Пређи на садржај

Финансијско инжењерство

С Википедије, слободне енциклопедије
Поља
Главне примене финансијског инжењерства су:
  • Арбитража
  • Корпоративне финансије
  • Вредновање деривата
  • Финансијска регулатива
  • Управљање портфељем
  • Управљање ризиком
  • Међународне финансије
  • Вредновање опција

Финансијско инжењерство је интердисциплинарна област која обухвата финансијску теорију, инжењерске приступе, математичке алате и програмирање.[1] Такође се може дефинисати као примена техничких метода, нарочито из области математичких и рачунарских финансија, у финансијској пракси.

Финансијско инжењерство игра кључну улогу у пословању банака са дериватима вођеним потребама клијената[2], кроз развој и испоруку прилагођених OTC (Over-the-Counter) уговора и егзотичних деривата, као и кроз имплементацију различитих структурисаних производа. Ове активности обухватају квантитативно моделирање и програмирање, као и управљање ризицима финансијских производа у складу са регулаторним оквиром и Базелским захтевима за капитал и ликвидност.

Старија употреба термина „финансијско инжењерство“ која је данас мање заступљена, односила се на агресивно реструктурисање корпоративних биланса стања. Рачунарске финансије и математичке финансије се обе преклапају са финансијским инжењерством. Математичке финансије представљају примену математике у финансијама, док су рачунарске финансије област рачунарства и баве се подацима и алгоритмима који се користе у финансијском моделирању.

Одлике и примене

[уреди | уреди извор]

Алати и методе

Финансијско инжењерство користи алате из примењене математике, рачунарства, статистике и економске теорије.[3]

Широко и уско тумачење појма

У најширем смислу, свако ко примењује техничке алате у финансијама може се назвати финансијским инжењером, на пример, сваки програмер у банци или сваки статистичар у државним економским институцијама.[2] Међутим, већина стручњака из праксе сужава овај појам на некога ко је образован у ширем спектру алата савремених финансија и чији је рад утемељен у финансијској теорији. У најужем значењу обухвата само оне који стварају нове финансијске производе и инвестиционе стратегије.

Професионални статус и инжењерска струка

Упркос свом називу, финансијско инжењерство не припада ниједној од области традиционалног професионалног инжењерства, иако су многи финансијски инжењери претходно студирали инжењерство, а многи универзитети који нуде постдипломске студије у овој области захтевају од кандидата да такође имају инжењерско образовање.[2][2] У Сједињеним Државама, Акредитациони одбор за инжењерство и технологију (ABET) не акредитује дипломе финансијског инжењерства.[4] У Сједињеним Државама, програме финансијског инжењерства акредитује Међународно удружење за квантитативне финансије.[2]

Разлике између финансијског инжењера и кванта

Квантитативни аналитичар („Квант“) представља широк појам који обухвата сваку особу која примењује математичке методе у практичне сврхе, укључујући и финансијске инжењере. Када се термин „квант" користи у значењу „финансијски квант", он је по свом профилу близак финансијском инжењеру. Разлика између ових појмова огледа се у томе што је могуће бити теоријски квант или квант специјализован за уску област финансија, док термин „финансијски инжењер" најчешће подразумева практичара са широким и интердисциплинарним стручним знањем.

„Ракетни научници“ на Вол стриту

Термин „ракетни научник“ (ваздухопловни инжењер) је старији термин, први пут употребљен у развоју ракета у Другом светском рату (Вернер фон Браун), а касније и у свемирском програму НАСА-е. Овај израз је касније прилагодила прва генерација финансијских квантних стручњака који су стигли на Вол стрит крајем 1970-их и почетком 1980-их. Иако је у основи синоним за финансијског инжењера, имплицира авантуристички дух и склоност ка реметилачким иновацијама. Финансијски „ракетни научници“ су најчешће били обучени у примењеној математици, статистици или финансијама и током каријере су били усмерени на преузимање значајних ризика. Они нису били ангажовани искључиво због формалних математичких квалификација, већ су често радили самостално или су примењивали математичке технике у оквиру традиционалних финансијских послова. Каснија генерација финансијских инжењера је у већој мери имала докторате из математике, физике, електротехнике и рачунарства и често је започињала каријеру у академским или нефинансијским окружењима.[2]

Критике

[уреди | уреди извор]

Опште критике финансијског инжењерства

Један од најистакнутијих критичара финансијског инжењерства јесте Насим Талеб, професор финансијског инжењерства на Политехничком институту Универзитета у Њујорку који тврди да оно замењује здрав разум и води ка катастрофи. Низ економских колапса навео је многе владе да се залажу за повратак „правог“ инжењерства од финансијског инжењерства.

Критика прекомерног ослањања на моделе

Блажа критика дошла је од Емануела Дермана, који води програм студија финансијског инжењерства на Универзитету Колумбија. Он криви прекомерно ослањање на моделе за финансијске проблеме; видети Манифест финансијских моделара.

Конкретни модели и концепти под критиком

Многи други аутори су идентификовали специфичне проблеме у финансијском инжењерингу који су изазвали катастрофе:

  • Арон Браун[5] је поменуо забуну између квантитативног аналитичара и регулатора око значења „капитала“.
  • Феликс Салмон[6] је нежно показао на Гаусову копулу.
  • Ијан Стјуарт[7] је критиковао Блек-Шолсову формулу.
  • Пабло Тријана (заједно са другима, укључујући Талеба и Брауна) не воли вредност у ризику.
  • Скот Патерсон је оптужио квантитативне трговце, а касније и високофреквентне трговце.
  • Даглас В. Хабард[2] напомиње да Блек-Шолсова формула, заједно са модерном теоријом портфолија, не покушава да објасни основну структуру промена цена.
  • Џејмс Рикардс тврди да су „кључне претпоставке“ које леже у основи управљања финансијским ризицима погрешне.
  • Ричард Букстабер[8] тврди да сложеније структуре управљања ризицима заправо могу учинити финансијски систем рањивијим.

Друштвена вредност финансијских иновација

Финансијскe иновацијe којe се често асоцирају са финансијским инжењерима исмевао је бивши председник Федералних резерви Пол Волкер 2009. године када је рекао да је то шифра за ризичне хартије од вредности које не доносе никакву корист друштву. За већину људи, рекао је, појава банкомата била је важнија од било које обвезнице подржане имовином.[2]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Први мастер програми финансијског инжењерства основани су почетком 1990-их година. Број и обим програма је брзо порастао, до те мере да неки сада користе термин „финансијски инжењер“ да би означили дипломца у тој области.[3] Програм финансијског инжењерства на Политехничком факултету за инжењерство Универзитета у Њујорку био је први курикулум који је сертификовало Међународно удружење финансијских инжењера.[2][4] Број и варијације ових програма су расле током наредних деценија, а у последње време укључује и основне студије, као и звања као што је Сертификат из квантитативних финансија.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „MS in Financial Engineering”. Columbia University Department of Industrial Engineering and Operations Research. Архивирано из оригинала 2017-01-19. г. Приступљено 2017-01-18. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з Qu, Dong (2016). Manufacturing and Managing Customer-Driven Derivatives. Wiley. ISBN 978-1-118-63262-8.
  3. ^ а б „What is Financial Engineering?”. International Association of Financial Engineers. Архивирано из оригинала 2012-06-30. г. Приступљено 2012-07-22. 
  4. ^ а б „The Department of Finance and Risk Engineering”. Polytechnic Institute of NYU. Архивирано из оригинала 2014-01-04. г. Приступљено 2012-05-09. 
  5. ^ „Whodunit? Rocket Scientists on Wall Street”. Minyanville. Архивирано из оригинала 2012-07-11. г. Приступљено 2012-07-22. 
  6. ^ „Recipe for Disaster: The Formula that Killed Wall Street”. Wired. 23. 2. 2009. Архивирано из оригинала 2012-07-26. г. Приступљено 2012-07-22. 
  7. ^ Stewart, Ian (12. 2. 2012). „The Mathematical Equation that Caused the Banks to Crash”. London: Wired. Архивирано из оригинала 2013-09-27. г. Приступљено 2012-07-22. 
  8. ^ Fridson, Martin S. „A Demon of Our Own Design: Markets, Hedge Funds, and the Perils of Financial Innovation (A review)”. CFA Institute. cfainstitute.org. Приступљено 4. 7. 2025. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Beder, Tanya S.; Marshall, Cara M. (2011). Financial Engineering: The Evolution of a Profession. John Wiley & Sons. 
  • Marshall, John F.; Bansal, Vipul K. (1992). Financial engineering: a complete guide to financial innovation. New York: New York Institute of Finance. ISBN 978-0133125887. 
  • Orlando, Giuseppe; Bufalo, Michele; Zurlo, Concetta; Penikas, Henry (2022). Modern financial engineering: counterparty, credit, portfolio and systemic risks. Singapore: World Scientific. ISBN 978-981-12-5235-8. Marek Capiski and Tomasz Zastawniak, Mathematics for Finance: An Introduction to Financial Engineering, Springer (November 25, 2010) 978-0857290816
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финансијско_инжењерство&oldid=30757537”