Фифина ранг-листа

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
20 најбољих мушких репрезентација на дан 21. новембар 2020. године[1]
Ранг Тим Бодови Конфедерација
1  Белгија 1765 УЕФА
2  Француска 1752 УЕФА
3  Бразил 1725 КОНМЕБОЛ
4  Енглеска 1669 УЕФА
5  Португалија 1661 УЕФА
6  Шпанија 1639 УЕФА
7  Уругвај 1637 КОНМЕБОЛ
8  Аргентина 1636 КОНМЕБОЛ
9  Хрватска 1634 УЕФА
10  Колумбија 1631 КОНМЕБОЛ
11  Мексико 1625 КОНКАКАФ
12  Италија 1612 УЕФА
13  Данска 1610 УЕФА
14  Немачка 1607 УЕФА
15  Холандија 1596 УЕФА
16   Швајцарска 1589 УЕФА
17  Чиле 1570 КОНМЕБОЛ
18  Пољска 1568 УЕФА
19  Шведска 1558 УЕФА
20  Велс 1550 УЕФА
Комплетна листа на сајту ФИФЕ

Фифина ранг-листа је поредак мушких фудбалских репрезентација на основу освојених бодова у текућој години. Тренутно на првом мјесту је репрезентација Белгије, док је репрезентација Србије тренутно на 30. мјесту.[1] Репрезентације чланице ФИФЕ, владајућег тијела у фудбалу, рангиране су на основу остварених резултата, најуспјешнија репрезентација заузима прво мјесто. Ранг листа је уведена у децембру 1992 и осам тимова је држало прво мјесто: Аргентина, Белгија, Бразил, Француска, Њемачка, Италија, Холандија и Шпанија. Бразил је провео највише времена на првом мјесту.

Користи се систем бодовања, поени се додјељују на основу резултата на свим међународним утакмицама које ФИФА признаје. Ранг листа је базирана на учинку тимова током последње четири године, док скорашњи резултати и значајне утакмице у великој мјери рефлектују тренутно стање тима.

Систем је промијењен након Свјетског првенства 2006, док је прво издање новог правила ранг листе издато 12. јула 2006. Најзначајнија промјена је што се сада ранг листа базира на оствареним резултатима у последње четири године, умјесто у последњих осам, како је било до 2006. Систем је промијењен након критика да претходни не одражава потпуну снагу репрезентације.

Користи се и алтернативни систем, ЕЛО ранкинг, базиран на ЕЛО систему, који се користи у шаху и ГО, игри на табли.

У септембру 2017, ФИФА је објавила да разматра ранкинг систем и да ће након квалификација за Свјетско првенство 2018, одлучити о евентуалним промјенама.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

У децембру 1992, ФИФА је објавила ранг листу својих чланица, да обезбиједи основу за поређење снаге тих тимова. Од августа наредне године, листа је често ажурирана и објављивана већину мјесеци.[3] Значајне измјене уведене су у јануару 1999, а затим поново у јулу 2006, као реакција на критике дотадашњег система.[4]

1993–1998: Метод рачунања[уреди | уреди извор]

Следеће утакмице су рачунате за ранг листу:

  • пријатељске утакмице,
  • квалификационе и утакмице у завршници Свјетског првенства и
  • квалификационе и утакмице у завршници континенталних првенстава.[5]

Утакмице које нису рачунате за ранг листу:

  • утакмице младих селекција (у17, у20, у23, олимпијских итд),
  • утакмице женских репрезентација и
  • затворене утакмице.[5]

Као фактор балансирања неколико околности је разматрано при додјели поена:

  • Поени за побједу, реми или пораз;
  • Поени за постигнуте или примљене голове;
  • Бонус поени за мечеве у гостима;
  • Важност утакмице и
  • Регионална снага репрезентације.[5]

Коначни резултат:

Умјесто само бодова 2-1-0 за побједу, реми и пораз, фактор снаге тимова који играју је укључен. На примјер, репрезентација А је једна од најбољих на свијету, Б је прилично добра, Ц је на слабијем нивоу, док је Д једна од најслабијих:

У табели је приказан број бодова који се додјељује након утакмице најјаче репрезентације са најслабијом:[5]

А добија/губи поена Д добија/губи поена
Побједа репрезентације А 1 1
Неријешено 0 2
Побједа репрезентације Д -1 3

Бодовање је другачије када се састају тимови сличног квалитета:[5]

Б добија/губи поена Ц добија/губи поена
Побједа репрезентације Б 1.9 0.1
Неријешено 0.9 1.1
Побједа репрезентације Ц -0.1 2.1

Код утакмица репрезентација исте снаге, побједник добија 2 поена, док у случају ремија обје репрезентације добијају по поен.[5]

Дати и примљени голови:

Други дио представља постигнуте и примљене голове. Што је јачи тим против којег се постигне гол, добија се више бодова; док се више бодова губи за примљене голове од слабије репрезентације.[5]


Побједе у гостима:

Трећи дио су бонус бодови за побједу у гостима, за коју се добија додатних 0.3 поена. Ако се игра на неутралном терену, не додјељују се бонус бодови.[5]


Важност утакмице:

Четврти дио за додјелу бодова представља важност утакмице:

  • Пријатељске - x1.00
  • Квалификације за континентална првенства - x1.10
  • Квалификације за Свјетско првенство - x1.25
  • Завршница континенталних првенстава - x1.25
  • Завршница Свјетског првенства - x1.50


Конфедерација:

Пети дио је конфедерација. Свака конфедерација има свој коефицијент, који се множи са бројем поена освојеним на основу претходних фактора.[5]

  • Европа и Јужна Америка - x 1.00
  • Африка и Централна и Средња Америка - x 0.90
  • Азија и Океанија - x 0.80

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „The FIFA/Coca-Cola World Ranking - Ranking Table”. FIFA. Приступљено 7. 2. 2019. 
  2. ^ Ben Rumsby (4. 9. 2017). „Fifa to review rankings system after friendlies harm England's World Cup seeding”. The Telegraph. Приступљено 13. 12. 2017. 
  3. ^ „FIFA/Coca-Cola World Ranking Procedure”. FIFA. Приступљено 13. 12. 2017. 
  4. ^ „Revised FIFA/Coca-Cola World Ranking”. FIFA. 6. 7. 2006. Архивирано из оригинала на датум 12. 7. 2008. Приступљено 13. 12. 2017. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 5,7 5,8 Esamie, Thomas (21. 2. 1995). „FIFA rankings : A Guide”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 13. 12. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]