Пређи на садржај

Финале УЕФА Лиге Европе 2010.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале Купа УЕФА 2010.
Постер Финала Купа УЕФА 2010.
ДогађајУЕФА Лига Европе 2009/10.
После продужетака
Датум12. мај 2010. (2010-05-12)
СтадионФолкспаркстадион, Хамбург
Играч утакмицеДијего Форлан (Атлетико Мадрид)[1]
СудијаНикола Рицоли (Италија)[2]
Посећеност49.000[3]
ВремеОблачно, ноћ
8 °C (46 °F)
60% влажност[4]

Финале УЕФА Лиге Европе 2010. је била финална утакмица УЕФА Лиге Европе 2009–10, прве сезоне обновљеног европског фудбалског такмичења раније познатог као Куп УЕФА. Играно је на стадиону Волкспаркстадион у Хамбургу, Немачка, дана 12. маја 2010. године.[5] Као победник изашао је шпански Атлетико Мадрид, који је после продужетака победио енглески Фулам са 2–1.[6]

Победа је Атлетику донела другу велику европску титулу, после Купа победника купова Европе 1961–62. Пошто је на путу победио браниоца титуле Шахтјор из Доњецка, Фулам је играо у свом првом финалу у само другој сезони европског фудбала и другом великом финалу укупно у историји клуба.

Као победник, Атлетико се аутоматски квалификовао за УЕФА Лигу Европе 2010/11 тако што је завршио трећи у својој групи. Такође су играли у УЕФА Суперкупу 2010. у Монаку 27. августа 2010, где су играли против италијанског Интера из Милана, победника УЕФА Лиге шампиона 2009–/10. Атлетико је победио са 2 : 0.

Пут до финала

[уреди | уреди извор]

Напомена: У свим доле наведеним резултатима прво се даје резултат финалисте (д: код куће; г: у гостима).

Шпанија Атлетико Мадрид Коло Енглеска Фулам
УЕФА Лига шампиона УЕФА Лига Европе
Противник Скор 1. ута 2. ута Квалификације ЛШ и ЛЕ Противник Скор 1. ута 2. ута
Слободан Треће коло ЛШ и треће коло ЛЕ Литванија Ветра Вилњус 6–0 3–0 (г) 3–0 (д)
Грчка Панатинаикос 5–2 2–0 (г) 3–2 (д) Плејоф ЛШ и плејоф ЛЕ Русија Амкар Перм 3–2 3–1 (д) 0–1 (г)
Противник Резултат (Групе ЛШ) и (групе ЛЕ) Противник Резултат
Кипар Апоел 0–0 (д) Дан утакмице 1 Бугарска ЦСКА Софија 1–1 (г)
Португалија Порто 0–2 (г) Дан утакмице 2 Швајцарска Базел 1–0 (д)
Енглеска Челзи 0–4 (г) Дан утакмице 3 Италија Рома 1–1 (д)
Енглеска Челзи 2–2 (д) Дан утакмице 4 Италија Рома 1–2 (г)
Кипар Апоел 1–1 (г) Дан утакмице 5 Бугарска ЦСКА Софија 1–0 (д)
Португалија Порто 0–3 (д) Дан утакмице 6 Швајцарска Базел 3–2 (г)
Група Д треће место
(Атлетико Мадрид)
Позиција у групи Група Е друго место
(Фулам)
Лига Европе
Противник Скор 1. ута. 2. ута. Нокаут фаза Противник Скор 1. ута. 2. ута.
Турска Галатасарај 3–2 1–1 (д) 2–1 (г) Шеснаестина финала Украјина Шахтјор Доњецк 3–2 2–1 (д) 1–1 (г)
Португалија Спортинг 2–2 (a) 0–0 (д) 2–2 (г) Осмина финала Италија Јувентус 5–4 1–3 (г) 4–1 (д)
Шпанија Валенсија 2–2 (a) 2–2 (A) 0–0 (д) Четвртфинале Њемачка Волфсбург 3–1 2–1 (д) 1–0 (г)
Енглеска Ливерпул 2–2 (a) 1–0 (д) 1–2 (п. с. н.) (г) Полуфинале Њемачка Хамбургер 2–1 0–0 (г) 2–1 (д)

Утакмица

[уреди | уреди извор]
Атлетико Мадрид[7]
Фулам[7]
GK 43 Шпанија Давид де Хеа
RB 17 Чешка Томаш Ујфалуши
CB 21 Колумбија Луис Амаранто Переа
CB 18 Шпанија Алваро Домингез
LB 3 Шпанија Антонио Лопез (c)
RM 19 Шпанија Хосе Антонио Рејес Изашао из игре — замењен 78
CM 12 Бразил Пауло Асунсао
CM 8 Шпанија Раул Гарсија Жути картон 114
LM 20 Португалија Симао Саброза Изашао из игре — замењен 68
CF 7 Уругвај Дијего Форлан Жути картон 117
CF 10 Аргентина Серхио Агверо Изашао из игре — замењен 119
Резервни играчи:
GK 42 Шпанија Хоел Роблес
DF 2 Шпанија Хуан Валера Ушао у игру 119
DF 16 Шпанија Хуан Гутијерез Морено
DF 24 Уругвај Леандро Кабрера
MF 6 Шпанија Игнасио Камачо
MF 9 Шпанија Хосе Мануел Хурадо Ушао у игру 68
FW 14 Аргентина Едуардо Салвио Жути картон 107 Ушао у игру 78
Менаџер:
Шпанија Кике Санчез Флорес
GK 1 Аустралија Марк Шварцер
RB 6 Северна Ирска Крис Берд
CB 18 Северна Ирска Арон Хјуз
CB 5 Норвешка Бреде Хангеланд Жути картон 63
LB 3 Енглеска Пол Кончески
RM 16 Република Ирска Дејмијен Даф Изашао из игре — замењен 84
CM 20 Нигерија Диксон Етуху
CM 13 Енглеска Дени Марфи (c) Изашао из игре — замењен 118
LM 29 Велс Сајмон Дејвис
AM 11 Мађарска Золтан Гера
CF 25 Енглеска Боби Замора Изашао из игре — замењен 55
Резервни играчи:
GK 19 Швајцарска Паскал Цубербилер
DF 4 Гана Џон Пејнтсил
MF 17 Норвешка Бјорн Хелге Рисе
MF 23 Сједињене Америчке Државе Клинт Демпси Ушао у игру 55
MF 27 Енглеска Џонатан Грининг Ушао у игру 118
MF 34 Јужноафричка Република Кагишо Дикгакој
FW 10 Норвешка Ерик Невланд Ушао у игру 84
Менаџер:
Енглеска Рој Хоџсон

Играч утакмице:
Дијего Форлан (Атлетико Мадрид)[1]

Помоћне судије:[2]
Кристијано Копели (Италија)
Лука Мађани (Италија)
Четврти судија:[2]
Ђанлука Роки (Италија)
Додатне помоћне судије:[2]
Паоло Таљавенто (Италија)
Андреа ДЕ Марко (Италија)
Пети помоћни судија:[2]
Никола Николети (Италија)

Правила

  • Игра се 90 минута
  • У случају нерешеног играју се продужици 30 минута
  • Приступа се извођењу једанаестераца ако је резултат и даље изједначен
  • Седам именованих резервних играча
  • Максимално три замене


Победник УЕФА Лига Европе 2009/10.
ЦЗ
ФК Атлетико Мадрид Шпанија
1. титула

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Aguado, Gonzalo (13. 5. 2010). „Форлан је са олакшањем пронашао кључ за победу”. UEFA. Union of European Football Associations. Приступљено 13. 5. 2010. 
  2. ^ а б в г д „Рицоли ће судити обрачун у Хамбургу”. UEFA. Union of European Football Associations. 10. 5. 2010. Архивирано из оригинала 11. 5. 2010. г. Приступљено 10. 5. 2010. 
  3. ^ „Пун извештај” (PDF). UEFA. Union of European Football Association. 12. 5. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 4. 2020. г. Приступљено 12. 5. 2010. 
  4. ^ „Протокол” (PDF). UEFA. Union of European Football Associations. 12. 5. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 4. 2020. г. Приступљено 12. 5. 2010. 
  5. ^ „Мадрид и Хамбург освојили су финале 2010”. UEFA. Union of European Football Associations. 28. 3. 2008. Архивирано из оригинала 23. 3. 2010. г. Приступљено 9. 3. 2010. 
  6. ^ McNulty, Phil (12. 5. 2010). „Атлетико Мадрид 2-1 Фулам”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. Архивирано из оригинала 13. 5. 2010. г. Приступљено 13. 5. 2010. 
  7. ^ а б „Информативни комплети: Атлетико Мадрид – Фулам, Поставке”. UEFA. Union of European Football Associations. Приступљено 4. 6. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]