Филолошки факултет Универзитета у Београду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Филолошки факултет
Filoloski Trg.jpg
Филолошки факултет, улаз са Студентског трга.
Тип државни
Оснивање 1960.
Афилијација Универзитет у Београду
Декан Љиљана Марковић
Број одсека 31
Локација Београд, Србија
Веб-сајт http://www.fil.bg.ac.rs/
Лого ФЛФ.png

Филолошки факултет Универзитета у Београду налази се на Студентском тргу 3, између зграде Ректората Универзитета у Београду и задужбине Илије М. Коларца.

Управа Факултета[уреди]

Декан Факултета је проф. др Љиљана Марковић.

Продекани су проф. др Љиљана Бајић (за наставу), проф. др Јулијана Вучо и проф. др Јелена Филиповић.

Развој филолошких дисциплина у Србији[уреди]

Институционализовано изучавање филолошких дисциплина постоји у нововековној Србији још од времена установљења Велике школе у Београду 1808. године, у којој су се учили српски и немачки језик.

Историја високог школства у Србији почиње са оснивањем Лицеја кнежевине Србије 1838. године у Крагујевцу. Настава страних језика је и законски утемељена 1839. године, када се поред немачког у наставни план уводи и француски језик. Две године касније, 1841. Лицеј је пресељен у Београд.

На темељу Лицеја, кнез Михаило је 1863. године основао Велику школу (Академију) која је усељена у задужбину капетана Мише Анастасијевића на Великој пијаци (данас: Студентски трг). У тој згради се данас налази Ректорат Универзитета у Београду и Катедра за српски језик Филолошког факултета. Велика школа је била подељена на три факултета: Филозоф(иј)ски, Технички и Научни.

Филозофски факултет Велике школе подељен је 1873. године на два одсека: Филолошко-историјски и Природно-математички. Катедра за словенску филологију и историју светске књижевности постојала је од 1873. године, а из ње се 1876. године издвојила Катедра за српску и словенску књижевност. Филолошко-историјски одсек је касније, 1896. године, подељен на Лингвистичко-литерарни и Историјско-географски. На Лингвистичко-литерарном одсеку стручни предмети су били: Српска и словенска филологија, Историја српске и југословенске књижевности, Латински и грчки језик и књижевност, Француски и немачки језик и књижевност и Теорија књижевности.

Утемељење Београдског универзитета 1905. године дало је нов полет филолошким дисциплинама које су се развијале у организационом оквиру Филозофског факултета до 1960. године, када је основан Филолошки факултет.

Филолошки факултет, улаз из Кнез Михајлове улице.

Филолошки факултет (1960)[уреди]

Филолошки факултет је постао самостална наставна и научна установа издвајањем из Филозофског факултета школске 1960/61. године.

Непосредно по издвајању, Факултет је имао једанаест наставних група: Српскохрватски језик, Југословенска књижевност, Југословенска и светска књижевност, Славистика, Француски језик, Италијански језик, Енглески језик, Немачки језик, Општа књижевност, Оријентална филологија и Албанологија.

Постдипломске односно магистарске студије уведене су школске 1961/62. године.

Од 1996. године у Крагујевцу почиње са радом Наставно одељење Филолошког факултета, са студијским групама за српски, енглески, француски, шпански и немачки језик и њихове књижевности. 2002. године ово одељење, одлуком Владе Републике Србије, добија самосталност и, заједно са одељењем за музичке уметности ФМУ и одељењем примењених уметности ФПУ, спаја се у јединствен факултет, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу (скраћено ФИЛУМ).

Декан факултета у два мандата (1987–1989 и 1989–1991) био је Никша Стипчевић.

Катедре[уреди]

Факултет има 15 самосталних катедри:

  • Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима
    • Група за српску књижевност и језик
    • Група за српску књижевност и језик са општом књижевношћу (од шк. 2009/10. „са компаратистиком")
  • Катедра за општу књижевност и теорију књижевности
    • Група за општу књижевност и теорију књижевности
  • Катедра за иберијске студије
  • Катедра за неохеленске студије

Посебну јединицу Факултета представља Семинар за друштвене науке, који организује наставу филозофије, естетике, етике, културологије, комуникологије, социјалне екологије и психологије за све студијске групе.

Научни центри[уреди]

На Факултету има 5 посебних научних центара:

  1. Центар за постдипломске и докторске студије
  2. Међународни славистички центар
  3. Центар за српски језик као страни
  4. Центар за научноистраживачки рад и издавачку делатност
  5. Институт Конфуције
  6. Руски центар

Издавачка делатност[уреди]

Факултет издаје следеће периодичне публикације:

  • Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор (од 1921. године)
  • Анали Филолошког факултета (од 1961. године)
  • Филолошки преглед (гласило Факултета од 1997. године)

Од 1961. излази и серија монографских публикација Монографије Филолошког факултета, у којој је до сада објављено преко 80 докторских дисертација и осталих монографских радова.

Студентски протест 2011. године[уреди]

У седам часова ујутро, 17. октобра 2011. године, студенти Филолошког факултета заузели су зграду факултета и наредили прекид наставе.[1] Све просторије су убрзо биле под барикадама од столица и клупа, у холу су исписане пароле и транспаренти, а студенти који су дошли на предавања напустили су зграду. Александра Вранеш, декан Филолошког факултета, потврдила је да је факултет у блокади и да наставе неће бити. Према речима студената који су протестовали, разлог за блокаду су изузетно висока школарина (119.000 динара), тешки услови за упис и прелазак на буџетско финансирање. Један од њихових захтева упућених Влади је био и да студентима који су ван буџетске квоте, а остварили су више од 48 ЕСПБ бодова, држава обезбеди школарину.[2] Блокади су претходили протести 6. и 14. октобра, као и протестна шетња од платоа испред Филозофског факултета до зграде Владе у улици кнеза Милоша.[3] Министар просвете Жарко Обрадовић најпре је рекао да ће захтеви студената бити испуњени,[4] а нешто касније дао потпуно контрадикторну изјаву, да држава нема новца да плати школарину сваком студенту.[5] Штрајкачи су због тога најавили радикализацију протеста.[6] Ипак, студенти прве године италијанског језика су 24. октобра омогућили улаз у слушаоницу и одслушали прво предавање од почетка протеста, упркос константном ометању старијих колега. Од тада се настава на појединим групама одржавала повремено, у библиотекама и зборницама, а недељу дана касније протест је окончан и настава је почела да се врши редовно.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]