Филип Јеванђелист
Филип Јеванђелист (грч. Φίλιππος) се појављује неколико пута у Делима Апостолским. Био је један од Седморице изабраних да се старају о сиромашнима хришћанске заједнице у Јерусалиму (Дап. 6). Он је проповедао и наводно чинио чуда у Самарији, срео је и крстио Етиопљанина, евнуха, на путу од Јерусалима до Газе, што се традиционално сматра за почетак Етиопске цркве (Дап. 8:26-39). Касније је Филип живео у Приморској Цезареји са своје четири ћерке које су прорицале, где га је посетио апостол Павле (Дап. 21:8-9).
Нови завет
[уреди | уреди извор]Филип се први пут помиње у Делима апостолским (Деп. 6:5) као један од „седам ђакона“ који су изабрани да се баве одређеним свакодневним пословима цркве у Јерусалиму као последица приговарања хелениста против Јевреја.
После Стефанове мученичке смрти, отишао је у „град Самарију“, где је проповедао са великим успехом, а Симон Врач је био један од његових обраћеника. После му је анђео Господњи рекао да иде на пут између Јерусалима и Газе. Ту је поучио и крстио етиопског евнуха; затим га је "однео" Дух и "пронађен је у Азоту" (Ашдод); а затим „пролазећи је проповедао по свим градовима док није дошао у Цезарију“ (Деп. 8).
Неколико година касније, према Делима (Деп. 21:8-9), где је описан као „јеванђелист“ (израз који се у Новом завету, осим овде, користи само у Посланици Ефесцима (Еф. 4:11; 2Тим. 4:5), он је у Цезарији угостио апостола Павла и његовог сапутника на путу за Јерусалим. У то време је „имао четири кћери, девице, које су прорицале“.
Традиција
[уреди | уреди извор]У раним периоду је дошло до забуне са апостолом Филипом. Забуна је била утолико лакша јер се, као цењени члан апостолске дружине, лако могао описати као апостол у ширем смислу те речи, мимо првобитних 12 апостола.[1] Касно предање описује га да се настанио у Тралесу у Анадолији, где је постао епископ те цркве.
„Свети Филип Ђакон“ се обележава 11. октобра у Православној, Католичкој,[2] Лутеранској[3] и англиканској[4] цркви. Поред тога, у Православној цркви, Филип се убраја међу седамдесет апостола, и помиње се као протођакон, који се слави 4. јануара.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Salmon, George (1894). A historical introduction to the study of the books of the New Testament (7th изд.). стр. 313-.
- ^ Martyrologium Romanum (Editio Altera изд.). Typis Vaticanis. 2004. OCLC 254598655.
- ^ Kinnaman, Scot A.; Lane, Laura L. (2010). Lutheranism 101. Concordia Publishing House. стр. 278. ISBN 978-0-7586-2505-2.
- ^ Lesser Feasts and Fasts 2018 (на језику: енглески). Church Publishing, Inc. 2019-12-17. ISBN 978-1-64065-235-4.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Apostle Philip the Deacon of the Seventy Orthodox icon and synaxarion
- Who is St. Philip the Evangelist
- IVP New Testament Commentary on Philip in Acts 8 Архивирано на сајту Wayback Machine (19. мај 2014)