Филип Оберкнежевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Филип Оберкнежевић
Датум рођења(1839-10-25)25. октобар 1839.
Место рођењаВуковар
 Аустријско царство
Датум смрти24. јун 1911.(1911-06-24) (71 год.)
Место смртиНови Сад
 Аустроугарска

Филип Оберкнежевић (Вуковар, 25. октобар 1839 - Нови Сад, 24. јун 1911) је био српски филолог, преводилац, професор Српске велике православне гимназије и директор Новосадске ниже реалне гимназије.

Биографија[уреди]

Основну школу завршио је у Вуковару, а гимназију је похађао у Винковцима и Новом Саду. Студирао класичну филологију на Филозофском факултету у Пешти, где је и положио професорски испит 29. априла 1867.[1]

Професор гимназије[уреди]

Фотографија професорског колегијума Српске православне велике гимназије у Новом Саду са посветом Филипу Оберкнежевићу поводом 30 година рада (1890).

У новосадској Српској гимназији почиње да ради 1860. године. Предавао је латински, старогрчки и немачки језик, а извесно време и цртање, геометријско цртање и краснопис.[2] Због подршке Светозару Милетићу отпуштен је 1867. године. Након тога је био привремени професор а затим и директор новосадске Ниже реалне гимназије. У Српску гимназију је враћен 1870. али је у наредним годинама прогањан од власти, и у више наврата отпуштан и враћан у службу. Пензионисан је 1903. године.[3]

Ангажман у Српском народном позоришту[уреди]

Био члан Позоришног одсека и привремени, па стални актуар (секретар) Друштва за Српско народно позориште (СНП). Добијао је на оцену приспеле позоришне комаде.[3]

Матица српска[уреди]

Члан Књижевног одељења Матице српске постао 1869. године, у којем је добијао на оцену књижевна дела. Краће време је обављао и дужност Матичиног библиотекара.[3]

Књижевно-научни рад[уреди]

Стручне радове и преводе објављивао је у Даници, Летопису Матице српске, Јавору и Позоришту. Написао је неколико уџбеника и приручника за немачки и латински језик (1874-1888). Од радова се издвајају О моралном образовању и нарочито о развијању карактера (1894) и Јулије Цезар и Цицерон (1896).[3]

За СНП је са немачког превео и адаптирао следећа дела: Заручник и невеста у једној особи, Љубоморна жена, Рукавица и лепеза, Партија пикета, Несуђеница или Шта говори свет? и После венчања.[1]

Сахрањен је на Успенском гробљу у Новом Саду.[4]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Биографија Филипа Оберкнежевића на сајту Енциклопедије Српског народног позоришта”. 
  2. ^ Професори "Јовине гимназије" у фондовима Новосадског архива. Нови Сад: Историјски архив града Новог Сада. 2010. стр. 23. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Енциклопедија Новог Сада. Књига 18, Ном-Пав. Нови Сад: Новосадски клуб "Добра вест". 2001. стр. 42—43. 
  4. ^ „Гробна места са надгробним споменицима значајних личности из историје Новог Сада, Петроварадина, Сремских Карловаца, Сремске Каменице, на гробљима у Новом Саду”. 

Литература[уреди]

  • Професори "Јовине гимназије" у фондовима Новосадског архива. Нови Сад: Историјски архив града Новог Сада. 2010. стр. 23.