Финале Купа европских шампиона 1966.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале Купа европских шампиона 1966.
Званичан постер за финалну утакмицу
ДогађајКуп европских шампиона 1965/66.
Реал Мадрид Партизан
 Шпанија  СФРЈ
2 1
Датум11. мај 1966. (1966-05-11)
СтадионХејсел, Белгија Брисел
СудијаЗападна Немачка Рудолф Крајтлајн (ФС Западне Немачке)
Посећеност55.000
← 1965
1967 →

Финале Купа европских шампиона 1966. одржано је на стадиону Хејсел у Бриселу 11. маја 1966. пред око 55.000 гледалаца. Утакмица је играна између Реал Мадрида и Партизана, а завршена је резултатом 2:1 за екипу из Мадрида. Партизан је повео у 55. минуту голом Велибора Васовића, да би Реал најпре изједначио резултат у 70. минуту голом Амансија Амара, а затим је у 76. минуту победника одлучио Фернандо Серена. Тако је Реал Мадрид освојио своју шесту титулу, док је ово било прво и до сада једино финале Купа европских шампиона које је играо Партизан. Утакмицу је судио Немац Рудолф Крајтлајн, који је касније са енглеским судијом Кеном Астоном увео концепт жутог и црвеног картона у фудбалу.[1]

У Југославији се утакмица директно преносила на Југословенској радио-телевизији (ЈРТ) од 19:25. ТВ коментатор је био Драган Никитовић, док је радијски био Радивоје Марковић.[2] Југословенски извештач из Брисела за Борбу је био Бора Шолаја.[3] У Шпанији је утакмицу највероватније преносио њихов јавни сервис La 1, такође у 19:25, пошто су Шпанија и Југославија биле у истој временској зони. Шпански коментатор утакмице је по речима шпанског новинара Матијаса Пратса био Енрике Мартинез.[4] Телевизијски пренос је тада још увек био у црно-белој техници.

Тимови[уреди | уреди извор]

Клуб Претходни наступи у финалима (подебљане године означавају победника те године)
Шпанија Реал Мадрид 7 1956, 1957, 1958, 1959, 1960, 1962, 1964
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Партизан 0

Пут до финала[уреди | уреди извор]

За више информација погледајте: Куп европских шампиона 1965/66.

Реал Мадрид[уреди | уреди извор]

Стартна постава Реал Мадрида пред финале. Горњи ред, с лева на десно: Хозе Араквистаин, Пачин, Педро де Фелипе, Мануел Санчис, Пири, Игнацио Зоко. Доњи ред, с лева на десно: Фернандо Серена, Амансио Амаро, Рамон Гросо, Мануел Веласкез, Франсиско Хенто

Реал је скоро целе сезоне био на првом месту у лиги пре пораза од Барселоне од 1:2, потом титулу губи од градског ривала Атлетико Мадрида једно коло пре краја за само један поен. Одбрамбени играч Левантеа Антонио Калпе је дошао како би појачао клупу, и играч везног реда Малаге, Мануел Веласкез се вратио са двогодишње позајмице и замењује француског плејмејкера Лусијана Милера. Из Рајо Ваљекана долази одбрамбени играч Педро де Фелипе, који из стартне поставе истискује Хозеа Сантамарију. Оба појачања су одиграла феноменалну сезону. У купу Генералисима испада у четвртфиналу од стране Реал Бетиса.

Квалификације[уреди | уреди извор]

1. Утакмица:

Фајенорд Холандија2–1Шпанија Реал Мадрид
Венекер Гол 78’
Крај Гол 85’		 Извештај са утакмице Пушкаш Гол 35’
Гледалаца: 62.610
Судија: Чехословачка Карол Галба

2. Утакмица:

Реал Мадрид Шпанија5:0Холандија Фајенорд
Пушкаш Гол 10’, 20’, 29’, 86’
Гросо Гол 44’		 Извештај са утакмице
Гледалаца: 53.239
Судија: Енглеска Џек Тејлор

Реал Мадрид пролази укупним резултатом 6:2.

Осмина финала[уреди | уреди извор]

1. Утакмица:

Килмарнок Шкотска2:2Шпанија Реал Мадрид
Меклин Гол 22’ (пен.)
Мекинали Гол 60’		 Извештај са утакмице Пири Гол 25’
Амансио Гол 55’
Гледалаца: 25.385

2. Утакмица:

Реал Мадрид Шпанија5:1Шкотска Килмарнок
Гросо Гол 25’, 36’
Руиз Гол 26’
Хенто Гол 58’
Пири Гол 90’		 Извештај са утакмице Мекилрој Гол 22’
Гледалаца: 26.879

Реал Мадрид пролази укупним резултатом 7:3.

Четвртина финала[уреди | уреди извор]

1. Утакмица:

Андерлехт Белгија1:0Шпанија Реал Мадрид
Ван Химст Гол 2’ Извештај са утакмице
Гледалаца: 34.862

2. Утакмица:

Реал Мадрид Шпанија4:2Белгија Андерлехт
Амансио Гол 12’, 35’
Хенто Гол 58’ (пен.), 83’		 Извештај са утакмице Јурион Гол 87’
Пуи Гол 90’
Гледалаца: 54.415

Реал Мадрид пролази укупним резултатом 4:3.

Полуфинале[уреди | уреди извор]

Реал Мадрид Шпанија1:0Италија Интер
Пири Гол 12’ Извештај са утакмице
Гледалаца: 120.000
Интер Италија1:1Шпанија Реал Мадрид
Факети Гол 78’ Извештај са утакмице Амансио Гол 20’
Гледалаца: 75.991
Судија: Народна Република Мађарска Ђерђи Вадас

Реал Мадрид пролази укупним резултатом 2:1.

Партизан[уреди | уреди извор]

Стартна постава Партизана пред финале. Горњи ред, с лева на десно: Хасанагић, Пирмајер, Михајловић, Шошкић, Васовић, Рашовић. Доњи ред, с лева на десно: Јусуфи, Бечејац, Ковачевић, Бајић, Галић

Флоријан Матекало је био 17 година тренер омладинаца Партизана, и изнедрио је ову генерацију Партизанових фудбалера који су били познати као „Партизанове бебе”. Тим из 1966. је стваран у омладинској школи Партизана, који је у том узрасту бележио врхунске резултате, да би приликом смене генерација скоро комплетан омладински тим промовисан у првотимце, уз незнатну допунску селекцију. У наредних 5 година "бебе" су 4 пута биле првак Југославије.[5] Освајањем титуле шампиона Југославије у сезони 1964/65, Партизан је стекао право да игра у Купу шампиона Европе. У стартној постави је имао трећег, четвртог и деобу петог најбољег стрелца лиге, Милан Галић са 15 голова, Владимир Ковачевић са 14 и Мустафа Хасанагић са 13. Александар Атанацковић напушта место тренера, а на његово место долази Абдулах Гегић. Екипа је представљала озбиљног ривала било ком тадашњем Европском клубу, и састојала се од доста младих играча. Упркос великом таленту, тадашње првенство Југославије завршавају на 11. месту, а у купу испадају у осмини финала.

Међутим у Купу Европских шампиона су одиграли врхунску сезону.

Квалификације[уреди | уреди извор]

1. Утакмица:

Партизан Југославија2–0Француска Нант
Галић Гол 37’
Хасанагић Гол 48’		 Извештај са утакмице
Гледалаца: 20.464

2. Утакмица:

Француска Нант2–2Југославија Партизан
Мањи Гол 32’
Бланше Гол 70’		 Извештај са утакмице Ковачевић Гол 43’
Галић Гол 47’
Гледалаца: 16.007

Партизан пролази укупним резултатом 4:2.

Партизан је у предтакмичењу за противника добио Француског првака Нанта. Победом у Београду са 2:0 и нерешеним резултатом у гостима 2:2, прва препрека је била прескочена са укупим скором од 4:2.[5]

Осмина финала[уреди | уреди извор]

1. Утакмица:

Партизан Југославија3–0Западна Немачка Вердер Бремен
Јусуфи Гол 70’
Хасанагић Гол 75’
Пирмајер Гол 89’		 Извештај са утакмице
Гледалаца: 24.203

2. Утакмица:

Вердер Бремен Западна Немачка1–0Југославија Партизан
Шиц Гол 32’ Извештај са утакмице
Гледалаца: 28.478

Партизан пролази укупним резултатом 3:1.

Следећи противник је био првак Немачке Вердер из Бремена. Вердер је елиминисан укупним резултатом 3:1. У Београду 3:0 и у Бремену 0:1. У првом мечу у Београду је било 0:0 све до 70. минута, када Јусуфи постиже гол, а након тога по гол постижу и Хасанагић и Пирмајер. Реванш меч се играо у Бремену на Везер стадиону, по леденим условима. Шкотски арбитар је дозволио јако грубу игру у којој се нарочито истицао Арнолд Шиц, који је и постигао једини гол на мечу. Шошкић се истакао својим одбрана на мечу, а и Рашовић је одиграо добру партију. На крају меча црвени картон добијају Бечејац, а за Вердер црвене картоне добијају Арнолд Шиц, и Волфганг Бордел.[5]

Четвртина финала[уреди | уреди извор]

1. Утакмица:

Спарта Праг Чехословачка4–1Југославија Партизан
Квашњак Гол 20’, 54’ (пен.), 86’
Машек Гол 73’		 Извештај са утакмице Хасанагић Гол 16’
Гледалаца: 30,214
Судија: Народна Република Мађарска Ђула Емсбергер

2. Утакмица:

Партизан Југославија5–0Чехословачка Спарта Праг
Ковачевић Гол 4’, 29’
Васовић Гол 23’
Хасанагић Гол 35’, 41’		 Извештај са утакмице
Гледалаца: 36.912

Партизан пролази укупним резултатом 6:4.

У четвртфиналу Партизан је за противника добио првака Чехословачке, Спарту из Прага. За Спарту у том тренутку наступају пуно репрезентативаца из Чехословачке, која је у том тренутку била вицешампион света на Светском првенству у Чилеу, између осталих Мраз, Врана, Таборски, Машек, Тихи, Мигаш, Поспихал, и најбољи међу њима, Андреј Квашњак. Прву утакмицу у Прагу Партизан је изгубио са 4:1, уз 3 гола Квашњака. У том мечу Шошкић није бранио, Бечејац је имао црвени из прошлог меча, Бајић и Ковачевић такође нису играли, а Галић је служио у ЈНА.[5] Другу утакмицу у Београду победио са резултатом 5:0 и тиме са укупним скором од 6:4 се квалификовао у полуфинале. Хасанагићу је поништен јако леп гол маказицама,[6][5] али тај гол није утицао на коначни исход двомеча, и Партизанов дуел са Манчестер јунајтедом.

Полуфинале[уреди | уреди извор]

1. Утакмица:

Партизан Југославија2–0Енглеска Манчестер јунајтед
Хасанагић Гол 46’
Бечејац Гол 59’		 Извештај са утакмице
Гледалаца: 37.031

2. Утакмица:

Манчестер јунајтед Енглеска1–0Југославија Партизан
Стајлс Гол 72’ Извештај са утакмице
Гледалаца: 61.475

Партизан пролази укупним резултатом 2:1.

У полуфиналу је Партизана чекао шампион Енглеске, Манчестер јунајтед. Међутим Партизанове бебе су и овај пут успешно одрадиле задатак укупним скором од 2:1 (2:0 у Београду и 0:1 у Лондону) пребродиле су и ову препреку и пласирале се у финале.

Утакмица[уреди | уреди извор]

Телевизор на сајму електронике у Љубљани из 21. октобра 1961. године. Усликао Јоже Гал.

У Југославији се утакмица директно преносила на Југословенској радио-телевизији (ЈРТ) од 19:25. ТВ коментатор је био Драган Никитовић, док је радијски био Радивоје Марковић.[2] Југословенски извештач из Брисела за Борбу је био Бора Шолаја.[3] У Шпанији је утакмицу највероватније преносио њихов јавни сервис La 1, такође у 19:25, пошто су Шпанија и Југославија биле у истој временској зони. Шпански коментатор утакмице је по речима шпанског новинара Матијаса Пратса био Енрике Мартинез.[4] Телевизијски пренос је тада још увек био у црно-белој техници.

Резиме[уреди | уреди извор]

Финале је било веома изједначено. Милан Галић је имао две велике шансе за гол у првом полувремену. Партизан је повео у 55. минуту голом Велибора Васовића, након што му је после изведеног корнера Мустафа Хасанагић асистирао главом. Реал Мадрид преко Амансија изједначава у 70. минуту. Реал преокреће голом Фернанда Серене у 76. минуту, и овај гол је био и последњи на мечу.

Реал Мадрид је постао Европски првак шести пут у 11 година такмичења, али до 1998. није освојио ниједну титулу првака, када, можда иронично, бивши играч Партизана Предраг Мијатовић постиже гол у 66. минуту меча.

Детаљи меча[уреди | уреди извор]

Куп европских шампиона 1965/66.
Реал Мадрид Шпанија2—1Партизан Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Амансио Гол 70’
Серена Гол 76’		 Извештај Васовић Гол 55’
Гледалаца: 55.000
Судија: Рудолф Крајтлајн (Западна Немачка)
Реал Мадрид
Партизан
GK 1 Шпанија Хозе Аракистаин
RB 2 Шпанија Пачин
LB 3 Шпанија Мануел Санчиз
RM 4 Шпанија Пири
CB 5 Шпанија Педро де Фелипе
CB 6 Шпанија Игнацио Зоко
RF 7 Шпанија Фернандо Серена
CF 8 Шпанија Амансио Амаро
CF 9 Шпанија Рамон Гросо
LM 10 Шпанија Мануел Веласкез
LF 11 Шпанија Франсиско Хенто (к)
Тренер:
Шпанија Мигел Муњоз
GK 1 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Милутин Шошкић (к)
RB 2 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Фахрудин Јусуфи
LB 3 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Љубомир Михајловић
CM 4 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Радослав Бечејац
CB 5 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Велибор Васовић
CB 6 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Бранко Рашовић
RF 7 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Мане Бајић
CM 8 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Владица Ковачевић
CF 9 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Мустафа Хасанагић
CF 10 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Милан Галић
LF 11 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Јосип Пирмајер
Тренер:
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Абдулах Гегић

Након меча[уреди | уреди извор]

Финале је назначило почетак тзв. "Yé-yé" генерације Реал Мадрида, која је назив добила по песми Битлса "She loves you" и рефрену "yeah-yeah"[7], након што су 4 играча Реала позирала за Марку у стилу Битлса. У наредних пар сезона већина Партизанових играча напушта клуб.[8]

Сећање на утакмицу[уреди | уреди извор]

Партизан је обележио педесету годишњицу овог финала 11. маја 2016. Том приликом су у трофејној сали Партизана дошли и играчи који су у том финалу наступали. Владица Ковачевић је тада рекао да су 1966. били млади и пуни ентузијазма, а да је од њих једино био бољи Манчестер јунајтед.[9]

Реал Мадрид је током 2002. године поводом 100 година клуба посветио и једну емисију овом финалу. У њој су учествовали два играча Реала из тог финала, Игнацио Зоко и Педро де Фелипе, познати новинар Матијас Пратс, а водитељ је био Начо Аранда, директор ТВ Реал Мадрид. Њих четворица су том приликом гледала снимак ове утакмице и говорили су о сећањима и ситуацијама везаних за њу.[10]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

  • У Југославији се утакмица директно преносила на Југословенској радио-телевизији (ЈРТ) од 19:25. ТВ коментатор је био Драган Никитовић, док је радијски био Радивоје Марковић.[2] Југословенски извештач из Брисела за Борбу је био Бора Шолаја.[3]
  • Иако је Партизан играо финале Купа европских шампиона, у домаћем првенству и купу је одиграо јако лоше. У лиги су у сезони 1965/66 од 16 екипа били једанаести,[11] а у купу су у осмини финала испали од Ријеке са 3:1.[12] Да Жељезничару и Хајдуку из Сплита нису одузети поени, били би два места изнад зоне испадања.
  • Према сећању Радослава Бечејца, око пола првог тима је већ било продато чак и пре самог финала.[13] Као један од екстремнијих примера, Милутин Шошкић је само неколико часова пре овог финала потписао уговор на две године са Келном.[14]
  • По каснијем сведочењу Велибора Васовића, када су га питали да ли је Партизан можда "продао" финале Реалу, одговорио је: "Не, него је Владица Ковачевић играо са упалом плућа и температуром 38,5 и играо је Милан Галић тек доведен из војске, после осам месеци без тренинга! Играли су јер су генерали тако хтели. Мислили су: 'Нема проблема, Васке ће уденути гол, онда ће двојици поломити ноге и све ће бити у реду.' Е, неће Васке да ломи ноге кад се неком ћефне"![13]
  • Један дан након ове утакмице је Фудбалски савез Југославије казнио Бранка Рашовића са 6 месеци забране играња у свим утакмицама због његовог оштрог старта на утакмици одиграној 10 дана пре овог финала (1. мај 1966) између Жељезничара и Партизана. Рашовићев старт је довео до прелома ноге играчу Жељезничара.
  • Дан пре утакмице је управа Партизана дозволила играчима да са женама и партнеркама цео дан проведу у куповини.[13]
  • Мустафа Хасанагић је после изведеног корнера асистирао Велибору Васовићу за 1:0.
  • Шпански коментатор утакмице је по речима шпанског новинара Матијаса Пратса био Енрике Мартинез.[4]
  • Реал Мадрид наредну 31 годину није играо финале овог купа.
  • Реал Мадрид је током 2002. године поводом 100 година клуба посветио и једну емисију овом финалу. У њој су учествовала два играча Реала из тог финала, Игнацио Зоко и Педро де Фелипе, познати новинар Матијас Пратс, а водитељ је био Начо Аранда, директор ТВ Реал Мадрид. Њих четворица су том приликом гледала снимак ове утакмице и говорили су о сећањима и ситуацијама везаних за њу.[15]
  • Председник Реал Мадрида је у то време био Сантијаго Бернабеу.[16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Germany’s “Brave Little Tailor””. fifamuseum.com. Fifa museum. 23. јул 2020. Приступљено 28. мај 2021. 
  2. ^ а б в „Радио и телевизија преносиће цео ток утакмице на Хејселу”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 11. мај 1966. Приступљено 17. август 2023. „Вест скроз доле по средини странице” 
  3. ^ а б в Бора Шолаја (12. мај 1966). „По шести пут - Реал (9. страна)”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. стр. 9. Приступљено 10. април 2023. 
  4. ^ а б в Real Madrid TV. „European Cup 1965-66 FINAL: Real Madrid x Partizan — deo kada se govori o komentatoru”. youtube.com (на језику: шпански). Приступљено 8. јануар 2023. 
  5. ^ а б в г д „KADA SU PARTIZANOVE BEBE HARALE EVROPOM Dan kada je Sparta iz Praga osvetila svu snagu crno-belih”. Blic (Blic sport). 09. 03. 2019. Приступљено 02. 12. 2020. 
  6. ^ „Mustafa Hasanagic: Cleared Goal vs Sparta Prague”. Youtube. Приступљено 02. 12. 2020. „Исечак из интервјуа са Хасанагићем” 
  7. ^ „La flor del Real Madrid Yé-yé”. Diario Marca. Архивирано из оригинала 22. 6. 2020. г. Приступљено 7. 12. 2019. 
  8. ^ „1966. - ПАРТИЗАНОВ „ДАН” ПОСЛЕ - Васовић исправио неправду”. Спортски Журнал. 11. 5. 2020. Приступљено 2. 12. 2020. „При дну странице је приказана слика где су наведене екипе за које су играчи играли након овог финала” 
  9. ^ Р. Ђуровић (11. мај 2016). „Jubilej vredan ponosa: Partizan obeležio 50 godina od finala sa Realom”. sportal.blic.rs. Приступљено 8. јануар 2023. 
  10. ^ Real Madrid TV (2002). „European Cup 1965-66 FINAL: Real Madrid x Partizan - uvodni deo snimka”. youtube.com (на језику: шпански). Приступљено 8. јануар 2023. 
  11. ^ „Yugoslavia - List of Final Tables”. rsssf.org. Приступљено 25. фебруар 2023. „Табела где пише "1965/66 Vojvodina Novi Sad"” 
  12. ^ „CUP OF YUGOSLAVIA 1965/66”. rsssf.org. Приступљено 25. фебруар 2023. „Око трећине дужине од врха странице” 
  13. ^ а б в „SEĆANJA: Partizanova NEPREŽALJENA briselska noć”. mondo.rs. 11. мај 2020. Приступљено 25. фебруар 2023. 
  14. ^ „Победа модерније концепције фудбала (11. страна)”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 13. мај 2023. Приступљено 10. април 2023. 
  15. ^ Real Madrid TV (2002). „European Cup 1965-66 FINAL: Real Madrid x Partizan - uvodni deo snimka”. youtube.com (на језику: шпански). Приступљено 8. јануар 2023. 
  16. ^ „Santiago Bernabéu - Chairman 1943 - Real Madrid CF”. realmadrid.com/en (на језику: енглески). Приступљено 10. април 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_Купа_европских_шампиона_1966.&oldid=27036030”