Филип Швапски

С Википедије, слободне енциклопедије
Филип Швапски
Филип Швапски
Лични подаци
Датум рођењаавгуст 1177
Место рођењаБамберг, Свето римско царство
Датум смрти21. јун 1208.(1208-06-21) (30/31 год.)
Место смртиБамберг, Свето римско царство
Породица
СупружникИрина Анђелина
ПотомствоBeatrice of Swabia, Кунигунда Хоенштауфен, Елизабета од Швабије, Марија од Хоенштауфена
РодитељиФридрих I Барбароса
Беатриче I од Бургундије
ДинастијаХоенштауфен
Краљ Немачке
Период11981208.
ПретходникХајнрих VI, цар Светог римског царства
НаследникОтон IV, цар Светог римског царства

Филип Швапски (нем. Philipp von Schwaben; 117721. јун 1208) је био краљ Немачке (1198—1208) и војвода Швапске. Цар Отон IV је био његов ривал.

Младост[уреди | уреди извор]

Био је брат цара Хенрика VI. Постао је бискуп од Вирцбурга. Пратио је брата Хенрика VI на његову походу 1191. у Италију. Поново путује 1195. у Италију и постаје војвода Тоскане добијајући огромне поседе, а 1196. постаје војвода Швабије. Био је ожењен ћерком византијског цара.

Постаје краљ[уреди | уреди извор]

Уживао је велико поверење свога брата, тако да је Хенрик VI њему наменио улогу стараоца његова малољетна сина Фридриха II у случају да Хенрик VI превремено умре.

Хенрик VI је умро 1197, баш кад је Филип Швапски кренуо по Фридриха II на Сицилију. Настојао је заштити интересе свога нећака и настојао је сузбити неред, који је избио по Хенриковој смрти. Збивања су међутим била много јача од њега. Било је јако противљење намери да дечак Фридрих II буде краљ, тако да је Филип Швапски морао невољно да пристане да он буде краљ. Изабран је за краља Немачке у Милхаузену дана 8. марта 1198. Крунисан је у Мајнцу дана 8. септембра 1198. године.

Уздиже се у противкраља и почиње грађански рат[уреди | уреди извор]

У међувремену, један део кнежева под вођством надбискупа Келна Адолфа Алтенског показује непријатељско расположење према Филипу Швапском. Они бирају антикраља Отона IV, сина Хенрика Лава из династије Велф. Уследио је грађански рат. Филип Швапски добија јаку подршку са југа Немачке, тако да постиже знатан успех. Током 1199. успева да пренесе рат на противничку територију. Међутим није могао да добије подршку папе Иноћентија III, а француски краљ Филип Август му готово ништа не помаже.

Пошто постиже успехе и 1200. папа почиње да од 1201. ради за Отона IV, јер папа од Отона добија слободне руке у Италији. Током 1202. и 1203. Филип Швапски је губио, јер је Отон IV био потпомогнут од краља Бохемије Отокара I и од грофа Тирингије Хермана. Филип је зато неуспешно покушао да се измири са папом Иноћентијем III.

Преокрет — поновно крунисање[уреди | уреди извор]

Током 1204. долази до преокрета. Енглеска, која је подржавала Отона IV је поражена од Француске, па Отон остаје без финансијске помоћи. Мало по мало Отона напуштају савезници. Херман Тириншки, надбискуп Келна Адолф Алтенски и Хенрик Брабантски покоравају се Филипу Швапском. Адолф Алтенски поново крунише Филипа Швапског 6. јануара 1205. у Ахену. Рат је престао тек 1207, а исте године се и Филип измирио са папом. Убијен је 21. јуна 1208, када се спремао да скрши задње мало упориште.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Frederick von Büren
 
 
 
 
 
 
 
8. Фридрих I Швапски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Hildegard von Bar-Mousson
 
 
 
 
 
 
 
4. Фридрих II Швапски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Хајнрих IV, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
9. Агнеса од Немачке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Берта Савојска
 
 
 
 
 
 
 
2. Фридрих I Барбароса
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Велф I, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
10. Хајнрих IX, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Јудита Фландријска, грофица Нортумбрије
 
 
 
 
 
 
 
5. Јудита од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Магнус, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
11. Вулфхилда од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Софија од Угарске
 
 
 
 
 
 
 
1. Филип Швапски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Вилијам I од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
12. Стефан I од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Stephanie
 
 
 
 
 
 
 
6. Рено III од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Gerard, Duke of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
13. Beatrix of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Hedwige of Namur
 
 
 
 
 
 
 
3. Беатриче I од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Theodoric II, Duke of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
14. Симон I, војвода Лорене
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Hedwige of Formbach
 
 
 
 
 
 
 
7. Агата од Лорене
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Henry III of Leuven
 
 
 
 
 
 
 
15. Аделаида од Левена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Gertrude of Flanders, Duchess of Lorraine
 
 
 
 
 
 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Краљ Немачке
(11981208)