Филозофски факултет Универзитета у Нишу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Филозофски факултет у Нишу
Filozofski-Nis.jpg
Главни улаз Факултета
Типдржавни
Оснивање1971.
АфилијацијаУниверзитет у Нишу
Деканпроф. др Наталија Јовановић
Број запослених238
Наставно особље189
Број студената4100
ЛокацијаНиш, Србија
Веб-сајтФилозофски факултет Универзитета у Нишу
Филозофски факултет у Нишу.png

Филозофски факултет Универзитета у Нишу је високообразовна и научна установа која организује и спроводи академске програме и студије за иновацију знања и стручног образовања на основним, мастер и докторским академским студијама из области англистике, историје, комуницирања и односа са јавношћу, немачког jезика и књижевности, новинарства, педагогије, психологије, руског језика и књижевности, социјалне политике и социјалног рада, социологије, србистике, филозофије и француског језика и књижевности.

Садржај

Историјат[уреди]

Филозофски факултет је основан 1971. године као академска јединица Универзитета у Нишу, са доста сложеном академском структуром која обухвата научне и образовне програме из хуманистичких и природних наука. Унутрашња организација, која је захтевала више обазривости у спровођењу основне мисије Факултета, одржала се до октобра 1999. године када су се Одсек за физичку културу и три одсека за природне науке развила у независне институције. То је омогућило трансформацију матичног факултета у интегрисанију академску јединицу. Године 2001. обележена је тридесета годишњица Факултета са новим образовним и научним изгледом, суштински фокусираним на филолошко-филозофске дисциплине, допуњеним Одсеком за уметност, који ће прерасти у независни факултет 2003. године. Након последње промене структуре, Филозофски факултет обухвата тринаест департмана, који функционишу као организационе јединице кроз које се образовне и истраживачке теме доводе у везу са главним пољем студија и који јасно показују наша главна интересовања: енглески језик, српски језик, српска и компаративна књижевност, руски језик, француски језик, немачки језик, социологија, социјална политика и социјални рад, филозофија, психологија, педагогија, историја, комуникологија и новинарство. Факултет има око 250 стално запослених, а број студената досеже 4100. Савет факултета, који се састоји од 19 чланова, главно је тело управљања, док је Деканат задужен за организациона питања. Секретаријат Факултета састоји се од служби које се баве финансијама, правним аспектима, студентским питањима на свим нивома студија и IT подршком.

Академске и истраживачке делатности[уреди]

Основна обавеза Филозофског факултета је да организује и спроводи академске програме који воде до стицања дипломе основних студија, дипломских, као и докторских студија на одређеним департманима. Осим тога, Факултет промовише различите облике основних и развојних истраживања, а бави се и другим проблемима који се односе на образовање, независно или у сарадњи са другим академским, истраживачким или индустријским организацијама и институцијама.

Званични конкурс за упис на Факултет оглашава се у мају месецу за предстојећу академску годину, а односи се на ученике који имају комплетно четворогодишње средњошколско образовање. Пријемни испит је фокусиран на проверу знања из потребних предмета. Већина програма се завршава испитом, али пре тога се морају испунити други постављени услови.

Основни задаци и циљеви[уреди]

Основни задаци и циљеви Филозофског факултета Универзитета у Нишу дефинисани Стратегијом обезбеђења квалитета Факултета јесу остваривање Законом постављених циљева високог образовања и визије даљег развоја високог образовања на Факултету. Дугорочни задаци и циљеви Филозофског факултета Универзитета у Нишу који се остварују спровођењем Стратегије обезбеђења квалитета су:

  • континуирано унапређење квалитета високог образовања на Факултету,
  • повећање ефикасности студија применом мера за обезбеђење квалитета,
  • континуирано унапређење квалитета студијских програма,
  • континуирано унапређење квалитета наставе и наставног процеса,
  • континуирано унапређење научноистраживачког рада наставног особља,
  • континуирано унапређење квалитета простора и опреме,
  • континуирано унапређење квалитета управљања и пословођења Факултетом и квалитета ненаставне подршке,
  • обезбеђивање значајне улоге студената у процесу обезбеђења и континуираног унапређења квалитета,
  • систематско праћење, периодична провера и континуирано унапређење система квалитета на Факултету.

Организација факултета[уреди]

Факултет је образовна и научна установа, који своју делатност обавља у следећим научним областима: филозофија, историја, психологија, педагогија, социологија, социјална политика и социјални рад, новинарство, англистика, србистика, руски језик и књижевност, француски језик и књижевност, страни језици на нематичним департманима.

Факултет остварује делатност високог образовања кроз академске студије на основу одобрених, односно акредитованих студијских програма.

Факултет своје делатности остварује преко организационих јединица:


За наставу:

  • департмани
  • катедре
  • Библиотека
  • Издавачки центар
  • Канцеларија за међународну и међуинституционалну сарадњу
  • Канцеларија за развој каријере и подршку студентима
  • Лабораторија за језичку когницију
  • Рачунарски центар
  • Центар за медијска истраживања
  • Центар за образовање наставника
  • Центар за професионално усавршавање
  • Центар за стране језике
  • Центар за српски као страни и нематерњи језик
  • Центар за унапређење квалитета

Ваннаставним делатностима бави се Секретаријат Факултета, преко служби:

  • Кабинет деката
  • Служба за наставу и студентска питања
  • Служба за опште и правне послове
  • Финансијска служба
  • Техничка служба


Департмани[уреди]


Департман за англистику[уреди]

Департман за англистику је почео са радом 11. новембра 1971. године као једна од седам студијских група новооснованог Филозофског факултета у Нишу. Статутом Факултета из 2007. године Студијска група за англистику је преименована у Департман за англистику.

Наставу на Департману су у почетку изводила два редовна професора (др Љиљана Михаиловић и др Вида Марковић) и један лектор (Дамјан Карапанџић). Само деценију касније, шест асистената је стекло научни степен доктора наука чиме је одвијање наставе било у потпуности кадровски обезбеђено. Школске 2017/18 на Департману за англистику, за извођење наставе на свим нивоима академских студија ангажовано је седам редовних и два ванредна професора, седам доцената, три асистента и четири виша лектора.

У периоду од скоро четири деценије постојања на Департману је радило више британских или америчких лектора за енглески језик: Хелен Гудлак (Helen Goodluck), Дејвид Канлиф (David Cunliffe), Дејвид Хил (David Hill), Питер Секстон (Peter Sexton), Глорија Џонс (Gloria Jones), Ијан Котон (Ian Cotton), Моли Хекел (Mollie Heckel), Дејвид Рид (David Read), Брук Рикер (Brooke Ricker), Лорен Шумејт (Lauren Schumate), Клијера Мартин (Cleyera Martin), Келси Монцка (Kelsey Montzka), Џесика Колинс (Jessica Collins), Дамби Ли (Danbi Lee), Џошуа Попкин (Joshua Popkin) и Соња Дикс Стојановић.

Велики број наставника и сарадника Департмана за англистику се у оквиру разних пројеката школовао и професионално усавршавао на еминентним универзитетима у САД, Британији, Канади и Аустралији. Осим тога, Департман стално развија већ постојеће и успоставља нове облике сарадње са другим високошколским институцијама у земљи и иностранству о чему, између осталог, сведоче имена истакнутих лингвиста и књижевних теоретичара који су били гостујући професори: проф. др Ранко Бугарски, проф. др Љубомир Михајловић, проф. др Дајен Ларсен-Фриман (Diane Larsen-Freeman), проф. др Колин Николсон, (Colin Nicholson), проф. др Тери Иглтон (Terry Eagleton), проф. др Џим Скривенер (Jim Scrivener), проф. др Тод Оукли (Todd Oakley), проф. др Реј Џекендоф (Ray Jackendoff), и други.

Департман за англистику је успешно акредитовао студијске програме Основних академских студија англистике (четири године) и Мастер академских студија англистике (једна година), а заједно са осталим филолошким департманима на Факултету учествује у извођењу наставе на акредитованим Докторским академским студијама филологије (три године). На основним и мастер студијама, сви предмети су једносеместрални, а велики број изборних предмета омогућава да студенти утичу на обликовање својих образовних профила. Студенти који су завршили основне и дипломске студије добијају стручни назив дипломирани филолог, односно, дипломирани филолог – мастер.

Наставници и сарадници Департмана за англистику активно учествују у научно истраживачкој делатности као учесници на домаћим и иностраним научним скуповима, као предавачи по позиву на универзитетима у земљи и иностранству, као учесници пројеката које финансира Република Србија, као и других бројних међународних научних пројеката. Издавачка делатност се састоји у издавању монографија и уџбеника, као и зборника радова са научних скупова.

Годинама уназад, Департман за англистику организује научне скупове посвећене проблемима прочавања језика, књижевности и културе: Језик, књижевност, политика 2007, Језик, књижевност, глобализација 2008, Језик, књижевност, идентитет 2009, Језик, књижевност, промене 2010, Језик, књижевност, комуникација 2011, Језик, књижевност, вредности 2012, Језик, књижевност, маргинализација 2013, Језик, књижевност, дискурс 2014, Језик, књижевност, значење 2015, Језик, књижевност, време 2016, Језик, књижевност, простор 2017 Језик, књижевност, теорија 2018 и Језик, књижевност, контекст 2019. Од 2014 године, сваке друге године, Департман организује и конференцију Teaching Languages and Cultures in the Post-Method Era, а досадашњи поднаслови гласили су: Issues and Developments (2014), Developing Competencies (2016), Challenges and Perspectives (2018). Осим поменутих скупова, Департман је организовао неколико Интеркатедарских англистичких конференција, као и две конференције у организацији Филозофског факултета и Југословенске асоцијације за канадске студије (YACS), чији је председник проф. др Весна Лопичић.

Управници Департмана за англистику до сада су били: др Вида Марковић, др Љиљана Михаиловић, др Соња Јаноски, др Гордана Опачић, др Ратомир Ристић, др Бранкица Пацић, др Младен Јовановић, др Ђорђе Видановић, др Драгана Машовић, др Лена Петровић, др Весна Лопичић, др Биљана Мишић-Илић, др Слободанка Китић, др Владимир Јовановић, др Михаило Антовић, др Милица Живковић и др Душан Стаменковић (садашњи управник).


Департман за историју[уреди]

Школске 1998/99.године, тачније 1. октобра 1998, основана је Студијска група за историју. Њено отварање условљено је кадровским потребама, јер је почетком 70-их година престала са радом Група за историју и географију на Вишој педагошкој школи у Нишу.

Као млада група поставила је себи комплексне кадровске, наставне и научно-истраживачке циљеве и задатке. Користећи искуства старијих студијских група са других универзитетских центара, иницира одговарајуће измене наставног плана и програма и утврђује концепт дугорочне кадровске политике, разматра актуелне кардовске потребе и начин њиховог решавања.

У сарадњи са руководством факултета, стимулише се учешће наставника и сарадника на научним скуповима у земљи и иностранству. Интезивно се ради на утврђивању потребе у области литературе и наставних средстава и врши њихова набавка.

У сталном радном односу тренутно се налази један редовни професор, три ванредна професора,три доцента, четири асистента и два сарадника у настави. За одређени број предмета ангажовани су наставници са Филозофског факултета у Београду.

На департману се реализују акредитовани програми свих нивоа студија: основне академске студије, мастер академске студије и докторске академске студије.


Департман за комуникологију и новинарство[уреди]

Департман за комуникологију и новинарство (под именом: Студијска група за журналистику) основан је 2004. године, као израз потребе организовања академског образовања за новинарску професију. Од 2006/07. школске године настава се одвија по реформисаном наставном плану, у потпуности усклађеном са Болоњском декларацијом и високим међународним стандардима. У међувремену, акредитоване су и мастер студије комуникологије (2011), а у току су и завршне активности на акредитацији докторских студија Медији и друштво.

Курикулуми свих нивоа студија су модерно конципирани, у складу са технолошким преображајима и комуникационим убрзањем у глобалном окружењу. То подразумева да су заступљени предмети који пружају потребна знања из различитих опште-академских дисциплина (социологија, лингвистика, психологија, методологија...), као и специфична теоријска (новинарски жанрови, медијски системи, јавно мњење, новинарска етика...) и практична знања (радијско новинарство, ТВ новинарство, односи с јавношћу - ПР...). Катедра је развила одличну сарадњу са медијским кућама у Нишу и региону, тако да примереном комбинацијом теоријских знања и практичних вештина едукује медијске стручњаке за време које долази. То, такође, подразумева ангажовање наставника и сарадника – стручњака из различитих научних области, при чему је драгоцена отвореност и квалитетна сарадња са сличним образовним институцијама у земљи, али и ван ње.


Департман за немачки језик и књижевност[уреди]

Департман за немачки језик и књижевност основан је 2017. године након што је Студијски програм ОАС немачког језика и књижевности усвојен Одлуком Наставно-научног већа Филозофског факултета Универзитета у Нишу број 397/1-7-01 од 23. новембра 2016. и Одлуком Сената Универзитета у Нишу број 8/16-01-001/17-020 од 06. фебруара 2017. (а измењен новембра 2018).

Основне академске студије Немачког језика и књижевности успешно су акредитоване 1. новембра 2018. године од стране Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању као тринаести студијски програм Филозофског факултета Универзитета у Нишу, а настале су као израз потребе образовања пре свега наставника немачког језика и преводилаца за немачки језик, који су дефицитарни у региону. Реализација овог студијског програма почела је 9. новембра 2018. године када су свечано додељени индекси првој генерацији студената.

Настава у трајању од четири године (осам семестара) обухвата 48 предмета (заједно са методичком праксом). Вредност студија износи 240 ЕСПБ по европском систему преношења бодова. Сви предмети су једносеместрални, а курикулум је модерно конципиран и усклађен са стандардима потребним за акредитацију студијског програма. Заступљени су стручни, општеобразовни, као и велики број изборних предмета. Након завршених основних студија, студент стиче академски назив дипломирани филолог (за немачки језик и књижевност).

У извођењу наставе на Департману учествује шест наставника и сарадника у пуном радном односу: од тога два доцента (доц. др Марина Ђукић Мирзјанац и доц. др Јан Красни), два наставника страног језика (др Николета Момчиловић и мср Маја Стефановић), две лекторке за немачки језик (Невенка Јанковић и мср Катарина Стаменковић). Управница Департмана за немачки језик и књижевност је др Николета Момчиловић, а секретар Невенка Јанковић.

Поред наставника и сарадника у сталном радном односу у извођењу наставе учествују и ангажовани наставници са Филолошког факултета Универзитета у Београду, и један гостујући професор са Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Чланови Департмана се поред наставних активности баве континуираним научно-истраживачким радом, учешћем у научно-истраживачким пројектима, учешћем на домаћим и међународним научним скуповима, те публиковањем радова у научним и стручним публикацијама. Ускоро се очекује напредовање наставника и сарадника у виша звања (један наставник страног језика је пред одбраном дисертације, а један сарадник припрема тему дисертације).


Департман за педагогију[уреди]

Департман за педагогију основан је 27.12.1999. године као Студијска група за педагогију одлуком Управног одбора Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Влада Републике Србије дала је своју сагласност за њено оснивање 16.03.2000. године. Исте године, 19. јуна, Наставно-научно веће Филозофског факултета у Нишу усвојило је први наставни план студија педагогије. Први студенти уписани су за школску 2000/2001. годину. Уписано је 67 студената. Наредних година уписивано је по 50, односно 60 студената. За стицање педагошког образовања на Департману за педагогију у Нишу постоји веома велико интересовање, које се из године у годину повећава. На расписан конкурс за упис 50 студената на прву годину основних студија школске 2012/13. пријавило се 150 кандидата.

Департман за педагогију почео је да ради са два наставника на самој групи и четири наставника са Департмана за психологију и социологију. Од два наставника на самом департману један је био редовни професор преузет са Департмана за социологију (др Миомир Ивковић), а други је изабран по расписаном конкурсу (др Јовица Ранђеловић, доцент).

Из године у годину број наставника и сарадника на Департману се повећавао. У школској 2012/13. години департман је имао два ванредна професора (др Марина Матејевић и др Зорица-Станисављевић-Петровић), два доцента (др Бисера Јевтић и др Јелена Максимовић), једног асистента са докторатом (др Марија Јовановић), два асистента са магистратуром (мр Јелена Петровић, мр Зоран Станковић) и три асистента на докторским студијама (Марија Цветковић, Драгана Јовановић, Марина Ивановић).

У школској 2018/19. године на департману за Педагогију запослена су за три редовна професора (др Марина Матејевић, др Зорица-Станисављевић-Петровић и др Бисера Јевтић), два ванредна професора (др Јелена Максимовић и др Марија Јовановић), четири доцента (др Зоран Станковић, др Марија Марковић, др Јелена Петровић, др Драгана Јовановић), један асистент (Јелена Османовић) и један стручни сарадник (Анастасија Мамутовић).

Сходно променама закона о високом образовању Департман за педагогију добио је акредитацију за основне академске (https://www.filfak.ni.ac.rs/studije/osnovne/pedagogija) и мастер академске студије (https://www.filfak.ni.ac.rs/studije/master/pedagogija). Од 2017. године Департман за педагогију има акредитоване докторске академске студије педагогије (https://www.filfak.ni.ac.rs/studije/doktorske/pedagogija).Чланови Департмана се поред наставних активности баве научно-истраживачким радом у оквиру неколико пројеката, самосталним истраживањима и публиковањем радова у научним часописима и другим публикацијама.

Департман за педагогију издаје и научни часопис Годишњак за педагогију који је ушао у четврту годину издања.


Департман за психологију[уреди]

Студијска група за психологију (данас Департман) основана је 1971. када је почео са радом Филозофски факултет у Нишу. Прве године је радила као Педагошко-психолошка група, али већ од следеће године ради као Група за психологију на захтев студената, као и Друштва психолога Србије, а уз подршку тадашњег ректора нишког универзитета професора др Бранислава Грбеше. Међу предавачима су првих година били професори и сарадници из Ниша (др Драган Давидовић, Синиша Стојановић, Слободан Савић), Београда (др Томислав Кроња, Првослав Плавшић, Снежана Јоксимовић), Приштине (Брана Вељковић), Зрењанина (Ђорђе Лекић), Крушевца (Светозар Поповић), али убрзо се окупља већи број психолога из Београда предвођених мр Љубом Стојићем и почиње да се ради према менторском систему.

Наредних година група се убрзано развија. Запошљавају се као сарадници, психолози претежно из Београда, од којих су многи касније постали познати у српској научној и стручној јавности: Жарко Требјешанин, Светлана Логар, Гордана Јовановић, Дивна Перић-Тодоровић, Дејан Тодоровић, Љиљана Гузина, Стојан Церовић, Драгослав Грујичић, Миша Кнежевић, док је из Ниша први наставник у сталном радном односу био Јездимир Здравковић (1975). Први докторат из психологије, од нишких асистената, одбранио је Владимир Нешић (1983). Један број професора са Филозофског факултета у Београду имао је огроман значај за развој Групе за психологију у Нишу. То су Славољуб Радоњић, Бошко Поповић, Предраг Огњеновић, Никола Рот, Лидија Вучић, Вера Смиљанић, Панта Ковачевић, Ксенија Кондић, Радојица Бојановић, Михајло Ротер и посебно Владимир Петровић, који је био и вд управник више година. Из других установа помагали су рад групе Јован Давидовић, Филип Шуковић, Звонимир Џамоња, Драган Крстић, Олга Мурџева – Шкарић.

Група за психологију је убрзо почела да стиче и кадрове из редова својих студената: Звонимир Досковић, Благоје Нешић, Зорица Марковић, Александра Костић, Снежана Стојиљковић, Снежана Видановић, Весна Анђелковић, Нинослав Крстић, ...

Након паузе од 10 година (1987-1997) када група није радила нити уписивала нове студенте, обнавља се рад Групе за психологију и примају нови сарадници. Кадровско језгро нове, обновљене групе у том периоду чине: Владимир Нешић, Јовиша Обреновић, Благоје Нешић, Александар Милојевић, Александра Костић и Зорица Марковић. Групи се прикључују колегинице и колеге, бивши студенти психологије у Нишу који су у периоду када група није радила стицали драгоцена искуства у појединим областима примењене психологије и радили на сопственом усавршавању. Тако су на обновљеној групи своје место убрзо нашли Снежана Стојиљковић, Бојана Димитријевић, Јелисавета Тодоровић, Татјана Стефановић-Станојевић, Љубиша Златановић, Марина Хаџи-Пешић, Небојша Милићевић, Мирослав Комленић, Миодраг Миленовић, Снежана Видановић, Весна Анђелковић, а нешто касније и Гордана Ђигић. Примани су и нови наставници и сарадници и то Горан Голубовић, Јелена Опсеница-Костић и Владимир Хедрих. У овом тренутку најмлађи сарадници на Департману су Ивана Симић, Кристина Ранђеловић, Душан Тодоровић, Милица Митровић и Ивана Педовић, тако да сада Департман за психологију има пет редовних професора, осам ванредних, четири доцента и шест доктораната. Дапартман за психологију је веома брзо напредовао од обнављања до данас.

У међувремену је група сходно најновијем закону преименована у Департман за психологију и добила акредитацију за основне и мастер и докторске студије психологије. Годишње се уписује у прву годину 80 до 90 студената, на мастер студије 50, а на докторске студије 5 студената. Сви предмети су једносеместрални и усклађени са свим стандардима потребним за акредитацију програма из области високог образовања. Велико је интересовање за студије психологије, већ годинама се на конкурс за упису у прву годину основних студија јавља два до три пута више кандидата него што је број места предвиђених конкурсом.

Поред наставних активности чланови департмана се баве научноистраживачким радом у оквиру неколико пројеката, као и самосталним истраживањима и публиковањем радова у научним часописима и другим публикацијама. Од обнављања рада Групе за психологију њени наставници и сарадници су носиоци низа активности у пројектима које финансира Министарство науке Републике Србије. Одобрена су четири пројекта од 2000. године наовамо из области психологије. Посебну организациону јединицу на Деапртману чини Центар за психолошка истраживања. Департман издаје Годишњак за психологију и тематске зборнике радова Дани примењене психологије, организује сваке године Конференцију са међународним учешћем, Дани примењене психологије у Нишу, на којој су учествовали поред домаћих, и учесници из Македоније, Бугарске, Републике Српске, Хрватске и Словеније. Наставници и сарадници учествују и на конферецијама и другим научним скуповима у иностранству. Последњих година били су у Немачкој, Аустрији, Чешкој, Бугарској, Португалу, Турској, Мађарској, Хрватској, Грчкој, Македонији итд. Од обнављања Групе за психологији, а сада Департмана, управници су били: проф. др Владимир Нешић, проф. др Јовиша Обреновић и проф. др Јелисавета Тодоровић. Продеканску функцију на Филозофском факултету обављали су проф. др Владимир Нешић у два наврата, проф. др Снежана Стојиљковић и проф. др Бојана Димитријевић. Управници Центра за психолошка истраживања, раније Института, биле су: проф. др Бојана Димитријевић, проф. др Јелисавета Тодоровић и проф. др Татјана Стефановић Станојевић.


Департман за руски језик и књижевност[уреди]

Департман је основан као студијска група на основу Одлуке бр. 271/1-3 Наставно-научног већа Филозофског факултета од 19. јула 2000. године и Одлуке бр. 8/0-01-007/00-003 Наставно-научног већа Универзитета у Нишу од 27. јула 2000. године, којом је дата сагласност на наставне планове новооснованих студијских група на Филозофском факултету у Нишу, међу којима је била и ова Студијса група под првобитним називом СЛАВИСТИКА СА БАЛКАНИСТИКОМ.

Настава на основним студијама почела је 1. октобра 2000. године према усвојеном наставном плану, који је садржао изучавање руског језика у четворогодишњем трајању, а од балканских обавезно изучавање грчког и једног јужнословенског језика : бугарског или македонског (по избору) у двогодишњем трајању. У самом почетку у радном односу с пуним радним временом група је имала једног редовног професора који је био први Управник Студијске групе, а то је проф. др Драгољуб Величковић (изводио је наставу из предмета Руски језик I), а aсистент је била Виолета Илић-Џонић. Као ангажовани сарадници, у то време наставу су изводили: проф. др Предраг Пипер, редовни професор Филолошког факултета у Београду, мр Ирина Антанасијевић, виши лектор Филолошког факултета у Косовској Митровици, Клаудија Тасић, лектор за македонски језик, Атханасиос Бинтас, лектор за грчки језик и Ценка Иванова, лектор за бугарски језик, Викторија Строило, лектор за руски језик. У прву годину студија било је уписано 11 студената, а касније се тај број повећавао.

Група је под називом Славистика са балканистиком постојала непуне две године да би, на захтев самих студената, била преименована новим Статутом од јула 2002. године у Студијску групу Руски језик и књижевност.

Преименовањем групе долази до промене наставног плана, а самим тим до пријема у стални радни однос нових наставника и сарадника. Тако су примљени: за руски језик проф. др Надежда Лаиновић-Стојановић (која је школске 2002/03. и 2003/04. била управник студијске групе), за руску књижевност доц. др Ирина Антанасијевић, у својству лектора мр Дејан Марковић, мр Живојин Трајковић, виши предавач за руски језик (за извођење наставе на другим департманима) и Тамара Костић-Пахноглу, предавач за грчки језик.

У наредном периоду су, поред напред поменутих, као лектори страних језика радили и др Ристо Бонџолов (за бугарски језик), Михаил Харлицки, мр Зоја Попова, Ана Митрофанова (за руски језик), др Стратигопоулос Димостенис (за грчки језик).

На Департману Руски језик и књижевност, поред стално запослених, наставу су изводили ангажовани наставници са других факултета, међу којима су били: проф. др Зоран Божовић, проф. др Богољуб Станковић, проф. др Радмило Маројевић, сва тројица са Филолошког факултета у Београду, проф. др Лариса Раздобудко-Човић и проф. др Абдулах Мушовић, обоје са Филозофског факултета у Косовској Митровици, проф. др Марија Стефановић са Филозофског факултета у Новом Саду, а у садашње време руску књижевност на основним академским студијама предаје проф. др Драган Копривица са Катедре за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Никшићу (Црна Гора).

Наставници и сарадници Департмана посебну пажњу посвећују организацији научних скупова, учешћу на скуповима у земљи и иностранству са рефератима и публиковању радова у валидним научним зборницима. Важно место у научно-стручном раду припада публиковању уџбеничке, приручне и методичке литературе за студенте русистике.

Департман успешно остварује међународну научну и стручну сарадњу са Државним Институтом руског језика "А.С. Пушкин" у Москви, с Великотрновским универзитетом у Бугарској и са Атинским универзитетом у Грчкој. Резултат ове сарадње је вишеструка размена студената, постдипломаца и гостујућих професора, што је допринело томе да студенти нашег факултета сваке године одлазе на једномесечне течајеве грчког језика (Атина), бугарског језика (Велико Трново), руског језика (Москва), а студенти из ових градова долазе на усавршавање српског језика код нас, док професори држе предавања по позиву.

Научна сарадња се остварује и са факултетима у нашој средини. Тако су наставници Департмана руски језик и књижевност написали два универзитетска уџбеника за студенте физике и студенте биологије и екологије за потребе Природно-математичког факултета у Нишу и Филозофског факултета у Источном Сарајеву, један акцентовани помоћни уџбеник за часове језичких вежби, док поједини наставници Департмана имају трећинско ангажовање на другим високошколским установама у Србији.

Успешан рад Департмана се огледа и у томе што добар део дипломираних студената наставља постдипломске студије, а неки од бивших дипломаца су већ ангажовани као сарадници на Департману. Тако су за извођење вежби из русистичке лингвистике ангажовани мр Јелена Лепојевић, мр Маја Вељковић и Ана Регоја, а за руску књижевност мр Велимир Илић.

Од октобра 2011. на функцији управника Департмана налази се др Дејан Марковић.


Департман за социјалну политику и социјални рад[уреди]

Студијски програм (данас Департман) за социјалну политику и социјални рад настао је као резултат рада на ТЕМПУС пројекту Јачање високог образовања у области социјалне политике и социјалне заштите (Strengthening Higher Education for Social Policy making and Social Services delivery – SHESPSS), који је финансирала Европска комисија – EACEA (Education, Audiovisual and Culture Executive Agency), а припада групи пројеката који се односе на реформу курикулума и увођење нових наставних програма на нивоу високог образовања (http://www.shespss.ni.ac.rs/sr). Координатор овог пројекта био је Универзитет у Нишу, а у његовој реализацији учествовале су следеће институције и организације: Универзитет у Београду и Новом Саду, Универзитетски колеџ Зеланд из Данске, Универзитет Катанија из Италије, Институт за образовање и Универзитетски колеџ Лондон из Велике Британије, Републички завод за социјалну заштиту из Београда, Центар за самостални живот особа с инвалидитетом из Београда, Удружење стручних радника социјалне заштите Србије и Асоцијација центара за социјални рад Србије. Циљ пројекта био је јачање високог образовања у области социјалне политике и социјалног рада и успешно повезивање студијског програма са потребама у домену социјалне заштите и са потребама на тржишту рада.

Основне академске студије социјалне политике и социјалног рада (четири године) и Мастер академске студије социјалног рада (једна година) акредитоване су 2016. године (Комисија за акредитацију и проверу квалитета, број 612-00-00585/2016-06, 02.09.2016. године, Београд [уверење ОАС - уверење МАС]), а настава на основним и мастер студијама почела је школске 2016/2017. године у оквиру Департмана за социологију. Ради обезбеђивања што квалитетнијег рада на основним и мастер студијама, 2018. године је донета одлука о формирању самосталног Департмана за социјалну политику и социјални рад (Веће Департмана за социјалну политику и социјални рад конституисано је 09.05.2018. године).

На основним и мастер студијама сви предмети су једносеместрални, а курикулуми су модерно конципирани и усклађени са свим стандардима потребним за акредитацију студијског програма. Заступљени су општеобразовни предмети и стручни предмети (из социологије, психологије, педагогије, права, социјалне политике и социјалног рада). Постоји и велики број изборних предмета који пружају могућност студентима да по сопственом избору обликују свој образовни профил. Предмети су конципирани тако да обезбеђују теоријско и практично оспособљавање студената за разумевање комплексности социјалног рада као научне дисциплине и професије, али и за стицање знања и развијање способности и вештина заступања, усмеравања и примене мера социјалне политике.

Наставу на Департману изводе наставници и сарадници Филозофског факултета у Нишу (са Департмана за социологију, Департмана за психологију и Департмана за педагогију) и ангажовани наставници са Правног факултета у Нишу и Филозофског факултета у Скопљу. Наставници и сарадници Департмана активно учествују на домаћим и иностраним научним скуповима и истраживачким пројектима, а своје радове публикују у научним часописима и другим научним публикацијама.

Департман је успоставио одличну сарадњу са Центром за социјални рад, Регионалним центром за хранитељство, Заводом за васпитање деце и омладине, Домом за децу без родитељског старања, Клиником за заштиту менталног здравља Ниш, Специјалном психијатријском болницом Горња Топоница и Геронтолошким центром у Нишу, како би студенти могли да стекну и практичне вештине, а такође је отворен и за сарадњу са другим образовним институцијама у земљи и иностранству.

Управница Департмана за социјалну политику и социјални рад је ванредни професор др Лела Милошевић Радуловић.


Департман за социологију[уреди]

Департман за социологију Филозофског факултета у Нишу почео је да ради првог новембра 1971. године као једна од седам студијских група новооснованог факултета.

У току свог постојања Департман је неколико пута мењао назив. Прва генерација студената је уписана на студијску групу Социологија културе и образовања. Група је наредне године (1972) променила назив у Студијска група за социологију. Након тога, група је неколико пута мењала име (наставна група, наставно-научна група, студијска група) да би Статутом Факултета из 2007. године била преименована у Департман за социологију.

Студијска група за социологију почела је рад са три ванредна професора (др Миодраг Цекић, др Ђуро Шушњић и др Глигорије Зајечарановић) и два асистента (Љубиша Митровић и Веселин Илић). У реализацији наставе социологије, посебно у почетним годинама, учествовао је већи број истакнутих југословенских социолога и филозофа.

Школске 2012/2013. године на Департману за социологију наставу изводе четири редовна професора, четири ванредна професора, четири доцента, један професор емеритус и седам сарадника, а један наставник ангажован je са друге високошколске установе.

Управници Департмана за социологију до сада су били: др Миодраг Цекић, др Милан Дамјановић, др Јован Ћирић, др Глигорије Зајечарановић, др Миомир Ивковић, др Момчило Стојковић, др Драган Жунић, др Веселин Илић, др Љубинко Милосављевић, др Вјекослав Бутиган, др Никола Божиловић, др Миомир Наумовић, др Драгана Стјепановић-Захаријевски и др Бранислав Стевановић (садашњи управник).

Рад на Департману организован је у оквиру две катедре: за општу социологију и за посебне социологије.

Од оснивања до краја школске 2008/09. дипломирало је 796 студената на основним студијама, одбрањено је 35 магистарских радова и 40 докторских теза.

Департман за социологију је успешно акредитовао студијске програме за извођење наставе социологије на основним студијама (четири године), дипломским (једна година) и докторским студијама (три године). На основним и дипломским студијама сви предмети су једносеместрални, са великим бројем изборних предмета који омогућавају студентима да обликују свој образовни профил. На докторским студијама, уз обавезне предмете из општесоциолошких дисциплина, студенти бирају курсеве (од понуђених посебних социологија и специјализованих предмета) који их воде ка изради докторске дисертације.

Истраживачка делатност се одвија кроз рад Центра за социолошка истраживања (основан 1982. године као Институт за истраживања, неколико пута мењао назив, а од 2007. године преименован у Центар за социолошка истраживања). Чланови Центра су наставници и сарадници Департмана за социологију, а у његовом раду учествују истраживачи и стручни консултанти из земље и иностранства.

Управници Центра за социолошка истраживања били су: др Љубиша Митровић, др Миомир Ивковић, др Драган Жунић и др Драгана Стјепановић-Захаријевски (садашња управница).

Центар реализује научно-истраживачке пројекте, организује научне скупове и објављује научне публикације. До сада су реализовани следећи научно-истраживачки пројекти:

   * „Регионална хетерогеност промена друштвене структуре" (1986-1990, руководилац проф. др Љ. Митровић);
   * „Радни морал, апсентизам и социјални конфликти у привреди региона Ниш (1986-1990, руководилац проф. др Љ. Митровић);
   * „Здравље и болести школске деце" (1995-2000, руководилац проф. др Ж. Николић);
   * „Регионална културна сарадња на Балкану" (14Т07) (1995-2000, руководилац проф. др Љ. Митровић);
   * „Стратегије деловања синдиката у земљама Централне и Источне Европе и Србији у процесу транзиције – компаративна анализа" (2002, руководилац проф. др М. Стојковић);
   * „Културни и етнички односи на Балкану – могућности регионалне и европске интеграције" (1310), (2002-2005, руководилац проф. др Љ. Митровић);
   * „Култура мира, идентитети и међуетнички односи у Србији и на Балкану у процесу евроинтеграције" (149014Д), (2006-2010, руководилац проф. др Љ. Митровић).

У току је реализација четвророгодишњег пројекта „Традиција, модернизација и национални идентетитети у Србији и на Балкану у процесу европских интеграција" (179074), чији је руководилац проф. др Љубиша Митровић, а финансира га Министарство просвете и науке Републике Србије.

Издавачка делатност Департмана за социологију огледа се у издавању монографија и уџбеника, издавању публикација у оквиру реализације пројеката Центра за социолошка истраживања и издавању часописа Годишњак за социологију.

Годишњак за социологију излази од 2005. године и доступан је на сајту Факултета са пуним текстовима. Уредници часописа били су: Наталија Јовановић, Данијела Гавриловић, Бранислав Стевановић, Горана Ђорић и Драгана Стјепановић-Захаријевски (садашњи уредник).


Департман за српску и компаративну књижевност[уреди]

Проучавање српске и компаративне књижевности на Филозофском факултету у Нишу датира још од 29. 5. 1987. године када је на основу одлуке Скупштине Универзитета у Нишу формирана Студијска група за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Настава на основним студијама почела је 1. октобра 1987. године према усвојеном наставном плану Наставно-научне групе за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Временом је интересовање и број студената на овом студијском програму растао, тако да је уочи акредитације донета одлука о формирању два засебна департмана ради обезбеђивања што квалитетније наставе из области проучавања српске и компаративне књижевности. Департман за српску и компаративну књижевност формиран је одлуком Савета Универзитета у Нишу 25. 5. 2008. Студенти који су завршили студије на овом департману добијали су стручни назив дипломирани филолог за српски језик и дипломирани филолог за српску књижевност.

Одлуком Савета Универзитета у Нишу, маја 2008. године, за првог управника Депратмана за српску и компаративну књижевност именована је проф. др Дубравка Поповић Срдановић. У јуну 2010. године Департман је кандидовао проф. др Горана Максимовића за декана Филозофског факултета у Нишу, који је на основу тог предлога изабран већ у првом кругу тајног гласања на Седници Наставно-научног већа, а потом и Савета Факултета, тако да је од 1. октобра 2010. године преузео ту функцију за изборни период до 30. септембра 2013. године. Поред тога, у новој управи Филозофског факултета као продекан за наставу налазила се проф. др Снежана Милосављевић Милић, која је редовни професор на Департману за српску и компаративну књижевност. Иста управа је у новом мандату била од 1. октобра 2013. године до 30. септембра 2016. године.

Актуелни управник Департмана за српску и компаративну књижевност је доц. др Данијела Костадиновић, а секретар Департмана је др Мирјана Бојанић Ћирковић.

Од 2009. године Департман за српску и компаративну књижевност снажно профилише издавачку делатност и покреће часопис Philologia Mediana, који је за непуних тринаест месеци објавио три врло запажена броја, на основу којих га је Матични одбор за језик и књижевност Министарства науке и технолошког развоја РС сврстао у категорију М 51 научних часописа. Данас је часопис Philologia Mediana међу најпрестижнијим публикацијама у области друштвено-хуманистичких наука.

Школске 2018/2019. године на Департману раде четири редовна професора (проф. др Горан Максимовић, проф. др Драгиша Бојовић, проф. др Снежана Милосављевић Милић, проф. др Ирена Арсић), два ванредна професора (проф. др Дејан Милутиновић и проф. др Данијела Поповић Николић), четири доцента (доц. др Данијела Костадиновић, доц. др Јелена Јовановић, доц. др Снежана Божић, доц. др Кристина Митић) и два асистента: Јелена Младеновић и др Мирјана Бојанић Ћирковић.

Наставници и сарадници активно учествују као истраживачи на пројектима које финансира Република Србија, као и на бројним другим међународним научним пројектима. Од 2018. године наставници и асистенти Департмана за српску и компаративну књижевност укључени су у истраживања интерног пројекта Филозофског факултета (Књижевна и језичка прошлост и садашњост на простору југоисточне Србије) и пројекта који се реализује у оквиру огранка САНУ у Нишу под бројем 0-19-18 (Књижевна прошлост и садашњост на простору југоисточне Србије). Руководилац оба пројекта је проф. др Горан Максимовић. Департман једном годишње организује међународне научне скупове регионалног карактера посвећене проблемима проучавања књижевности и културе. Наставници и сарадници Департмана учествују на домаћим и иностраним научним скуповима, држе предавања по позиву на бројним универзитетима у земљи, региону и иностранству, те учествују у бројним књижевним манифестацијама, чиме на креативан начин доприносе профилисању и очувању националног идентитета, науке и културе.

Наставници Департмана за српску и компаративну књижевност оснивачи су и руководиоци међународних научних центара: проф. др Драгиша Бојовић иницијатор је и један од оснивача Центра за византијско-словенске студије, а проф. др Снежана Милосављевић Милић оснивач је Центра за наратолошке студије при Универзитету у Нишу.

Заједно са колегама са Департмана за српски језик, Департман за српску и компаративну књижевност учествује у извођењу наставе на студијском програму Србистика (ОАС), те на мастер филолошким модулима Српски језик и Методика српског језика и књижевности. Наставници Департмана за српску и компаративну књижевност држе наставу и студентима докторских академских студија филологије заједно са колегама са других филолошких департмана. У академској 2017/2018. години обележили смо значајан јубилеј – тридесет година изучавања Србистике на Филозофском факултету у Нишу.

Департман има дугогодишњу плодотворну сарадњу са међународним институцијама: катедрама за славистику и бугаристику Универзитета у Великом Трнову (заједно са Департманом за српски језик), са Западним универзитетом у Темишвару и са Институтом за славистику Хумболтовог универзитета у Берлину. Сарадња се огледа у предавањима по позиву, узајамној размени и посети наставникâ и студената, учествовању на научним скуповима, штампању заједничких зборника младих истраживача, штампању часописа Исходишта.


Департман за српски језик[уреди]

Студијска група за српскохрватски језик и југословенске књижевности формирана је 29. 5. 1987. године одлуком Универзитета у Нишу. Настава је отпочела 1. октобра 1987. године. Први управник новоосноване групе био је проф. др Борислав Првуловић, први професори на Групи били су др Недељко Богдановић, др Радослав Раденковић и др Слободан Реметић, а први асистенти Драган Станић и Јордана Марковић.

Временом је, сходно променама које су се у друштву дешавале, Студијска група за српскохрватски језик и југословенске књижевности преименована у Студијску групу за српски језик и књижевност.

Управници Групе били су: др Борислав Првуловић, др Недељко Богдановић, др Мирољуб Стојановић, др Миљко Јовановић, др Слободан Реметић, др Слободан Марјановић, др Милентије Ђорђевић, др Миливоје Јовановић и др Дубравка Поповић Срдановић.

У оквиру студијске групе постојале су две катедре: Катедра за српски језик и Катедра за књижевност.

Одлуком Савета Универзитета у Нишу од 25. 5. 2008. године, првобитна студијска група раздваја се на два департмана, те тако бива формиран Департман за српски језик. За управника Департмана именована је проф. др Јордана Марковић и на тој функцији била је до 2012. године. Након тога, управник Департмана била је проф. др Надежда Јовић (до октобра 2015), те проф. др Марина Јањић (до децембра 2017), а актуелни управник је проф. др Мирјана Илић.

Школске 2018/2019. године на Департману за српски језик раде три редовна професора (др Јордана Марковић, др Надежда Јовић и др Марина Јањић), два ванредна професора (др Ирена Цветковић Теофиловић и др Мирјана Илић), четири доцента (др Маја Вукић, др Бранимир Станковић, др Александра Лончар Раичевић и др Татјана Трајковић), пет асистената (др Александра Јанић, Јелена Стошић, мср Ивана Митић, мср Александар Новаковић и мср Нина Судимац).

Наставници и сарадници Департмана за српски језик и Департмана за српску и компаративну књижевност изводе наставу на студијском програму Србистика (ОАС), те на мастер филолошким модулима Српски језик и Методика српског језика и књижевности. Такође, наставници Департмана за српски језик држе наставу и студентима докторских академских студија филологије заједно са колегама са других филолошких департмана.

Наставници и сарадници овог департмана учесници су више пројеката које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије: Дијалектолошка истраживања српског језичког простора, Историја српског језика, Динамика структура савременог српског језика, Одрживост идентитета Срба и националних мањина у пограничним општинама источне и југоисточне Србије, Српски језик и његови ресурси: теорија, опис и примене.

Департман редовно издаје Годишњак за српски језик, који се налази на листи Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Наставници овог департмана држе предавања по позиву у иностранству, наставници и сарадници учесници су бројних домаћих и међународних научних скупова, а били су и на различитим лингвистичким усавршавањима у земљи и иностранству (на пример, у Бриселу, Копенхагену, Лиону, Вроцлаву, Дебрецину, Љубљани, Берлину).

У оквиру међународне сарадње, Департман има дугогодишњу плодотворну сарадњу са катедрама за славистику и бугаристику Универзитета у Великом Трнову (заједно са Департманом за српску и компаративну књижевност). Та сарадња одвија се кроз редовне узајамне посете наставникâ и студената (наизменично сваке године), кроз држање предавања по позиву, организовање заједничких научних скупова, штампање заједничких тематских зборника итд.

У оквиру ове сарадње постоји и узајамна размена лекторâ са Универзитетом у Великом Трнову, а и на Софијском универзитету часове српског језика држи лектор који је дипломирао на Департману за српски језик Филозофског факултета у Нишу.

Департман је успоставио и сарадњу са Западним универзитетом у Темишвару. Та сарадња за резултат је имала потписивање Уговора о сарадњи на нивоу двају универзитета, а из тога су проистекли конкретни видови сарадње: предавања по позиву, узајамна размена и посета наставникâ и студената, учествовање на научним скуповима, штампање заједничких зборника младих истраживача, штампање зборника Исходишта, а од школске 2010/2011. године у Нишу, у оквиру размене студената, повремено бораве студенти српског језика са Западног универзитета у Темишвару у трајању од једног семестра. Лектор за српски језик који на Западном универзитету у Темишвару држи часове српског језика такође је дипломирао на Департману за српски језик Филозофског факултета у Нишу.

Департман је успоставио сарадњу и са Институтом за славистику Хумболтовог универзитета у Берлину, а сарадња је за резултат имала размену и посете наставникâ, сарадника и студената.

Наставници и сарадници са Департмана за српски језик у оквиру Центра за српски као страни и нематерњи језик Филозофског факултета у Нишу држе часове српског језика пријављеним полазницима.


Департман за филозофију[уреди]

Департман за филозофију је почео са радом првог октобра 2000. године са три доцента (др Драшко Бјелица, др Радомир Виденовић и др Слађана Ристић Горгиев) и два асистента (мр Горан Јаковљевић и Ивана Ивковић). Из године у годину се број наставника и сарадника повећавао. Почетком 2013. године овај департман има три ванредна професора (др Радомир Виденовић, др Слађана Ристић Горгиев и др Србољуб Димитријевић), четири доцента (др Драшко Бјелица, др Ивана Петковић, др Горан Ружић и др Зоран Димић), четири асистента (мр Горан Јаковљевић, Бојан Благојевић, Биљана Радовановић и Растислав Динић) и једног сарадника у настави (Иван Николић).

Сви наставници и сарадници, у складу са Законом о универзитету, извршавају своје обавезе у наставном раду са студентима и у научно-истраживачком раду.

Настава у трајању од четири године (осам семестара) обухвата 22 наставна предмета, од којих се 15 односи на уводни и општи курс филозофије, пет предмета на сродне научне дисциплине и два на друге предмете општеобразовног садржаја. Студије се завршавају дипломским испитом у оквиру кога се брани дипломски рад који студент сачини по одобреној теми.

По новом и реформисаном болоњском студијском програму сви предмети су једносеместрални и постоји већи број изборних курсева.

Програм основних студија филозофије је акредитован од Националног савета за високо образовање.

До сада Департман за филозофију није организовао мастер и докторске студије, али се нада да ће у скорије време бити организоване и мастер студије.

У свом досадашњем раду Департман за филозофију сваке године обележава Дан филозофије. Том приликом на Департману гостују различити предавачи из земље и региона. Једна од тема била је Зашто дан филозофије, друга Знање и моћ и тд. Поводом обележавања стогодишњице Кантове смрти група је организовала и серију предавања на којој је уводно предавање одржао проф. др Глигорије Зајечарановић, а остала предавања држали су др Зоран Димић и др Горан Ружић.

Група за филозофију организовала је и неколико предавања по позиву истакнутих имена из света филозофије. То су проф. др Лино Вељак са Универзитета у Загребу, проф. др Ферид Мухић и проф. др Кирил Темков са Универзитета у Скопљу, проф. др Младен Козомара, проф. др Никола Милошевић са Универзитета у Београду и тд.

Департман за Филозофију има и свој Зборник радова у коме се објављују радови наставника и садраника Департмана за филозофију.

Функцију управника групе су од почетка рада вршили редом, по основу избора, др Драшко Бјелица, др Радомир Виденовић, др Слађана Ристић Горгиев, а сада ту функцију обавља др Србољуб Димитријевић.

Поред наставника у сталном радном односу, тренутно у обављању наставе, ангажован је и доц. др Светозар Синђелић са Филозофског факултета у Београду, а до скоро је у настави био ангажован и проф. др. Мишо Кулић са Филозофског факултета у Источном Сарајеву. До школске 2005/2006. године био је ангажован и проф. др Драган Јаковљевић са Филозофског факултета у Никшићу.


Департман за француски језик и књижевност[уреди]

Департман за француски језик и књижевност основан је Одлуком Наставно-научног већа Филозофског факултета Универзитета у Нишу (13. април 2011) и Одлуком Сената Универзитета у Нишу (7. јун 2011). Реализација усвојеног студијског програма Основних академских студија француског језика и књижевности отпочела је 1. октобра 2012. године. Тиме су, после четири деценије, настављене вишегодишње студије француског језика, књижевности и културе у југосточној Србији, које су биле започете 1950. године на Вишој педагошкој школи у Нишу формирањем Департмана за француски језик и књижевност, а које су постојале до 1971. године. Високошколска настава француског језика и књижевности одвијала се и на Универзитету у Нишу, на чијим је факултетима предмет Француски као страни језик заступљен више од пола века. Тако су, кроз вишедеценијску наставу, студије француског језика, књижевности и културе у овом делу Републике Србије стекле веома важну високошколску позицију, која је учвршћена најпре оснивањем Филозофског факултета у Нишу, а затим и оснивањем његовог Департмана за француски језик и књижевност.

На Департману се реализују студије на сва три нивоа: студије првог степена – основне академске студије (од 2012), студије другог степена – мастер академске студије (од 2016), а од 2015. и студије трећег степена – докторске студије, у оквиру докторских студија филологије. Основне студије трају четири године, вредност студија износи 240 бодова по европском систему преношења бодова (по семестру 30 бодова). Савременост Студијског програма за француски језик и књижевност обезбеђена је садржајем обавезних и изборних предмета. Предмети из области француског језика прате најновије теоријске моделе у науци и савремене тенденције у пракси. Кроз предмете који обухватају проучавање књижевности француског говорног подручја обрађује се њен развој, као и значајнији аутори и књижевни правци са теоријског и жанровског становишта. Предмети који се баве културом Француске и културама осталих франкофоних земаља пружају студентима темељан увид у ове културе и у савремене трендове њиховог развоја. Након завршетка основних студија, студент стиче академски назив дипломирани филолог за француски језик и књижевност.

Мастер студије трају једну годину, вредност студија износи 60 ЕСПБ (30 бодова за предмете и 30 бодова за мастер рад). Након завршетка мастер студија, студент стиче академски назив мастер филолог за француски језик и књижевност.

Докторске студије трају три године (180 ЕСПБ). Након завршетка докторских студија и одбране докторске дисертације, докторанд стиче научни назив доктор наука – филолошке науке.

Студијске програме студија француског језика и књижевности реализују наставници и сарадници (у пуном радном односу) Филозофског факултета у Нишу. Наставу из предметâ у оквиру уже научне области Француски језик и Француска књижевност и култура изводе наставници и сарадници са Департмана, као и доц. др Весна Симовић из Центра за стране језике Филозофског факултета у Нишу. Раније су у извођењу наставе предметâ у оквиру струке учествовали и наставници са Филолошког факултета „Блаже Конески" Универзитета „Св. Кирил и Методиј" у Скопљу, Р. Македонија (проф. др Мира Трајкова, проф. др Мирјана Алексоска-Чкатроска, проф. др Елисавета Поповска, проф. др Ирина Бабамова и проф. др Снежана Петрова). Сваке академске године, на основу Уговора о сарадњи Филозофског факултета и Француског института у Србији, на Департману за француски језик и књижевност за извођење наставе ангажован је и један страни лектор. Од почетка рада Департмана управник је била проф. др Селена Станковић. Актуелни управник Департмана за француски језик и књижевност је доц. др Иван Јовановић.

Наставници и сарадници Департмана учествују у реализацији научноистраживачких пројеката које у целини финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (ЕДБ 178019 и ЕДБ 178029) и у стручним пројектима (Међународни стручни пројекат Француског института у Србији Delf tout public, Delf junior, Delf scolaire), као и у раду бројних научних и стручних скупова у земљи и иностранству. Наставници и студенти Департмана су учесници пројеката Ерамсус+.

Од фебруара 2017. Департман је носилац међународног научноистраживачког пројекта Романистика и словенски језици, књижевности и културе у контакту и дисконтакту (бр.81/1-17-8-01), који финансирају Универзитетска агенција за франкофонију (Аgence universitaire de la francophonie) и Амбасада Републике Француске у Србији (Ambassade de France en Serbie).

Департман за француски језик и књижевност има свој редовни тематски оквир у склопу Међународног научног скупа НИСУН (Наука и савремени универзитет, Филозофски факултет у Нишу). У новембру 2015. год. био је организатор Осмог међународног научног скупа одсекâ за романистику Les Études françaises aujourd’hui (Студије француског језика и књижевности данас). Департман организује и гостујућа предавања еминентних професора из земље и иностранства.

Наставници, сарадници и студенти Департмана за француски језик и књижевност учествују у реализацији пројеката организованих у оквиру сарадње са међународним академским институцијама. На основу Уговора о сарадњи Универзитета у Нишу и Универзитета у Поатјеу (Француска), као и Филозофског факултета у Нишу и Факултета књижевности и језикâ у Поатјеу (Faculté des lettres et des langues, Université de Poitiers), у периоду од 22. јуна до 5. јула 2014. на Универзитету у Поатјеу двадесет троје студената и двоје наставника учествовало је у реализацији пројекта Campus européen d’été (Летњи европски кампус) и на семинару Le multilinguisme européen et la traduction (Европски мултилингвизам и превођење). У оквиру поменуте сарадње, током јесењег семестра академске 2015/2016 и 2017/2018. године пет наших студената боравило је на Универзитету у Поатјеу у оквиру Еразмус+ студентске мобилности.

Департман сарађује и са Филолошко-уметничким факултетом Универзитета Артоа у Арасу, Француска (Faculté de lettres & arts, Université d’Artois, Arras). Један од резултата ове сарадње јесте попуњавање нашег библиотечког фонда неопходног за извођење Студијског програма за француски језик и књижевност, као и организовање гостујућих предавања наставника са Универзитета Артоа. Десеторо наших студената боравило је на Универзитету Артоа у Арасу у јесењем семестру 2016/2017 и 2017/2018. године у оквиру Еразмус+ европског програма мобилности, док је четворо студената из Араса, у оквиру истог програма, боравило на Филозофском факултету у Нишу у пролећном семестру академске 2016/2017 и 2017/2018. године. Департман за француски језик и књижевност сарађује и са Универзитетом у Бордоу, са Високом школом за образовање наставника и учитеља (ЕСПЕ). Захваљујући овој сарадњи, две наше студенткиње боравиле су на Универзитету у Бордоу у пролећном семестру 2017/2018. године као стипендисти Еразмус+ програма, као и један асистент.

Департман за француски језик и књижевност активно сарађује са Амбасадом Републике Француске и Француским институтом у Републици Србији. На основу Уговора Филозофског факултета у Нишу и Француског института у Србији, Огранка у Нишу: (а) сваке академске године ангажује се лектор за извођење наставе на Департману, али и на нематичним департманима Факултета; (б) наши студенти су корисници Медијатеке и Библиотеке Француског института чији богати фонд садржи стручну литературу, приручнике и уџбенике за учење француског језика, као и велики број наслова из области франкофоне књижевности, часописа, филмова и музике; (в) студенти учествују и у раду Медијатеке, у организацији културних догађаја у Институту и сл.

Од 2015. године петнаесторо наших студената са III и IV године и са мастер студија учествује у жирију студената француског језика у Србији, који додељује Награду Гонкур студената Србије (Le Prix Goncourt – Le choix de la Serbie).

У 2014. години петоро наших студената је на такмичењима у организацији Амбасаде Републике Француске и Француског института у Републици Србији освојило две награде: Прво место на новинарском конкурсу и Прво место на конкурсу за најбољу фотографију; тема оба конкурса је била Лица франкофоније у Србији (Visages de la francophonie en Serbie).

Департман сарађује и са Медиа Реформ центром у Нишу за потребе извођења наставе усменог превођења.

Преко Универзитета у Нишу, који је члан Универзитетске aгенције за франкофонију (AUF – Agence universitaire de la francophоnie), наставници, сарадници и студенти Департмана за француски језик и књижевност имају бројне могућности за стажеве, стипендије, финансијску подршку пројектима и сл.

Поред наведене академске, Департман остварује и институционалну сарадњу са установом Породично одмаралиште Лу Риу у Сен-Тропеу, Француска (La Maison Familiale de Vacances Lou Riou, Saint-Tropez, France), са којом је склопљен Уговор о радној пракси студената француског језика и књижевности. У периоду од 2014. до 2018. године тридесет студената обавило је праксу у овој француској установи.


Издавачки центар[уреди]

Издавачки центар организује издавачку делатност Факултета.

Издавачким центром руководи управник кога из реда наставника именује и разрешава декан Факултета, на период од три године. Управник по функцији обавља дужност главног и одговорног уредника свих издања Факултета. Издавачки центар има и оперативног уредника кога из реда наставника или сарадника именује и разрешава декан Факултета.

У оквиру своје делатности, издавачки центар објављује уџбенике, помоћне уџбенике, монографије, књиге научних огледа, студија и расправа, антологије, приручнике и хрестоматије, тематске зборнике и зборнике радова са научних скупова и конференција, научне и стручне часописе, те друге врсте публикација које су у функцији унапређивања наставе и науке.

Издавачки центар је организован кроз више издавачких библиотека. Уреднике и чланове редакције сваке издавачке библиотеке појединачно именује и разрешава декан Факултета на предлог управника Издавачког центра.

Ближе одредбе о организацији и раду Издавачког центра регулисане су Правилником о раду Издавачког центра, који доноси Наставно-научно веће Факултета.

Факултет издаје часопис Philologia Mediana.

Библиотека[уреди]

Историја библиотеке[уреди]

Библиотека Филозофског факултета основана је 1950.[1] године на Вишој педагошкој школи. Филозофски факултет преузео је библиотеку 1971. године са 19.000 књига и око 2.000 часописа.[2] Фонд су чиниле књиге из научних области које су изучаване на Вишој педагошкој школи: историја, математика, хемија, физика, педагогија, немачки, енглески и српски језик и књижевност. Пошто су на Филозофском факултету основане студијске групе за изучавање управо ових дисциплина, већи део библиотечког фонда је био значајан за њихов рад. Од оснивања Филозоског факултета библиотека организује рад и попуњава књижни фонд према потребама наставе и научноистраживачког рада на факултету. Формирањем Природно-математичког факултета и Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Нишу 1999. [3] године из фонда библиотеке издвојене су књиге из области математике, природних наука и физичке културе које су припале библиотекама поменутих факултета.

Фонд библиотеке[уреди]

Библиотека данас има 51.500 библиотечких јединица, од тога 50.000 књига и око 1.500 свезака часописа. Фондови се попуњавају куповином, разменом са другим факултетима и донацијама. Библиотека чува легате утемељивача Студијске групе за англистику, проф. др Љиљане Михаиловић, проф. др Виде Марковић као и легате мр Гордане Матијашевић и професора француског језика и књижевности Михаила Павловића са Универзитета у Београду. Преко сервиса КОБСОН обезбеђује се приступ електронским издањима часописа и књига. Чланица је COBISS система узајамне каталогизације у коме тренутно ради 150 библиотека. Електронски каталог Библиотеке Филозоског факултета садржи преко 30.000 записа.

Рачунарски центар[уреди]

Рачунарски центар Факултета организује се у складу са потребама наставног и научноистраживачког рада на Факултету и ангажован је на пословима у области информационо комуникационих технологија у циљу:

  • обављања наставно-научне делатности департмана као основне делатности Факултета,
  • функционисање ненаставних организационих јединица,
  • пружања услуга трећим лицима.


Секретаријат Факултета[уреди]

Секретаријат Факултета као посебна организациона јединица обавља административне, финансијске и техничке послове.


Студије и студијски програми[уреди]

Филозофски факултет у Нишу тренутно реализује укупно 33 студијска програма на три нивоа студија (основне, мастер и докторске академске студије).

Основне академске студије[уреди]

Основне академске студије имају 240 ЕСПБ бодова и завршавају се полагањем свих предвиђених испита и довршавањем осталих студијских обавеза а, уколико су предвиђени студијским програмом, и израдом и одбраном завршног рада или полагањем завршног испита.

Студије на Факултету организују се и остварују на основу одобрених, односно акредитованих студијских програма, у складу са Законом о високом образовању, Статутом Универзитета и Факултета и општим актима Факултета. Студијски програми се организују и изводе у току школске године, по семестрима, по правилу у просторијама Факултета.

Студијски програм је скуп обавезних и изборних студијских подручја, односно предмета са оквирним садржајем, чијим се савладавањем обезбеђују неопходна знања и вештине за стицање дипломе одговарајућег нивоа, односно степена студија. Студијским програмом утврђује се:

   * назив и циљеви студијског програма,
   * врста студија и исход процеса учења,
   * стручни назив,
   * услови за упис на студијске програме,
   * листа обавезних и изборних предмета са оквирним садржајем,
   * начин извођења и потребно време за извођење студија,
   * бодовна вредност сваког предмета исказана у ЕСПБ бодовима,
   * бодовна вредност завршног рада исказана у ЕСПБ бодовима,
   * предуслови за упис појединих предмета или групе предмета,
   * начин избора предмета из других студијских програма,
   * услови за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија;
   * друга питања од значаја за извођење студијског програма.

Студије се организују и изводе у току школске године која, по правилу, почиње 1. октобра и траје 12 календарских месеци. Школска година дели се на јесењи и пролећни семестар. Школска година по правилу има 42 радне недеље, од чега 30 наставних недеља и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите. Настава у јесењем семестру почиње првог понедељка у октобру и траје 15 наставних недеља и шест недеља за консултације, припрему испита и испите. Настава у пролећном семестру почиње по окончању испитног рока у фебруару месецу и траје 15 наставних недеља и шест недеља за консултације, припрему испита и испите.


Основне академске студије англистике[уреди]

Студијски програм има за циљ да омогући студентима да стекну неопходна знања и вештине, и да их оспособи да стечена знања и вештине примењују у практичном раду. Циљ студијског програма јесте:

   * стицање основних теоријско-методолошких, научних и стручних знања из области англистичке лингвистике и науке о језику уопште;
   * развијање језичких вештина и компетенција студената у енглеском као страном језику до нивоа Ц1/Ц2 Заједничког европског оквира за језике: језичка компетенција која се огледа у синтези интегрисаних језичких вештина (говорење, читање, слушање и писање) са знањима из области граматике, вокабулара као и употребе језика; такође се развијају и прагматска и комуникативна компетенција, те културна компетенција у најширем смислу, уз разумевање различитих језичких стилова и варијетета;
   * стицање основних теоријско-методолошких, историјских и стручних знања из области англофоних књижевности – упознавање са друштвено-историјским, материјалним и идејним претпоставкама књижевних праваца, стилским и жанровским структурама и специфичностима англофоних књижевности, као и упознавање са различитим критичкотеоријским приступима књижевном делу;
   * развијање вештина разумевања, анализе и вредновања књижевних дела;
   * стицање основних теоријско-методолошких, историјских и стручних знања из области британске, америчке, канадске, шкотске, ирске и аустралијске културе;
   * стицање основних теоријско-методолошких, научних и стручних знања из области методике наставе;
   * стицање знања и вештина из још једног страног језика (француски, немачки, руски, грчки), најмање на нивоу компетенције Б2 Заједничког европског оквира за језике, као и стицање знања из већег броја предмета из области психологије, социологије, педагогије, историје и филозофије;
   * развијање вештине критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и активног односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима и
   * развијање оних индивидуалних квалитета и способности студената које могу допринети њиховом квалитетнијем професионалном раду у будућности.

Исходи процеса учења:

   * студент је стекао основна теоријско-методолошка, научна и стручна знања из области англистичке лингвистике и науке о језику уопште;
   * студент је усвојио вештине и стекао знања из енглеског језика на нивоу Ц1/Ц2 Заједничког европског оквира за језике;
   * студент је упознат са основним теоријским и методолошким оквиром језичке анализе на свим лингвистичким нивоима (фонолошком, морфолошком, синтаксичком, семантичком), као и са основама неких од специфичних лингвистичких и примењено-лингвистичких дисциплина као што су когнитивна лингвистика, наука о превођењу, или коришћење компјутерских технологија у настави страног језика.
   * студент је упознат са различитом теоријско-методолошким приступима тумачењу књижевних текстова, са друштвено-историјским, материјалним и идејним претпоставкама књижевних праваца, као и са стилским и жанровским структурама и специфичностима англофоних књижевности;
   * студент је развио вештине разумевања, анализе и вредновања књижевних дела;
   * студент је стекао основна теоријско-методолошка, историјска и стручна знања из области британске, америчке, канадске, шкотске, ирске и аустралијске културе и способан је да их разуме, анализира и пореди са другим културама;
   * студент је стекао знања и компетенције из области методике наставе енглеског језика, као и педагогије и психологије које су неопходне за подучавање енглеског као страног језика на различитим нивоима у образовним институцијама Републике Србије;
   * студент поседује знања и вештине из још једног страног језика (француски, немачки, руски, грчки), најмање на нивоу компетенције Б2 Заједничког европског оквира за језике; као и знања из већег броја научних дисциплина (психологија, социологија, педагогија, историја и филозофија);
   * студент је развио вештине критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и активног односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима;
   * студент поседује способност самоевалуације и ауторефлексије, као и свест о неопходности доживотног интелектуалног и професионалног усавршавања и
   * студент је оспособљен за даље образовање кроз мастер и докторске студије, односно, за даље стручно усавршавање кроз специјалистичке студије и пројекте за професионално усавршавање.

У први семестар студијског програма основних студија англистике могу се уписати сва лица са завршеном средњом школом у трајању од четири године. Услов за упис на студијски програм Англистике у Нишу јесте положен пријемни испит. Пријемни испит подразумева проверу синтетисаног знања из енглеског језика стеченог током претходног школовања. Испит се ради писмено и кандидат може да освоји до 60 бодова. Његово место на ранг листи дефинисано је збиром бодова које доноси на основу успеха у средњој школи и бодова које добије израдом пријемног испита.

Основне академске студије историје[уреди]

Студенти који стекну звање историчара стичу целовиту слику о непрекинутом развоју људске цивилизације од почетака човечанства до савременог доба, оспособљавају се да разумеју сложене друштвене процесе који су се одвијали у прошлости, да самостално и базирано на научним основама тумаче не само поједине историјске епизоде већ и догађаје који се у историјској науци често дефинишу и термином «појаве дугог трајања». Поред намере да студенти који се определе за овај студијски програм упознају за дипломатском, политичком и војном историјом његов значајан део заузима и разматрање историје материјалне и писане културе и духовне баштине смештене у оквире европске и светске цивилизације.У зависности од одабира изборних предмета након завршетка овог образовног периода квалификовани су за рад у наставном процесу у основном и средњошколском образовању, затим у научно-истраживачким институцијама као што су библиотеке, музеји, архиви, културни центри.

Основне академске студије комуницирања и односа са јавношћу[уреди]

Модерно конципиран и компаративно прилагођен програм Комуницирање и односи с јавношћу нуди темељито упознавање основа, теорија и техника настајања јавности, идентификовања, креирања, моделовања и дистрибуције информација, уз примену савремених масмедијских алатки и уважавање јавности као неопходног чиниоца демократизације. То подразумева примену нових техника и метода креирања догађаја и процеса, промену садржаја предмета уопште, али и примену нових начела у поступцима валоризовања студентског рада. Наставни процес фокусиран је на изучавање модерних теоријских садржаја науке о јавности, с паралелним изучавањем метода и техника ПР комуницирања и управљања информацијама. Циљеви програма укључују постизање адекватних компетенција и метода комуниколога (ПР-ова), као и овладавање специфичним вештинама.

Основне академске студије немачког језика и књижевности[уреди]

Циљеви овог студијског програма су: Стицање основних теоријско-методолошких, научних и стручних знања из области германистичке лингвистике и науке о језику уопште, Развијање језичких вештина и компетенција студената у немачком као страном језику до нивоа Ц1/Ц2 Заједничког европског оквира за језике: језичка компетенција која се огледа у синтези интегрисаних језичких вештина (говор, читање, слушање и писање) са знањима из области граматике, вокабулара као и употребе језика; такође се развијају и прагматска и комуникативна компетенција, те културна компетенција у најширем смислу, Стицање основних теоријско-методолошких, научних и стручних знања из области методике и дидактике наставе немачког језика и књижевности, као и знања из области педагогије и психологије која су неопходна за профил наставника немачког језика у основним и средњим школама; такође се стичу практична знања и вештине у области нових медија и мултимедијалних система у образовању, Стицање основних теоријско-методолошких, историјских и стручних знања из области немачке књижевности – упознавање са друштвено-историјским, материјалним и идејним претпоставкама књижевних праваца, стилским и жанровским структурама и специфичностима немачке књижевности, као и упознавање са различитим критичко-теоријским приступима књижевном делу, Стицање основних знања, вештина и компетенција из области превођења, обликовања текстова, корекције, лекторисања, језичке редакције у различитим врстама текстова и сл, Стицање практичних знања и вештина у области културе, нових медија и мултимедијалних система у образовању, преводилаштва, односа са јавношћу, издаваштва, туризма и привреде, Стицање знања и вештина из још једног страног језика (енглески, француски, руски, грчки) на нивоу компетенције Б2 Заједничког европског оквира за језике, Развијање вештине критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и активног односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима, Развијање оних индивидуалних квалитета и способности студената који могу допринети њиховом квалитетнијем професионалном раду у будућности.

Основне академске студије новинарства[уреди]

Циљеви студијскиг програма основних академских студија новинарства су: Овладавање одговарајућим академским и стручним знањима, вештинама и техникама, развој креативних способности у складу са сврхом студијског програма и оспособљавање за компетентно бављење новинарском професијом. Академска знања којима студенти на основним академским студијама треба да овладају односе се на следећа подручја: академско-општеобразовни предмети, теоријскометодолошки предмети, научно, односно уметничко стручни и стручно апликативни предмети, Овладавање одговарајућим способностима и вештинама неопходним за бављење новинарском професијом: способношћу да уоче (а често и предвиде) догађај од јавног интереса, разумеју и истраже његове узроке и предвиде последице и алтернативе, вероватноћу одређених последица, као и овладавање вештином објективног и неселективног преношења информација у складу са захтевима и могућностима медија у којима раде, Овладавање теоријским знањима која су неопходан темељ за даље студирање и усавршавање.

Основне академске студије педагогије[уреди]

Циљ основних студија педагогије јесте постизање компетенција и академских вештина: овладавања основним педагошким знањима, принципима и законитостима; анализирања и процењивања ефеката примењиваних поступака, облика и метода, уведених иновација, за сагледавање њихових позитивних страна и недостатака; самосталног практичног рада у свим врстама васпитно-образовних установа у својству стручног сарадника; самосталног и стваралачког истраживања васпитно-образовних проблема; планирања, анализирања и унапређивања васпитно-образовног процеса. По завршетку основних студија очекује се да дипломирани студент педагогије научи, евалуира и демонстрира разумевање.

Основне академске студије руског језика и књижевности[уреди]

Циљеви студијског програма ОАС руског језика и књижевности јесу стицање потребних теоријских и практичних знања из области русистичке лингвистике и руске књижевности; упознавање са предметом и основним лингвистичко-теоријским и књижевно-теоријским методама у настави руског језика као страног, стицање комуникативне компетенције на руском језику, оспособљавање за примену стечених знања у животу, струци и настави, овладавање основним лингвистичким, књижевним и методичким појмовима и теоријским системима из области русистике и славистике, оспособљавање студената за примену научних и стручних достигнућа из области руског језика и књижевности. Један од циљева је да формирају етички суд о појавама којима се баве, да остварују тимску комуникацију и имају смисла за сарадњу са стручњацима из сродних области.

Основне академске студије социјалне политике и социјалног рада[уреди]

Циљ студијског програма je теоријско и практично оспособљавање студената да разумеју комплексност социјалог рада као научне дисциплине и професије, да се упознају са његовим вредносним основама и подручјима деловања и да компетентно обављају посао социјалног радника. Опште способности које се на основном нивоу студија стичу укључују способност аналитичког и синтетичког начина мишљења и способност поређења, способност критичке процене аргумената и евиденције, способност за примену знања у пракси, способност комуникације и тимског рада и развијену професионалну етику. Предметно-специфичне компетенције су: а) аналитичке компетенције (које укључују анализу друштвених феномена и коришћење резултата друштвених истраживања), б) истраживачке компетенције (које се огледају у њиховој способности да прикупљају податке користећи различите инструменте и технике, формирају базе података, самостално обаве анализу прикупљених података и презентују резултате анализе) и ц) практичне компетенције (које се огледају у оспособљености за социјални рад са појединцима и друштвеним групама).

Циљ студијског програма је да студенти овладају појмовима из области социјалног рада, упознају се с основним теоријским правцима и типовима објашњења у социјалном раду, стичу знања о основним друштвеним институцијама и системима социјалне политике, као и увид у механизме друштвеног функционисања и основне изворе друштвених нефункционалности и социјалних проблема.

Основне академске студије социологије[уреди]

Циљеви студијског програма из социологије на нивоу основних студија укључују стицање општих способности и предметно-специфичних компетенција неопходних за обављање висококвалификованих послова у државним органима, у сфери привреде - у државним и приватним компанијама, у институцијама за пружање социјалне заштите, у културним институцијама, у политичким партијама, у штампаним и електронским медијима и образовним институцијама.

Опште способности које се на основном нивоу студија социологије стичу укључују способност аналитичког и синтетичког начина мишљења и способности поређења; способност критичке процене аргумената и евиденције, способност за примену знања у пракси, способности комуникације и тимског рада и развијену професионалну етику. На основним студијама социологије студенти стичу три групе предметно-специфичних компетенција:

   * аналитичке компетенције (које укључују способност анализе друштвених феномена; способност коришћења резултата друштвених истраживања; способност формулације мера за остварење постављених друштвених циљева, и способност праћења и евалуације државних, локалних и пословних политика с обзиром на постављене циљеве;
   * истраживачке компетенције (које се огледају у њиховој способности да прикупљају податке користећи различите инструменте и технике; да формирају базе података у барем једном статистичком програму, да самостално обаве дескриптивну анализу прикупљених података и да презентују резултате анализе;
   * педагошке компетенције (које укључују разумевање механизама социјализације; препознавање проблема неадекватне социјализације и познавање методике наставе друштвених наука).

Током основних студија студенти овладавају концептуалним апаратом социологије као научне дисциплине; упознају се са основним теоријским правцима и типовима објашњења у социологији, стичу знања о основним друштвеним институцијама и разноврсним културним системима. Студенти такође стичу увид у механизме друштвеног функционисањa и основне изворе друштвених нефукционалности и социјалних проблема. Њихово знање им омогућава препознавање социјалних актера и разумевање структурних ограничења друштвене акције. У области истраживачког рада њихово знање се огледа у познавању неколико основних типова истраживачких нацрта и разумевање логике научног и друштвеног истраживања; познавање различитих техника за прикупљање података и познавање основних техника обраде и анализе података. На овом нивоу оспособљености студенти владају занатом социолога и могу решавати практичне проблеме са којима ће се на својим радним местима сретати (у државној управи, у приведним организацијама, у медијима, културним и образовним установама).

Основне академске студије србистике[уреди]

Студенти се оспособљавају за стицање теоријских и практичних знања и вештина из српског језика и књижевности. Након реализације студијског програма они познају базичне нивое науке о језику, тј. фонолошки, морфолошки, синтаксички и семантички аспект српског језика. Студенти стичу одговарајућа знања из науке о књижевности – књижевноисторијска, теоријска и методолошка, чиме се оспособљавају за тумачење и вредновање књижевних дела. Стицањем увида у савремена сазнања из педагошко-психолодшких дисциплина и методике наставе, оспособљавају се да своја знања, умења и вештине пренесу коријшћењем најсавременијих наставних метода.

Основне академске студије филозофије[уреди]

Ове студије развијају способности критичког и доказима поткрепљеног мишљења. Такве способности могу дати најпре средњошколске професоре филозофије, логике и осталих филозофских дисциплина као и грађанског васпитања. Поред тога, ове способности могу се користити у различитим подручјима као што су медији, маркетинг, менаџмент, јавна управа и велике орагнизације.

Основне академске студије француског језика и књижевности[уреди]

Студијски програм Француског језика и књижевности има за циљ да омогући студентима да стекну неопходна знања и вештине, и да их оспособи да стечена знања и вештине примењују у практичном раду. Циљ студијског програма јесте:

   * Свестрано образовање сваког студента, стицање основних теоријскометодолошких, научних и стручних знања из области лингвистике француског језика, књижевности, културе и методике наставе – дидактике француског језика и књижевности.
   * Развијање језичких вештина и компетенција студената у француском као страном језику до нивоа Ц1/Ц2 (Самостални ниво или компетенција ефективне оперативности), укључујући не само компетенције у домену изговора, граматике, вокабулара, разумевања, говорења, читања и писања, већ и употребе језика, прагматске и комуникативне компетенције, те културне компетенције у најширем смислу, уз разумевање различитих језичких стилова и варијетета.
   * Развијање вештине критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и активног односа према себи и другима у процесу образовања и сарадње са другима.
   * Развијање свих индивидуалних квалитета и способности студената које могу допринети њиховом квалитетнијем професионалном раду у будућности.


Мастер академске студије[уреди]

Мастер академске студије имају 60 ЕСПБ бодова и завршавају се полагањем свих предвиђених испита, довршавањем осталих студијских обавеза и израдом и одбраном мастер рада.

Студије на Факултету организују се и остварују на основу одобрених, односно акредитованих студијских програма, у складу са Законом о високом образовању, Статутом Универзитета и Факултета и општим актима Факултета. Студијски програми се организују и изводе у току школске године, по семестрима, по правилу у просторијама Факултета.

Мастер академске студије англистике[уреди]

Мастер академске студије англистике имају за циљ да студентима пруже могућност да стекну адекватна уже-стручна знања и вештине, неопходне како за квалитетнији и успешнији рад у струци, тако и за даље академско образовање и научно-истраживачки рад. Циљ студијског програма јесте стицање теоријско-методолошких, научних и стручних знања из области англистичке лингвистике, науке о књижевности, студија културе и методике наставе, развијање свести о сложености процеса учења и подучавања страног језика и самостално обављање послова у области образовања, стицање неопходних знања и вештина и развијање способности за научно-истраживачки рад, развијање критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и активног односа према себи и другима у процесу академског образовања и научно-истраживачког рада, стицање вештина и компетенција за доживотно учење и усавршавање, развијање оних индивидуалних способности студената које могу допринети њиховом квалитетнијем професионалном раду и њиховом даљем образовању у академском и научно-истраживачком окружењу.

Мастер академске студије историје[уреди]

Мастер историчар је оспособљен за научни и истраживачки рад, разумевање историјских процеса и развој људске цивилизације кроз епохе, да препозна, документује, класификује, архивира, интерпретира и разуме сву комплексност међународних односа, функционисање дипломатије и државне полотике, активно примењује стечена знања у сврху популаризације и актуелизације историјских питања, да креира пројекте културних установа (музеја, галерија, библиотека, архива, центара културе), и да њима руководи и даље развија свој научни профил у разним смеровима на широком пољу историјских студија.

Мастер академске студије комуникологије[уреди]

Мастер aкадемске студије комуникологије конципиране су као оригиналан приступ образовању будућих комуниколога ангажованим на јавномњенским процесима, мултимедијалним задацима, пословима портпарола или запосленим у одељењима за јавно комуницирање, истраживачима медија и сродним пословима. Основни циљ је оспособити кандидате да квалификовано и компетентно одговоре на нове, сложене и редефинисане захтеве комуниколошко-културолошких институција, установа и медија, ПР-агенција, служби за односе са јавношћу, истраживача јавности, примерено европском окружењу и процесима муњевитих друштвених промена.

Студијски програм је теоријско-стручни наставак основних студија на Филозофском факултету, Департману за новинарство, усмерен ка квалитетнијем разумевању и усавршавању бројних видова комуникационе праксе, у области политичког, културног, уметничког и јавног комуницирања. С обзиром да простори комуникологије заузимају широко поље човековог духа и креативности, различитим приступима и методама истраживања, студенти се едукују бројним формама стваралаштва, категоријама друштвених вредности и идеја. Стратешки се усавршавају академске вештине и богате креативне способности.

Мастер академске студије наставник предметне наставе[уреди]

Мастер за образовање професора предметне наставе је развијен у оквиру TEMPUS пројекта "Master programme for subject teachers in Serbia" ("Програм мастер студија за наставнике предметне наставе") (ознака пројекта: "M.A.S.T.S", број пројекта: 511170-TEMPUS-1-2010-1-RSTEMPUS-JPCR). Основна сврха овог мастер програма је обезбеђивање образовања наставника предметне наставе у складу са законском регулативом (према Закону о основама система образовања и васпитања неопходан је мастер ниво образовања и минимум 36 ЕСПБ педагошко-психолошко-методичког образовања за професију наставник, према документу Стандарди компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја захтевају се различите компетенције наставника које се односе на предметну област и методику наставе предмета, поучавање и учење, подршку развоју личности ученика и комуникацију и сарадњу) и стандардима међународне заједнице.

Општи циљ програма је да студенти развију компетенције које су неопходне за самостални рад наставника, односно стекну основна знања, вештине и способности кроз обавезни део педагошко–психолошко–методичког образовања и праксу у школи, као и виши ниво неких наставничких компетенција у зависности од изабраног предмета или групе предмета.

Мастер академске студије новинарства[уреди]

Мастер академске студије новинарства конципиране су као оргиналан приступ образовању будућих новинара ангажованим на јавномњенским процесима, мултимедијалним задацима, пословима портпарола или запосленим у одељењима за јавно комуницирање, истраживачима медија и сродним пословима. Основни циљ је оспособити кандидате да квалификовано и компетентно одговоре на нове, сложене и редефинисане захтеве комуниколошко-културо-лошких институција, установа и медија, ПР-агенција, служби за односе са јавношћу, истраживача јавности, примерено европском окружењу и процесима муњевитих друштвених промена.

Посебан циљ је интензивније повезивање факултета са масмедијским предузећима, ПР-агенцијама, професионалним удружењима и сличним институцијама. Потреба да овакво профилисани кадрови, поред вештина и уже стручних знања из различитих, специја-лизованих области, овладају знањима из дисциплина управљања информацијама, комуниколошким пројектима, и сл., намећу потребу да се факултет ближе повеже са сличним образовним установама у земљи и иностранству. Стварањем мреже академске заједнице развијаће се и богатити обим и квалитет знања, размена студената и професора, мобилност људи и идеја, што је универзални циљ којем се тежи.

Мастер академске студије педагогије[уреди]

Циљеви Мастер студијског програма педагогије усмерене су на развој компетенција критичког промишљања темељних педагошких проблема, стицање академских вештина за педагошко деловање у широком спектру васпитно-образовних установа, вештина практичне примене стечених знања и креативног и компетентног процењивање и унапређивање педагошког рада. Као посебан циљ истиче се оспособљавање студената за истраживање теоријске и практичне васпитно-образовне делатности, те за научно-истраживачки рад, доживотно образовање и самообразовање.

Мастер академске студије психологије[уреди]

Студијски програм мастер академских студија Психологије састоји је из четири модула: Клиничка психологија, Развојно-педагошка психологија, Психологија рада и Социјална психологија. За све модуле заједнички је обавезни предмет Методе и технике истраживања у психологији, заједничка је листа изборних предмета за све модуле, на којој се налази велики број предмета који покривају различита подручја психологије, и заједничка је израда и одбрана нацрта завршног мастер рада, као и израда и одбрана самог рада. Поред тога, на сваком модулу постоје два обавезна предмета из области на коју се односи модул, два предмета изборног блока за тај модул (студент бира са листе предмете у складу са својим интересовањима и склоностима, као и темом коју намерава да ради за завршни - мастер рад) и стручна пракса чији садржај одговара модулу студијског програма. Настава обавезних и изборних предмета реализује се током првог семестра, а стручна пракса, израда и одбрана нацрта мастер рада и израда и одбрана мастер рада реализују се током другог семестра. Листа понуђених предмета конципирана је тако да буду заступљене савремене теме психологије као теоријске и примењене науке, релевантне за области на које се односе модули студијског програма. На тај начин се формира профил стручњака оспособљеног да се компетентно бави психологијом. Изборни предмети треба да профилишу специфичне склоности, интересовања и аспирације кандидата, да припреме кандидата за рад у пракси и за наставак усавршавања кроз докторске студије. За све предмете предвиђени су часови предавања и вежби који се изводе различитим методама активне наставе, а такође су предвиђени и задаци за студијски истраживачки рад студената.

Мастер академске студије руског језика и књижевности[уреди]

Мастер академске студије руског језика и књижевности трају једну годину односно два семестра. Од дванесет курсева у оквиру студијског програма два су обавезна, а од преосталих десет, распоређених у четири изборна блока, студент бира четири курса, из сваког изборног блока по један. Сви курсеви су једносеместрални и реализују се преко предавања и вежби, које изводе одговарајући наставници и сарадници. Садржај курсева обухвата већи број различитих области русистичке лингвистике, руске књижевности и културе, као и методологију лингвистичких истраживања и технику израде научног рада и прилагођен је нивоу знања студената који су завршили основне академске студије. У току овог студијског програма студент стиче укупно 60 ЕСПБ.

Мастер академске студије руског језика и књижевности имају за циљ усавршавање теоријских и практичних знања из области русистичке лингвистике и руске књижевности; усавршавање комуникативне компетенције на руском језику, оспособљавање за примену стечених знања у животу, струци, настави и науци, овладавање основним лингвистичким, књижевним и методичким појмовима и теоријским системима из области русистике и славистике, оспособљавање студената за примену научних и стручних достигнућа из области руског језика и књижевности; oспособљавање студената за стручно и самостално истраживање лингвистичких, преводилачких, стилистичких и књижевно-критичких проблема. Поред тога, сврха овог студијског програма је и стицање квалификација за наставак студијa на докторским академским студијама.

Мастер академске студије социјалног рада[уреди]

Мастер студије социјалног рада имају следеће циљеве: обучавање студената да приступе пракси социјалног рада из оквира који интегрише теоријско и методолошко знање, етичке вредности и прихватање разноликости, промовисање вредности социјалне правде и мобилизацијa студената да те вредности усвоје, проширивање и продубљивање теоријских и методолошких знања из области социјалног рада са децом и младима у породичном и школском контексту, проширивање и продубљивање теоријских и методолошких знања у области социјалне искључености и политика социјалног укључивања маргинализованих социјалних група, овладавање знањима и вештинама управљања и организације праксе социјалног рада, овладавање знањима и вештинама супервизије праксе социјалног рада, стицање знања о различитим типовима истраживачких нацрта и метода прикупљања, обраде и анализе података о социјалним проблемима, мерама социјалне заштите маргинализованих друштвених група и корисницима услуга социјалног рада, познавање основних метода анализе и евалуације социјалних услуга (укључујући мере социјалне превенције и интервенције), промовисање целоживотног учења и унапређивања професионалних компетенција, оспособљавање студената да самостално, или у тиму, обављају делатности у области социјалног рада у различитим установама (медицинским, центрима за социјални рад, центрима за породични смештај и усвојење, геронтолошким центрима, школама, установама за збрињавање деце без родитељског старања или са поремећајем у понашању и слично), оспособљавање студената да повезују и илуструју факторе који доводе особу или групу у стање социјалне потребе, као и начине пружања адекватне помоћи, оспособљавање студената за анализу и примену савремених приступа у супервизији и евалуацији у социјалном раду, оспособљавање студената да примењују стечена знања и вештине у давању процене, пружању интервенције и евалуацији ефеката рада са различитим појединцима, породицама, групама, организацијама и заједницама, оспособљавање студената да одаберу и примене релевантна знања из домена људских права и социјалне правде у раду, оспособљавање студената да израде нацрт истраживања у складу с одабраним проблемом истраживања, да примене одговарајуће методе за прикупљање података и одговарајуће процедуре за њихову обраду и анализу, да сачине извештај о спроведеном истраживању и представе стручној јавности резултате спроведеног истраживања.

Мастер академске студије социологије[уреди]

Циљеви васпитно-образовног студијског програма мастер академских студија социологије јесу стицање компетенција неопходних за обављање стручних послова у васпитно-образовним установама и на радним местима која траже способности за истраживање проблема у области васпитања и образовања, овладавање социолошким појмовима и проблемима из области васпитања и образовања, стицање знања о васпитно-образовним установама, остваривање увида у механизме друштвеног функционисања васпитно-образовних установа, упознавање основних извора друштвених нефункционалности и социјалних проблема у области васпитања и образовања

По завршетку васпитно-образовног студијског програма мастер академских студија социологије студенти ће моћи компетентно да обављају послове у којима се тражи познавање друштвених односа, процеса и начина функционисања васпитно-образовних установа и експертско знање ради рационалног доношења одлука и интервенција у области васпитања и образовања: наставници друштвено-хуманистичких предмета у васпитно-образовним установама, сарадници у стручним тимовима васпитно-образовних установа и истраживачи проблема у области васпитања и образовања.

Мастер академске студије социолог у социјалној заштити[уреди]

Циљеви студијског програма Мастер академских студија Социолог у социјалној заштити су, пре свега, овладавање социолошким појмовима и концептима битним за разумевање функционисања социјалне заштите, стицање знања о основним друштвеним институцијама и разноврсним моделима система социјалне заштите с посебним акцентом на изучавање система социјалне заштите у Србији, упознавање са правним и финансијским оквирима у којима функционише систем социјалне заштите у Србији и механизмима за обезбеђивање уживања права и проблемима у организовању услуга социјалне заштите, стицање увида у основне изворе друштвених нефункционалности, искључености и социјалних проблема појединих друштвених група потенцијалних корисника социјалне заштите, стицање увида у структуру маргинализоване популације у Србији, стицање знања и вештина организације, кординације рада и упављања институцијама социјалне заштите, стицање знања и вештина у области медијације спорова актера (појединаца и институција) у оквиру система социјалне заштите, овладавање логиком и методологијом социјалних истраживања укључујући и познавање неколико основних типова истраживачких нацрта и њиховом применом у истраживањима у области социјалне заштите, способност критичке процене искуствене евиденције независно на који начин је она стечена, способности комуникације и тимског рада и развијену професионалну етику.

Овако постављени циљеви биће остварени кроз адекватне саржаје предвиђене студијским програмом, одабиром обавезног и изборних предмета који пружају адекватна знања и вештине које јачају улогу социолога у области социјалне заштите. Ови садржаји омогућиће стицање фокусираног знања и вештина социолога на пољу социјалне заштите, нарочито у области организације, координације и управљања где је потребно демонстрирати социолошку експертизу познавања природе социјалних односа, функционисања друштвених институција и решавања социјалних проблема.

Мастер академске студије филологије[уреди]

Циљ студијског програма Мастер академске студије филологије јесте да, надовезујући се на основне академске студије, студентима омогући даље усавршавање у ужој научној области српски језик, односно српска књижевност, те постизање вештина и развој способности за интердисциплинарна проучавања књижевности и других естетских феномена (филма), као и овладавање основним и посебним наставничким вештинама на вишем нивоу које их оспособљава за успешно и иновативно укључивање у образовно-васпитни систем након завршетка студија.

Студенти би требало да прошире владање теоријско-методолошким појмовним апаратом и приступима проучавању српског језика и српске и компаративне књижевности у историјском, савременом и културном контексту; да прошире дијахронијско сагледавање историјских токова српске културе са становишта модерних теоријско-методолошких и културолошких приступа; да усаврше способност за самостални аналитичко-критички приступ појединим књижевним делима, те за његово ситуирање у шири естетички (фимлски), друштвени, историјски и културолошких контекст; да развију и усвоје технике научног писања и оспособе се за самостални научно-истраживачки рад (састављање реферата, презентација и научних радова), као и за наставак образовања на докторским студијама; да продубе познавање страних језика.

Мастер академске студије филозофије[уреди]

Циљ студијског програма је да оспособи студенте да квалификовано и компетентно одговоре на нове, сложене и редефинисане захтеве образовања и научне заједнице, примерено европском окружењу.

Мастер филозофи могу дати најпре средњошколске професоре филозофије, логике, етике и осталих филозофских дисциплина као и грађанског васпитања. Поред тога, ове способности могу се користити у различитим подручјима као што су наука, медији, маркетинг, менаџмент, јавна управа и велике оргaнизације. Основне студије треба да дају широки профил хуманистичке усмерености и оспособљавање за рад у различитим доменима хуманистичких делатности. Мастер филозофи биће теоријски едуковани и стручно обучени за практична и научна истраживања, развијајући квалитетне предуслове за почетак докторских студија.

Мастер академске студије француског језика и књижевности[уреди]

Мастер академске студије Француског језика и књижевности имају за циљ да студентима пруже могућност да стекну адекватна ужа стручна знања и вештине који су неопходни како за квалитетнији и успешнији рад у струци, тако и за даље академско образовање и научноистраживачки рад на пољу франкороманистике. Речено подразумева да су циљеви студијског програма следећи: стицање теоријско-методолошких, научних и стручних знања из области француског језика, француске књижевности и културе, као и методике наставе француског језика, развијање свести о сложености процеса учења и подучавања француског као страног језика, те француске књижевности и културе, и методике наставе француског језика, оспособљавање за самостално обављање послова у образовању у области француског језика, француске књижевности и културе, као и методике наставе француског језика, стицање неопходних знања и вештина и развијање способности за научноистраживачки рад у домену француског језика, француске књижевности и културе, као и методике наставе француског језика, развијање критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања и активног односа према себи и другима у процесу академског образовања и научноистраживачког рада у области француског језика, француске књижевности и културе, као и методике наставе француског језика, стицање вештина и компетенција за доживотно учење и усавршавање у области филолошких наука, тј. у домену франкороманистике: француског језика, француске књижевности и културе, као и методике наставе француског језика, развијање оних индивидуалних способности студената које могу допринети њиховом квалитетнијем професионалном раду и њиховом даљем образовању у академском и научноистраживачком окружењу у области франкороманистике: француског језика, француске књижевности и културе, као и методике наставе француског језика.


Докторске академске студије[уреди]

Докторске академске студије трају најмање три године (180 ЕСПБ бодова) у складу са акредитованим студијским програмима уз претходно остварени обим студија од најмање 300 ЕСПБ бодова на основним академским и дипломским академским студијама.

У прву годину докторских студија може се уписати лице које има:

   * завршене дипломске академске студије – мастер са најмање 300 ЕСПБ бодова и општу просечну оцену 8 (осам) на основним и академским студијама – мастер или
   * академски назив магистар из одговарајуће области ако докторат није стекло према раније важећим законским прописима и у року предвиђеном законом.

Упис кандидата спроводи се на основу конкурса и ранг-листе примљених кандидата.

Докторске академске студије историје[уреди]

Студијски програм докторских студија историје јасно садржи циљ оспособљавања студената за потпуно овладавање постојећих знања из уже научне области историје новог века, као и из теорије историјске науке. У прву годину студија могу се уписати лица са завршеним дипломским студијама и претходно оствареним обимом од 300 ЕСПБ. Остали услови регулисани су Законом о високом образовању и Правилником о докторским студијама Филозофског факултета. Студијски програм се састоји од четири блока изборних предмета. Садржаји предмета се налазе у књизи предмета како би се студенти унапред упознали са њиховим садржајем и шта их очекује на курсу. Студије се изводе на Филозофском факултету у Нишу и трају три године или шест семестара и имају 180 ЕСПБ-а. Докторска дисертација носи 45 ЕСПБ-а. Прва година обухвата 2 обавезна и 4 изборна курса (1 обавезни у првом и 1 у другом семестру, као и 2 изборна у првом и 2 изборна предмета у другом семестру). Другу годину чине такође 2 обавезна и 8 изборних курсева (1 обавезни у трећем и 1 у четвртом семестру, као и 2 изборна у трећем и 2 изборна предмета у четвртом семестру). У трећој години у оквиру истраживања за докторску дисертацију у потпуности се дефинишу сви структурни делови докторске дисертације, у целости се систематизује докторска дисертација, пише се радна верзија докторске дисертације, саставља се коначна библиографија.

Пре предаје докторске дисертације докторант је обавезан да положи све испите предвиђене програмом докторских студија и да има два рада објављена или прихваћена за објављивање у домаћим или међународним часописима. Одбраном докторске дисертације докторант стиче академски назив Доктора историјских наука.

Докторске академске студије медији и друштво[уреди]

Основни циљ студијског програма Медији и друштво је развој и креирање нових теоријских знања и истраживачких метода заснованих на актуелним комуниколошко-медијским теоријама, као и образовање научно квалификованих истраживача, аналитичара и теоретичара едукованих да врше самостална, оригинална и научно релевантна истраживања. То значи способност кандидата да емпиријски опажајући неку појаву или процес понуде адекватан теоријски оквир, мисаоним стилом и научном апаратуром дефинишу одговарајућу парадигму или теоријски хоризонт очекивања, користећи научне чињенице и друштвени образовни потенцијал.

Предвиђени програм студенте постепено уводи у научно утемељено теоријско бављење различитим областима теорије медија, комуницирања, културе и друштва, уз пуну укљученост у примењене методе из свакодневне праксе. Курикулумом и садржајем предмета, организацијом, вођењем и оцењивањем студијско-истраживачког рада кандидатима се обезбеђује стицање највишег степена знања из комуниколошко-културолошких наука.

Докторске академске студије педагогије[уреди]

Студијски програм садржи обавезне и изборне предмете. Програм обухвата активну наставу и израду докторске дисертације.

Докторанди током првог семестра похађају један обавезни и један изборни предмет са листе изборних предмета. У другом и трећем семестру докторанди бирају са листе изборних предмета два предмета, а у четвртом семестру један. У договору са ментором студент бира са листе понуђених предмета оне предмете који су тематски повезани са темом његове докторске тезе. Оваква структура програма обезбеђује усмеравање кандидата у правцу неких ширих области педагогије уз поштовање принципа индивидуализације наставног процеса.

Докторске академске студије психологије[уреди]

Докторске академске студије психологије изводе се током три академске године. Укупан број ЕСПБ бодова које докторанд треба да оствари је 180.

План докторских студија обухвата обавезне и изборне предмете који се одвијају током прва четири семестра. Предмете кандидат бира у договору са ментором код кога намерава да ради докторску дисертацију. Сви докторанди током првог и другог семестра похађају један базичан теоријско-методолошки предмет и један изборни предмет.

У првом изборном блоку су базични теоријски психолошки предмети, а у другом изборном блоку су предмети из три подручја примењене психологије: психологија рада, клиничка психологија и педагошка психологија. У трећем семестру докторанди бирају са листе изборних предмета два предмета, а у четвртом семестру један.

Обавеза кандидата је и публиковање радова из области докторске дисертације и њихово објављивање у часописима или међународним зборницима. Докторанд већ на првој години спроводи самостални истраживачки рад, који би требало да представља припрему за научно-истраживачки рад. Током докторских студија кандидат треба да објави најмање један рад у часопису категорије М21, М22, М23 или М24, на коме је први аутор, и то из области из које је дисертација. Овај услов се може заменити са два рада у часописима категорије М51, или у часописима који се објављују на енглеском, немачком, француском или руском језику, од којих на једном мора бити први аутор. Такође, кандидат може имати и два рада у тематским зборницима међународног значаја, категорије М14.

Докторске академске студије социологије[уреди]

Докторске студије социологије трају 3 године, 180 ЕСПБ бодова. Стручни, академски, односно научни назив који се стиче након завршених студија јесте доктор социолошких наука. Докторске студије могу уписати сва лица са: завршеним дипломским академским студијама социологије и других сродних научних дисциплина из области друштвених и хуманистичких наука са освојеним најмање 300 ЕСПБ бодова и просечном оценом најмање 8; завршеним студијама за стицање VII-1 степена стручне спреме са просечном оценом најмање 8; уписаним последипломским студијама по старом закону, који су претходне студије завршили са просечном оценом најмање 8. Упис се може условити претходно положеним пријемним испитом, односно испитом за проверу способности. О пријему кандидата одлучује Научни савет докторских студија. Програм садржи основне и изборне предмете.

Студијски програм докторских студија обухвата активну наставу и израду докторске дисертације. Студенти похађају наставу. Наставу изводе наставници Филозофског факултета у Нишу. Настава је организована у семестрима, са недељним фондом од 20 часова.

Активна настава се дели на две категорије: предавања и студијски истраживачки рад. Укупни број часова активне наставе на свакој години студија је 600. Студијски истраживачки рад обухвата све облике наставе који су у функцији непосредног оспособљавања студента за истраживање, писање научних радова и израду докторске дисертације.

Сваки предмет је исказан ЕСПБ. Завршни рад на докторским студијама из социологије је предвиђен и његова бодовна вредност је 40 ЕСПБ. Предуслови за упис сваког предмета или групе предмета су предвиђени оквирним садржајем сваког предмета посебно. У договору са ментором студент бира са листе понуђених предмета оне предмете који су тематски повезани са темом његове докторске тезе. Студенти могу као изборне предмете одабрати и предмете у оквиру других докторских студија у складу са предметном оријентацијом дисертације, што се утврђује у разговору докторанта са ментором у складу са његовим инструкцијама.

Активну наставу у завршној години студија чини студијски истраживачки рад који је непосредно у функцији израде докторске дисертације.

Докторске академске студије филологије[уреди]

Услов за упис на Докторске студије филологије јесте претходно остварен укупан обим од 300 ЕСПБ. Докторске студије филологије трају 3 године (6 семестара) и носе укупно 180 ЕСПБ (30 бодова по семестру). Сви курсеви су са статусом изборног. Студент бира курсеве које похађа, тако да до краја другог семестра у комбинацији са самосталним истраживачким радом обезбеди најмање 60 ЕСПБ, односно да до краја четвртог семестра сакупи минимум од 120 ЕСПБ. Комбинацијом одговарајућих изборних предмета, израдом одговарајућих семинарских радова, публиковањем тих радова, учешћем на научним скуповима, докторанди ће бити тематски усмерени у одређеном истраживачком правцу у функцији провођења свих припремних научних истраживачких радњи за ваљано приступање изради докторске дисертације.

Докторска дисертација из области филолошких наука завршни је део студијског програма Докторских студија филологије. Рад на дисертацији носи укупно 60 ЕСПБ. Одбраном докторске дисертације докторант стиче научни назив доктора наука – филолошке науке.


Референце[уреди]

  1. ^ Зајечарановић, Глигорије. Филозофски факултет у Нишу (1971-1996) (1996 изд.). Ниш: Издавачка јединица Универзитета. 
  2. ^ Четрдест година Филозофског факултета у Нишу (1971-2011). Ниш: Филозофски факултет. 
  3. ^ Филозофски факултет Ниш (1971-2006) (2006 изд.). Ниш: Филозофски факултет. 

Спољашње везе[уреди]

Web портали Филозофског факултета[уреди]

Профили Филозофског факултета на друштвеним мрежама[уреди]

Web портал Универзитета у Нишу[уреди]