Пређи на садржај

Финале УЕФА Лиге Европе 2024.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале УЕФА Лиге Европе 2024.
ДогађајУЕФА Лига Европе

Аталанта
Бајер Леверкузен
Италија Њемачка
3 0
Датум22. мај 2024. (2024-05-22)
СтадионАвива, Даблин
Играч утакмицеАдемола Лукман (Аталанта)[1]
СудијаИштван Ковач (Румунија)[2]
Посећеност47.135[3]
ВремеОблачно
14 °C
влажност ваздуха: 77%[4]
← 2023.
2025. →

Финале УЕФА Лиге Европе 2024. била је завршна утакмица УЕФА Лиге Европе 2023/24, укупно педесет треће сезоне другог по јачини европског фудбалског клупског такмичења које организује УЕФА и укупно петнаесте сезоне откада је назив такмичења промењен из Купа УЕФА у УЕФА Лига Европе. Одиграно је 22. маја 2024. године на стадиону Авива у Даблину између Аталанте из Италије и Бајер Леверкузен из Њемачке.[5][6]

Аталанта је победила резултатом 3-0 за свој први европски трофеј и први трофеј после 61 године захваљујући хет-трику Адемоле Лукмана.[7] Тиме је постао први стрелац који је постигао хет-трик у финалу Лиге Европе, први у великом европском финалу од Јупа Хајнкеса у реванш утакмици финала Купа УЕФА 1975. и први у великом европском финалу са једном утакмицом од Пјерина Пратија у финалу Купа шампиона 1969.[8] Аталанта је такође постала 30. различити клуб који је освојио Куп УЕФА/Лигу Европе, први италијански клуб од Парме 1999. који је освојио трофеј и први италијански тим који је освојио такмичење од његовог ребрендирања пре сезоне 2009-10. Леверкузен, који је био непоражен у 51 утакмици у свим такмичењима у сезони, постао је први немачки тим који је изгубио финале Купа УЕФА/Лиге Европе још од Вердера из Бремена 2009. године.

Као победник, Аталанта је стекла право да игра против Реал Мадрида, победника Лиге шампиона 2023–24, у УЕФА Суперкупу 2024. године.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Ово је било прво европско финале екипе Аталанте. Након што су изгубили финале Купа Италије 2024. године, тежила је освајању прве велике титуле од освајања Купа Италије у сезони 1962–63. За Бајер Леверкузен, ово је била њихово треће финале у европским такмичењима, прво европско финале од пораза у финалу Лиге шампиона 2002. године и прво финале Купа УЕФА/Лиге Европе од освајања 1988. године. Након што су освојили титулу у Бундеслиги 2023–24. и обезбедили пласман у финале Купа Немачке 2024, Леверкузен је циљао на троструку круну.[9]

Финале је био тек трећи пут да су се тимови састали. Њихове прве две утакмице биле су у осмини финала УЕФА Лиге Европе 2021–22. Аталанта је победила у обе утакмице, 3–2 код куће и 1–0 у гостима.[9]

Екипе

[уреди | уреди извор]

У следећој табели, финала до 2009. године су била у ери Купа УЕФА, а од 2010. у ери УЕФА Лиге Европе.

Екипа Претходна финална наступа (подебљано означава победнике)
Италија Аталанта Нема
Њемачка Бајер Леверкузен 1 (1988)

Стадион

[уреди | уреди извор]

Дана 16. јула 2021. године, Извршни комитет УЕФА је објавио да је, због повлачења права домаћинства за Европско првенство 2020, стадион Авива у Даблину добио право домаћинства за финале 2024. године. Ово је био део споразума о поравнању којим је УЕФА признала напоре и финансијска улагања у домаћинство Европско првенство 2020.[5]

Ово је био други пут да се финале Лиге Европе одржава на стадиону Авива, након што је претходно био домаћин финала 2011. године.

Пут до финала

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: УЕФА Лига Европе 2023/24.

Напомена: У свим доле наведеним резултатима прво се даје резултат финалисте (Д: код куће; Г: у гостима).

Италија Аталанта Рунда Њемачка Бајер Леверкузен
Противник Резултат Групна фаза Противник Резултат
Пољска Раков Ченстохова 2–0 (Д) 1. коло Шведска БК Хекен 4–0 (Д)
Португалија Спортинг Лисабон 2–1 (Г) 2. коло Норвешка Молде 2–1 (Г)
Аустрија Штурм Грац 2–2 (Г) 3. коло Азербејџан Карабаг 5–1 (Д)
Аустрија Штурм Грац 1–0 (Д) 4. коло Азербејџан Карабаг 1–0 (Г)
Португалија Спортинг Лисабон 1–1 (Д) 5. коло Шведска БК Хекен 2–0 (Г)
Пољска Раков Ченстохова 4–0 (Г) 6. коло Норвешка Молде 5–1 (Д)
Победник Групе Д Коначни пласман Победник Групе Х
Противник Укупно 1. меч 2. меч Нокаут фаза Противник Укупно 1. меч 2. меч
Португалија Спортинг Лисабон 3–2 1–1 (Г) 2–1 (Д) 1/16 Азербејџан Карабаг 5–4 2–2 (Г) 3–2 (Д)
Енглеска Ливерпул 3–1 3–0 (Г) 0–1 (Д) 1/8 Енглеска Вест Хем јунајтед 3–1 2–0 (Д) 1–1 (Г)
Француска Олимпик Марсељ 4–1 1–1 (Г) 3–0 (Д) 1/4 Италија Рома 4–2 2–0 (Г) 2–2 (Д)

Пре утакмице

[уреди | уреди извор]

Амбасадор

[уреди | уреди извор]

Амбасадор финала био је бивши ирски репрезентативац Џон О’Шеј, који је ушао на терен са трофејем пре утакмице.[10]

Продаја улазница

[уреди | уреди извор]

Од капацитета од 48.000 места, 36.000 је било доступно навијачима и широј публици, од чега су навијачи оба тима добили по 12.000 улазница.[11]

Утакмица

[уреди | уреди извор]

Резиме

[уреди | уреди извор]
Нападач Аталанте Адемола Лукман проглашен је за играча утакмице након што је постао први фудбалер који је постигао хет-трик у финалу Лиге Европе.

У 12. минуту, Аталанта је повела након што је Теун Копмајнерс додао лопту Давидеу Запакости, који је затим додао лопту ниско преко десне стране где се налазио Адемола Лукман, а Нигеријац је успео да претрчи испред Ексекијела Паласиоса и убаци лопту у горњи леви угао мреже, чиме је италијанском тиму донео вођство. Лукман је удвостручио предност Аталанте четрнаест минута касније, након што је покупио лопту и предриблао Гранита Џаку пре него што је ударцем у доњи десни угао мреже повећао резултат на 2:0.[12] Леверкузен је био близу повратка и гола након што је Паласиос проиграо Алекса Грималда, али је Шпанчев покушај завршио у рукама Хуана Муса. Аталанта је покушавала да постигне трећи гол како је утакмица одмицала, а Шарл де Кетелере је имао ударац који је одбранио Матеј Коварж, а Пјеро Хинкапије је био приморан да спречи центаршут Копмајнерса да дође до Де Кетелереа. У 75. минуту, Лукман је комплетирао хет-трик након што је примио лопту од Ђанлуке Скамаке на левој страни, пре него што је успео да пронађе простор и упути ударац, који је завршио у горњем десном углу мреже. Утакмица је завршена победом Аталанте од 3:0, чиме су осигурали своју прву европску титулу у историји.[13]

Детаљи

[уреди | уреди извор]

„Домаћи“ тим (из административних разлога) је одређен додатним жребом одржаним након жреба за четвртфинале и полуфинале.

Аталанта Италија3–0Њемачка Бајер Леверкузен
Лукман Гол 12’, 26’, 75’ Извештај
Гледалаца: 47.135[3]
Аталанта[4]
Бајер Леверкузен[4]
GK 1 Аргентина Хуан Мусо
CB 19 Албанија Берат Ђимшити (к) Жути картон 22’
CB 4 Шведска Исак Хин
CB 23 Босна и Херцеговина Сеад Колашинац Изашао из игре — замењен 46’
RM 77 Италија Давиде Запакоста Жути картон 60’ Изашао из игре — замењен 84’
CM 13 Бразил Едерсон
CM 7 Холандија Теун Копмајнерс Жути картон 70’
LM 22 Италија Матео Руђери Изашао из игре — замењен 90+1’
RF 17 Белгија Шарл де Кетелере Изашао из игре — замењен 57’
CF 90 Италија Ђанлука Скамака Жути картон 35’ Изашао из игре — замењен 84’
LF 11 Нигерија Адемола Лукман
Измене:
GK 29 Италија Марко Карнесеки
GK 31 Италија Франческо Роси
DF 2 Италија Рафаел Толој Ушао у игру 90+1’
DF 42 Италија Ђорђо Скалвини Ушао у игру 46’
MF 3 Шведска Емил Холм
MF 8 Хрватска Марио Пашалић Ушао у игру 57’
MF 15 Холандија Мартен де Рон
MF 20 Холандија Митчел Бакер
MF 25 Француска Мишел Адопо
MF 33 Холандија Ханс Хатебур Ушао у игру 84’
FW 10 Мали Ел Билал Туре Ушао у игру 84’
FW 59 Русија Алексеј Миранчук
Тренер:
Италија Ђан Пјеро Гасперини
GK 17 Чешка Матеј Коварж
CB 2 Хрватска Јосип Станишић Изашао из игре — замењен 46’
CB 4 Њемачка Јонатан Та (к)
CB 12 Буркина Фасо Едмонд Тапсоба Жути картон 67’
RM 30 Холандија Џереми Фримпонг Изашао из игре — замењен 81’
CM 34 Швајцарска Гранит Џака
CM 25 Аргентина Есекијел Паласиос Изашао из игре — замењен 68’
LM 3 Еквадор Пјеро Хинкапије
AM 10 Њемачка Флоријан Вирц Жути картон 35’ Изашао из игре — замењен 81’
CF 20 Шпанија Алекс Грималдо Изашао из игре — замењен 68’
CF 21 Мароко Амин Адли
Измене:
GK 1 Финска Лукаш Храдецки
GK 36 Њемачка Никлас Ломб
DF 6 Обала Слоноваче Одилон Косуну
DF 13 Бразил Артур
MF 7 Њемачка Јонас Хофман
MF 8 Њемачка Роберт Андрих Жути картон 73’ Ушао у игру 68’
MF 19 Нигерија Нејтан Тела Ушао у игру 81’
MF 32 Колумбија Густаво Пуерта
FW 9 Шпанија Борха Иглесијас
FW 14 Чешка Патрик Шик Ушао у игру 81’
FW 22 Нигерија Виктор Бонифејс Ушао у игру 46’
FW 23 Чешка Адам Хложек Ушао у игру 68’
Тренер:
Шпанија Ћаби Алонсо

Играч утакмице:
Адемола Лукман (Аталанта)[1]

Помоћне судије:[2]
Васил Маринеску (Румунија)
Михај Артен (Румунија)
Четврти судија:[2]
Иван Кружљак (Словачка)
Резервни помоћни судија:[2]
Бранислав Ханско (Словачка)
ВАР:[2]
Пол ван Букел (Холандија)
Помоћне судије за ВАР-ом:[2]
Каталин Попа (Румунија)
Роб Диперник (Холандија)

Правила:[14]

  • Регуларни део утакмице траје 90 минута;
  • Уколико је резултат нерешен, играју се продужеци у трајању од 30 минута;
  • Уколико је резултат и даље нерешен, изводе се једанаестерци;
  • Сваки тим има дванаест играча на клупи;
  • Дозвољено је укупно извршити пет измена, с тим да се у продужецима може извршити и шеста измена.

Статистика

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Atalanta's Ademola Lookman named official UEFA Europa League final Player of the Match”. UEFA. Union of European Football Associations. 22. 5. 2024. Приступљено 22. 5. 2024. 
  2. ^ а б в г д ђ „Referee teams for 2024 UEFA club competition finals announced”. UEFA. Union of European Football Associations. 13. 5. 2024. Приступљено 13. 5. 2024. 
  3. ^ а б „Full Time Report Final – Atalanta v Bayer Leverkusen” (PDF). UEFA. Union of European Football Associations. 22. 5. 2024. Приступљено 22. 5. 2024. 
  4. ^ а б в „Tactical Lineups – Final – Wednesday 22 May 2024” (PDF). UEFA. Union of European Football Associations. 22. 5. 2024. Приступљено 22. 5. 2024. 
  5. ^ а б „Venues appointed for club competition finals”. UEFA. Union of European Football Associations. 16. 7. 2021. Приступљено 16. 7. 2021. 
  6. ^ „International match calendar and access list for the 2023/24 season”. UEFA Circular Letter. бр. 65/2022. Union of European Football Associations. 26. 9. 2022. Приступљено 27. 9. 2022. 
  7. ^ „Atalanta 3–0 Leverkusen: Lookman treble brings UEFA Europa League glory to Bergamo”. UEFA. Union of European Football Associations. 22. 5. 2024. Приступљено 22. 5. 2024. 
  8. ^ „Ademola Lookman in the Top 10 !”. IFFHS.com. IFFHS. 23. 5. 2024. Приступљено 23. 5. 2024. 
  9. ^ а б „Europa League final preview: Atalanta vs Leverkusen – where to watch, kick-off time, possible line-ups, form guide”. UEFA. UEFA. 22. 5. 2024. Приступљено 22. 5. 2024. 
  10. ^ McDonnell, Daniel (17. 4. 2024). „John O'Shea in the dark over Ireland manager job but he doesn't expect it will be him”. Irish Independent. Приступљено 10. 5. 2024. 
  11. ^ „Ticket sales for 2024 men's UEFA club competition finals and UEFA Super Cup launched”. UEFA. 9. 4. 2024. Приступљено 22. 5. 2024. 
  12. ^ „Atalanta win Europa League as Lookman hat-trick ends Leverkusen's unbeaten run”. The Guardian. 22. 5. 2024. Приступљено 23. 5. 2024. 
  13. ^ „Atalanta vs Bayer Leverkusen”. BBC Sport. Приступљено 21. 5. 2024. 
  14. ^ „Regulations of the UEFA Europa League, 2023/24 Season”. UEFA. Union of European Football Associations. 2023. Приступљено 4. 3. 2023. 
  15. ^ а б в „Team statistics” (PDF). UEFA. Union of European Football Associations. 22. 5. 2024. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 6. 2024. г. Приступљено 22. 5. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_УЕФА_Лиге_Европе_2024.&oldid=29995876”