Пређи на садржај

Финале Купа европских шампиона 1979.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале Купа Европских шампиона 1980.
Званични постер финала Купа европских шампиона 1980.
ДогађајКуп европских шампиона 1979/80.
Нотингем Форест Малме
Енглеска Шведска
1 0
Датум30. мај 1979. (1979-05-30)
СтадионОлимпијски стадион, Западна Немачка Минхен
СудијаАустрија Ерих Линемајер
Посећеност68.500[1]

Финале Европског купа 1979. је била фудбалска утакмица одржана на Олимпијском стадиону у Минхену 30. маја 1979.[а] Тревор Френсис је постигао једини гол на утакмици, пошто је Нотингем Форест из Енглеске победио Малме ФФ из Шведске са 1:0 и постао шампион Европе по први пут у историји клуба. Ова победа је представљала трећу узастопну победу енглеске екипе у Купу Европе, после победа Ливерпула 1977. и 1978. године.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Такмичење 1978–79 пружило је много сјајних прича и довело до финала које нико није могао да предвиди када је оно почело прошлог августа. Нажалост Малме је био ослабљен на овој финалној утакмици. Њихова два најбоља играча, везиста Бо Ларсон и дефанзивац Рој Андерсоном, који нису могли да играју због повреда а такође ни капитен и кључни везиста, Стефан Тапер, који је сломио ножни прст на тренингу уочи финала. Малме је покушао да користи исту тактику коју је Клуб Бриж користио на Вембли у финалу дванаест месеци раније. С обзиром да ниједан од финалиста није био један од највећих европских клубова, минхенски Олимпијски стадион је био далеко од попуњености за финале, а сама утакмица је била нека врста анти-врхунца. Ипак, требало је испричати једну незаборавну причу. Још у фебруару, Брајан Клоф је одлучио да потроши новац који је Форест зарадио освајањем титуле лиге 1978. на нападача из Бирмингхем ситија. Клоф је постао први британски фудбалер од милион фунти када га је одвео у Нотингем, али су правила УЕФА налагала да не може да игра европски фудбал још три месеца. Према томе, прва утакмица на коју је Францис имао право било је само финале и, са повређеним Мартин О'Нилом и Арчијем Гемилом који није селектиран у тим од стране Клофа, Френсис је изабран да одигра своју прву клупску утакмицу у Европи, играо је на позицији десног крила.

Пут до финала

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Куп европских шампиона 1978/79.
Нотингем Форест Коло Малме
Противник Резултат Утакмице Противник Резултат Утакмице
Енглеска Ливерпул 2–0 2–0 (д); 0–0 (г) Прво коло Француска Монако 1–0 0–0 (д); 1–0 (г)
Грчка АЕК Атина 7–2 5–1 (д); 2–1 (г) Друго коло Совјетски Савез Динамо Кијев 2–0 2–0 (д); 0–0 (г)
Швајцарска Грасхопер 5–2 4–1 (д); 1–1 (г) Четвртфинале Пољска Висла Краков 5–3 4–1 (д); 1–2 (г)
Западна Немачка Келн 4–3 3–3 (д); 1–0 (г) Полуфинале Аустрија Аустрија Беч 1–0 1–0 (д); 0–0 (г)

Резиме утакмице

[уреди | уреди извор]

Пошто је Малме одлучио да током меча користи одбрамбену тактику, питање које се постављало је да ли екипа Фореста може да је пробије. Упркос сталном притиску, енглеска екипа и није успелвала да постигне гол у првом полувремену, али је онда Џон Робертсон, човек који је сада био један од најбољих крилних играча у европском фудбалу, претрчао два шведска дефанзивца на левој страни пре него што је убацио центаршут. Голман Јан Мелер, који је до тада био солидан, није изашао да избије лопту, а на даљој стативи је био нико други до Тревор Френсис који је главом лопту убацио у горњи део гола. То је заправо био крај меча. И Гери Биртлс и Робертсон су пропустили добре шансе у другом полувремену, али то није било важно, пошто Малме никада није изгледао као екипа која је кадра да постигне гол.

Можда је то било неупадљиво финале, али резултат је свакако створио изванредну укупну причу. Под њиховим непоколебљивим менаџером Брајаном Клафом, Нотингем Форест, релативно мали енглески клуб, освојио је највећу награду европског клупског фудбала, нокаутиравши успут двоструког браниоца титуле Ливерпул. Само две године раније, Форест је био у другом рангу енглеског фудбала, а ипак су се сада нашли у зениту европског клупског фудбала.

Нотингем Форест би задржао титулу следеће године. Малме је до данас једини клуб из нордијске земље који је играо у финалу Купа Европе или Лиге шампиона.

Утакмица

[уреди | уреди извор]

Детаљи

[уреди | уреди извор]
Нотингем Форест Енглеска1–0Шведска Малме
Френсис Гол 45+1’ Извештај
Гледалаца: 68.000
Судија: Ерих Линемајер (Аустрија)
Нотингем Форест
Малме
GK 1 Енглеска Питер Шилтон
RB 2 Енглеска Вив Андерсон
CB 5 Енглеска Лари Лојд
CB 6 Шкотска Кени Бурнс
LB 3 Енглеска Френк Кларк
RM 7 Енглеска Тревор Френсис
CM 4 Шкотска Џон Мекговерн (c)
CM 8 Енглеска Ian Bowyer
LM 11 Шкотска Џон Робертсон
CF 9 Енглеска Гари Биртлес
CF 10 Енглеска Тони Вудкок
Резервни играчи:
GK 12 Енглеска Крис Вудс
DF 13 Енглеска Дејвид Нидхем
MF 14 Северна Ирска Мартин О'Нил
MF 15 Шкотска Арчи Џемал
FW 16 Шкотска Џон О'Хер
Менаџер:
Енглеска Брајан Клоф
GK 1 Шведска Јан Мелер
RB 2 Шведска Роланд Андерсон
CB 4 Шведска Кент Јенсон
CB 5 Шведска Магнус Андерсон
LB 3 Шведска Ингемар Ерландсон
RM 8 Шведска Роберт Приц
CM 6 Шведска Стафан Тапер (c) Изашао из игре — замењен 34’
CM 7 Шведска Андерс Љунгберг
LM 11 Шведска Јан Олов Киндвал
CF 10 Шведска Торе Сервин
CF 9 Шведска Томи Хансон Изашао из игре — замењен 82’
Резервни играчи:
DF 12 Шведска Матс Арвидсон
FW 13 Шведска Томи Андерсон Ушао у игру 82’
MF 14 Шведска Клас Малмберг Ушао у игру 34’
GK 15 Шведска Арне Окесон
Менаџер:
Енглеска Боб Хјутон

Белешка

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Извршни комитет УЕФА је 27. септембра 1978. одлучио о месту одржавања у Берн.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Статистички приручник УЕФА Лиге шампиона 2012/13” (PDF). UEFA. 
  2. ^ „Четвртак, 28. септембар 1978. издање, страна 4 - Архива новина - MundoDeportivo.com”. hemeroteca.mundodeportivo.com. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_Купа_европских_шампиона_1979.&oldid=29992557”