Филип II Смели

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Филип II.
Филип II Смели

Новчић Филипа II Смелог
Новчић Филипа II Смелог

Пуно име Филип II Валоа Смели
Датум рођења 17. јануар 1342.
Место рођења Понтуаз (Краљевина Француска)
Датум смрти 27. април 1404.
Место смрти Хале (Белгија) (Фландријско-артуанска грофивија)
Гроб Дижонски дворц бургундијских војвода
Титула гроф Шарола,
бургундијски војвода,
бургундијски гроф,
гроф фландрије и Артуа,
гроф Ретхела
Период (1363—1404)
Претходник/ци Бернар VII д'Армањак,
Лудовик II Фландријски,
Маргарита III Фландријска,
Жан II Добри
Савладар/и Маргарита III Фландријска
Наследник/ци Јован II Неустрашиви,
Антоан Брабантски
Порекло и породица
Династија Династија Валоа
Отац Жан II Добри
Мајка Бона Чешка
Супружник/ци Маргарита III Фландријска
Потомство Јован II Неустрашиви,
Маргарита Бургундијска (Ено),
Катарина Бургундијска (Хабзбуршка),
Бона Бургундијска,
Марија Бургундијска (Савојска),
Антоан Брабантски,
Филип Бургундијско-неварски

Филип II Смели (Понтуаз, 17. јануар 1342Хале, 27. април 1404) био је бургундијски војвода (13631384), бургундијски гроф (13841404), гроф фландрије и Артуа (13841404), гроф Ретхела (13841393) и гроф Шарола (13911404). Био је син Жана II Доброг и Боне Чешке.

Детињство]и младост[уреди]

Пратио је оца 1356. године, у борби против војводе Џона од Гента и Ланкастера. За то време Енглези, сравнивши са земљом нека села, продирали су до централне Француске, али морали су да застану пред Туром, пошто је док су палили град падала јака киша. 19. септембра код Поатјеа Жан је тешко поражен и заробљен, а и погинуло је око 2 000 Француза. Сам Филип се једва извукао жив. Нак крају 1360. године Жан је откупљен за 3.000.000 круна. Филип је тада постао дофен Француске. Кад се откуп завршио 1362. године, Филип је награђен тако што је добио Бургундију 1363. године. Године 1369. оженио се Маргаритом III Фландријском, тако је Филип је као мираз добио Ратхел, Фландрију (са Бриселом, Мехеленом и Антверпеном), Лијеж, Артоа и Невер.

Шарл VI Луди

Прво регентство[уреди]

Регентски француски савез[уреди]

После смрти француског краља Шарла V 1380. године на власт у Француској долази његов малолетни син Шарл VI Луди. Филип је постао његов регент, који ствара регентски француски савез, у који су ушли: Лудовик I Анжујски († у сталној борби за Напуљ 1384. године), војвода Жан I Предивни, Беријски и Луј II Добри, Барубон. Нико од оних у савезу није био активан, посебно Луј II Добри, а Жана је занимао само Лангдок. Филип је од 1382. до 1384., све време помагао Лудовику да освоји Напуљ и потрошио много новца, па је за рат против Енглеза да позајми новац од Жана.

Поход против Фландрије и битка код Розебеке[уреди]

Од 1379—1382 Филип је водио рат против Енглеза у Белгији. У октобру у Бургињону је скупио 10.000 обучених пешадинаца са самострелима. Прешли су реку Лису и освојили град Комен. у следећој борби код Розенбеке, краљ је улетео у борбу прса у прса и однео победу. Победа код Розенбеке није ништа значила. Због финансијске кризе морао је да подигне порезе што је изазвало побуне у Паризу, Руану и Ремсу... Још неколико Фландријских градова су опљачкани, а остали су се предали. Године 1388. пунолетан Шарл је узео сву власт у своје руке.

Друго регентство[уреди]

Године 1392. Шарл је покушао да убије свог пријатеља и саветника, па је кренуо с војском у Бретању где се наводно пријатељ и саветник скривао. На путу краља је неки сељак преплашио да ће бити издат, у лудилу овај је махао мачем и убио неколико свијих витезова. Остатак витезова га је оборило на земљу, где је краљ пао у кому. Када се пробудио није могао да се сети своје жене и деце, само се сећао брата Луја Орлеанског и оних убијених. Чак је и бежао од своје жене. После овог догађаја Филип је враћен на положај регента. Тако су Жан Предивни, Беријски и Луј II Добри поново ушли у савет. У септембру Карлу се вратио здрав разум, али већ од 1393. године, постао је трајно луд. Филип је ипак средио прилике у земљи.

Битка код Никопоља

Никопољски крсташки рат[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Никопољски крсташки рат

Угерски краљ Жигмунд Луксембуршки почео је да скупља крсташе за крсташки рат против Османлија. На западу је добио одазива, а највише од Филипа, који му је послао сина Јована, војводу Филипа од Араса и Еа, маршала Жана Ла Мангра, витеза, генерала и адмирала Жана де Виене и витеза Жана де Куруза. У јулу 1396. године Француско-енглеско-пољско-немачка крсташка војска је стигла у Будим где се спојила са угарско-чешком војском. Та војска од 130.000 људи, у којој је било 6 000 француза, била је превише самоуверена. Мислила је да ће лако продрти до Адријанопоља и Босфора, па чак и до Јерусалима. У Видину крсташима се предао цар Јован Страцимир. 25. септембра у бици код Никопоља, погинуло је много Турака и 10.000 крсташа. Кад је турски султан Бајазит I намеравао да се повуче у помоћ му је прискочио српски кнез Стефан Лазаревић са 5 000 Срба, јуришавши баш тамо где је била Жигмундова застава. Власи су приметивши обрт среће побегли са бојног поља. У одбрани Жигмунда погинуо је одред Жана де Вијене и Жана де Куруза, док су Жан ла Мангр и Јован Неустрашиви, заробљени, исто тако заробљена је и енглеска војска под Ингелрамом де Кусијем. Жигмунд је спасен на Дунаву од Млетачке флоте, а они који су бежали преко Влашке били су хватани и мучени. Остатак француске војске је у Рахову поубијао заробљене Турке. Турци су продрли дубоко у Влашку и опљачкали је. Јован, Филип од Еа и Жан Ла Мангр су се на крају ослободили и вратили у Француску.

Смрт[уреди]

Године 1396. када се водио Никопољски крсташки рат Филип је склопио мир са Енглезима. Филип је наставио да буде пријатељ Жигмунда, доказ тога био је када му се Жигмунд похвалио 16. априла 1404. године, да је на његову страну прешао краљ Стефан Остоја, после једне и по недеље Филип је умро 27. априла 1404. године, а највећи део државе наследио му је син Јован.

Литература[уреди]

  • A. Coville, «Francia. La guerra dei cent’anni (fino al 1380)», cap. XVI, vol. VI (Declino dell’impero e del papato e sviluppo degli stati nazionali) della Storia del Mondo Medievale, 1999, pp. 608-641.
  • A. Coville, «Francia: armagnacchi e borgognoni (1380—1422)», cap. XVII, vol. VI (Declino dell’impero e del papato e sviluppo degli stati nazionali) della Storia del Mondo Medievale, 1999, pp. 642-672.
  • Paul Fournier, «Il regno di Borgogna o d’Arles dal XI al XV secolo», cap. XI, vol. VII (L’autunno del Medioevo e la nascita del mondo moderno) della Storia del Mondo Medievale, 1999, pp. 383-410.
  • Henry Pirenne, «I Paesi Bassi», cap. XII, vol. VII (L’autunno del Medioevo e la nascita del mondo moderno) della Storia del Mondo Medievale, 1999, pp. 411-444.
  • Kitchin, George William, A History of France, Vol.1, Clarendon Press, 1849.
  • The New International Encyclopædia, Vol.14 , Ed. Daniel Coit Gilman, Harry Thurston Peck, Frank Moore Colby, Dodd Mead and Company, 1903.
  • Vaughan, Richard, Philip the Bold: the formation of the Burgundian state, The Boydell Press, 2002.

Галерија[уреди]



Претходник:
Жан II Добри
(Све време је био у заробљеништву, пре њега влада Филип I Руврски)
Arms of the Duke of Burgundy (1364-1404).svg
Бургундијски војвода
(1363—1384)
Наследник:
Јован II Неустрашиви
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}



Претходник:
Лудовик Фландријски
Arms of Flanders.svg Arms of the County of Artois.svg
Гроф Фландрије и Артоа
(1384—1404)
Наследник:
Јован II Неустрашиви
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}



Претходник:
Маргарита III Фландријска
Blason ville Clamecy (Nievre).png
Бургундијски гроф
(1384-1404)
Наследник:
Јован II Неустрашиви
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}



Претходник:
Лудовик Фландријски
Armoiries Rethel 3 rateaux.svg
гроф Ретхела
(1384-1393)
Наследник:
Антоан Брабантски
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}



Претходник:
Бернар VII д'Армањак
Blason Charolais.svg
гроф Шароле
(1391-1404)
Наследник:
Јован II Неустрашиви
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}