Пређи на садржај

Фишек (муниција)

С Википедије, слободне енциклопедије
Фишек за британску пушку Енфилд М1853.

Фишек (енгл. paper cartridge) је врста муниције за ручно ватрено оружје, која се користила од краја 16. века (код аркебуза и мускета) до увођења модерног метка са металном чауром крајем 19. века. Фишек се састојао од округлог зрна (куршум) и барутног пуњења обавијених папиром - обезбеђујући набој за један хитац.[1][2][3]

Историја

[уреди | уреди извор]
Фишек за француску пушку Шаспо из 1866. године.

Мускета се појавила 1521. у Шпанији, а 1525. у Француској. Прибор за пуњење мускете фитиљаче пре увођења фишека су сачињавали: шипке за набијање барута и куглице, барутница за ношење десетак дрвених или бакарних цевчица са барутом намењеним за пуњење цеви, флаша или рог за ношење барута за потпрашивање, кожна кесица (торба) за ношење куглица и фитиљ (дуг до 4 м о раменом каишу-при влажном времену носио се у џепу или под шеширом). Од друге половине 16. века барутна пуњења и куглице паковани су и ношени заједно, као фишеци.[1] За разлику од модерног метка са металном чауром, фишек није садржао средство за паљење, па је барут у цеви (кроз рупицу, тзв. фаља) паљен посебним механизмом на мускети, званим табан.[4]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]
Пуњење фишека за разне врсте оружја на црни барут (18-19. век)
Произвођач/корисник Модел оружја Калибар (мм/инча) Маса зрна (г) Маса барута (г)
Мускете кремењаче[5]
 Хабзбуршка монархија Мускета М1770 18,3/0,72 30,6 12-13[а]
 Краљевина Француска Мускета М1776 17,5/0,69 23,8 4,5[б][6]-12,3
 Хабзбуршка монархија Карабин М1790 15,6/0,61 21,8 5,5
 САД Мускете М1812-1840 17,5/0,69 25,2 4,5[6]-10,4
Мускете каписларе[7]
 САД Мускета М1841 17,5/0,69 32,72 4,5[6]-8,42
 Хабзбуршка монархија Конзоле М1837-1842 17,8/0,70 22 4,2
Пушке каписларе[8]
 САД Харперс Фери М1841 13,7/0,54 25,92 3,2-3,9
 САД Изолучена мускета М1842 17,5/0,69 45,36 7,13
 САД М1841-1855 14,7/0,58 35,96 3,9
 Хабзбуршка монархија М1847 17,6/0,692 40 4,5
 Конфедеративне Америчке Државе М1861-1865 13,7/0,54 25,92 3,2-3,9
 Велика Британија Енфилд М1853 14,65/0,577 33,7-34,34 4-4,41
 Хабзбуршка монархија Лоренц М1855 13,9/0,547 26-28 4-4,5
 Швајцарска М1859 18/0.708 36 4,5
Каписларе-острагуше[в][9]
 САД Колт М1862[г] 14,2/0,56 31,75 2,92-3,56
 Кнежевина Србија Грин М1867 13,9/0,547 26-28 4-4,5
Пуњење фишека за модерне реплике старог оружја на црни барут[10]
Оружје Калибар (инча/mm) Маса зрна (г) Маса барута (г) Брзина зрна (м/с) Кинетичка енергија (ј)
Револвер капислар 0,31/7,9 2,9 0,5-1,0 152-180 до 47
Револвер капислар 0,36/9,2 4,5 1,0-1,4 195-216 око 90
Револвер капислар 0,44/11,2 8,3 1,6-2,6 222-256 око 200
Пиштољ капислар 0,54/13,7 15,3 2,3 195 око 290
Пиштољ капислар 0,58/14,7 19 2,6 207 око 400
Мускета 0,54/13,7 15,3 4,5 427 око 1.350
Мускета 0,58/14,7 19 4,5 320 око 970
Мускета 0,69/17,5 32 4,5 190 око 570
Мускета 0,70/17,8 33,3 4,5 182 око 550

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Маса барута у фишецима из 18. века је 2-3 пута већа него у фишецима из 19. века, због прогресивног побољшања квалитета барута.
  2. ^ Квалитетног барута.
  3. ^ Пушке прелазног типа јесу спредњаче преправљене у острагуше. Неке, тзв. каписларе-острагуше, користиле су папирне фишеке.
  4. ^ Колтова револверска пушка (са добошем, као код револвера капислара).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 5). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 660—661. 
  2. ^ Byam, Michele (1990). Oružje i oklopi. Mladinska knjiga (1. izd изд.). Zagreb: Mladost. стр. 40. ISBN 86-307-0312-1. OCLC 441740655. 
  3. ^ Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 334. 
  4. ^ Гажевић, Никола (589). Војна енциклопедија (том 9). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 589. 
  5. ^ Хојем 1981, стр. 14.
  6. ^ а б в Рид 2016, стр. 19.
  7. ^ Хојем 1981, стр. 28.
  8. ^ Хојем 1981, стр. 51.
  9. ^ Хојем 1981, стр. 97.
  10. ^ „Load Charts – GOEX” (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-09. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Hoyem, George A. (1981). The History and Development of SMALL ARMS AMMUNITION Volume I — Martial Long Arms: Flintlock Through Rimfire [Историја и развој муниције за ручно оружје, Део први - Војничке пушке: Од кремењача до ивичног паљења, написао Џорџ Хојем]. Tacoma, Washington USA: Armory Publications. ISBN 0-9604982-8-1. 
  • Reid, Stuart (2016). THE FLINTLOCK MUSKET: Brown Bess and Charleville 1715–1865 [Мускета кремењача: Смеђа Бес и Шарлевил 1715-1865, написао Стјуарт Рид]. Oxford: Osprey Publishing. стр. 19. ISBN 978-1-4728-1096-0. 
  • Law, Richard; Brookesmith, Peter (1996). The Fighting Handgun: An illustrated history from the flintlock to automatic weapons [Пиштољ у борби: од кремењаша до аутоматског оружја, написали Ричард Ло и Питер Бруксмит]. London: Arms and Armour Press. ISBN 1-85409-231-6.