Пређи на садржај

Финале УЕФА Лиге шампиона 1993.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале УЕФА Лиге шампиона 1993.
ДогађајУЕФА Лига шампиона 1992/93.

Олимпик Марсељ
Милан
Француска Италија
1 0
Датум26. мај 1993. (1993-05-26)
СтадионОлимпијски стадион, Њемачка Минхен
СудијаШвајцарска Курт Ротлисбергер
Посећеност64.444[1]

Финале УЕФА Лиге шампиона 2003. је била фудбалска утакмица одиграна између француског Олимпика из Марсеља и италијанског Милана, одиграна 26. маја 1993. на Олимпијском стадиону у Минхену.

У финалу, које је уследило након друге групне фазе УЕФА Лиге шампиона, дефанзивац Марсеја, рођен у Слоновачи, Базил Боли, постигао је једини гол на мечу у 43. минуту главом, чиме је Марсељ освојио прву титулу у Лиге шампиона. Био је то први пут да је француски тим освојио Куп шампиона или Лигу шампиона. Ниједан други клуб из француске лиге није стигао до финала до Монака 2004. године.

Касније ће се открити да су Марсељ и председник њиховог клуба Бернар Тапи били умешани у скандал око намештања утакмица током сезоне 1992/93. (у којој је Марсељ наводно платио Валенсијену да изгуби меч), ​​због чега су испали у Дивизију 2 и забрањено им је учешће у европском фудбалу за следећу сезону. Како је скандал утицао само на утакмице француске лиге, статус Марсеља као шампиона Европе из 1993. није доведен у питање.

Испоставило се да је прво финале Лиге шампиона последња утакмица Милановог веома оствареног, али склоног повредама холандског нападача Марка ван Бастена, који је тада имао 28 година; пошто је замењен у 86. минуту због умора и још једне повреде скочног зглоба, провео је наредне две године на опоравку пре него што је објавио да се повлачи из фудбала у августу 1995. године.[2]

Екипе

[уреди | уреди извор]
Екипа Претходна финална наступа (подебљано означава победнике)
Француска Олимпик Марсељ 1 (1991)
Италија Милан 5 (1958, 1963, 1969, 1989, 1990)

Пут до финала

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: УЕФА Лига шампиона 1992/93.
Француска Олимпик Марсељ Коло Италија Милан
Противник Ук. рез 1. ута 2. ута Противник Ук. рез 1. ута 2. ута
Северна Ирска Гленторан 8–0 5–0 (Г) 3–0 (Д) Прво коло Словенија Олимпија Љубљана 7–0 4–0 (Д) 3–0 (Г)
Румунија Динамо Букурешт 2–0 0–0 (Г) 2–0 (Д) Друго коло Чехословачка Слован Братислава 5–0 1–0 (Г) 4–0 (Д)
Противник Резултат Групна фаза Противник Резултат
Шкотска Глазгов Ренџерс 2–2 (Г) 1. коло Шведска ИФК Гетеборг 4–0 (Д)
Белгија Клуб Бриж 3–0 (Д) 2. коло Холандија ПСВ Ајндховен 2–1 (Г)
Русија ЦСКА Москва 1–1 (Г) 3. коло Португалија Порто 1–0 (Г)
Русија ЦСКА Москва 6–0 (Д) 4. коло Португалија Порто 1–0 (Д)
Шкотска Глазгов Ренџерс 1–1 (Д) 5. коло Шведска ИФК Гетеборг 1–0 (Г)
Белгија Клуб Бриж 1–0 (Г) 6. коло Холандија ПСВ Ајндховен 2–0 (Д)
Победник Групе А Коначан пласман Победник Групе Б

Утакмица

[уреди | уреди извор]

Детаљи

[уреди | уреди извор]
Олимпик Марсељ Француска1–0Италија Милан
Боли Гол 44’ Извештај
Гледалаца: 64.444[1]
Олимпик Марсељ
Милан
GK 1 Француска Фабјен Бартез Жути картон 70’
RB 2 Француска Жослен Англома Изашао из игре — замењен 62’
LB 3 Француска Ерик ди Меко Жути картон 31’
SW 4 Француска Басил Боли Жути картон 56’
CM 5 Француска Франк Созе
CB 6 Француска Марсел Десаји
CM 7 Француска Жан-Жак Ејдели
CF 8 Хрватска Ален Бокшић
LF 9 Њемачка Руди Фелер Изашао из игре — замењен 79’
RF 10 Гана Абеди Пеле
CM 11 Француска Дидје Дешан (к)
Измене:
MF 12 Француска Жан-Кристоф Томас Ушао у игру 79’
DF 13 Француска Бернар Казони
MF 14 Француска Жан-Филип Дуран Ушао у игру 62’
FW 15 Француска Жан-Марк Ферери
GK 16 Француска Паскал Олмета
Тренер:
Белгија Рајмон Геталс
GK 1 Италија Себастијано Роси
RB 2 Италија Мауро Тасоти
LB 3 Италија Паоло Малдини
CM 4 Италија Деметрио Албертини
CB 5 Италија Алесандро Костакурта
CB 6 Италија Франко Барези (к)
LM 7 Италија Ђанлуиђи Лентини Жути картон 39’
CM 8 Холандија Франк Рајкард
CF 9 Холандија Марко ван Бастен Изашао из игре — замењен 86’
RM 10 Италија Роберто Донадони Изашао из игре — замењен 58’
CF 11 Италија Данијеле Масаро
Измене:
GK 12 Италија Карло Кудичини
DF 13 Италија Стефано Нава
MF 14 Италија Стефано Еранио Ушао у игру 86’
MF 15 Италија Албериго Евани
FW 16 Француска Жан Пјер Папен Ушао у игру 58’
Тренер:
Италија Фабио Капело

Помоћне судије:
Живанко Поповић (Швајцарска)
Ервин Криг (Швајцарска)
Четврти судија:
Серж Мументалер (Швајцарска)

Након утакмице

[уреди | уреди извор]

Тријумф Марсеља је и даље контроверзан због оптужби за допинг које наводе Марсел Десаји, Жан-Жак Ејдели, Крис Водл и Тони Каскарино. Према Ејделију, „сви (од њих) су примили низ ињекција“ у финалу Лиге шампиона 1993, осим Рудија Фелера. Десаји и Каскарино су тврдили да је председник клуба Бернард Тапи сам делио таблете и ињекције. У интервјуу за француски магазин Ле Поинт, Жан-Пјер де Монденар је рекао да Марсељ има таблу у свлачионици свог тима на којој је писало „ињекције за све”. Тапи је само признао да су неки играчи узели каптагон.[3][4][5][6]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „2. Finals” (PDF). UEFA Champions League Statistics Handbook 2016/17. Nyon: Union of European Football Associations. 2017. стр. 1. Приступљено 22. 4. 2017. 
  2. ^ „Oggi su 7 Marco van Basten: "Ho visto la depressione. Ma adesso sono sereno"”. 28. 2. 2020. 
  3. ^ Weir, Christopher (30. 10. 2018). „The glory and the corruption of Marseille's kings of 1993, the team that conquered Europe”. These Football Times. Приступљено 3. 9. 2022. 
  4. ^ Kistner, Thomas (2015). Schuss. Die geheime Dopinggeschichte des Fußballs. Droemer. стр. 62. ISBN 978-3-426-27652-5. OCLC 948696330. 
  5. ^ Oberschelp, Malte; Theweleit, Daniel (2006-04-12). „Doping im Fußball: "Schärfer und hungriger"”. Der Spiegel (на језику: немачки). ISSN 2195-1349. Приступљено 2022-09-22. 
  6. ^ Décugis, Jean-Michel (17. 11. 2010). „DOPAGE DANS LE FOOTBALL - Mondenard : "Les footballeurs sont de grands malades"”. Le Point (на језику: француски). Приступљено 2022-09-23. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_УЕФА_Лиге_шампиона_1993.&oldid=29119704”