Финале УЕФА Лиге шампиона 2019.
Догађај | УЕФА Лига шампиона 2018/19. | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
Датум | 1. јун 2019. | ||||||
Стадион | Ванда Метрополитано, Мадрид | ||||||
Играч утакмице | Вирџил ван Дајк (Ливерпул)[1] | ||||||
Судија | Дамир Скомина[2] | ||||||
Посећеност | 63 272 [3] | ||||||
Време | Сунчано 30°C 15% влажност ваздуха[4] | ||||||
Финале УЕФА Лиге шампиона 2019. године је био последњи меч Лиге шампиона у сезони 2018/19, 64. сезони највећег европског клупског такмичења које организује УЕФА. Финале је одржано на Ванди Метрополитано, у Мадриду 1. јуна 2019,[5] између енглеских клубова Тотенхем хотспера, који је у свом првом финалу Лиге шампиона, и Ливерпула, који је у свом деветом финалу, а другом у низу, пошто су претходне сезоне поражени од Реал Мадрида. То је било седмо финале Лиге шампиона - и четврто у деценији да су се сусрела два тима из истог савеза и исте лиге, а друго финале између енглеских клубова после 2008. То је такође било прво финале од 2013. да не буде бар један шпански тим у финалу, са Барселоном и Реалом који су учествовали у претходних пет финала и победили свих пет, Барселона један пут и Реал Мадрид четири пута.
Ливерпул је као победник добио право да игра против Челсија, победника Лиге Европе у Суперкупу 2019. године. Такође се квалификовао за следећу сезону групне фазе Лиге шампиона, али пошто се већ квалификовао кроз своју лигу, резервисано место је било додељено шампиону аустријске Бундеслиге 2018/19, 11-рангираној лиги, за придруживање према приступној листи следеће сезоне.[6][7]
У марту 2018. УЕФА је саопштила да ће четврта замена бити дозвољена у продужетку и да је број замена повећан са 7 на 12. Почетно време је такође промењено са 20:45 CET на 21:00 CEST.[8] Ово је била прва финална утакмица на којој се користила Видео асистент судија (ВАР).[9]
Учесници
[уреди | уреди извор]У табели која следи, финала до 1992. године су била у ери Европског купа, од 1993. године су биле у доба Лиге шампиона.
Клуб | Претходни наступи у финалима |
---|---|
Тотенхем | 0 (нема) |
Ливерпул | 8 (1977, 1978, 1981, 1984, 1985, 2005, 2007, 2018) |
- Напомена: Болдовано означава да су те године освојили Европски куп или Лигу шампиона.
Место
[уреди | уреди извор]Ово је пето финале Европског купа / УЕФА Лиге шампиона које ће бити одржано у Мадриду, након финала 1957, 1969, 1980 и 2010, који су сви одржани на стадиону Сантијаго Бернабеу.[10]
Ванда Метрополитано са 67.000 седећих места је стадион шпанског клуба Атлетико Мадрид, којег су реновирали у септембру 2017.[11] Због правила УЕФА која се односе на права именовања спонзора који нису на турниру, стадион се у свим материјалима УЕФА назива "Естадио Метрополитано".[10]
Избор домаћина утакмице
[уреди | уреди извор]Први пут икада, УЕФА је 9. децембра 2016. покренула отворени поступак за избор места за финале клубова (УЕФА Лига шампиона, УЕФА Лига Европе и Суперкуп УЕФА).[12][13] Савези су имали рок до 27. јануара 2017. да изразе камату, а досије и понуда морали су бити достављени до 6. јуна 2017.[14]
УЕФА је 3. фебруара 2017. објавила да су удружења Азербејџана и Шпаније изразила интересовање за одржавање финала Лиге шампиона.[15] УЕФА је 7. јуна 2017. потврдила да су доставили понуде за финале Лиге шампиона 2019. године, док је Азербејџан предложио као опцију Олимпијски стадион у Бакуу са 68.700 седећих места. Шпанија је тада предложила недовршену Ванду Метрополитано, која ће имати 67.000 седећих места.[14][16] Извештај о процени понуда објављен је од стране УЕФА 14. септембра 2017.[17] Ванда Метрополитано је изабран за место одржавања од стране Извршног одбора УЕФА 20. септембра 2017. године, док је Олимпијски стадион у Бакуу био успешан у својој кандидатури за домаћина финала УЕФА лиге Европе 2019.[5][18][19]
Пред меч
[уреди | уреди извор]Идентитет
[уреди | уреди извор]Маскота која ће се користити у финалу откривена је 30. августа 2018. године током жреба за групну фазу. Дизајнирао ју је уметник са седиштем у Мадриду који је црпио инспирацију из локалног фолклора, укључујући приказе грба града, мачке (надимак за Мадрилене), гитару и статуу у Пуерта дел Сол. Палета боја укључује блуз и наранџе које представљају тип заласка сунца у Мадриду који је познат као "кандилазо".[20][21]
Амбасадор
[уреди | уреди извор]Амбасадор финала је бивши шпански интернационалац Луис Гарсија, који је играо за Атлетико Мадрид 2002. до 2003. и од 2007. до 2009. и освојио је Лигу шампиона са Ливерпулом 2005. године.[22]
Улазнице, пут и смештај
[уреди | уреди извор]Са капацитетом стадиона од 63.500 за финале, укупан износ од 38.000 карата доступан је навијачима и широј јавности, док две екипе финалиста добијају по 17.000 улазница, а преосталих 4.000 карата је на располагању навијачима широм света преко UEFA.com од 14. до 21. марта 2019. године у четири категорије цена: € 600, € 450, € 160 и € 70. Преостале карте се додељују локалном организационом одбору, УЕФА-и и националним савезима, комерцијалним партнерима и емитерима, и служе корпоративном угоститељском програму.[23]
Цене смештаја у Мадриду и летови у град са енглеских аеродрома порасли су до 683 одсто у сатима после полуфинала.[24][25]Управљање логистиком путовања и одређивање цена улазница од стране УЕФА-е критиковали су менаџери Јирген Клоп и Маурисио Покетино, као и групе навијача које представљају ова два клуба.[26] Тотенхем је најавио планове за приказивање финала уживо у Лиги шампиона на њиховом стадиону у Лондону који би био отворен за публику пуног капацитета.[27][28]
Свечано отварање
[уреди | уреди извор]Именџин Драгонс ће наступити на церемонији отварања непосредно пре почетка утакмице.[29]
Позадина (историја—преглед)
[уреди | уреди извор]Тотенхем хотспер је стигао до свог првог финала у Лиги шампиона, постајући осми финалиста из Енглеске и четрдесети укупно. То ће бити пети пут да су се појавили у финалу УЕФА такмичења, играли су у финалу Купа победника купова (победили су Куп победника купова у фудбалу 1962/63. у финалу и освојили су први трофеј, постали су први британски тим који је освојио европски трофеј) и три финала Купа УЕФА (освојили су трофеј: 1972 и 1984, а изгубили су у финалу 1974).[30][31] Ако победе у финалу, придружиће се Јувентусу, Ајаксу, Бајерн Минхену, Челсију и Манчестер јунајтеду као јединим клубовима који су освојили сва три главна европска трофеја (Куп Европског шампиона / УЕФА Лига шампиона, Куп УЕФА / Лига Европе и Куп победника купова). У осам мечева, они имају скор од четири победе, један реми и три пораза у европским такмичењима против енглеских клубова.[32] Од четири меча, Тотенхeм је победио два: против Манчестер Ситија у четвртфиналу ове сезоне, и против Вулверхамптона у финалу 1972, првом финалу такмичења, постао је први британски тим који је освојио два различита европска трофеја.[33]
Ливерпул се девети пут пласирао у финале, што је енглески рекорд, као и други у низу, изгубивши од Реал Мадрида 2018.[34] Они су победили у овом такмичењу у пет наврата (1977, 1977, 1981, 1984 и 2005), а изгубили су три пута (1985, 2007 и 2018). Ово је такође њихово четрнаесто финале у УЕФА такмичењима, играјући у финалу Купа победника купова (изгубивши 1966) и четири финала Купа УЕФА / Лиге Европе (Освајачи 1973, 1976, 2001, и пораз у 2016).[35] У двадесет утакмица, Ливерпул има скор од седам победа, осам нерешених (од којих је једна утакмица завршила на пенале и где су победили и освојили после пенала 2005) и пет пораза у европским такмичењима против енглеских клубова. Недавно су победили у обе утакмице Манчестер Сити у четвртфиналу Лиге шампиона 2017/18.[32] Меч је треће финале Лиге шампиона за менаџера Ливерпула Јиргена Клопа, који је изгубио оба претходна финала, са Борусијом Дортмунд 2013 и Ливерпулом 2018.[36]
Финале ће бити 171. такмичарски сусрет Тотенхем хотспера и Ливерпула, са рекордом од 79 победа Ливерпула, 48 победа Тотенхема и 43 ремија. Стране су се састале два пута у овој сезони Премијер лиге 2018/19, када је Ливерпул победио 2 — 1 у оба меча. Једном их је саставио европски жреб, а то је било у полуфиналу Купа УЕФА 1972/73; Ливерпул је победио прву утакмицу 1 — 0 као домаћин, а Тотенхем је победио на другом сусрету 2 — 1, иако је Ливерпул прошао у финале због Правила гола у гостима, па је у финалу Ливерпул победио Борусија Менхенгладбах.[37] Још једном су се састали у финалу купа Ливерпул и Тотенхем, а Ливерпул је победио 3 — 1 након продужетка. Било је то у финалу Лига купа Енглеске 1982.[38][39]
Меч ће бити прво финале од 2013. да у њему не буде шпански тим, јер су Реал Мадрид (2014, 2016, 2017 и 2018) и Барселона (2015) победили у претходних пет сезона.[34] То ће такође бити прво финале које ће освојити енглески тим од 2012. године кад је Лигу шампиона освојио Челси, као и друго финале које ће се играти између два енглеска тима, после финала 2008. године кад су снаге одмерили Манчестер јунајтед и Челси.[40] Све у свему, меч је седмо финале у којем се налазе два тима из исте лиге тј из истог савеза, претходно је то постигнуто у три наврата, од стране шпанских тимова (2000, 2014 и 2016), а једном од италијанских (2003) и немачких (2013) тимова. Поред тога, енглески тимови су то успели у два наврата (2008 и 2019).[41]
Како су Челси и Арсенал такође прошли у финале УЕФА Лиге Европе, ово је прва сезона у којима су учествовале екипе из једне нације. Први пут у историји ће се сусрести енглески тимови и у Финалу Лиге Европе и Финалу Лиге шампиона.[42][43]
Пут до финала
[уреди | уреди извор]Напомена: У мечевима испод прво је наведен резултат финалисте, а потом резултат противника (Д: домаћин, Г: гост).
Тотенхем | Коло | Ливерпул | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Противник | Укупно | 1. меч | 2. меч | Групна фаза | Противник | Укупно | 1. меч | 2. меч | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Интер | 2—2 | 1—2 (Г) | 1—0 (Д) | 1. и 5. коло | Пари Сен Жермен | 4—4 | 3—2 (Д) | 1—2 (Г) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Барселона | 3—5 | 2—4 (Д) | 1—1 (Г) | 2. и 6. коло | Наполи | 1—1 | 0—1 (Г) | 1—0 (Д) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
ПСВ Ајндховен | 4—3 | 2—2 (Г) | 2—1 (Д) | 3. и 4. коло | Црвена звезда | 4—2 | 4—0 (Д) | 0—2 (Г) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Другопласирани Група Б
|
Групна фаза |
Другопласирани Групе Ц
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Противник | Укупно | 1. меч | 2. меч | Нокаут фаза | Противник | Укупно | 1. меч | 2. меч | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Борусија Дортмунд | 4—0 | 3—0 (Д) | 1—0 (Г) | Осмина финала | Бајерн Минхен | 3—1 | 0—0 (Д) | 3—1 (Г) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Манчестер Сити | 4—4 | 1—0 (Д) | 3—4 (Г) | Четвртфинале | Порто | 6—1 | 2—0 (Д) | 4—1 (Г) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Ајакс | 3—3 | 0—1 (Д) | 3—2 (Г) | Полуфинале | Барселона | 4—3 | 0—3 (Г) | 4—0 (Д) |
Меч
[уреди | уреди извор]Детаљи
[уреди | уреди извор]"Домаћи" тим (за административне сврхе) је одређен додатним жребом одржаним након четвртфиналног и полуфиналног жреба,[44][45] који је одржан 15. марта 2019. у 12:00 CET, у седишту УЕФА у Ниону, у Швајцарској.
Тотенхем[4]
|
Ливерпул[4]
|
|
|
Играч утакмице:
|
Правила меча[46]
90 минута. |
Статистика
[уреди | уреди извор]
|
|
|
Тимови
[уреди | уреди извор]У финале Лиге шампиона први су се пласирао Ливерпул након епског преокрета против Барселоне, први меч су изгубили на Камп ноу резултатом 3—0, да би у реваншу уписали једно од убедљивијих победа и преокрета у полуфиналу Лиге шампиона 4—0. Други тим који се пласирао је још један енглески тим Тотенхем који је победио Ајакс након пораза на свом стадиону од 0—1, догодио се преокрет и још једном је домаћин изгубио 2—3. То значи да ћемо у финалу гледати прави Енглески дерби. Тотенхем је уз пуно драме дошао до финала Лиге шампиона постигавши погодак у задњој минути утакмице, херој утакмице је Бразилац Лукас Мора који је постигао хет трик и практично сам избацио Ајакс који је поклекао у финишу веома узбудљиве утакмице.
Тим | Тотенхем | Ливерпул |
---|---|---|
Осмина финала | Борусија Дортмунд | Бајерн Минхен |
Четвртфинале | Манчестер Сити | Порто |
Полуфинале | Ајакс | Барселона |
Тотенхем хотспер
[уреди | уреди извор]Тотенхем хотспер, први пут се појавио у финалу европског такмичења још од 1984. године и први пут у финалу Купа Европе,[40] Тотенхем хотспер директно се квалификовао у Групну фазу Лиге шампиона, јер су заузели треће место у Премијер лиги.[48] Сврстани су у групу Б заједно са шпанским шампионом Барселоном, холандским шампионом ПСВ Ајндховеном и италијанским Интером, сви су бивши европски шампиони.[49]
Спарси су започели своје учешће у Лиги шампиона на стадиону Сан Сиро у Милану, где су изгубили 2 — 1 од Интера након што су капитулирали два пута у посљедњим минутима меча.[50]На стадиону Вембли у Лондону, на привременом стадиону, Тотенхем хотспер је изгубио 4 — 2 од Барселоне и пао на треће место у групи Б.[51] Спарси су одиграли 2 — 2 са ПСВ Ајндховеном у 3. колу су одиграли у Холандији, али су изгубили голмана Ига Лориса који је зарадио црвени картон и после тога су примили изједначујући гол Лука де Јонга у 87. минуту.[52] Тотенхем хотспер је рано примио гол против ПСВ Ајндховена на Вемблију, али са два гола Харија Кејна у другом полувремену, донела су екипи прву победу у Лиги шампиона у сезони.[53] Против Интера на Вемблију, 80-минутни гол Кристијана Ериксена је донео Спарсима победу од 1 — 0 и спречио да клуб буде елиминисан.[54] Последњи меч у групи са Барселоном на Камп ноу почео је раним голом за домаћу екипу, али касни гол Лукаса Море донео је Тотенхему нерешен исход 1 — 1. Клуб је био другопласирани на крају групе фазе са истим бројем бодова као и Интер, али је прошао у нокаут фазе због више датих голова у групној фази од Интера.[55]
Тотенхем хотспер се састао са немачким клубом Борусијом Дортмунд у осмини финала, што је други пут у последње три године да су се два тима састала у европском такмичењу.[56] Спарси су победили први меч са 3 — 0, у веома доминантном наступу у првом мечу на стадиону Вембли голове су у другом полувремену постигли Сон Хјунг-мин, Јан Вертонген и Фернандо Љоренте.[57] Друга утакмица на Сигнал Идуна парку у Дортмунду завршена је победом од 1 — 0 за госте тј Тотенхем хотспер, голом Харија Кејна почетком другог полувремена, што је довело до укупног скора од 4 — 0 и пролазак Тотенхем хотспера у четвртфинале.[58]
Тотенхем хотспер је извучен у четвртфиналу против својих сународника и владајућег енглеског првака Манчестер Ситија, два меча су одиграна у року од 11 дана , овај меч у Лиги шампиона и меч у Премијер лиги.[59] Тотенхем хотспер је био домаћин прве утакмице, прве европске утакмице на новоизграђеном стадиону ФК Тотенхема, и победили су 1 — 0 голом који је постигао Сон Хјунг-мин постигао у 78. минути, након што је у првом полувремену Серхио Агверо промашио пенал за Манчестер Сити лопту је спасио Уго Лорис и израстао у хероја утакмице.[60] Манчестер Сити је повео рано у другом мечу одиграном на Градском стадиону у Манчестеру 3 — 2 у року од 21. минута у отварању реванш меча, два гола за Манчестер Сити је постигао Рахим Стерлинг и још један гол који је постигао Бернардо Силва. Гол Серхија Агвера у 59. минуту донео је Манчестер Ситију предност од 4 — 3 у укупном резултату у серији, али је Фернандо Љоренте постигао гол у 73. минуту и поново изједначио серију и донео Тотенхему предност правила гола у гостима.[61] Рахим Стерлинг је постигао пети погодак за Манчестер Сити у трећем минуту зауставног времена, али је Видео асистент судија проценио да је био офсајд током акције Манчестер Ситија, дајући Тотенхему победу и пролаз у наредну фазу такмичења због правила гола у гостима. Тако је Тотенхем хотспер прошао у прво полуфинале од 1962.[62][63]
Тотенхем хотспер се суочио са оживљеним холандским клубом Ајаксом, који је четири пута освојио европски Куп и ушао у такмичење кроз квалификационе рунде са младим тимом.[64][65] За спарсе, нису наступали нападачи Хари Кејн и Сон Хјунг-мин, између осталог, због повреда, први меч су изгубили 1 — 0 код куће на Стадиону ФК Тотенхем, Ајаксов једини гол је постигнут у 15. минуту, а постигао га је Дони ван де Бек.[64] Ајакс је започео другу утакмицу на њиховој Јохан Кројф арени, а голове за Ајакс су постигли Матијас де Лигт и Хаким Зијех и тако поставили укупни резултат 3 — 0 у серији на полувремену. Менаџер Тотенхема Маурисио Покетино заменио је дефанзивног везног играча Виктора Вањаму уместо њега је ушао нападач Фернандо Љоренте на полувремену, а његов партнер у нападу Лукас Мора постигао је први гол у полуфиналу у 55. минути.[66] Лукас Мора је затим постигао други гол пет минута касније, његов мукотрпни рад му је помогао да победи неколико играча Ајакса након поштеде голмана Андре Онане.[67] Након што Тотенхем није успео да реализује неколико шанси да изједначи меч, меч је ушао у пет минута зауставног времена. Пошто је сат прошао пето минутну надокнаду, Мора је завршио свој хат-трик са првим шутем из казненог простора како би преокренуо резултат 2 — 3, а у укупном скору 3 — 3 и одвео Спарсе у финале путем правила гола у гостима.[68][69] Друга утакмица је проглашена једним од највећих повратничких утакмица у историји Лиге шампиона, поред Ливерпуловог полуфинала одиграног претходног дана против Барселоне.[70][71]
Ливерпул
[уреди | уреди извор]Ливерпул је био другопласирани у прошлогодишњем финалу, квалификовао се директно у групну фазу као четврта екипа из Премијер лиге.[48][72] Ушли су у групу Ц заједно са француским шампионом Пари Сен Жерменом, италијанским Наполијем и српским шампионом Црвеном звездом из Београда, који су се квалификовали кроз плеј-оф рунду и дебитовали у групној фази Лиге Шампиона.[73][74]
У уводном мечу групне фазе, Ливерпул је играо против Пари Сен Жермена на Енфилд Роуду и победио је 3 — 2, голом у зауставном времену замене Фирмина, голове су постигли и Стариџ и Милнер из пенала за Ливерпул, а Меније и Мбапе за Пари Сен Жермен.[75] Ливерпул није успео да постигне погодак у поразу 1 — 0 од Наполија на стадиону Сан Паоло у 2. колу, где је домаћин победио голом Инсињеа у 90. минуту.[76] Ливерпул је преузео прву позицију у групи Ц након победе на домаћем терену од 4 — 0 над Црвеном звездом 24. октобра, голове су постигли Фирмино, Салах два пута и Мане.[77] Али на стадиону Рајко Митић у Београду Ливерпул је претрпео прави шок поразом 2 — 0 од Црвене звезде две недеље касније, голове је постигао Милан Павков. Ливерпул је пао на друго место иза Наполија.[78][79]
На Парку принчева у Паризу, Ливерпул је поражен резултатом 2 — 1 од Пари Сен Жермена, голове су постигли Бернат и Нејмар за Пари Сен Жермен, а гол за Ливерпул је постигао Милнер из пенала, и тако је Ливерпул пао је на треће место у групи, стављајући себе у опасност од елиминације из групне фазе.[80] Ливерпул је победио у последњој утакмици групне фазе, одиграној 11. децембра против Наполија на Енфилд Роуду, голом Салаха и неколико спасавања гола од стране голмана Алисона Бекера.[81] Ливерпул је по броју бодова остао исти као и Наполи, али са бољим међусобним скором и гол разликом су отишли у нокаут фазу, Ливерпул је дао 9 голова, а Наполи 7 голова и због тога је Ливерпул отишао даље.[82]
Ливерпул је у осмини финала одиграо утакмицу против немачког првака Бајерн Минхена и на свом стадиону Енфилд Роуду су одиграли нерешено 0 — 0, ово је подсетило на исти исход полуфиналне утакмице двеју страна у Лиги шампиона 1980/81.[83] Ливерпул је прошао у четвртфинале тако што је савладао Бајерн Минхен резултатом 3 — 1 у другој утакмици на Алијанц арени у Минхену са два гола Манеа и једног гола Ван Дајка у другом полувремену, а аутогол за Бајерн је дао Жоел Матип.[84] Ливерпул је победио у четвртфиналу португалски клуб Порто са укупним резултатом 6 — 1, победивши 2 — 0 у првој утакмици код куће, голове су постигли Кеита и Фирмиино и 4 — 1 на стадиону Драгао, голове су постигли: за Порто је гол постигао Милитао, за Ливерпул голове су постигли Мане, Ван Дајк, Фирмино и Салах.[85]
У полуфиналу, Ливерпул се састао са фаворизованом Барселоном.[86] Барселона је искористила неколико промашених шанси од Ливерпулових играча и победила је 3 — 0 код куће на Камп ноу, са два гола Месија у другом полувремену, укључујући и слободни ударац са 25 метара у 82. минуту, то је био његов 600. гол за клуб, и голом Луиса Суареза.[87][88] Са дефицитом од три гола у реванш утакмици и преокупацијом за освајање Премијер Лиге, Ливерпулов менаџер Јирген Клоп замолио је своје играче да "покушају" или да "пропадну на најлепши начин".[89] Ливерпул је преокренуо дефицит и победом од 4 — 0 на Енфилд Роуду, прошао на основу коначног резултата 4 — 3, у другој утакмици по два гола су постигла оба играча и то Ориги и Вајналдум у ономе што је описано као један од највећих повратака у историји Лиге шампиона, упркос томе што Мохамед Салах и Роберто Фирмино нису играли због повреда.[70] Резервни нападач Ливерпула Ориги постигао је први гол у седмој минути, након чега је уследило пар голова у муњевитом брзином, замена на полувремену Вајналдум постигао је гол како би изједначио укупан резултат у 56. минути.[90] Алисон Бекер је направио серију кључних одбрана како би Барселони вредан гол на гостовању одбранио, ово је понављање Барселониног наступа против Роме прошле године у четвртфиналу, јер је Рома стигла дефицит од три гола разлике против Барселоне.[91] Ориги је постигао одлучујући гол на утакмици у 79. минуту, искористивши брзи ударац из десног угла терена Трента Алекандер Арнолда, Ориги је био сам у казненом простору и матирао је голмана Барселоне Тер штегена без већих проблема.[90]
Судије
[уреди | уреди извор]УЕФА је 14. маја 2019. године именовала словеначког судију Дамира Скомину за главног судију. Скомина је судија ФИФА-е од 2002. године и раније је судио у финалима био је четврти судија у финалу Лиге шампиона 2013. године. Његово именовање за судију је значило да је то његово троструко европско финале, пошто је званично судио финале Лиге Европе 2017. између Ајакса и Манчестер јунајтеда, као и УЕФА суперкуп 2012. између Челсија и Атлетико Мадрида. Њему ће се придружити двојица његових сународника, Јуре Прапротник и Робертом Вукан као помоћници. Шпанац Антонио Матеу Лахоз је четврти судија, а Дени Мекели из Холандије ће бити главни судија у ВАР соби. Њему ће се придружити његов сународник Пол ван Бекел као један од помоћника ВАР-а, а за другог помоћника ВАР-а за финале именован је Феликс Цвајер из Немачке. Његов сународник Марк Борш ће служити као ВАР судија за офсајд позиције.[2]
Главни судија:[2]
|
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Liverpool beat Tottenham to win sixth European Cup”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 1. 6. 2019. Приступљено 1. 6. 2019.
- ^ а б в г д ђ е ж „Referee team appointed for UEFA Champions League final in Madrid”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 14. 5. 2019. Приступљено 14. 5. 2019.
- ^ а б „Full Time Report Final – Tottenham Hotspur v Liverpool” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 1. 6. 2019. Приступљено 1. 6. 2019.
- ^ а б в „Tactical Line-ups – Final – Saturday 1 June 2019” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 1. 6. 2019. Приступљено 1. 6. 2019.
- ^ а б „Мадрид је домаћин финала Лиге шампиона 2018/19”. UFEA.com. Union of European Football Associations. 20. 9. 2017. Приступљено 20. 9. 2017.
- ^ „Промене у следећој сезони УЕФА Лиге шампиона и УЕФА лиге Европе”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 27. 2. 2018. Приступљено 27. 2. 2018.
- ^ „Коефицијенти по државама за 2018/19”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 4. 5. 2018. Приступљено 4. 5. 2018.
- ^ „Додатно фино подешавање правила клупске конкуренције за 2018/19”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 27. 3. 2018. Приступљено 27. 3. 2018.
- ^ „ВАР ће се користити у Нокаут фази Лиге шампиона”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 3. 12. 2018. Приступљено 3. 12. 2018.
- ^ а б „Мадридски Стадион Метрополитано је домаћин Финала Лиге шампиона”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 20. 9. 2017. Приступљено 21. 12. 2018.
- ^ Lowe, Sid (18. 9. 2017). „Стадион назван Ванда: отварање новог стадиона Атлетико Мадрида”. The Guardian. Приступљено 17. 4. 2019.
- ^ „Лион ће бити домаћин финала УЕФА Елиге Европе 2018. године”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 9. 12. 2016. Приступљено 21. 12. 2018.
- ^ „Финале УЕФА клупског такмичења 2019: правила за понуде” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. Приступљено 21. 12. 2018.
- ^ а б „Десет савеза су се пријавили за домаћинство 2019 клупског финала”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 7. 6. 2017. Приступљено 21. 12. 2018.
- ^ „15 савеза заинтересовано за одржавање финала клубова 2019. године”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 3. 2. 2017. Приступљено 21. 12. 2018.
- ^ Rumsby, Ben (3. 2. 2017). „Финале Лиге шампиона одржаће се у Бакуу или Мадриду 2019. године”. The Daily Telegraph. Приступљено 17. 4. 2019.
- ^ „Финале УЕФА клупског такмичења 2019. Извештај о евалуацији” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 14. 9. 2017. Приступљено 21. 12. 2018.
- ^ „Дневни ред Извршног одбора УЕФА за Нион састанак”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 7. 9. 2017. Приступљено 21. 12. 2018.
- ^ „Атлетико Мадрид домаћин финала Лиге шампиона 2019.”. Associated Press. 20. 9. 2017. Архивирано из оригинала 17. 04. 2019. г. Приступљено 17. 4. 2019.
- ^ „УЕФА Лига шампиона покреће маскоту за финале у Мадриду 2019. године”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 30. 8. 2018. Приступљено 21. 12. 2018.
- ^ Sierra, Alberto P. (30. 8. 2018). „УЕФА објавила плакат финала Лиге шампиона у Мадриду”. AS.com. Diario AS. Архивирано из оригинала 21. 04. 2019. г. Приступљено 1. 9. 2018.
- ^ „Бајерн игра против Ливерпула, нису играли у последњих 16 година”. fcbayern.com. Fußball-Club Bayern München. 17. 12. 2018. Приступљено 18. 12. 2018.
- ^ „Продаја карата за финале Лиге шампиона почиње у четвртак”. UEFA.com. 13. 3. 2019.
- ^ Wright, Katie (9. 5. 2019). „Champions League final: The teams are going but can fans afford to?”. BBC News. Приступљено 11. 5. 2019.
- ^ Acres, Tom (10. 5. 2019). „Champions League: Flight prices soar as Liverpool and Spurs fans seek final tickets”. Sky News. Приступљено 11. 5. 2019.
- ^ „Liverpool, Tottenham, Chelsea and Arsenal fans criticise Uefa for final ticket numbers”. BBC Sport. 11. 5. 2019. Приступљено 10. 5. 2019.
- ^ „UEFA Champions League Final – Live Screening at Tottenham Hotspur Stadium”. Tottenham Hotspur FC. 10. 5. 2019. Приступљено 11. 5. 2019.
- ^ Hughes, Matt (9. 5. 2019). „Champions League: Tottenham Hotspur could show final in new stadium”. The Times. Приступљено 11. 5. 2019.
- ^ „Imagine Dragons to play at UEFA Champions League final”. UEFA.com. 9. 5. 2019. Приступљено 9. 5. 2019.
- ^ „It was 50 years ago today – our historic win in Europe...”. tottenhamhotspur.com. Tottenham Hotspur FC. 15. 5. 2013. Приступљено 4. 7. 2017.
- ^ „Tottenham – UEFA.com”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Приступљено 9. 5. 2019.
- ^ а б „Match press kits (UEFA Champions League – 2018/19 season, final): Tottenham Hotspur FC v Liverpool FC” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 9. 5. 2019. Приступљено 10. 5. 2019.
- ^ Goodwin, Bob (1988). Spurs: A Complete Record 1882–1988. Breedon Books. ISBN 978-0-907969-42-6.
- ^ а б „Liverpool stun Barça to advance to final”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 7. 5. 2019. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ „Club facts: Liverpool”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 2. 6. 2017. Приступљено 26. 5. 2018.
- ^ „Liverpool reach back-to-back Champions League finals after comeback vs. Barcelona”. DW.com. Deutsche Welle. 7. 5. 2019. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ „Champions League final: Tottenham v Liverpool past meetings”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 8. 5. 2019. Приступљено 9. 5. 2019.
- ^ „Tottenham: Head-to-head v Liverpool”. Soccerbase. Приступљено 10. 5. 2019.
- ^ „Tottenham Hotspur » Record against Liverpool FC”. WorldFootball.net. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ а б Johnston, Neil (8. 5. 2019). „Ajax 2–3 Tottenham Hotspur”. BBC Sport. Приступљено 9. 5. 2019.
- ^ Stokkermans, Karel (28. 2. 2019). „European Champions' Cup”. RSSSF.com. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 9. 5. 2019.
- ^ „Has one country ever had all European finalists before?”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 9. 5. 2019. Приступљено 10. 5. 2019.
- ^ „Champions League & Europa League: English clubs make history by taking four final places”. BBC Sport. 9. 5. 2019. Приступљено 10. 5. 2019.
- ^ „2018/19 Лига шампиона мечеви, извлачење и календар такмичења”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 9. 1. 2018. Приступљено 9. 1. 2018.
- ^ „Жреб за четвртфинале, полуфинале и финале Лиге шампиона”. UEFA.com.
- ^ „Правила на финалном мечу Лиге шампиона” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 10. 5. 2018. Приступљено 12. 5. 2018.
- ^ а б в „Team statistics” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 1. 6. 2019. Приступљено 1. 6. 2019.
- ^ а б „All you need to know: 2018/19 UEFA Champions League”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 11. 6. 2018. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ Rogers, Martin (30. 8. 2018). „Barcelona, Tottenham top stacked group after Champions League draw”. USA Today. Приступљено 9. 5. 2019.
- ^ Sutcliffe, Steve (18. 9. 2018). „Inter Milan 2–1 Tottenham”. BBC Sport. Приступљено 9. 5. 2019.
- ^ McNulty, Phil (3. 10. 2018). „Tottenham 2–4 Barcelona”. BBC Sport. Приступљено 9. 5. 2019.
- ^ Hytner, David (24. 10. 2018). „Hugo Lloris sees red as PSV thwart Tottenham in Champions League draw”. The Guardian. Приступљено 9. 5. 2019.
- ^ McNulty, Phil (6. 11. 2018). „Tottenham 2–1 PSV”. BBC Sport. Приступљено 9. 5. 2019.
- ^ Law, Matt (28. 11. 2018). „Christian Eriksen puts Champions League fate in Tottenham's hands with late strike to defeat Inter”. The Telegraph. Приступљено 9. 5. 2019.
- ^ Wallace, Sam (12. 12. 2018). „Tottenham complete remarkable survival act to reach Champions League knockout stage with late draw in Barcelona”. The Telegraph. Приступљено 9. 5. 2019.
- ^ „Tottenham v Dortmund background”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 21. 1. 2019. Приступљено 9. 5. 2019.
- ^ Taylor, Daniel (13. 2. 2019). „Jan Vertonghen inspires Spurs to take Borussia Dortmund to the cleaners”. The Guardian. Приступљено 9. 5. 2019.
- ^ Sutcliffe, Steve (5. 3. 2019). „Borussia Dortmund 0–1 Tottenham”. BBC Sport. Приступљено 9. 5. 2019.
- ^ „Tottenham face Manchester City in Champions League quarter-finals”. BBC Sport. 15. 3. 2019. Приступљено 10. 5. 2019.
- ^ Taylor, Daniel (9. 4. 2019). „Son's solo effort secures win for Spurs after Lloris saves Man City penalty”. The Guardian. Приступљено 10. 5. 2019.
- ^ Taylor, Daniel (18. 4. 2019). „Tottenham win Champions League epic as Llorente stuns Manchester City”. The Guardian. Приступљено 10. 5. 2019.
- ^ „Tottenham oust Man City in seven-goal Champions League thriller”. ESPN. Reuters. 18. 4. 2019. Приступљено 10. 5. 2019.
- ^ Burt, Jason (18. 4. 2019). „Tottenham edge past Manchester City with dramatic late VAR twist in Champions League classic”. The Telegraph. Приступљено 10. 5. 2019.
- ^ а б Wallace, Sam (30. 4. 2019). „Advantage Ajax as they take vital away goal to Amsterdam against disappointing Spurs”. The Telegraph. Приступљено 10. 5. 2019.
- ^ Smith, Rory (30. 4. 2019). „Ajax, Unshakable on Champions League Stage, Inches Closer to Final”. The New York Times. стр. B12. Приступљено 10. 5. 2019.
- ^ Taylor, Daniel (8. 5. 2019). „Tottenham comeback stuns Ajax and sets up final against Liverpool”. The Guardian. Приступљено 10. 5. 2019.
- ^ Johnston, Neil (9. 5. 2019). „Ajax 2–3 Tottenham”. BBC Sport. Приступљено 10. 5. 2019.
- ^ Smith, Rory (8. 5. 2019). „A Dream Delivered, and Another Dashed, in One Unforgettable Moment”. The New York Times. стр. B9. Приступљено 10. 5. 2019.
- ^ Burt, Jason (9. 5. 2019). „Tottenham into Champions League final after Lucas Moura seals another English miracle”. The Telegraph. Приступљено 10. 5. 2019.
- ^ а б Peddy, Chris (8. 5. 2019). „Tottenham & Liverpool: Greatest Champions League comebacks of all time”. BBC Sport. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ Graham, Chris (9. 5. 2019). „'Now it's Moura's miracle': How world reacted to Tottenham's Champions League heroics against Ajax”. The Telegraph. Приступљено 9. 5. 2019.
- ^ Walsh, Kristian (13. 5. 2018). „Does fourth place qualify for the Champions League group stage? Liverpool boosted by this season's rule changes”. Liverpool Echo. Приступљено 9. 5. 2019.
- ^ Doyle, Ian (30. 8. 2018). „The worrying history of Liverpool's Champions League group stage opponents”. Liverpool Echo. Приступљено 9. 5. 2019.
- ^ Smith, Rory; Montague, James (18. 9. 2018). „A Throwback Champion for the Modern Champions League”. The New York Times. стр. B10. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ McNulty, Phil (18. 9. 2018). „Liverpool 3–2 Paris St-Germain”. BBC Sport. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ Bascombe, Chris (3. 10. 2018). „Lacklustre Liverpool unlocked by Lorenzo Insigne's late strike”. The Telegraph. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ Sanders, Emma (24. 10. 2018). „Liverpool 4–0 Red Star Belgrade”. BBC Sport. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ Hunter, Andy (6. 11. 2018). „Liverpool's hopes hang in balance after defeat at Red Star Belgrade”. The Guardian. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ Sanders, Emma (6. 11. 2018). „Red Star Belgrade 2–0 Liverpool”. BBC Sport. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ Burt, Jason (28. 11. 2018). „Liverpool on brink of Champions League elimination after damaging Paris Saint-Germain defeat”. The Telegraph. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ McNulty, Phil (11. 12. 2018). „Liverpool 1–0 Napoli”. BBC Sport. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ „Ancelotti, Napoli 'bitter' after elimination from Champions League”. Chicago Tribune. Agence France-Presse. 12. 12. 2018. Приступљено 7. 5. 2019.
- ^ Hunter, Andy (19. 2. 2019). „Liverpool and Bayern Munich trade blows but draw leaves tie poised”. The Guardian. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ Taylor, Daniel (13. 3. 2019). „Sadio Mané and Virgil van Dijk take Liverpool past Bayern Munich”. The Guardian. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ Sutcliffe, Steve (17. 4. 2019). „FC Porto 1–4 Liverpool”. BBC Sport. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ Blanco, Jordi (1. 5. 2019). „Liverpool CEO urges calm after six fans arrested ahead of Barcelona clash”. ESPN. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ Taylor, Daniel (1. 5. 2019). „Lionel Messi magic puts Barcelona in command of semi-final with Liverpool”. The Guardian. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ Chowdhury, Saj (1. 5. 2019). „Barcelona 3–0 Liverpool”. BBC Sport. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ Hunter, Andy (6. 5. 2019). „Jürgen Klopp tells Liverpool to shock Barcelona or 'fail beautifully'”. The Guardian. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ а б Taylor, Daniel (7. 5. 2019). „Liverpool stage sensational comeback to beat Barcelona and reach final”. The Guardian. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ Prentice, David (8. 5. 2019). „Alisson Becker the unsung hero of Anfield's greatest Champions League night”. Liverpool Echo. Приступљено 8. 5. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Лига Шампиона (званични сајт)
- 2019 финале УЕФА Лиге Шампиона: Мадрид, UEFA.com