Пређи на садржај

Финале УЕФА Лиге шампиона 1994.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале УЕФА Лиге шампиона 1994.
ДогађајУЕФА Лига шампиона 1993/94.
Датум18. мај 1994. (1994-05-18)
СтадионОлимпијски стадион, Грчка Атина
СудијаЕнглеска Филип Дон
Посећеност70,000[1]

Финале УЕФА Лиге шампиона 1994. је била фудбалска утакмица одиграна између Милана и Барселоне, одиграна 18. маја 1994. на Олимпијском стадиону у Атини.

Пошто је четврту годину заредом освојила Ла Лигу, Барселона је била фаворит за освајање друге титуле Лиге шампиона у три године. Милан је имао више кадровских проблема у припремама пре финала. Легендарни нападач Милана Марко ван Бастен и њихова млада сензација Ђанлуиђи Лентини (тада најскупљи фудбалер света) били су повређени, док су Франко Барези и дефанзивац Алесандро Костакурта суспендовани. Тадашњи прописи УЕФА, који су ограничавали тимове на највише три страна играча у тиму, значили су да је тренер Милана Фабио Капело био приморан да изостави Флорина Радучојуа, Жан-Пјера Папена и Брајана Лаудрупа. С друге стране, Барселонин тренер Јохан Кројф је одлучио да не изабере Михаела Лаудрупа у свом тиму за финале, због чега је Капело после утакмице изјавио „Лаудруп је био момак кога сам се плашио, али га је Кројф изоставио, и то је била његова грешка“.[2] Лаудруп је на крају сезоне напустио Барселону и прешао у редове највећег ривала, Реал Мадрида.

Милан је играо у потпуно белој гостујућој опреми, коју је историјски користио у финалима Купа шампиона/Лиге шампиона, док је Барселона играла у својој црвено-плавој опреми. Милан је доминирао у раној фази утакмице и награђен је када је Дејан Савићевић протрчао по десном боку и додао до Данијелеа Масара, који је убацио лопту у празну мрежу. Масаро је постигао још један гол непосредно пре завршетка првог полувремена и поставио резултат 2-0 након соло продора Роберта Донадонија по левом крилу.[3]

Савићевић је у 47. минуту искористио грешку одбрамбеног играча Мигела Анхела Надала и лобовао голмана Андонија Зубизарету за трећи гол. Везиста Милана Марсел Десаји је избегао офсајд замку у 58. минуту и постигао гол за 4-0, што је на крају био и коначан резултат.[4] Десаји је постао први играч који је освојио други трофеј у низу са различитим клубовима, након што је освојио титулу са Марсељом 1993. године.[5]

Екипа Претходна финална наступа (подебљано означава победнике)
Италија Милан 6 (1958, 1963, 1969, 1989, 1990, 1993)
Шпанија Барселона 3 (1961, 1986, 1992)

Пут до финала

[уреди | уреди извор]
Италија Милан Коло Шпанија Барселона
Противник Ук. рез 1. ута 2. ута Противник Ук. рез 1. ута 2. ута
Швајцарска Арау 1–0 1–0 (Г) 0–0 (Д) Прво коло Украјина Динамо Кијев 5–4 1–3 (Г) 4–1 (Д)
Данска Копенхаген 7–0 6–0 (Г) 1–0 (Д) Друго коло Аустрија Аустрија Беч 5–1 3–0 (Д) 2–1 (Г)
Противник Резултат Групна фаза Противник Резултат
Белгија Андерлехт 0–0 (Г) 1. коло Турска Галатасарај 0–0 (Г)
Португалија Порто 3–0 (Д) 2. коло Француска Монако 2–0 (Д)
Њемачка Вердер Бремен 2–1 (Д) 3. коло Русија Спартак Москва 2–2 (Г)
Њемачка Вердер Бремен 1–1 (Г) 4. коло Русија Спартак Москва 5–1 (Д)
Белгија Андерлехт 0–0 (Д) 5. коло Турска Галатасарај 3–0 (Д)
Португалија Порто 0–0 (Г) 6. коло Француска Монако 1–0 (Г)
Победник Групе Б Коначни пласман Победник Групе А
Противник Резултат Нокаут фаза Противник Резултат
Француска Монако 3–0 (Д) Полуфинале Португалија Порто 3–0 (Д)

Утакмица

[уреди | уреди извор]
Милан Италија4–0Шпанија Барселона
Масаро Гол 2245+2
Савићевић Гол 47
Десаји Гол 58
Извештај
Милан[6]
Барселона[6]
GK 1 Италија Себастијано Роси
RB 2 Италија Мауро Тасоти (к) Жути картон 35
LB 3 Италија Кристијан Панучи Жути картон 88
CM 4 Италија Деметрио Албертини Жути картон 53
CB 5 Италија Филипо Гали
CB 6 Италија Паоло Малдини Изашао из игре — замењен 83
LM 7 Италија Роберто Донадони
CM 8 Француска Марсел Десаји
RM 9 Хрватска Звонимир Бобан
CF 10 Савезна Република Југославија Дејан Савићевић
CF 11 Италија Данијеле Масаро Жути картон 45
Измене:
GK 12 Италија Марио Иелпо
DF 13 Италија Стефано Нава Ушао у игру 83
MF 14 Италија Анђело Карбоне
MF 15 Италија Ђанлуиђи Лентини
FW 16 Италија Марко Симоне
Тренер:
Италија Фабио Капело
GK 1 Шпанија Андони Зубизарета
RB 2 Шпанија Алберт Ферер Жути картон 58
DM 3 Шпанија Пеп Гвардиола
CB 4 Холандија Роналд Куман
CB 5 Шпанија Мигел Анхел Надал Жути картон 54
CM 6 Шпанија Хосе Мари Бакеро (к) Жути картон 48
LB 7 Шпанија Серђи Бархуан Жути картон 55 Изашао из игре — замењен 71
RF 8 Бугарска Христо Стоичков Жути картон 24
CM 9 Шпанија Гиљермо Амор
CF 10 Бразил Ромарио
LF 11 Шпанија Чики Бегиристаин Изашао из игре — замењен 51
Измене:
DF 12 Шпанија Хуан Карлос
GK 13 Шпанија Карлес Бускетс
MF 14 Шпанија Еусебио Сакристан Ушао у игру 51
MF 15 Шпанија Хон Андони Гојкоечеа
MF 16 Шпанија Хуан Естебаранс Ушао у игру 71
Тренер:
Холандија Јохан Кројф

Помоћне судије:
Роб Харис (Енглеска)
Рој Пирсон (Енглеска)
Четврти судија:
Мартин Боденхам (Енглеска)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „2. Finals” (PDF). UEFA Champions League Statistics Handbook 2016/17. Nyon: Union of European Football Associations. 2017. стр. 1. Приступљено 22. 4. 2017. 
  2. ^ Ortego, Enrique (20. 5. 1994). „La lección táctica de Fabio Capello, cura de humildad para Johan Cruyff” [Fabio Capello's tactical lesson, humbling for Johan Cruyff]. ABC (на језику: шпански). Seville. стр. 92. Архивирано из оригинала 8. 1. 2025. г. Приступљено 8. 1. 2025. 
  3. ^ Leach, Conrad (31. 5. 2016). „Golden Goal: Daniele Massaro for Milan v Barcelona (1994)”. The Guardian. Приступљено 12. 5. 2020. 
  4. ^ Thomas, Russell (13. 12. 2007). „Milan style - how the Guardian saw the 1994 final”. The Guardian. Приступљено 1. 5. 2020. 
  5. ^ Smyth, Rob (13. 5. 2020). „Milan v Barcelona 1994 Champions League final: as it happened”. Guardian. Приступљено 14. 5. 2020. 
  6. ^ а б Wilson, Jonathan (2008). Inverting the Pyramid: The History of Football Tactics. Orion. стр. 318. ISBN 978-1-4091-0204-5. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]