Пређи на садржај

Финале Купа сајамских градова 1968.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале Купа сајамских градова 1968.
Пехар купа
ДогађајКуп сајамских градова 1967/68.
Прва утакмица
Датум7. август 1968. (1968-08-07)
СтадионЕланд Роуд,, Лидс
СудијаРудолф Шерер (Швајцарска)
Посећеност25.268
Друга утакмица
Датум11. септембар 1968. (1968-09-11)
СтадионНепштадион, Будимпешта
СудијаГерхард Шуленбург (Западна Немачка)
Посећеност76.000

Финале Купа сајамских градова 1968. је било финале десете сезоне Купа сајамских градова. Утакмице су игране 7. августа и 11. септембра 1968. између клубова Лидс Јунајтеда А.Ф.Ц. из Енглеске и Ференцвароша из Мађарске. Лидс Јунајтед је победио укупним резултатом од 1–0, пошто је победио у првом мечу са 1–0 код куће пре него што је у реваншу ремизирао 0–0. За оба клуба је то био други наступ у финалу, а Лидс јунајтед је поражен у финалу од загребачког Динама у финалу претходне сезоне, док је Ференцварош освојио турнир 1965. победивши Јувентус у финалу.

Пут до финала

[уреди | уреди извор]

Куп сајамских градоваа настао је 1955. године као турнир између градова који су били домаћини међународних сајмова. Првобитно је имао нерегуларан формат са такмичењем које се одвијало током више сезона, пре него што је формат промењен тако да се одвија током једне сезоне. Куп сајамских градова 1967/68 био је 10. сезона такмичења.[1]

Обе екипе су учеснице играле су у пет кола пре пласмана у финале. У првој утакмици Лидс је победио луксембуршку Спору из Луксембурга резултатом 16-0 у две утакмице, пре него што је победама над ФК Партизан, Хибернијаном и Ренџерсом изборио полуфинале против шкотског Дандија. У првој утакмици Лидс је ремизирао 1-1, пре него што је гол Едија Греја у касном делу реванш утакмице довео до тога да је Лидс изборио своје место у финалу.[2][3] Иако је изгубио 3–1 од румунске екипе Арђеш Питешти у првој утакмици њиховог првог кола, Ференцварош је победио у реваншу резултатом 4–0 и прошао у следеће коло. У другом колу је Ференцварош морао да стиже заостатак и победио Сарагосу, пре него што су победе над Ливерпулом, Атлетик Билбаом и Болоњом довеле до финала мађарске стране.[4][5]

Лидс јунајтед Коло Ференцварош
Противник Скор 1. ута. 2. ута. Противник Скор 1. ута. 2. ута.
Луксембург Спора Луксембург 16–0 9–0 (г) 7–0 (д) Прво коло Румунија Арђес Питешти 5–3 1–3 (г) 4–0 (д)
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Партизан 3–2 2–1 (г) 1–1 (д) Друго коло Шпанија Реал Сарагоса 4–2 1–2 (г) 3–0 (д)
Шкотска Хибернијан 2–1 1–0 (д) 1–1 (г) Треће коло Енглеска Ливерпул 2–0 1–0 (д) 1–0 (г)
Шкотска Рејнџерс 2–0 0–0 (г) 2–0 (д) Четвртфинале Шпанија Атлетик Билбао 4–2 2–1 (д) 2–1 (г)
Шкотска Данди 2–1 1–1 (г) 1–0 (д) Полуфинале Италија Болоња 5–4 3–2 (д) 2–2 (г)

Утакмице

[уреди | уреди извор]

Прва утакмица

[уреди | уреди извор]

Први меч, који је Лидс био домаћин на Еланд Роуду у Лидс Јунајтеду, присуствовало је само 25.268, а меч је директно преносио ББЦ, што је наведено као разлог за изненађујуће ниску цифру посећености. Судија прве утакмице био је швајцарски судија Рудолф Шерер. Обе противничке стране су имале ране шансе, а везиста Ференцвароша Истван Секе није успео да искористи грешку коју је направио Џеки Чарлтон из Лидса, пре него што је Питер Лоример из Лидса упутио ударац а голман Иштван Геци изванредно га одбранио. Лидс је постигао први и једини гол на утакмици у 41. минуту када је Лоримерова лопта из корнера прво дошла до Џека Чарлтона пре него што ју је Мик Џонс убацио у мрежу. Ммађарска страна је протестовала да је Чарлтон фаулирао голмана Иштвана Геција у току акције. У другом полувремену оба тима су имала шансе за гол, иако је гостујућа екипа имала најбоље шансе, а Иштван Секе је такође имао добру шансу.[5][6][7]

Лидс јунајтед Енглеска1–0Мађарска Ференцварош
Џонс Гол 41 Извештај
Гледалаца: 25.368
Судија: Рудолф Шерер (Швајцарска)
Лидс јунајтед
GK 1 Велс Гери Спрејк
DF 2 Енглеска Пол Рини
DF 3 Енглеска Тери Купер
MF 4 Шкотска Били Бремнер (c)
DF 5 Енглеска Џек Чарлтон
DF 6 Енглеска Норман Хантер
FW 7 Шкотска Питер Лоример
MF 8 Енглеска Паул Мадели
FW 9 Енглеска Мик Џонс Изашао из игре — замењен 70
MF 10 Република Ирска Џони Џајлс Изашао из игре — замењен 65
FW 11 Шкотска Еди Греј
Резервни играчи:
FW   Енглеска Род Белфит Ушао у игру 70
FW   Енглеска Џими Гринхоф Ушао у игру 65
Менаџер:
Енглеска Дон Риви
Ференцварош
GK 1 Мађарска Иштван Геци
DF 2 Мађарска Деже Новак (c)
DF 3 Мађарска Миклош Панчич
DF 6 Мађарска Шандор Хаваши
MF 4 Мађарска Иштван Јухас
FW 5 Мађарска Лајош Сич
MF 8 Мађарска Иштван Секе
MF 7 Мађарска Золтан Варга
FW 9 Мађарска Флоријан Алберт
MF 10 Мађарска Ђула Ракоши
FW 11 Мађарска Мате Фењвеши Изашао из игре — замењен 65
Резервни играчи:
MF 13 Мађарска Ласло Балинт Ушао у игру 65
MF 14 Мађарска Ласло Браникович Ушао у игру ?
Менаџер:
Мађарска Карољ Лакат

Друга утакмица

[уреди | уреди извор]

Реванш, који је одржан пред импресивним бројем навијача од 76.000 људи на Ференцварошовом Непстадиону, био је под претњом да се неће одржати због растућих тензија између истока и запада као резултат инвазије Варшавског пакта на Чехословачку. У реваншу је Лидс играо много више дефанзивно него у првој утакмци и Лидс је био описан као "одбрана од десет играча". Ференцварош је доминирао, са јаким шансама у првом полувремену које су имали Ђула Ракоши и Иштван Секе. Ференцварошева доминација се наставила током целог меча, али нису успели да постигну гол. После меча, менаџер Лидса Дон Реви је изјавио: „Како се последњи звиждук ближио, сваки минут је изгледао као сат“. Победа над Ференцварошем означила је Лидсову прву велику европску титулу.[5][8][9]

Ференцварош Мађарска0–0Енглеска Лидс јунајтед
Извештај
Гледалаца: 76,000
Судија: Герхард Шуленбург (Западна Немачка)
GK 1 Мађарска Иштван Геци
DF 2 Мађарска Деже Новак (c)
DF 3 Мађарска Миклош Панчич
DF 6 Мађарска Шандор Хаваши
MF 4 Мађарска Иштван Јухас
FW 5 Мађарска Лајош Сич
MF 8 Мађарска Иштван Секе Изашао из игре — замењен 60
MF 7 Мађарска Золтан Варга
FW 9 Мађарска Флоријан Алберт
MF 10 Мађарска Ђула Ракоши
FW 18 Мађарска Шандор Катона
Резервни играчи:
17 Мађарска Јанош Караба Ушао у игру 60
Менаџер:
Мађарска Карољ Лакат
GK 1 Велс Гери Спрејк
DF 2 Енглеска Пол Рини
DF 3 Енглеска Тери Купер
MF 4 Шкотска Били Бремнер (c)
DF 5 Енглеска Џек Чарлтон
DF 6 Енглеска Норман Хантер
MF 7 Енглеска Мајкл О'Грејди
FW 9 Шкотска Питер Лоример
MF 8 Енглеска Паул Мадели
FW 10 Енглеска Мик Џонс
FW 11 Енглеска Тери Хибит Изашао из игре — замењен 68
Резервни играчи:
MF   Енглеска Мик Бејтс Ушао у игру 62
Менаџер:
Енглеска Дон Риви

Leeds United win 1–0 on aggregate

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Weeks, Jim (16. 2. 2017). „Куп сајамских градова: Чудан и заборављени деда европског фудбала”. www.vice.com (на језику: енглески). Приступљено 22. 7. 2020. 
  2. ^ Crist, Matthew (7. 8. 2019). „Како је Куп сајамских градова пружио Лидсу први укус европске славе”. The Sportsman (на језику: енглески). Приступљено 22. 7. 2020. 
  3. ^ „Дефинитивна историја Лидс Јунајтеда, 1967/68. Други део - Пехари који навијају”. www.mightyleeds.co.uk. Приступљено 22. 7. 2020. 
  4. ^ „Куп сајамских градова 1967-68”. RSSSF. Приступљено 22. 7. 2020. 
  5. ^ а б в „Најбољи тим у Европи, још длака до другог успеха”. fradi.hu (на језику: мађарски). Ferencvárosi TC. 10. 4. 2020. Приступљено 22. 7. 2020. 
  6. ^ „Дефинитивна историја Лидс Јунајтеда — Утакмице - 7. август 1968. - Лидс Јунајтед 1 Ференцварош 0”. mightyleeds.co.uk. Приступљено 22. 7. 2020. 
  7. ^ Jarred, Martin; Macdonald, Malcolm (1986). Лидс јунајтед: комплетан рекорд 1919-1986. Derby: Breedon Books Sport. стр. 278. ISBN 0-907969-17-8. OCLC 14977257. Приступљено 22. 7. 2020. 
  8. ^ „Дефинитивна историја Лидс јунајтеда: Утакмице, 11. септембар 1968, Ференцварош 0 Лидс Јунајтед 0”. www.mightyleeds.co.uk. Приступљено 2020-07-22. 
  9. ^ Jarred, Martin; Macdonald, Malcolm (1986). Лидс јунајтед: комплетан рекорд 1919-1986. Derby: Breedon Books Sport. стр. 279. ISBN 0-907969-17-8. OCLC 14977257. Приступљено 22. 7. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]