Филип Давид
Филип Давид | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 4. јул 1940. |
Место рођења | Крагујевац, Краљевина Југославија |
Држављанство | Србија |
Националност | Србин јеврејског порекла |
Универзитет | Универзитет у Београду |
Занимање | |
Породица | |
Супружник | ожењен |
Деца | 2[1] |
Родитељи | Фредерик „Фред” Давид Роза Давид |
Књижевни рад | |
Језик стварања | српски |
Награде | НИН-ова награда 2014. за роман „Кућа сећања и заборава” |
Потпис | |
Филолошки факултет |
Филип Давид (Крагујевац, 4. јул 1940) јеврејско-српски је књижевник[2], есејиста, драматург, сценариста, дугогодишњи уредник Драмског програма Телевизије Београда и редовни професор драматургије на Факултету драмских уметности у Београду.[3]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Крагујевцу у јеврејској породици. Његов отац Фредерик, познат по надимку Фред, био је судија у Сремској Митровици. По избијању рата отац му се придружио фрушкогорским партизанима. Давид се са мајком Розом скривао у селу Манђелос подно Фрушке горе. Већина браће, сестара и рођака Давидовог оца и мајке су страдали у логору на Сајмишту и у Јасеновцу.[4]
Као основац и средњошколац освојио је двадесетак књижевних награда.[4]
Дипломирао је југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету и драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.[4]
Један је од оснивача Независних писаца, удружења основаног 1989. у Сарајеву које је окупљало најзначајније писце из свих делова бивше Југославије и оснивач Београдског круга (1990), удружења независних интелектуалаца који су се од самога почетка супротстављали режиму Слободана Милошевића. Године 1992. је удаљен са посла у РТС због оснивања Независног синдиката Радио-телевизије Београд. Члан је Групе 99, основане на Франкфуртском сајму књига 1999. и један од утемељивача независне књижевне асоцијације Форум писаца, основане у децембру 1999. године.
Колекција књига са посветама и потписом Филипа Давида као и неколико личних предмета налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, чији је почасни члан-оснивач.[5]
Од почетка рата на просторима бивше Југославије написао већи број ангажованих текстова под заједничким називом „Фрагменти из мрачних времена”. Текстови су емитовани на француском радију (РФИ), објављивани у „Нашој борби”, „Ферал трибјуну” и многим другим новинама и часописима у земљи и иностранству.
Књиге су му превођене на шведски, француски, пољски, мађарски, италијански, албански, есперанто, македонски, словеначки, хебрејски, а приповетке се налазе у двадесетак антологија.
Дела
[уреди | уреди извор]Написао је више ТВ драма и филмских сценарија и књиге приповедака, романа и есеја.
- „Бунар у тамној шуми“ (1964)
- „Записи о стварном и нестварном“ (1969)
- „Принц ватре“ (1987, допуњено издање 2013)
- „Приче“ (сабране приче, 2015)
- „Ходочасници неба и земље“ (1995)[6]
- „Сан о љубави и смрти“ (2007)[7]
- „Кућа сећања и заборава“ (2014)[8]
Заједно са Мирком Ковачем објавио је „Књигу писама 1992—1995“ (2003).[9]
Као драматург, сценариста или косценариста радио је, између осталих, на филмовима Окупација у 26 слика, Пад Италије, Ко то тамо пева, Буре барута (награда критике у Венецији, награда Феликс за најбољи европски филм године), Посебан третман (награда у Кану), Павиљон 6, Сан зимске ноћи (Гран при филмског фестивала у Сан Себастијану), Оптимисти (Гран при у Ваљадолиду и Женеви), Кад сване дан (српски кандидат за Оскара 2012. године).[4]
Награде
[уреди | уреди извор]За свој књижевни рад добио је следеће награде:
- Награда Савеза Јеврејских општина Jугославије, за песму „Бродови луталице”, 1960.[10]стр. 127.
- Награда листа „Младост”, за књигу приповедака Бунар у тамној шуми, 1964.[10]стр. 144.
- Наградa „Милан Ракић”, за књигу кратке прозе Записи о стварном и нестварном, 1970.[4]
- Андрићева награда, за збирку приповедака Принц ватре, 1987.[11]
- БИГЗ-ова награда, за књигу приповедака Принц ватре, 1988.[4]
- Просветина награда, за роман Ходочасници неба и земље, 1995.[4]
- НИН-ова награда, за роман Кућа сећања и заборава, 2014.[12]
- Награда „Меша Селимовић”, за роман Кућа сећања и заборава, Тузла 2015.[13]
- Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, за роман Кућа сећања и заборава, 2015.[14]
- Наградa „Станислав Лем”, 2016.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Aleksandra Mijalković (29. јун 2015). „Priča o pripovedaču”. Политика. Приступљено 23. фебруар 2021.
- ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 138.
- ^ „Filip David”. dereta.rs. Приступљено 23. 1. 2022.
- ^ а б в г д ђ е „Priča o pripovedaču”. Politika Online. Приступљено 2020-12-31.
- ^ „Управа и оснивачи” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-31.
- ^ „Hodočasnici neba i zemlje - Filip David | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-12-31.
- ^ „San o ljubavi i smrti - Filip David | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-12-31.
- ^ „Kuća sećanja i zaborava - Filip David | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-12-31.
- ^ KNJIGA PISAMA 1992 - 1995. (на језику: енглески).
- ^ а б Stojković, Ratko (2004). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade : 1839-2002. Beograd: Potez. ISBN 86-81331-25-6.
- ^ „Андрићева награда - Задужбина Иве Андрића”. www.ivoandric.org.rs. Приступљено 2020-12-31.
- ^ „Filip David dobitnik 61. Ninove nagrade”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2020-12-31.
- ^ Танјуг. „Филип Давид добитник награде „Меша Селимовић””. Politika Online. Приступљено 2020-12-31.
- ^ „Vreme - Prilog kulturi sećanja: Filip David ne zaboravlja devedesete, a vi?”. www.vreme.com. Приступљено 2020-12-31.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Његов поглед на Србију дат у интервјуу Michael J. Totten-u Архивирано на сајту Wayback Machine (26. април 2019)
- Филип Давид на сајту IMDb
- О холокаусту и последицама („Политика“, 30. август 2012)
- Пузећи и отворени антисемитизам у Србији („Б92“, 10. април 2005)
- Филип Давид: Тријумф примитивизма
- Лагуна (издавачка кућа) - званична веб страница. Приступљено 18. фебруара 2016.
- Рођени 1940.
- Књижевници из Крагујевца
- Српски Јевреји
- Српски књижевници
- Добитници Андрићеве награде
- Добитници НИН-ове награде
- Добитници награде Меша Селимовић (БиХ)
- Српски сценаристи
- Југословенски сценаристи
- Оснивачи и чланови Адлигата
- Добитници Просветине награде за књижевност
- Добитници награде Станислав Лем
- Добитници награде Милан Ракић