабела (1397—1471)
- Бранка (1398—1398)
- Жоао (1400—1442)
- Фернандо (1402—1437)
Смрт
[уреди | уреди извор]
У 55-тој години краљица Филипа се разболела од куге и тада је прешла из Лисабона у Сакавен. Преминула је у Сакавену 19. јула 1415 године. Сахрањена је у доминиканском манастиру у Баталхи.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ BouzaSerrano, стр. 15.
- ^ Major, Richard H. (1967). The Life of Prince Henry the Navigator. London: Frank Cass & Co. стр. 8.
- ^ Sanceau 1945, стр. 9
- ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>; нема текста за референце под именом „Sanceau, Elaine 1945”. - ^ McCash, June H. (1996). The Cultural Patronage of Medieval Women. Athens: University of Georgia Press.
- ^ Armitage-Smith 1905, стр. 21
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Armitage-Smith, стр. 21.
- ^ а б в г д von Redlich, Marcellus Donald R.. Pedigrees of Some of the Emperor Charlemagne's Descendants. I. стр. 64.
- ^ Mosley, Charles, ур. (1999). Burke's Peerage and Baronetage. 1 (106th изд.). Crans, Switzerland: Burke's Peerage (Genealogical Books) Ltd. стр. 227—228.
- ^ а б в г Weir 1999, стр. 75, 92
- ^ а б в г Cokayne, G.E.; Gibbs, Vicary; Doubleday, H.A.; White, Geoffrey H.; Warrand, Duncan; de Walden, Lord Howard, ур. (2000). The Complete Peerage of England, Scotland, Ireland, Great Britain and the United Kingdom, Extant, Extinct or Dormant. II (new изд.). Gloucester, U.K.: Alan Sutton Publishing. стр. 59—60.
- ^ Stephens, Henry Morse (1903). The story of Portugal. G.P. Putnam's Sons. стр. 139. Приступљено 11. 7. 2018.
Литература
[уреди | уреди извор]- Cokayne, G.E.; Gibbs, Vicary; Doubleday, H.A.; White, Geoffrey H.; Warrand, Duncan; de Walden, Lord Howard, ур. (2000). The Complete Peerage of England, Scotland, Ireland, Great Britain and the United Kingdom, Extant, Extinct or Dormant. II (new изд.). Gloucester, U.K.: Alan Sutton Publishing. стр. 59—60.
- Weir, Alison (1999). Britain's Royal Families: The Complete Genealogy. London: The Bodley Head. стр. 75, 92.
- Mosley, Charles, ур. (1999). Burke's Peerage and Baronetage. 1 (106th изд.). Crans, Switzerland: Burke's Peerage (Genealogical Books) Ltd. стр. 227—228.
- von Redlich, Marcellus Donald R.. Pedigrees of Some of the Emperor Charlemagne's Descendants. I. стр. 64.
- McCash, June H. (1996). The Cultural Patronage of Medieval Women. Athens: University of Georgia Press.
- Sanceau, Elaine (1945). Henry the Navigator; the story of a great prince and his times. New York: Hytchinson & Co.. стр. 9.
- The Life of Prince Henry the Navigator. London: Frank Cass & Co. 1967. стр. 8. Непознати параметар
|authir=игнорисан (помоћ) - Stephens, Henry Morse (1903). The story of Portugal. G.P. Putnam's Sons. стр. 139. Приступљено 11. 7. 2018.
- Lopes, Fernão (1897—1898). Chronica de El-Rei D. João I. 5. [S.l.: s.n.]
- Silva, Manuela Santos (2009b). «Philippa of Lancaster, queen of Portugal: educator and reformer». In: OAKLEY-BROWN, Liz; WILKINSON, Louise J. The Rituals and Rhetoric of Queenship: Medieval to Early Modern. [S.l.: s.n.]
- Sousa, Armindo de; José Mattoso História de Portugal - Vol. 2: A Monarquia Feudal. [S.l.]: Estampa. 1992. ISBN 978-972-33-0919-5.
- Bouza Serrano, Joana (2009). As Avis: As Grandes Rainhas que Partilharam o Trono de Portugal na Segunda Dinastia (in Portuguese). Lisbon: A Esfera dos Livros.
- Major, Richard H. The Life of Prince Henry the Navigator. London: Frank Cass & Co, 1967, 11,
- Sanceau, Elaine. Henry the Navigator; the story of a great prince and his times. New York: Hytchinson & Co, 1945, 9.)
- Stephens, Henry Morse (1903). The story of Portugal. G.P. Putnam's Sons. p. 139. Приступљено 11 July 2018.
- McCash, June H. The Cultural Patronage of Medieval Women. Athens: : University of Georgia P, 1996