Пређи на садржај

Финале Европског првенства у фудбалу 2024.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале Европског првенства у фудбалу 2024.
Олимпијски стадион у Берлину
ДогађајЕвропско првенство 2024.
Шпанија Енглеска
2 1
Датум14. јул 2024. (2024-07-14)
СтадионОлимпијски стадион, Берлин
Играч утакмицеШпанија Нико Вилијамс
СудијаФранцуска Франсоа Летексје
Посјећеност65.600
Вријемедјелимично облачна ноћ
22 °C
влажност ваздуха: 53%
← 2020.
2028. →

Финале Европског првенства у фудбалу 2024. јесте утакмица која је одлучила побједника Европског првенства 2024. Било је то седамнаесто финале Европског фудбалског првенства, такмичења у коме учествују фудбалске репрезентације чланице УЕФА. Финална утакмица се играла на Олимпијском стадиону у Берлину 14. јула 2024. између Шпаније (чије је то било пето финале) и Енглеске (чије је то било друго финале). Уједно је то Енглеској било друго узастопно финале Европског првенства.[1][2]

Шпанија је била боља од Енглеске с резултатом 2 : 1 и тако по рекордни четврти пут постала првак Европе чиме је по броју титула претекла Њемачку, која је трипут била европски шампион. Шпанија је претходно освајала титуле 1964, 2008. и 2012. До титуле првака Европе Шпанија је дошла као побједник свих утакмица која је одиграла на првенству (укупно седам) што је последњи пут остварила Француска на првенству 1984. када је побиједила на свих пет утакмица. Шпанци су такође поставили рекорд по броју постигнутих голова на једном турниру — петнаест. Енглеска је четврта репрезентација која је играла у два узастопна финала на Европском првенству; Совјетски Савез је играо финала 1960. и 1964, Западна Њемачка је играла финала 1972. и 1976, уједињена Њемачка је била учесник финала 1992. и 1996. и Шпанија је била у финалима 2008. и 2012. Енглеска је уједно прва селекција која је заредом изгубила два финала Европског првенства. Шпанија и Енглеска су такође први финалисти који су примили гол у свакој утакмици елиминационе фазе откад је дошло до проширења учесника Европског првенства 1980.[3]

Стадион

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Олимпијски стадион у Берлину
Унутрашњост Олимпијског стадиона у Берлину.

Дана 27. септембра 2018. Њемачка је изабрана за домаћина Европског првенства 2024. након што је на гласању у Ниону добила више гласова од Турске.[4][5] Извршни комитет Уефе одлучио је у мају 2022. да се финале игра На Олимпијском стадиону у Берлину.[6] Осим финалне утакмице, на стадиону су такође игране три утакмице групне фазе, као и по једна утакмица осмине и четвртфинала.[7][8]

Олимпијски стадион је отворен 1936. у Олимпијском комплексу у Берлину за потребе Олимпијских игара 1936.[9] У власништву је града Берлина, а од 1963. на њему своје утакмице као домаћин игра Херта, док на њему своје утакмице као домаћин повремено игра и Фудбалска репрезентација Њемачке.[10] На њему се такође игра финале Купа Њемачке сваке године од 1985.[11] На стадиону се играло неколико утакмица на Свјетским првенствима 1974. и 2006. укључујући и финале Свјетског првенства 2006. између Италије и Француске.[12] На стадиону је играно неколико утакмица на Свјетском првенству за жене 2011.[13] а такође је на њему играно финале Лиге шампиона 2015. између Барселоне и Јувентуса.[14]

Пут до финала

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Европско првенство у фудбалу 2024.
Шпанија Коло Енглеска
Противник Резултат Групна фаза Противник Резултат
 Хрватска 3 : 0 Утакмица 1  Србија 1 : 0
 Италија 1 : 0 Утакмица 2  Данска 1 : 1
 Албанија 1 : 0 Утакмица 3  Словенија 0 : 0
Табела групе Б И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.  Шпанија 3 3 0 0 5 0 +5 9
2.  Италија 3 1 1 1 3 3 0 4
3.  Хрватска 3 0 2 1 3 6 –3 2
4.  Албанија 3 0 1 2 3 5 –2 1
Коначни поредак
Табела групе Ц И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
1.  Енглеска 3 1 2 0 2 1 +1 5
2.  Данска 3 0 3 0 2 2 0 3
3.  Словенија 3 0 3 0 2 2 0 3
4.  Србија 3 0 2 1 1 2 –1 2
Противник Резултат Елиминациона фаза Противник Резултат
 Грузија 4 : 1 Осмина финала  Словачка 2 : 1
 Њемачка 2 : 1 Четвртфинале  Швајцарска 1 : 1 (п. с. н.) (5 : 3, пен.)
 Француска 2 : 1 Полуфинале  Холандија 2 : 1

Утакмица

[уреди | уреди извор]

Детаљи

[уреди | уреди извор]
Шпанија 2 : 1 Енглеска
Вилијамс Гол 47’
Ојарзабал Гол 86’		 Извјештај Палмер Гол 73’
Гледалаца: 65.600[15]
Шпанија[16]
Енглеска[16]
Г 23 Унаи Симон
О 2 Дани Карвахал
О 3 Робин ле Норман Изашао из игре — замењен 83’
О 14 Емерик Лапорт
О 24 Марк Кукуреља
С 16 Родри Изашао из игре — замењен 46’
С 8 Фабијан Руиз
С 19 Ламин Јамал Изашао из игре — замењен 89’
С 10 Дани Олмо Жути картон 31’
С 17 Нико Вилијамс
Н 7 Алваро Мората (к.) Изашао из игре — замењен 68’
Замене:
С 18 Мартин Зубименди Ушао у игру 46’
Н 21 Микел Ојарзабал Ушао у игру 68’
О 4 Начо Ушао у игру 83’
С 6 Микел Мерино Ушао у игру 89’
Селектор:
Луис де ла Фуенте
Г 1 Џордан Пикфорд
О 2 Кајл Вокер
О 5 Џон Стоунс Жути картон 53’
О 6 Марк Геји
С 7 Букајо Сака
С 26 Коби Мејну Изашао из игре — замењен 70’
С 4 Деклан Рајс
С 3 Лук Шо
С 11 Фил Фоден Изашао из игре — замењен 89’
С 10 Џуд Белингам
Н 9 Хари Кејн (к.) Жути картон 25’ Изашао из игре — замењен 61’
Замене:
Н 19 Оли Воткинс Жути картон 90+1’ Ушао у игру 61’
С 24 Кол Палмер Ушао у игру 70’
Н 17 Ајван Тони Ушао у игру 89’
Селектор:
Гарет Саутгејт

Играч утакмице:
Шпанија Нико Вилијамс[17]

Помоћне судије:[18]
Француска Сирил Мињије
Француска Мехди Рахмуни
Четврти судија:
Пољска Шимон Марћињак
Резервни помоћни судија:
Пољска Томаш Листкјевич
Главни судија за ВАР-ом:
Француска Жером Бризар
Помоћне судије за ВАР-ом:
Француска Вили Делажо
Италија Масимилијано Ирати

Правила утакмице:[19]

  • утакмица траје 90 минута;
  • у случају неријешеног резултата након 90 минута, играју се продужеци два пута по 15 минута;
  • у случају неријешеног резултата и након продужетака, изводе се једанаестерци;
  • дозвољено је максимум 12 играча на клупи за резервне играче;
  • дозвољено је максимум пет измјена у регуларном дијелу, док је шеста измјена дозвољена у продужецима.[н 1]

Статистика

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Сваки тим је право на три периода да изврши измјене, уз додатни четврти период у продужецима, изузев измјена које су могле да се изврше на полувремену, прије почетка продужетака и у паузи између два продужетка.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „UEFA Euro 2024 match schedule” (PDF). uefa.com. Union of European Football Associations. 2. 12. 2023. Приступљено 31. 5. 2024. 
  2. ^ „Euro 2024 final: England must be 'tactically perfect' to beat Spain - Gareth Southgate”. BBC Sport. 11. 7. 2024. 
  3. ^ „Spain 2–1 England: Late Oyarzabal winner earns La Roja record fourth EURO crown”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 14. 7. 2024. 
  4. ^ „Germany to host UEFA EURO 2024”. UEFA. 27. 9. 2018. Приступљено 31. 5. 2024. 
  5. ^ „Euro 2024: Germany beats Turkey to host tournament”. BBC Sport. 27. 9. 2018. Приступљено 31. 5. 2024. 
  6. ^ „Finale EP u fudbalu 2024. u Berlinu”. b92.net. 10. 5. 2022. Приступљено 31. 5. 2024. 
  7. ^ „Uefa EURO 2024 Final in the Olympiade stadion Berlin, Six Games in the Capital”. 20. 5. 2022. Приступљено 31. 5. 2024. 
  8. ^ „EURO 2024 host cities: Venue guide”. uefa.com. UEFA. 2022. Приступљено 31. 5. 2024. 
  9. ^ 1936 Summer Olympics official report (PDF). 1.. стр. 141—19, 154—162. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 06. 2008. г. Приступљено 31. 05. 2024. 
  10. ^ „Olympiastadion, Berlin”. uefa.com. 23. 5. 2013. Приступљено 31. 5. 2024. 
  11. ^ „Berlin Olympiastadion to stage DFB Cup final through 2020”. dfb.de. 24. 4. 2014. Приступљено 31. 5. 2024. 
  12. ^ „Italy – France”. fifa.com. Fédération Internationale de Football Association. Архивирано из оригинала 12. 4. 2020. г. Приступљено 31. 5. 2024. 
  13. ^ „Nine Host Cities announced”. fifa.com. 30. 9. 2008. Архивирано из оригинала 12. 07. 2011. г. Приступљено 31. 5. 2024. 
  14. ^ „Executive Committee decides hosts for 2015 finals”. UEFA.org. Union of European Football Associations. 23. 5. 2013. Архивирано из оригинала 4. 10. 2015. г. Приступљено 31. 5. 2024. 
  15. ^ „Full Time Report – Spain v England” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 14. 7. 2024. 
  16. ^ а б „Tactical Line-ups – Spain v England” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 14. 7. 2024. 
  17. ^ „Official UEFA EURO 2024 final Vivo Player of the Match: Spain's Nico Williams”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 14. 7. 2024. 
  18. ^ „François Letexier to referee UEFA EURO 2024 final”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 11. 7. 2024. 
  19. ^ „Regulations of the UEFA European Football Championship, 2022–24”. Union of European Football Associations. 10. 5. 2022. Архивирано (PDF) из оригинала 16. 5. 2022. г. Приступљено 31. 5. 2024. 
  20. ^ а б в „Team statistics” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 14. 7. 2024. Приступљено 14. 7. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_Европског_првенства_у_фудбалу_2024.&oldid=28888379”