Пређи на садржај

Финале УЕФА Лиге Европе 2011.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале Купа УЕФА 2010.
Постер УЕФА Лиге Европе 2011.
ДогађајУЕФА Лига Европе 2010/11.
Датум18. мај 2011. (2011-05-18)
СтадионСтадион Авива, Даблин
Играч утакмицеРадамел Фалкао (Атлетико Порто)[1]
СудијаКарлос Веласко Карбаљо (Шпанија)[2]
Посећеност45.391[3]
ВремеОблачно
13 °C (55 °F)
54% влажност[4]

Финале УЕФА Лиге Европе 2011. је била финална утакмица УЕФА Лиге Европе 2010-11, 40. сезоне европског секундарног клупског фудбалског турнира у организацији УЕФА, и друга сезона откако је из Купа УЕФА преименована у УЕФА Лигу Европе. Утакмица је одиграна на стадиону Авива у Даблину, Ирска, 18. маја 2011.[5] између два португалска тима, Порта и Браге, по први пут у финалу УЕФА такмичења.[6]

Порто је победио резултатом 1–0 и обезбедио своју другу титулу у такмичењу, након успешног наступа у финалу Купа УЕФА 2003.[7] Играч утакмице био је колумбијски нападач Радамел Фалкао, који је постигао победоносни гол и додатно учврстио свој збир најбољих стрелаца УЕФА Лиге Европе 2010–11 са рекордом на турниру од 17 голова.[8][9]

Као победник, Порто је стекао право да игра против победника УЕФА Лиге шампиона 2010-11, Барселоне, у УЕФА Суперкупу 2011.

Пут до финала

[уреди | уреди извор]

Напомена: У свим доле наведеним резултатима прво се даје резултат финалисте (д: код куће; г: у гостима).

Португалија Порто Коло Португалија Брага
Лига Европе Лига шампиона
Противник Скор 1. ута 2. ута Квалификације ЛЕ и ЛШ Противник Скор 1. ута 2. ута
Слободан Треће коло ЛЕ и треће коло ЛШ Шкотска Селтик 4–2 3–0 (д) 1–2 (г)
Белгија Генк 7–2 3–0 (г) 4–2 (д) Плејоф ЛЕ и плејоф ЛШ Шпанија Севиља 5–3 1–0 (д) 4–3 (г)
Противник Резултат (Групе ЛЕ) и (групе ЛШ) Противник Резултат
Аустрија Рапид Беч 3–0 (д) Дан утакмице 1 Енглеска Арсенал 0–6 (г)
Бугарска ЦСКА Софија 1–0 (г) Дан утакмице 2 Украјина Шахтјор Доњецк 0–3 (д)
Турска Бешикташ 3–1 (г) Дан утакмице 3 Србија Партизан 2–0 (д)
Турска Бешикташ 1–1 (д) Дан утакмице 4 Србија Партизан 1–0 (г)
Аустрија Рапид Беч 3–1 (г) Дан утакмице 5 Енглеска Арсенал 2–0 (д)
Бугарска ЦСКА Софија 3–1 (д) Дан утакмице 6 Украјина Шахтјор Доњецк 0–2 (г)
Група Л победник
(Порто)
Позиција у групи Група Х треће место
(Брага)
Лига Европе
Противник Скор 1. ута. 2. ута. Нокаут фаза Противник Скор 1. ута. 2. ута.
Шпанија Севиља 2–2 (a) 2−1 (г) 0−1 (д) Шеснаестина финала Пољска Лех Познањ 2–1 0−1 (г) 2−0 (д)
Русија ЦСКА Москва 3–1 1−0 (г) 2–1 (д) Осмина финала Енглеска Ливерпул 1–0 1–0 (д) 0–0 (г)
Русија Спартак Москва 10–3 5–1 (д) 5–2 (г) Четвртфинале Украјина Динамо Кијев 1–1 (a) 1–1 (г) 0–0 (д)
Шпанија Виљареал 7–4 5–1 (д) 2–3 (г) Полуфинале Португалија Бенфика 2–2 (a) 1–2 (г) 1–0 (д)

Утакмица

[уреди | уреди извор]

Финале је одиграно 18. мајa на Стадион Авива у Даблину.

Порто Португалија1 – 0Португалија Брага
Фалкао Гол 43 Извештај
Гледалаца: 44.391[3]
Судија: Шпанија Карлос Веласко Карбаљо (Шпанија)
Порто[4]
Брага[4]
GK 1 Бразил Елтон (c) Жути картон 90
RB 21 Румунија Кристијан Сапунару Жути картон 49
CB 14 Португалија Роландо Жути картон 90+3
CB 30 Аргентина Николас Отаменди
LB 5 Уругвај Алваро Переира
DM 25 Бразил Фернандо Франциссо Хежес
CM 6 Колумбија Фреди Герин Изашао из игре — замењен 73
CM 8 Португалија Жоао Мутињо
RW 12 Бразил Халк
LW 17 Португалија Силвестре Варела Изашао из игре — замењен 79
CF 9 Колумбија Радамел Фалкао
Резервни играчи:
GK 24 Португалија Антонио Баштош Пимпарел
DF 4 Бразил Мајкон Переира Хеки
MF 7 Аргентина Фернандо Белуски Ушао у игру 73
MF 23 Бразил Жозеф де Соуза
MF 28 Португалија Хубен Микаел
FW 18 Бразил Валтер Енрик да Силва
FW 19 Колумбија Хамес Родригез Ушао у игру 79
Менаџер:
Португалија Андре Вилаш Боаш
GK 1 Бразил Артур Пораес
RB 15 Португалија Мигел Гарсија Жути картон 55
CB 3 Бразил Паулао
CB 2 Перу Алберто Родригез Изашао из игре — замењен 46
LB 28 Португалија Силвио Мануел Переира Жути картон 30
CM 27 Португалија Куштодио Каштро
CM 88 Бразил Вандињо (c)
AM 45 Португалија Уго Виана Жути картон 24 Изашао из игре — замењен 46
RW 30 Бразил Алан
LW 9 Бразил Пауло Сезар
CF 18 Бразил Лима Изашао из игре — замењен 66
Резервни играчи:
GK 42 Португалија Кристијано
DF 4 Бразил Кака Жути картон 80 Ушао у игру 46
DF 20 Нигерија Ува Елдерсон Екежиле
MF 8 Бразил Марсио Мосоро Жути картон 59 Ушао у игру 46
MF 25 Бразил Леандро Салино
FW 10 Португалија Елдер Барбоза
FW 19 Камерун Алберт Мејонг Ушао у игру 66
Менаџер:
Португалија Домингуш Пасиенсија

Играч утакмице:
Радамел Фалкао (Порто)[1]

Помоћне судије:[2]
Роберто Алонсо Фернандез (Шпанија)
Хесус Калво Гвадамуро (Шпанија)
Четврти судија:[2]
Давид Фернандез Борбалан (Шпанија)
Додатне помоћне судије:[2]
Карлос Клос Гомез (Шпанија)
Антонио Рубинос Перез(Шпанија)
Резервни помоћни судија:[2]
Хуан Карлос Јусте Именез (Шпанија)

Правила

  • Игра се 90 минута
  • У случају нерешеног играју се продужици 30 минута
  • Приступа се извођењу једанаестераца ако је резултат и даље изједначен
  • Седам именованих резервних играча
  • Максимално три замене
Победник УЕФА Лига Европе 2010/11.

Португалија Порто
2.титула

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Hart, Patrick (19. 5. 2011). „Виљас-Боас поздравља Портову платформу за успех”. UEFA. Union of European Football Associations. Архивирано из оригинала 4. 6. 2011. г. Приступљено 29. 5. 2011. 
  2. ^ а б в г д „Веласко Карбаљо ће судити финале УЕФА Лиге Европе”. UEFA. Union of European Football Associations. 16. 5. 2011. Приступљено 16. 5. 2011. 
  3. ^ а б „Извештај са утакмице” (PDF). UEFA. Union of European Football Associations. 18. 5. 2011. Приступљено 19. 5. 2011. 
  4. ^ а б в „Протокол са утакмице” (PDF). UEFA. Union of European Football Associations. 18. 5. 2011. Приступљено 18. 5. 2011. 
  5. ^ „Финале 2011: Даблин Арена”. UEFA. Union of European Football Associations. Архивирано из оригинала 19. 5. 2011. г. Приступљено 4. 6. 2011. 
  6. ^ „Порто и Брага састају се у финалу португалске Лиге Европе у Даблину”. The Guardian. Guardian News and Media. 5. 5. 2011. Приступљено 10. 5. 2011. 
  7. ^ „Фалкао води Порто до славе у Лиги Европе”. UEFA. Union of European Football Associations. 18. 5. 2011. Архивирано из оригинала 4. 6. 2011. г. Приступљено 18. 5. 2011. 
  8. ^ „Профилични Фалкао води Порто до славе”. ESPNsoccernet. ESPN Internet Ventures. 18. 5. 2011. Архивирано из оригинала 22. 5. 2011. г. Приступљено 24. 5. 2011. 
  9. ^ „Фалкао са седамнаест голова закључује рекорд”. UEFA. Union of European Football Associations. 18. 5. 2011. Архивирано из оригинала 19. 5. 2011. г. Приступљено 18. 5. 2011. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]