Пређи на садржај

Финале УЕФА Лиге шампиона 1999.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале УЕФА Лиге шампиона 1999.
Званични постер финала Лиге европских шампиона 1999.
ДогађајУЕФА Лига шампиона 1998/99.
Датум26. мај 1999. (1999-05-26)
СтадионКамп ноу, Шпанија Барселона
СудијаИталија Пјерлуиђи Колина
Посећеност90.245
ВремеБез облака
21 °C (70 °F)
64% Влажност[1]

Финале Европског купа 1999. је била фудбалска утакмица између Манчестер јунајтеда из Енглеске и Бајерн Минхена из Немачке. Утакмица је одиграна на стадиону Камп ноу у Барселони, Шпанија, 26. маја 1999. године, како би се одредио победник УЕФА Лиге шампиона 1998–99. Голови у надокнади времена које су постигли Теди Шерингам из Манчестер јунајтеда и Оле Гунар Солскјер поништили су рани погодак Марија Баслера за Бајерн и донео победу Манчестер јунајтеду резултатом 2:1 и прву титулу у Купу Европе од 1968. године, другу укупно. Судија Пјерлуиђи Колина навео је овај меч као један од најупечатљивијих у својој каријери, а буку публике на крају утакмице описао је као „лављу рику“.

Две екипе су играле једна са другом раније у такмичењу, пошто су обе извучене у Групи Д у групној фази. Бајерн је освојио групу, док се Манчестер јунајтед квалификовао у нокаут фазу као један од два најбоља другопласирана у свих шест група. Након што је у четвртфиналу победио Интер из Милана, Манчестер јунајтед је победио другу италијанску екипу, Јувентус, у полуфиналу и стигао до финала. У међувремену, Бајерн је победио Немце. екипу 1. ФК Кајзерслаутерн у четвртфиналу, пре него што је у полуфиналу савладао украјински Динамо Кијев. Победом је завршена троструко освојена сезона за Манчестер јунајтед, који је већ обезбедио титуле у Премијер лиги и ФА купа у претходних 10 дана. Бајерн је такође играо за трофеј, пошто је освојио Бундеслигу и стигао до финала ДФБ-Покала, иако је изгубио и тај меч од Вердера из Бремена на пенале.

Пут до финала

[уреди | уреди извор]
Енглеска Манчестер јунајтед Коло Њемачка Бајерн Минхен
Противник Збир Прва ут. Друга ут. Групна фаза Противник Збир Прва ут. Друга ут.
Пољска Лођ 2–0 [2–0 (д) 0–0 (г) Друго коло квалификација Савезна Република Југославија Обилић 5–1 4–0 (д) 1–1 (г)
Противник Резултат Групна фаза Противник Резултат
Шпанија Барселона 3–3 (д) Прво коло Данска Брендби 1–2 (г)
Њемачка Бајерн Минхен 2–2 (г) Друго коло Енглеска Манчестер јунајтед 2–2 (д)
Данска Брендби 6–2 (г) Треће коло Шпанија Барселона 1–0 (д)
Данска Брендби 5–0 (д) Четврто коло Шпанија Барселона 2–1 (г)
Шпанија Барселона 3–3 (г) Пето коло Данска Брендби 2–0 (д)
Њемачка Бајерн Минхен 1–1 (д) Шесто коло Енглеска Манчестер јунајтед 1–1 (г)
Група Д другопласирани Коначни поредак Група Д победник
Противник Збир Прва ут. Друга ут. Нокаут фаза Противник Збир Прва ут. Друга ут.
Италија Интер Милано 3–1 2–0 (д) 1–1 (г) Четвртфинале Њемачка Кајзерслаутерн 6–0 2–0 (д) 4–0 (г)
Италија Јувентус 4–3 1–1 (д) 3–2 (г) Полуфинале Украјина Динамо Кијев 4–3 3–3 (г) 1–0 (д)

Утакмица

[уреди | уреди извор]

Прво полувреме

[уреди | уреди извор]
Екипе се постројавају пред почетак утакмице

У шестој минути утакмице, Џонсен је фаулирао нападача Бајерна Јанкера тик испред шеснаестерца,[2] а Баслер је извео ниски слободан ударац око зида Јунајтеда и постигао први гол, пошто је Шмајхел ухваћен без реакције.[тражи се извор] Иако су сада били голом мање, Јунајтед је почео да доминира поседом, али није успео да створи ниједну чисту шансу. Одбрана Бајерна је остала јака и добро организована, као што је Кол открио када су три одбрамбена играча брзо затворила његов покушај из близине.[тражи се извор] Како је Бајерн почео да изгледа све опасније у контранападу него што су то чинили њихови противници у поседу, Јанкер је у више наврата тестирао одбрану Јунајтеда са бројним паметним трчањима, од којих су неке биле означене офсајдом.

Кол се још једном нашао у шанси у петерцу Бајерна, али је голман Кан пожурио ван свог гола да избије лопту на сигурно. На другом крају, Баслер је дошао близу са још једним слободним ударцем пре него што је Зиклер упутио ударац тик поред ивице шеснаестерца. Како се полувреме ближило, крило Јунајтеда Гигс је, играјући ван позиције на десној страни, послао слаб ударац главом ка Кану са центаршута Коула, али је то било најближе голу у првом полувремену.

Друго полувреме

[уреди | уреди извор]

Немачки тим је почео друго полувреме у позитивнијем расположењу, а Јанкер је натерао Шмајхела да се доброи испружи већ у првом минуту након поновног старта.[2] Баслер се показао као најопаснији играч Бајерна, прво је шутирао са 30 метара ка голу, а затим је погодио Бабелу, који је потпуно промашио лопту. Јунајтед је организовао напад када је, после здравог периода у поседу, Гигс прешао ка Бломквисту, који је само после очајничког натезања могао да закуца лопту преко пречке.[2] Још једна шанса за Баслера је подстакла Фергусона да доведе Шерингема за Бломквиста, што је резултирало повратком на уобичајену формацију Гигса на левој страни (почевши десно), при чему је Бекам прешао са неуобичајене централне на своју познатију позицију десног везног реда. Јорк се још више вратио на позицију централног везног реда.[2] Хицфелд је узвратио сопственом заменом, доводећи Мехмета Шола, који је одмах наместио лопту Ефенбергу за шут из даљине, али лопта је отишла замало поред гола. Шмајхел је задржао своју страну у игри када је у 75. минуту одбранио још један Еффенбергов ударац преко пречке.[2][3] Шол је затим замало постигао погодак из слободног ударца од 20 јарди након што је Баслер натрчао, али се лопта одбила од стативе и у Шмајхелов загрљај.[2] С обзиром да се игра наизглед удаљила од енглеске стране, Фергусон је увео Солскјера да замени Кола на 10 минута до краја.[2][3] Солскјер је одмах натеро противничког голмана Кана да спашава његов опасан ударац главом, то је било најближе што је Јунајтед успео на целој утакмици.[2] Минут касније, Бајерн је пропустио шансу да обезбеди трофеј, када је Јанкер ударцем главом пуцао преко пречке.[2] Како се утакмица увлачила у последњих пет минута, Јунајтедове две замене су приморале Кана на још одбрана, прво је одбранио ударац Шерингема, а затим још један ударац овог пута главом Солскјера.[4]

Продужетак
[уреди | уреди извор]

Јунајтед је извео корнер када је Ефенберг одбио центаршут Герија Невила преко гол-линије Бајерна баш када је четврти судија показао три минута надокнаде. Пошто је остало тако мало времена за изједначење, Шмајхел је кренуо у шеснаестерац Бајерна. Бекам је извео корнер мало изнад Шмајхелове главе, Јорк је вратио лопту у гужву, а након што Финк није успео да довољно очисти, лопта је стигла до Гигса на ивици терена. Његов ударац десном ногом био је слаб и слабо погођен, али је отишао право до Шерингема, који је десном ногом извео ударац ка голу и сместио лопту у доњи угао мреже. Погодак је мерен на 36 секунди продужетка.[5] Изгледало је као да је Јунајтед, пошто је заостајао већи део меча, изнудио продужетке.

Мање од 30 секунди након ударца, Јунајтед је изнудио још један корнер када је Куфур одбио центаршут Солскјера преко гол-линије Бајерна, али је Шмајхел овога пута остао у свом казненом простору, по инструкцији Фергусона. Бекам је поново извео корнер, пронашао је Шерингема, који је пребацио лопту поред гола. Лопта је пролазила порад Солскјера који је најбрже реаговао, испружио ногу и забио лопту у гол Бајерна да би Јунајтед повео са само 43 секунде од три минута надокнаде. Солскјер је славио клизећи на коленима, опонашајући Баслерово раније славље, пре него што су га играчи, замене и тренерско особље Јунајтеда брзо покрили у слављу.[6] Шмајхел је, у свом шеснаестерцу, радосно трчао.[7]

Утакмица је поново почела, али многи играчи Бајерна су били преплављени очајем, практично неспособни да наставе.[8] Били су запањени што су изгубили утакмицу за коју су мислили да су добили само неколико минута раније. Навијачи Бајерна су већ запалили неколико слављеничких бакљи неколико тренутака пре него што је Јунајтед изједначио, а траке у клупским бојама већ су биле обезбеђене за сам трофеј у припреми за церемонију представљања.[9] Јунајтед је задржао своје вођство и забележио своју другу титулу Европског купа,[10] Куфоур је након утакмице био у сузама, ударајући по поду у очајању, а Јанкер се срушио од муке.[11] а на последњем звиждуку, судија Колине је описао овације навијача као „лавље рикање“.[12] Матхаус је био капитен Бајерна у финалу Купа Европе 1987. и изгубио је у сличним околностима када је Порто постигао два касна гола. Замењен је на 10 минута до краја, са наизглед обезбеђеном победом.[13]

Манчестер јунајтед
Бајерн Минхен
GK 1 Данска Петер Шмејхел (c)
RB 2 Енглеска Гари Невил
CB 5 Норвешка Рони Јонсен
CB 6 Холандија Јап Стам
LB 3 Република Ирска Денис Ервин
RM 11 Велс Рајан Гигс
CM 7 Енглеска Дејвид Бекхем
CM 8 Енглеска Ники Бат
LM 15 Шведска Јеспер Бломквист Изашао из игре — замењен 67
CF 19 Тринидад и Тобаго Двајт Јорк
CF 9 Енглеска Енди Кол Изашао из игре — замењен 81
Резервни играчи:
GK 17 Холандија Рејмонд ван дер Гоу
DF 4 Енглеска Дејвид Меј
DF 12 Енглеска Фил Невил
DF 30 Енглеска Вес Браун
MF 34 Енглеска Џонатан Грининг
FW 10 Енглеска Теди Шерингем Ушао у игру 67
FW 20 Норвешка Оле Гунар Солшер Ушао у игру 81
Менаџер:
Шкотска Алекс Фергусон
GK 1 Њемачка Оливер Кан (c)
SW 10 Њемачка Лотар Матеус Изашао из игре — замењен 80
RB 2 Њемачка Маркус Бабел
CB 25 Њемачка Томас Линке
CB 4 Гана Самуел Куфур
LB 18 Њемачка Михаел Тарнат
CM 11 Њемачка Стефан Ефенберг Жути картон 60
CM 16 Њемачка Јенс Јеремис
RF 14 Њемачка Марио Баслер Изашао из игре — замењен 87
CF 19 Њемачка Карстен Јанкер
LF 21 Њемачка Александер Циклер Изашао из игре — замењен 71
Резервни играчи:
GK 22 Њемачка Бернд Дрехер
DF 5 Њемачка Томас Хелмер
MF 7 Њемачка Мехмет Шол Ушао у игру 71
MF 8 Њемачка Томас Штрунц
MF 17 Њемачка Торстен Финк Ушао у игру 80
MF 20 Босна и Херцеговина Хасан Салихамиџић Ушао у игру 87
FW 24 Иран Али Даеј
Менаџер:
Њемачка Отмар Хицфилд

Помоћне судије:[15]
Ђенаро Мацеи (Италија)
Клаудио Пуљизи (Италија)
Четврти судија:'[15]
Фјоренцо Треоси (Италија)

Правила утакмице

Статистика

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Историја времена за Барселону, Шпанија – среда, 26. мај 1999”. Weather Underground. The Weather Channel. Приступљено 3. 7. 2014. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з „Европско финале – кључни моменти”. BBC Sport. 26. 5. 1999. Приступљено 30. 1. 2009. 
  3. ^ а б „Поново гледамо на финале из 1999. и на 10 најдраматичнијих финала Лиге шампиона икада”. Bleacher Report. Приступљено 28. 10. 2021. 
  4. ^ Sheringham, Teddy (25. 5. 2009). „Тренутак магије Манчестер јунајтеда који је употпунио историјски троструки трофеј”. The Guardian. Guardian News and Media. Приступљено 2. 1. 2017. 
  5. ^ Palmer, Kevin (26. 5. 2019). „Зашто је име куће Тедија Шерингема стално подсећање на највећу ноћ Манчестер Јунајтеда”. Irish Independent. Приступљено 26. 5. 2024. 
  6. ^ Smyth, Rob (27. 5. 2020). „Манчестер јунајтед и трофеј из 1999.: Те ноћи у Барселони”. Eurosport. Приступљено 1. 11. 2021. 
  7. ^ Adams, Tom (28. 8. 2009). „Шмајхел: Велики Данац”. ESPN. Приступљено 14. 1. 2014. 
  8. ^ Collina (2004, стр. 108)
  9. ^ „Бајерн Минхен се нада да ће заборавити бол у Шпанији”. Mumbai: Indian Express Newspapers. 19. 10. 1999. Архивирано из оригинала 4. 12. 2008. г. Приступљено 5. 4. 2008. 
  10. ^ „Уједињени крунисани краљеви Европе”. BBC Sport. 26. 5. 1999. Приступљено 30. 1. 2009. 
  11. ^ Wilson, Jeremy (23. 4. 2008). „Пјерлуиђи Колина: Ноу Камп 1999. је био најбољи”Неопходна новчана претплата. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 2022-01-12. г. Приступљено 14. 1. 2014. 
  12. ^ Fraser, Peter (9. 5. 2013). „Ферги је најбољи?”. Sky Sports. Приступљено 14. 1. 2014. 
  13. ^ „Манчестер јунајтед 2:1 Бајерн Минхен”. Mirror Football. Приступљено 14. 1. 2014. 
  14. ^ „Chapter 6 – Finals”. Статистички приручник УЕФА Лиге шампиона 2012/13 (PDF). Union of European Football Associations. 2013. стр. 114. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 1. 2013. г. Приступљено 3. 7. 2014. 
  15. ^ а б Quinn, Philip (25. 5. 1999). „Јунајтед види црвено као прљави трикови који се спремају”. Irish Independent. Приступљено 30. 8. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]