Фишек (муниција)

Фишек (енгл. paper cartridge) је врста муниције за ручно ватрено оружје, која се користила од краја 16. века (код аркебуза и мускета) до увођења модерног метка са металном чауром крајем 19. века. Фишек се састојао од округлог зрна (куршум) и барутног пуњења обавијених папиром - обезбеђујући набој за један хитац.[1][2][3]
Историја
[уреди | уреди извор]
Мускета се појавила 1521. у Шпанији, а 1525. у Француској. Прибор за пуњење мускете фитиљаче пре увођења фишека су сачињавали: шипке за набијање барута и куглице, барутница за ношење десетак дрвених или бакарних цевчица са барутом намењеним за пуњење цеви, флаша или рог за ношење барута за потпрашивање, кожна кесица (торба) за ношење куглица и фитиљ (дуг до 4 м о раменом каишу-при влажном времену носио се у џепу или под шеширом). Од друге половине 16. века барутна пуњења и куглице паковани су и ношени заједно, као фишеци.[1] За разлику од модерног метка са металном чауром, фишек није садржао средство за паљење, па је барут у цеви (кроз рупицу, тзв. фаља) паљен посебним механизмом на мускети, званим табан.[4]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Произвођач/корисник | Модел оружја | Калибар (мм/инча) | Маса зрна (г) | Маса барута (г) |
---|---|---|---|---|
Мускете кремењаче[5] | ||||
![]() |
Мускета М1770 | 18,3/0,72 | 30,6 | 12-13[а] |
![]() |
Мускета М1776 | 17,5/0,69 | 23,8 | 4,5[б][6]-12,3 |
![]() |
Карабин М1790 | 15,6/0,61 | 21,8 | 5,5 |
![]() |
Мускете М1812-1840 | 17,5/0,69 | 25,2 | 4,5[6]-10,4 |
Мускете каписларе[7] | ||||
![]() |
Мускета М1841 | 17,5/0,69 | 32,72 | 4,5[6]-8,42 |
![]() |
Конзоле М1837-1842 | 17,8/0,70 | 22 | 4,2 |
Пушке каписларе[8] | ||||
![]() |
Харперс Фери М1841 | 13,7/0,54 | 25,92 | 3,2-3,9 |
![]() |
Изолучена мускета М1842 | 17,5/0,69 | 45,36 | 7,13 |
![]() |
М1841-1855 | 14,7/0,58 | 35,96 | 3,9 |
![]() |
М1847 | 17,6/0,692 | 40 | 4,5 |
![]() |
М1861-1865 | 13,7/0,54 | 25,92 | 3,2-3,9 |
![]() |
Енфилд М1853 | 14,65/0,577 | 33,7-34,34 | 4-4,41 |
![]() |
Лоренц М1855 | 13,9/0,547 | 26-28 | 4-4,5 |
![]() |
М1859 | 18/0.708 | 36 | 4,5 |
Каписларе-острагуше[в][9] | ||||
![]() |
Колт М1862[г] | 14,2/0,56 | 31,75 | 2,92-3,56 |
![]() |
Грин М1867 | 13,9/0,547 | 26-28 | 4-4,5 |
Оружје | Калибар (инча/mm) | Маса зрна (г) | Маса барута (г) | Брзина зрна (м/с) | Кинетичка енергија (ј) |
---|---|---|---|---|---|
Револвер капислар | 0,31/7,9 | 2,9 | 0,5-1,0 | 152-180 | до 47 |
Револвер капислар | 0,36/9,2 | 4,5 | 1,0-1,4 | 195-216 | око 90 |
Револвер капислар | 0,44/11,2 | 8,3 | 1,6-2,6 | 222-256 | око 200 |
Пиштољ капислар | 0,54/13,7 | 15,3 | 2,3 | 195 | око 290 |
Пиштољ капислар | 0,58/14,7 | 19 | 2,6 | 207 | око 400 |
Мускета | 0,54/13,7 | 15,3 | 4,5 | 427 | око 1.350 |
Мускета | 0,58/14,7 | 19 | 4,5 | 320 | око 970 |
Мускета | 0,69/17,5 | 32 | 4,5 | 190 | око 570 |
Мускета | 0,70/17,8 | 33,3 | 4,5 | 182 | око 550 |
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Маса барута у фишецима из 18. века је 2-3 пута већа него у фишецима из 19. века, због прогресивног побољшања квалитета барута.
- ^ Квалитетног барута.
- ^ Пушке прелазног типа јесу спредњаче преправљене у острагуше. Неке, тзв. каписларе-острагуше, користиле су папирне фишеке.
- ^ Колтова револверска пушка (са добошем, као код револвера капислара).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 5). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 660—661.
- ^ Byam, Michele (1990). Oružje i oklopi. Mladinska knjiga (1. izd изд.). Zagreb: Mladost. стр. 40. ISBN 86-307-0312-1. OCLC 441740655.
- ^ Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 334.
- ^ Гажевић, Никола (589). Војна енциклопедија (том 9). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 589.
- ^ Хојем 1981, стр. 14.
- ^ а б в Рид 2016, стр. 19.
- ^ Хојем 1981, стр. 28.
- ^ Хојем 1981, стр. 51.
- ^ Хојем 1981, стр. 97.
- ^ „Load Charts – GOEX” (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-09.
Литература
[уреди | уреди извор]- Hoyem, George A. (1981). The History and Development of SMALL ARMS AMMUNITION Volume I — Martial Long Arms: Flintlock Through Rimfire [Историја и развој муниције за ручно оружје, Део први - Војничке пушке: Од кремењача до ивичног паљења, написао Џорџ Хојем]. Tacoma, Washington USA: Armory Publications. ISBN 0-9604982-8-1.
- Reid, Stuart (2016). THE FLINTLOCK MUSKET: Brown Bess and Charleville 1715–1865 [Мускета кремењача: Смеђа Бес и Шарлевил 1715-1865, написао Стјуарт Рид]. Oxford: Osprey Publishing. стр. 19. ISBN 978-1-4728-1096-0.
- Law, Richard; Brookesmith, Peter (1996). The Fighting Handgun: An illustrated history from the flintlock to automatic weapons [Пиштољ у борби: од кремењаша до аутоматског оружја, написали Ричард Ло и Питер Бруксмит]. London: Arms and Armour Press. ISBN 1-85409-231-6.