Пређи на садржај

Финале Купа УЕФА 2003.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале Купа УЕФА 2003.
Најава утакмице
ДогађајКуп УЕФА 2002/03.

Селтик
Порто
Шкотска Португалија
2 3
После сребрног гола у продужетку
Датум21. мај 2003. (2003-05-21)
СтадионОлимпијски стадион, Севиља
Играч утакмицеДерлеј (Порто)[1]
СудијаЛубош Михел (Словачка)
Посећеност52.140

Финале Купа УЕФА 2003. је одиграно 21. маја 2003. између шкотског Селтика и португалског Порта. Меч је одигран на Олимпијском стадиону у Севиљи пред око 52.000 гледалаца. Порто је победио са 3−2 у продужетку захваљујући голу који је постигао бразилски фудбалер Дерлеј.

Пре ове утакмице, ниједан клуб из Шкотске или Португалије није освојио Куп УЕФА.

Утакмицу је обележило оно што је УЕФА описала као „највећу подршку у гостима која се окупила на једној утакмици“[2] – око 80.000 навијача Селтика отпутовало је у Севиљу на финале.[3][4][5][6] За ову посећеност и начин на који су се понашали, навијачи Селтика су добили награду од ФИФА и УЕФА, освојивши ФИФА награду за фер-плеј те године и добивши формално признање од УЕФА на домаћој утакмици следеће сезоне.[7][8]

Пут до финала

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: УЕФА Лига шампиона 2002/03. и Куп УЕФА 2002/03.

Напомена: У свим резултатима испод, резултат финалисте је наведен прво (Д: домаћи; Г: гости).

Шкотска Селтик Рунда Португалија Порто
Лига шампиона Куп УЕФА
Противник Укупно 1 ута. 2 ута. Квалификације Противник Укупно 1 ута. 2. ута.
Швајцарска Базел 3–3 (пгг) 3–1 (Д) 0–2 (Г) 3. коло кв. N/A
Куп УЕФА
Литванија Судува 10–1 8–1 (Д) 2–0 (Г) 1. коло Пољска Полонија 6–2 6–0 (Д) 0–2 (Г)
Енглеска Блекберн 3–0 1–0 (Д) 2–0 (Г) 2. коло Аустрија Аустрија Беч 3–0 1–0 (Г) 2–0 (Д)
Шпанија Селта Виго 2–2 (пгг) 1–0 (Д) 1–2 (Г) 3. коло Француска Ленс 3–1 3–0 (Д) 0–1 (Г)
Њемачка Штутгарт 5–4 3–1 (Д) 2–3 (Г) 4. коло Турска Денизлиспор 8–3 6–1 (Д) 2–2 (Г)
Енглеска Ливерпул 3–1 1–1 (Д) 2–0 (Г) ЧФ Грчка Панатинаикос 2–1 (п. с. н.) 0–1 (Д) 2–0 (Г)
Португалија Боависта 2–1 1–1 (Д) 1–0 (Г) ПФ Италија Лацио 4–1 4–1 (Д) 0–0 (Г)

Пред меч

[уреди | уреди извор]

Утакмица је одиграна на Олимпијском стадиону у Севиљи 21. маја са почетком у 20:45 по локалном времену. Тим судија је изабран из Словачке, на челу са Лубошом Михелом.

Утакмица

[уреди | уреди извор]

Детаљи

[уреди | уреди извор]
Селтик Шкотска2–3 (п. с. н.)Португалија Порто
Ларсон Гол 47’, 57’ Извештај Дерлеј Гол 45+1’, Сребрни гол 115'
Алејничев Гол 54’
Гледалаца: 52.140[9]
Селтик
Порто
GK 20 Шкотска Раб Даглас
CB 35 Шведска Јохан Мјалби
CB 6 Гвинеја Бобо Балде Yellow card 80’ Yellow-red card 96’
CB 5 Белгија Јос Валгарен Жути картон 8’ Изашао из игре — замењен 64’
DM 14 Шкотска Пол Ламберт (к) Изашао из игре — замењен 76’
RM 17 Француска Дидје Агате
CM 19 Бугарска Стилијан Петров Жути картон 102’ Изашао из игре — замењен 105’
CM 18 Северна Ирска Нил Ленон Жути картон 59’
LM 8 Енглеска Алан Томпсон
CF 7 Шведска Хенрик Ларсон
CF 9 Енглеска Крис Сатон
Измене:
GK 21 Шведска Магнус Хедман
DF 4 Шкотска Џеки Мекнамара Ушао у игру 76’
DF 16 Данска Улрик Лаурсен Ушао у игру 64’
MF 3 Гвинеја Мохамед Сила
MF 39 Шкотска Џејми Смит
FW 12 Шпанија Давид Фернандез
FW 29 Шкотска Шон Малони Ушао у игру 105’
Тренер:
Северна Ирска Мартин О'Нил
GK 99 Португалија Витор Баија
RB 22 Португалија Пауло Фереира
CB 2 Португалија Жорже Кошта (к) Изашао из игре — замењен 71’
CB 4 Португалија Рикардо Карваљо
LB 8 Португалија Нуно Валенте Yellow card 63’ Yellow-red card 120+3’
CM 10 Португалија Деко
CM 6 Португалија Костиња Изашао из игре — замењен 9’
CM 18 Португалија Маниш Жути картон 120’
AM 15 Русија Дмитриј Алејничев
CF 21 Португалија Капучо Изашао из игре — замењен 98’
CF 11 Бразил Дерлеј Жути картон 116’
Измене:
GK 13 Португалија Нуно
DF 3 Португалија Педро Емануел Ушао у игру 71’
DF 5 Португалија Рикардо Кошта Ушао у игру 9’
DF 14 Португалија Сезар Пејшото
MF 28 Бразил Клејтон
MF 66 Португалија Тиаго
FW 78 Португалија Марко Ферејира Жути картон 120’ Ушао у игру 98’
Тренер:
Португалија Жозе Мурињо

Играч утакмице:
Дерлеј (Порто)[1]

Помоћне судије:
Игор Шрамка (Словачка)
Мартин Балко (Словачка)
Четврти судија:
Антон Стредак (Словачка)

Правила

  • 90 минута регуларног дела
  • 30 минута продужетака уколико је неопходно или сребрни гол
  • извођење једанаестераца уколико је резултат и даље нерешен
  • седам резервних играча
  • највише три измене у току регуларног дела

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Hart, Simon (22. 5. 2003). „Derlei and Larsson dazzle Seville”. UEFA. Union of European Football Associations. Архивирано из оригинала 13. 11. 2012. г. Приступљено 14. 9. 2013. 
  2. ^ Paul Kelbie (22. 5. 2003). „A city divided: half in Glasgow, half in Porto for cup final”. The Independent. London. Архивирано из оригинала 14. 5. 2009. г. Приступљено 6. 3. 2009. 
  3. ^ „Celtic in Seville: Observer Sport Monthly index”. The Guardian. Архивирано из оригинала 13. 3. 2007. г. Приступљено 17. 6. 2009. 
  4. ^ „Battle of Piccadilly”. Manchester Evening News. Архивирано из оригинала 19. 2. 2014. г.. 
  5. ^ „Report: Celtic vs FC Porto – UEFA Cup”. Архивирано из оригинала 25. 5. 2011. г. Приступљено 16. 6. 2007. 
  6. ^ „Celebrating Celtic pride in the heart of Andalusia”. FIFA. Архивирано из оригинала 23. 10. 2013. г.. 
  7. ^ „Fan Award”. FIFA. Архивирано из оригинала 11. 4. 2007. г. Приступљено 12. 6. 2007. 
  8. ^ „Celtic 2–3 Porto, UEFA Cup – Match Reports”. thecelticwiki. Архивирано из оригинала 26. 6. 2015. г. Приступљено 21. 5. 2015. 
  9. ^ „4. UEFA Cup Finals” (PDF). UEFA Europa League Statistics Handbook 2012/13. Nyon: Union of European Football Associations. 28. 5. 2013. стр. 71. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 6. 2013. г. Приступљено 27. 9. 2024. 
  10. ^ а б в „Full Time Report” (PDF). UEFA. Union of European Football Associations (UEFA). 21. 5. 2003. Архивирано (PDF) из оригинала 28. 7. 2014. г. Приступљено 28. 7. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_Купа_УЕФА_2003.&oldid=29966718”