Филип Христић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Филип Христић
Filip Hristic1.jpeg
Филип Христић
Биографија
Датум рођења (1819-03-27)27. март 1819.
Место рођења Београд
Кнежевина Србија
Датум смрти 11. фебруар 1905.(1905-02-11) (85 год.)
Место смрти Ментон
Француска
Супружник Даница Христић, рођ. Хаџи-Тома
Професија доктор правних наука
8. новембар 1860. — 22. октобар 1861.
Претходник Цветко Рајовић
Наследник Илија Гарашанин

Филип Христић (Београд, 15/27. март 1819Ментон, Француска, 29. јануар/11. фебруар 1905) је био кнежевски представник тј. председник 17. владе Србије, министар иностраних дела, министар просвете, гувернер Народне банке, стални амбасадор Србије у Цариграду, Бечу, Берлину и Лондону, почасни члан Српске краљевске академије.

Породица, детињстви и младост[уреди]

Филип Христић син је Карађорђевог бимбаше Христе Ђорђевића родом из Самокова, родоначелника Христића. Христин брат је бимбаша Величко Ђорђевић, родоначелник београдске породице Величковић.

Пошто је рано остао без оца, Филип Христић је био усвојеник, односно живео је и школовао се код српског митрополита Мелентија Павловића, који је, иначе био брат од стрица господара Томе Вучића Перишића. Школовање је наставио као дружбеник „младих бегова“, синова кнеза Милоша Обреновића, Милана и Михаила. У Београду је завршио Лицеј 1836, да би школовање наставио као државни питомац у иностранству у Бечу и Паризу, где је на Сорбони докторирао право.

Филип Христић се оженио Даницом Хаџи-Тома кћерком београдског велетрговца и милионера Хаџи-Томе (Опулоса), пореклом Грка, родоначелника политички утицајне породице Хаџи-Тома (Хаџи-Томић, Хаџи-Томини) и Јелене, кћерке Хаџи-Брзака. Пашенози Филипа Христића били су Јован Ристић, једини намесник и кнежевског и краљевског достојанства у историји Србије, председник министарског савета, министар иностраних послова, Радивоје Милојковић, министар унутрашњих послова и генерал Антоније М. Богићевић, министар војни, унук јадранског војводе Антонија Богићевића и близак рођак Обреновића, ујак у другом колену краља Милана.

Државна служба[уреди]

Филип Христић

У државној управи се, при крају владавине Александра Карађорђевића, запослио као комесар Дунавске комисије. Постао је и члан Савета. По повратку Милоша Обреновића на власт, постао је његов лични секретар (1858—1860).

Под кнезом Михаилом је председник владе и министар иностраних дела од 27. октобра 1860. до 9. децембра 1861. године. Био је то покушај измирења странака. У време Христићеве владе донети су основни закони Михаилове владавине, а на Преображенској скупштини. Крајем 1861. кнез Михаило се одлучује за конзервативну политику и замењује Христићеву владу Гарашаниновом, а Христић је враћен у Савет.

После турског бомбардовања градова 1862. године. послат је, заједно са књегињом Јулијом, у мисију у Лондон да објасни политички положај Србије и српске захтеве. Посланик је Србије у Цариграду од 1871. године до 1873. године. Министар просвете је у Мариновићевој влади од 22. октобра 1873. до 25. новембра 1874. године. После првог српско-турског рата 1877. је делегат Србије за закључење мира. Посланик је Србије у Цариграду, Бечу и Лондону од 1878. до 1883. године. Гувернер је Народне банке Краљевине Србије од 1885. до 1890. године.

Члан је Друштва српске словесности од 1846. године. Члан је Српског ученог друштва од 29. јула 1864. године. Почасни је члан Српске краљевске академије од 10. фебруара 1892. године.

Син Филипа Христића Милан Христић био је секретар посланства Краљевине Србије у Цариграду, a праунук је Јован Христић. Милан Христић је у првом браку са Артемизом Јоанидес, Гркињом из Цариграда имао троје деце. У другом браку оженио се пољском племкињом и живео је и умро у једном замку поред Кракова.

Бивша снаха Филипа Христића Артемиза Христић, рођ. Јоанидес, мајка је ванбрачног сина краља Милана Обреновића, Ђорђа, који је био усвојеник грофа Зичија[1]. Ђорђе је у једном тренутку, након смрти његовог брата по оцу краља Александра Обреновића показао претензије на српски престо.

Извори[уреди]

  1. Вид. Извештај о двобоју у Пожуну, Нови покрет, 15. мај 1906. pp. 1.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Алекса Спасић
гувернер Народне банке Србије
18851890.

Наследник:
Ђорђе Вајферт