Филип К. Дик

С Википедије, слободне енциклопедије
Филип Киндред Дик
Philip K Dick in early 1960s (photo by Arthur Knight).jpg
Лични подаци
Пуно имеФилип Киндред Дик
Датум рођења(1928-12-16)16. децембар 1928.
Место рођењаЧикаго, САД
Датум смрти2. март 1982.(1982-03-02) (53 год.)
Место смртиСанта Ана, САД
Породица
Супружник
  • Џенет Марлин (в. 1948 —  р. 1948)
  • Клео Апостолидес (в. 2023 —  р. 1959)
  • Ен Вилијамс Рубинстајн (в. 1959 —  р. 1965)
  • Нанси Хакет (в. 1966 —  р. 1972)
  • Лесли „Теса” Басби (в. 1973 —  р. 1977)
Књижевни рад
Најважнија дела

Потпис

Филип Киндред Дик (енгл. Philip K. Dick; Чикаго, 16. децембар 1928Санта Ана, 2. март 1982) је био амерички писац научне фантастике. Написао је 44 објављена романа и апроксимативно 121 кратку причу, од којих се већина појавила у часописима научне фантастике током његовог живота.[1] Његова фикција истражује различите филозофске и друштвене теме и садржи понављајуће елементе попут алтернативних реалности, симулакрума, великих корпорација, злоупотребе дрога, ауторитарних влада и измењених стања свести. Његов рад истражује питања која окружују природу стварности, перцепцију, људску природу и идентитет.[2][3]

Рођен у Чикагу, Дик се као млад преселио у област залива Сан Франциско са својом породицом. Почео је да објављује научнофантастичне приче 1952. године, са 23 године. Није постигао већи комерцијални успех[4] док му његов алтернативни историјски роман Човек у високом замку (1962) није донео признања, укључујући награду Хуго за најбољи роман, када је имао 33 године.[5] Уследили су научнофантастични романи као што је Да ли Андроиди сањају електричне овце? (1968) и Убик (1969). Његов роман Flow My Tears, the Policeman Said из 1974. освојио је Меморијалну награду Џона В. Кембела за најбољи научнофантастични роман.[6]

Након година злоупотребе дрога и низа мистичних искустава 1974, Диков рад се експлицитније бави питањима теологије, метафизике и природе стварности, као у романима A Scanner Darkly (1977), VALIS (1981), и The Transmigration of Timothy Archer (1982).[7] Збирка његовог спекулативног публицистичког писања о овим темама објављена је постхумно као Егзегеза Филипа К. Дика (2011). Умро је 1982. године у Санта Ани у Калифорнији у 53. години од компликација од можданог удара.[8] Након смрти, постао је „широко цењен као мајстор маштовите, параноидне фикције у духу Франца Кафке и Томаса Пинчона“.[9]

Диков постхумни утицај је био широко распрострањен, ширећи се изван књижевних кругова у холивудско филмско стваралаштво.[10] Популарни филмови засновани на његовим делима укључују Blade Runner (1982), Total Recall (адаптиран два пута: 1990. и 2012), Извештај о мањинама (2002), A Scanner Darkly (2006), The Adjustment Bureau (2011), и Radio Free Albemuth (2010). Почевши од 2015. године, Амазон прајм видео је произвео вишесезонску телевизијску адаптацију Човек у високом замку, засновану на Диковом роману из 1962. године; а 2017. године Канал 4 је почео да производи текућу антологијску серију Electric Dreams, засновану на различитим Диковим причама.

Године 2005, часопис Тајм прогласио је Убика (1969) једним од стотину највећих романа на енглеском језику објављених од 1923. године.[11] Године 2007, Дик је постао први писац научне фантастике укључен у серију Библиотеке Америке.[12][13][14]

Биографија[уреди | уреди извор]

Филип Дик је рођен 16. децембра 1928. године у Чикагу, а умро је у Санта Ани 2. марта 1982. године. Уписао је Универзитет Калифорније у Берклију, али је прекинуо студије, а да није положио ниједан испит. Године 1952. почео је професионално да пише, и од тада је написао тридесет шест романа и пет збирки прича. Био је писац надничар који је морао да пише да би се издржавао од скромних хонорара. Живео је крајње неуредним животом, употребљавао дроге, али га не сматрају наркоманом јер је морао да свакодневно вишесавно пише.[15] Филип К. Дик умро је у Калифорнији од последица срчаног удара.

Стил писања и тематика дела Филипа Дика[уреди | уреди извор]

Дела овог писца су врло атрактивно написана, одликују се несвакидашњим односима појединац-друштво, оригиналним заплетима и атмосфером. Провлаче се кроз радњу стварност и опсена, логички парадокси.[15] Дик је аутентичним књижевно-уметничким квалитетима допринео реформацији жанра. У роману Убик доноси онеспокојавајућу визију будућности. Упркос томе што је преминуо 1982. године, његове визије и идеје и данас су изузетно актуелне.[16] Дик је писао научнофантастичне романе у време када су комјутери били само у експерименталној фази, телефони који су се користили нису били мобилни већ повезани каблом. Дик предвиђа будућност где наука мења наша поимања стварности. Његови јунаци се боре у високотехнолошком друштву и њеним копијама.[17]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Око на небу, 1956.
  • Ишчашено време, 1959.
  • Човек у високом дворцу, 1962.
  • Симулакруми, 1964.
  • Марсовско временско исклизнуће, 1964.
  • Кланови Алфиног месеца, 1964.
  • Доктор Бладмани или како смо наставили после бомбе, 1965.
  • Три стигмате Палмера Елдрича, 1965.
  • Сањају ли андроиди електричне овце?, 1968.
  • Галактички исцелитељ керамике, 1969.
  • Убик, 1969.
  • Лавиринт смрти, 1970.
  • Теците сузе моје, рече полицајац, 1974.
  • Тамно скенирање, 1977.
  • Deus Irae заједно са Зелазнијем, 1976.
  • Божанска инвазија, 1981.
  • Валис, 1981.
  • Сеоба душе Тимоти Арчера, 1982.

Сценарио филма Blade Runner[уреди | уреди извор]

Роман Сањају ли андроиди електричне овце је био предложак за филм Blade Runner, али су многе Дикове идеје или комплетно изостављене или грубо промењене и вулгаризоване.[15]

Награде[уреди | уреди извор]

Године 1962. је за роман Човек у високом дворцу добио награду Хуго за најбољи роман,[18] а 1975. меморијалну награду Џон В. Кембел за роман Теците сузе моје, рече полицајац за најбољи роман те године.[19] Његова дела су била и често номинована за престижне награде.[20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kimbell, Keith. „Ranked: Movies Based on Philip K. Dick Stories”. Metacritic. Архивирано из оригинала на датум 8. 3. 2013. Приступљено 20. 11. 2013. 
  2. ^ O'Reilly, Seamus (7. 10. 2017). „Just because you're paranoid ... Philip K Dick's troubled life”. The Irish Times. Архивирано из оригинала на датум 9. 8. 2019. Приступљено 24. 1. 2020. 
  3. ^ Dancey-Downs, Katie (23. 7. 2022). „8 facts about Philip K. Dick”. Salon.com. Приступљено 23. 7. 2022. 
  4. ^ Liukkonen, Petri. „Philip K. Dick”. Books and Writers (kirjasto.sci.fi). Finland: Kuusankoski Public Library. Архивирано из оригинала на датум 25. 4. 2007. 
  5. ^ „1963 Award Winners & Nominees”. Worlds Without End. Архивирано из оригинала на датум 30. 7. 2012. Приступљено 26. 6. 2009. 
  6. ^ „1975 Award Winners & Nominees”. Worlds Without End. Архивирано из оригинала на датум 18. 4. 2012. Приступљено 26. 6. 2009. 
  7. ^ Behrens, Richard; Allen B. Ruch (21. 3. 2003). „Philip K. Dick”. The Scriptorium. The Modern Word. Архивирано из оригинала на датум 12. 4. 2008. Приступљено 14. 4. 2008. 
  8. ^ Boucher, Geoff (2007-09-15). „The future keepers”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-15. 
  9. ^ „Philip K. Dick - Biography, Books, & Facts”. Britannica. Приступљено 14. 11. 2021. 
  10. ^ Chi Hyun Park, Jane (2010). Yellow Future: Oriental Style in Hollywood Cinema. University of Minnesota Press. стр. 54. 
  11. ^ Grossman, Lev (16. 10. 2005). „ALL-TIME 100 Novels”. Time. Архивирано из оригинала на датум 6. 4. 2020. Приступљено 14. 4. 2008. 
  12. ^ Stoffman, Judy "A milestone in literary heritage" Toronto Star (February 10, 2007) Архивирано октобар 6, 2012 на сајту Wayback Machine
  13. ^ Library of America Philip K. Dick: Four Novels of the 1960s Архивирано април 15, 2008 на сајту Wayback Machine
  14. ^ Associated Press "Library of America to issue volume of Philip K. Dick" Архивирано јануар 13, 2012 на сајту Wayback Machine USA Today (November 28, 2006)
  15. ^ а б в Бакић, Илија (2015). 101 лице фантастике. Нови Сад, Зрењанин: Агора. стр. 121—123. 
  16. ^ „Убик – ново издање култног СФ остварења Филипа K. Дика”. Арт Анима. Приступљено 25. 1. 2020. 
  17. ^ „Визионари научне фантастике: Филип Kиндред Дик”. РТС. Приступљено 25. 1. 2020. 
  18. ^ „Филип K. Дик пре 40 година: Живимо у компјутерски програмираној стварности”. Портал за књижевност и културу. Приступљено 25. 1. 2020. 
  19. ^ „1963 Award Winners & Nominees”. Science Fiction, Fantasy and Horror Books. Приступљено 24. 1. 2020. 
  20. ^ „Номинације за награде 1975. у научној фантастици (на енг)”. Science Fiction, Fantasy and Horror Books by Award. Приступљено 25. 1. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Precious Artifacts : A Philip K. Dick Bibliography, United States of America and United Kingdom Editions, 1955 – 2012. Compiled by Henri Wintz and David Hyde. (Wide Books 2012). www.wide-books.com
  • Precious Artifacts 2: A Philip K. Dick Bibliography, The Short Stories, United States, United Kingdom and Oceania, 1952 – 2014. Compiled by Henri Wintz and David Hyde (Wide Books 2014). www.wide-books.com
  • Precious Artifacts 3 // Precieuses Reliques: A Philip K. Dick Bibliography, The French Editions, 1959-2018 (bi-lingual). Compiled by Henri Wintz and David Hyde. (Wide Books 2019). www.wide-books.com
  • Philip K. Dick bibliography: Book-length critical studies

Спољашње везе[уреди | уреди извор]