Фирер

Адолф Хитлер као вођа немачког народа пред II светским ратом

Фирер (нем. Führer) значи у буквалном преводу са немачког „вођа“ и користила се за означавање титуле коју је након смрти немачког председника Хинденбурга године 1934. године користио немачки канцелар Адолф Хитлер. Тиме је означен и формални раскид Трећег рајха с уставноправним континуитетом Вајмарске републике и њеног устава, који није познавао ту институцију.

У доба владе странке НСДАП у Немачкој био је тако означаван Хитлер који је водио странку и који је био канцелар. Иако се ова реч у Немачкој употребљава уобичајено, до данас је праћена одређеним социјалним стигматима. Хитлер је том титулом хтео симболизовати властити ауторитет, односно у свом лицу симболички објединити немачку државу, народ и владајућу странку НСДАП, по узору на Бенита Мусолинија који је користио титулу дуче.

Нацистичка Немачка је култивисала Führerprinzip („принцип вође“), а Хитлер је генерално био познат као der Führer („вођа“).

Историја

Порекло политичког концепта

Први пример политичке употребе речи Führer био је Аустријанац Георг фон Шенерер (1842–1921), главни експонент пангерманизма и немачког национализма у Аустрији, чији су га следбеници обично називали фирером, а који је такође користио римски поздрав – где се десна рука и шака држе чврсто испружене – који су назвали „немачки поздрав“. Према историчару Ричарду Ј. Евансу, ова употреба речи „фирер“ од стране Шенереровог паннемачког удружења вероватно је представила овај термин немачкој крајњој десници, али је на његово специфично усвајање од стране нациста такође могла утицати употреба речи у Италији „Duce“, што такође значи „вођа“, као неформална титула за Бенита Мусолинија, фашистичког премијера, а касније (од 1922.) диктатора те земље.

Führer нацистичке партије

Адолф Хитлер је узео титулу да означи своју функцију шефа Нацистичке партије; добио ју је 1921. године када је, бесан због плана оснивача странке Антона Дрекслера да се споји са другом антисемитском крајње десничарском националистичком странком, иступио из странке. Дрекслер и Извршни комитет партије су тада пристали на Хитлеров захтев да буде постављен за председника странке са „диктаторским овлашћењима“ као условом за његов повратак.

Führer и канцелар Немачког рајха

Дан пре Хинденбургове смрти, Хитлер и његов кабинет су декретом донели „Закон о шефу државе Немачког рајха“, који је предвиђао да се после Хинденбургове смрти, функција председника споји са канцеларом. Тако је, након Хинденбургове смрти, Хитлер постао Führer und Reichskanzler – иако је на крају Reichskanzler тихо избачен из свакодневне употребе и задржан само у званичним документима. Хитлер је стога преузео овлашћења председника без преузимања саме функције – наводно из поштовања према Хинденбурговим достигнућима као херојске личности у Првом светском рату. Закон о омогућавању је изричито забрањивао законе који би утицали на положај или овлашћења председника рајха, али први једнопартијски Рајхстаг изабран у новембру 1933. донео је акт о првој годишњици Хитлеровог именовања за канцелара, 30. јануара 1934, којим је укинуо та ограничења. Потом је одобрен на референдуму 19. августа.

Führer и врховни командант Вермахта

Према Вајмарском уставу, председник је био врховни командант оружаних снага. За разлику од „председника”, Хитлер је узео ову титулу (Oberbefehlshaber) за себе. Када је 1935. поново уведена регрутација, Хитлер је створио титулу врховног команданта оружаних снага, функцију коју је имао министар рата. За себе је задржао титулу врховног команданта. Војници су морали да се закуну на верност Хитлеру као „Führer des deutschen Reiches und Volkes“ (вођи немачког рајха и нације). Фелдмаршал Вернер фон Бломберг, тада министар рата и један од оних који су креирали Хитлерову заклетву, или личну заклетву војске на верност Хитлеру, постао је главнокомандујући оружаних снага док је Хитлер остао врховни командант. Након афере Бломберг-Фрич 1938. године, Хитлер је преузео функцију главног команданта и преузео личну команду над оружаним снагама. Међутим, наставио је да користи старије, формално више звање врховног команданта, које је тиме добило нешто новије значење. Комбинујући га са „фирером”, користио је стил Führer und Oberster Befehlshaber der Wehrmacht (вођа и врховни командант Вермахта), или једноставније „фирер” после маја 1942.

Führer немачког рајха и нације

Војници су морали да се закуну на верност Хитлеру као „Führer des deutschen Reiches und Volkes“ (вођи немачког рајха и нације). У свом политичком тестаменту, Хитлер је себе такође називао Führer der Nation (вођа нације).

Германски Führer и планирани Führer Великог германског рајха

Додатну титулу Хитлер је усвојио 23. јуна 1941. када се прогласио за „германског фирера“ (Germanischer Führer), поред његових дужности као фирера немачке државе и народа. Ово је учињено како би се нагласило Хитлерово прокламовано вођство над оним што су нацисти описали као „нордијско-германска господарска раса“, за коју се сматрало да поред Немаца укључује и народе као што су Норвежани, Данци, Швеђани, Холанђани, намеру да припоје ове земље Немачком Рајху како би се формирао Велики германски рајх (Großgermanisches Reich deutscher Nation). Вафен-СС формације из ових земаља морале су да изјаве покорност Хитлеру обраћајући му се на овај начин. Тако му се 12. децембра 1941. обратио и холандски фашиста Антон Мусерт када је прогласио оданост Хитлеру током посете канцеларији рајха у Берлину. Он је желео је да ословљава Хитлера са Führer aller Germanen („фирер свих германа“), али је Хитлер лично одредио претходни стил. Историчар Ло де Јонг спекулише о разлици између њих двојице: Führer aller Germanen је имплицирао позицију одвојену од Хитлерове улоге као Führer und Reichskanzler des Grossdeutschen Reiches („фирер и рајхски канцелар Великог немачког рајха“), док је germanischer Führer служио више као атрибут те главне функције. Међутим, све до 1944. године повремене пропагандне публикације настављају да га помињу овим незваничним насловом.

Литература

• Мала енциклопедија Просвета, треће издање, Београд, 1978.
• Alberge, Dalya (16. 8. 2010). „Adolf Hitler a war hero? Anything but, said first world war comrades”. The Guardian. Приступљено 7. 7. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Angolia, John (1989). For Führer and Fatherland: Political & Civil Awards of the Third Reich. R. James Bender Publishing. ISBN 978-0-912-13816-9. 
• Bullock, Alan (1962) [1952]. Hitler: A Study in Tyranny. London: Penguin Books. ISBN 978-0-14-013564-0. 
• Evans, Richard J. (2003). The Coming of the Third Reich. Penguin Group. ISBN 978-0-14-303469-8. 
• Keegan, John (1987). The Mask of Command: A Study of Generalship. London: Pimlico. ISBN 978-0-7126-6526-1. 
• Kershaw, Ian (1999) [1998]. Hitler: 1889–1936: Hubris. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-04671-7. 
• Kershaw, Ian (2001). Hitler 1889-1936: Hubris. Penguin Books Limited. ISBN 978-0-14-192579-0. 
• Kershaw, Ian (2008). Hitler: A Biography. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-06757-6. 
• Kershaw, Ian (2012). The End: Hitler's Germany, 1944–45 (Paperback изд.). London: Penguin. ISBN 978-0-14-101421-0. 
• Langer, Walter C. (1972) [1943]. The Mind of Adolf Hitler: The Secret Wartime Report. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-04620-1. 
• Mitchell, Otis C. (2013). Hitler's Stormtroopers and the Attack on the German Republic, 1919-1933. McFarland. ISBN 9780786477296. 
• O'Donnell, James P. (1978). The Bunker. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 0-395-25719-0. 
• Overy, Richard (2005). „Hitler As War Leader”. Ур.: Dear, I. C. B.; Foot, M. R. D. Oxford Companion to World War II. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280670-3. 
• Rees, Laurence (2012). Hitler's Charisma: Leading Millions Into the Abyss. Pantheon Books. ISBN 9780307377296. 
• Schramm, Percy E. (1972). Hitler. The Man and the Military Leader. London: Allen Lane The Penguin Press. 
• Shirer, William L. (1960). The Rise and Fall of the Third Reich. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-62420-0. 
• Solleder, Fridolin (1932). Vier Jahre Westfront. Geschichte des Regiments List R. J. R. 16. München: Verlag Max Schrift. 
• Speer, Albert (1970). Inside the Third Reich. New York: Macmillan. ISBN 0-297-00015-2. 
• Stackelberg, Roderick (2007). The Routledge Companion to Nazi Germany. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-30860-1. 
• Stein, George (2002) [1966]. The Waffen-SS: Hitler's Elite Guard at War 1939–1945. Cerberus Publishing. ISBN 978-1841451008. 
• Stone, David J. (2006). Fighting for the Fatherland: The Story of the German Soldier from 1648 to the Present Day. Herndon, VA: Potomac Books. ISBN 978-1-59797-069-3. 
• Steiner, John Michael (1976). Power Politics and Social Change in National Socialist Germany: A Process of Escalation into Mass Destruction. The Hague: Mouton. ISBN 978-90-279-7651-2. 
• Strawson, John (1971). Hitler as Military Commander. London: B. T. Bastford. 
• Ullrich, Volker (2016). Hitler: Ascent, 1889-1939. Knopf Doubleday Publishing Group. ISBN 9780385354394. 
• Van der Kloot, William (2008). The Lessons of War. Stroud: The History Press. ISBN 978-1-84588-634-9. 
• Weber, Thomas (2010). Hitler's First War. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-923320-5. 
• Zentner, Christian; Bedürftig, Friedemann, ур. (1991). The Encyclopedia of the Third Reich. New York: Macmillan. ISBN 0-02-897502-2. 
• Ackermann, Josef (1970). Heinrich Himmler als Ideologe (на језику: немачки). Musterschmidt. LCCN 75569891. 
• Bohn, Robert (1997). Die deutsche Herrschaft in den "germanischen" Ländern 1940-1945 (на језику: немачки). Steiner. ISBN 3-515-07099-0. 
• Boog, Horst (2001). Germany and the Second World War. Oxford University Press. ISBN 0-19-822888-0. 
• Bramstedt, E. K. (2003). Dictatorship and Political Police: The Technique of Control by Fear. Routledge. ISBN 0-415-17542-9. 
• Brockmann, Stephen (2006). Nuremberg: the imaginary capital. Camden House. ISBN 978-1-57113-345-8. 
• Crozier, Andrew J (1997). The Causes of the Second World War. Wiley-Blackwell. ISBN 0-631-18601-8. 
• De Jong, Louis (1969). Het Koninkrijk der Nederlanden in de tweede wereldoorlog: Voorspel (на језику: холандски). M. Nijhoff. 
• De Jong, Louis (1974). Het Koninkrijk der Nederlanden in de tweede wereldoorlog: Maart '41 - Juli '42 (на језику: холандски). M. Nijhoff. 
• Domarus, Max (2007). The essential Hitler: speeches and commentary. Bolchazy-Carducci Publishers, Inc. ISBN 978-0-86516-665-3. 
• Elvert, Jürgen (1999). Mitteleuropa!: deutsche Pläne zur europäischen Neuordnung (1918-1945) (на језику: немачки). Verlag Wiesbaden GmbH. ISBN 3-515-07641-7. 
• Fest, Joachim C. (1973). Hitler. Verlagg Ulstein. ISBN 0-15-602754-2. 
• Fink, Jürg (1985). Die Schweiz aus der Sicht des Dritten Reiches, 1933-1945 (на језику: немачки). Schulthess. ISBN 3-7255-2430-0. 
• Gildea, Robert; Wieviorka, Olivier; Warring, Anette (2006). Surviving Hitler and Mussolini: Daily Life in Occupied Europe. Berg Publishers. ISBN 1-84520-181-7. 
• Goebbels, Joseph; Taylor, Fred (1982). The Goebbels diaries, 1939-1941. H. Hamilton. ISBN 0-241-10893-4. 
• Grafton, Anthony; Most, Glenn W.; Settis, Salvatore (2010). "racial+state"+sparta+hitler The Classical Tradition. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03572-0. 
• Griffiths, Tony (2004). Scandinavia. C. Hurst & Co. Publishers. ISBN 1-85065-317-8. 
• Halbrook, Stephen P. (1998). (1998). Target Switzerland: Swiss Armed Neutrality in World War II. Sarpedon. ISBN 0-306-81325-4. 
• Hamacher, Werner; Hertz, Thomas; Keenan, Anette (1989). Responses: On Paul de Man's Wartime Journalism. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-7243-9. 
• Hattstein, Markus (2006). „Holy Roman Empire, The”. Ур.: Blamires, Paul; Jackson. World Fascism: A Historical Encyclopedia. 1. ABC-CLIO. ISBN 1-57607-940-6. 
• Hildebrand, Klaus (1973). The Foreign Policy of the Third Reich. University of California Press. ISBN 0-520-02528-8. 
• Hillgruber, Andreas; Picker, Henry (1968). Hitlers Tischgespräche im Führerhauptquartier 1941–1942. 
• Hitler, Adolf (1926). Mein Kampf. Eher Verlag. 
• Hitler, Adolf (2000). Bormann, Martin, ур. Hitler's Table Talk 1941-1944. trans. Cameron, Norman; Stevens, R.H. (3rd изд.). Enigma Books. ISBN 1-929631-05-7. 
• Hitler, Adolf (2003). Weinberg, Gerhard L., ур. Hitler's Second Book: The Unpublished Sequel to Mein Kampf. Enigma Books. ISBN 1-929631-16-2. 
• Housden, Martyn (2000). Hitler: study of a revolutionary?. Taylor & Francis. ISBN 0-415-16359-5. 
• Janssens, Jozef (2005). Superhelden op perkament: middeleeuwse ridderromans in Europa (на језику: холандски). Amsterdam University Press. ISBN 90-5356-822-0. 
• Kersten, Felix (1957). The Kersten Memoirs, 1940-1945. Hutchinson. LCCN 56058163. 
• Kersten, Felix (1947). The Memoirs of Doctor Felix Kersten. Ernst Morwitz (trans.). Doubleday & Company. LCCN 47001801. 
• Kieler, Jørgen (2007). Resistance Fighter: A Personal History of the Danish Resistance Movement, 1940-1945. Gefen Publishing House. ISBN 978-965-229-397-8. 
• Kroener, Bernhard; Müller, Rolf-Dieter; Umbreit, Hans (2003). Germany and the Second World War: Organization and Mobilization of the German Sphere of Power. Wartime Administration, Economy, and Manpower Resources 1942-1944/5. Oxford University Press. ISBN 0-19-820873-1. 
• Leitz, Christian (2000). Nazi Germany and Neutral Europe During the Second World War. Manchester University Press. ISBN 0-7190-5069-3. 
• Lipgens, Walter (1985). Documents on the History of European Integration: Continental Plans for European Union 1939-1945. Walter de Gruyter. ISBN 3-11-009724-9. 
• Madajczyk, Czeslaw (1962). „Generalplan East: Hitler's Master Plan for Expansion”. Polish Western Affairs. III (2). 
• Morgan, Philip (2003). Fascism in Europe, 1919-1945. Routledge. ISBN 0-415-16942-9. 
• Nicholas, Lynn H. (2006). Cruel World: The Children of Europe in the Nazi Web. Vintage Books. ISBN 0-679-77663-X. 
• Nicosia, Francis R. (2000). The Third Reich and the Palestine Question. Transaction Publishers. ISBN 0-7658-0624-X. 
• Petacco, Arrigo (2005). A Tragedy Revealed: The Story of the Italian Population of Istria, Dalmatia, and Venezia Giulia, 1943-1956. University of Toronto Press. ISBN 0-8020-3921-9. 
• Pinkus, Oscar (2005). The War Aims and Strategies of Adolf Hitler. McFarland. ISBN 0-7864-2054-5. 
• Poprzeczny, Joseph (2004). Odilo Globocnik: Hitler's Man in the East. McFarland. ISBN 978-0-7864-1625-7. 
• Rich, Norman (1974). Hitler's War Aims: The Establishment of the New Order. W.W. Norton & Company. ISBN 0-393-33290-X. 
• Rothwell, Victor (2005). War Aims in the Second World War: the War Aims of the Major Belligerents. Edinburgh University Press. ISBN 0-7486-1503-2. 
• Sanders, Paul (2005). The British Channel Islands under German Occupation, 1940-1945. Paul Sanders. ISBN 0-9538858-3-6. 
• Sager, Alexander; Winkler, Heinrich August (2007). Germany: The Long Road West. 1933-1990. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-926598-5. 
• Schöttler, Peter (2003). „Eine Art "Generalplan West": Die Stuckart-Denkschrift vom 14. Juni 1940 und die Planungen für eine neue deutsch-französische Grenze im Zweiten Weltkrieg”. Sozial Geschichte (на језику: немачки). 18 (3): 83—131. 
• Speer, Albert (1970). Inside the Third Reich. Macmillan Company. LCCN 70119132. 
• Speer, Albert (1976). Spandau: The Secret Diaries. Macmillan Company. 
• Stein, George H. (1984). The Waffen SS: Hitler's elite guard at war, 1939-1945. Cornell University Press. ISBN 0-8014-9275-0. 
• Stegemann, Bernd; Vogel, Detlef (1995). Germany and the Second World War: The Mediterranean, South-East Europe, and North Africa, 1939-1941. Oxford University Press. ISBN 0-19-822884-8. 
• Steininger, Rolf (2003). South Tyrol: A Minority Conflict of the Twentieth Century. Transaction Publishers. ISBN 0-7658-0800-5. 
• Strobl, Gerwin (2000). The Germanic Isle: Nazi Perceptions of Britain. Cambridge University Press. ISBN 0-521-78265-1. 
• Snyder, Louis Leo; Montgomery, John D (2003). "Polish+Corridor"+nationalism&pg=PA88 The new nationalism. Transaction Publishers. ISBN 0-7658-0550-2. 
• Urner, Klaus (2002). Let's Swallow Switzerland! Hitler's Plans Against the Swiss Confederation. Lexington Books. ISBN 0-7391-0255-9. 
• Waller, John H. (2002). The Devil's Doctor: Felix Kersten and the Secret Plot to Turn Himmler Against Hitler. Wiley. ISBN 0-471-39672-9. 
• Ward, Vanessa (2008). „Nationalist Uses of the Atlantis Myth in a Nordic Framework”. Pseudoarchaeology Research Archive. Приступљено 14. 11. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Warmbrunn, Werner (1963). The Dutch Under German Occupation, 1940-1945. Stanford University Press. ISBN 0-8047-0152-0. 
• Wedekind, Michael (2006). „The Sword of Science: German Scholars and National Socialist Annexation Policy in Slovenia and Northern Italy”. Ур.: Fahlbusch, Michael; Haar, Ingo. German Scholars and Ethnic Cleansing, 1919-1945. Berghahn Books. ISBN 978-1-84545-048-9. 
• Weinberg, Gerhard L. (2006). Visions of Victory: The Hopes of Eight World War II Leaders. Cambridge University Press. ISBN 0-521-85254-4. 
• Weiss, Volkmar (2014). Artam: One Reich, One Race, a Tenth Leader. Smashwords. ISBN 9781310255106. 
• Welch, David (1983). Nazi Propaganda: The Power and the Limitations. Taylor & Francis. ISBN 0-389-20400-5. 
• Williams, John Frank (2005). Corporal Hitler and the Great War 1914-1918: the List Regiment. Taylor & Francis. ISBN 0-415-35855-8. 
• Wright, Gordon (1968). The Ordeal of Total War: 1939-1945. Harper & Row, Publishers, Incorporated. ISBN 0-06-131408-0. 
• Zaloga, Steven J. (2007). The Atlantic Wall (1):France. Osprey Publishing. ISBN 978-1-84603-129-8. 

Спољашње везе

• Медији везани за чланак Фирер на Викимедијиној остави