Пређи на садржај

Фијат 128

С Википедије, слободне енциклопедије
Фијат 128
Преглед
ПроизвођачFiat
Производња
  • 1969–1985 (Фијат, Италија)
  • 1971–1990 (Фијат, Аргентина)
  • 1976–1980 (3P, SEAT)
  • 1971–2010 (Југославија, Србија и Црна Гора, Србија)
Погонски агрегат
Мотор
Величине
Висина1.340 mm (52,8 in)
Хронологија
Наследник

Фијат 128 је мали аутомобил који је Фијат производио и продавао од 1969. до 1985. Каросеријски модели су били седан са двоја или четвора врата, караван са троја или петоро врата, као и купе са двоја или троја врата.

Захваљујући инжењерингу Дантеа Ђакозе и дизајну мотора Аурелија Лампредија,[1] модел 128 је био познат по својој релативно пространој запремини за путнике и терет — омогућеној револуционарном иновацијом у распореду попречно постављеног мотора напред и погона на предње точкове, што је постало распоред „који је усвојио готово сваки други произвођач на свету“ за погон на предње точкове.[2] Фијат је у својим рекламама промовисао да механичке карактеристике троше само 20% запремине возила.[3] Погонски систем и мотор модела 128, реконфигурисани за распоред са мотором позади средње постављеним и погоном на задње точкове, коришћени су у спортском аутомобилу Фијат X1/9.

Проглашен за Европски аутомобил године 1970,[4] на крају је произведено преко три милиона примерака.[5]

Аутомобилски новинар Џејми Китман је 2012. назвао модел 128 „пиониром малих аутомобила које данас возимо“.[6]

Развој

[уреди | уреди извор]
Умберто Ањели и Данте Ђакоза примају награду за Европски аутомобил године 1970. у хотелу Хилтон у Амстердаму, 5. фебруара 1970. године.

Захваљујући инжењерингу Дантеа Ђакозе и дизајну мотора Аурелија Лампредија[3] модел 128 је био познат по својој релативно пространој запремини за путнике и терет — омогућеној револуционарном иновацијом у распореду са мотором напред и погоном на предње точкове, што је постало распоред „који је усвојио готово сваки други произвођач на свету“ за погон на предње точкове.[7] Ђорђето Ђуђаро је напоменуо да је 1970. Фолксваген потпуно демонтирао Фијат 128, препознајући га као референцу за свој предстојећи Голф.[8]

Фијат је у својим рекламама промовисао да Енцо Ферари вози 128 као своје лично возило."[3]

Фијат је изградио потпуно нову фабрику у Ривалта ди Торино, северозападно од Торина, посебно за производњу новог модела 128.[9] Укупно је у Италији произведено 2.776.000 седана и каравана, плус 330.800 купеа и 3П модела.[10]

Иновација предњег погона

[уреди | уреди извор]
Фијат 128 Специјал

Погон на предње точкове је претходно био уведен у мале, јефтине аутомобиле од стране BMC-а, прво са Минијем 1959, а затим са већом серијом 1100/1300 1962. Средином 1960-их, Фијат је почео да дизајнира нови аутомобил који би се такмичио са овим другим. BMC-ов дизајн Алека Исигониса имао је мењач и мотор који деле један картер за уље — упркос различитим захтевима за подмазивање — и хладњак мотора је био постављен са стране мотора, даље од протока свежег ваздуха и усмеравао је загрејани, а не хладни ваздух преко мотора. Распоред је често захтевао да се мотор скида ради сервисирања квачила.[11]

Фиат 128 Фамилијаре - прва серија караван са 3 врата

Распоред Фијата 128 имао је бројне разлике. Како га је пројектовао Данте Ђакоза, имао је попречно постављен мотор са погонским вратилима неједнаке дужине и иновативни компактни механизам за отпуштање квачила (који је дизајнирао Еторе Кордијано[12][13]) — распоред који је Фијат стратешки тестирао на претходном производном моделу пуних пет година, Примули из своје мање тржишно критичне подружнице, Аутобијанки.[14] Распоред је омогућио да се мотор и мењач налазе један поред другог без дељења течности за подмазивање, док се електрично контролисани вентилатор за хлађење усмерава ка протоку свежег ваздуха. Користећи Примулу као тест платформу, Фијат је био у могућности да у довољној мери реши недостатке распореда, укључујући неравномерни пренос снаге са стране на страну, неравномерно хабање гума и потенцијално управљање обртним моментом, тенденцију да снага мотора сама управља аутомобилом при великом убрзању.

Компактан и ефикасан распоред — попречно постављен мотор са мењачем постављеним поред мотора који покреће предње точкове преко офсетног коначног преносника и карданских вратила неједнаке дужине — касније је постао уобичајен код конкуренције[3] и вероватно индустријски стандард.[15]

Распоред је био довољно флексибилан да је Фијат реконфигурисао погонски склоп 128 као распоред са централно смештеним мотором за Фијат X1/9.

Лиценцирана производња

[уреди | уреди извор]

Југославија/Србија

[уреди | уреди извор]

Модел Фијата 128 је био основа за серије аутомобила Застава 128 (седан са четворо врата) и Застава 101 (хечбек са троја и петоро врата) које је производила „Застава аутомобили“ у СФРЈ (касније Србији). Заставе засноване на моделу 128 биле су доступне широм Европе 70-их година. У Уједињеном Краљевству су се нудиле три варијанте: хечбек са троја врата (Застава Југо 311/313), лимузина са четворо врата (Застава Југо 411/413) и хечбек са петоро врата (Застава Југо 511/513). Тај модел је остао популаран до краја производње и био је најприступачнији модел југословенског произвођача аутомобила.

Редовна производња је завршена у новембру 2008. након што је Фијат купио фабрику Застава у Крагујевцу, међутим, производња пикап варијанте Застава Поли настављена је у веома ограниченом броју у фабрици Застава специјална возила Сомбор (156 аутомобила произведено у последњој години) до децембра 2010.[16]

  • Zastava 101 (early model, front)
    Застава 101 (рани модел, напред)
  • Zastava 101 (early model, rear)
    Застава 101 (рани модел, позади)
  • Zastava 128 (later model, front)
    Застава 128 (каснији модел, напред)
  • Zastava 128 (later model, rear)
    Застава 128 (каснији модел, позади)
  • Zastava Yugo Skala 55 (known as 311/313 in the United Kingdom)
    Застава Југо Скала 55 (позната као 311/313 у Уједињеном Краљевству)
  • Zastava Skala Pick-Up (Zastava Poly)
    Пикап Застава Скала у продаји као "Застава Поли", произведен у Сомбору

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Collectible Classic: 1971-1979 Fiat 128”. Automobile Magazine, August 2012. Архивирано из оригинала 2012-09-20. г. Приступљено 2012-12-31. 
  2. ^ Nutland, Martyn (8. 10. 2012). Brick by Brick: The Biography of the Man Who Really Made the Mini. Bloomington, IN: Authorhouse. стр. 237. ISBN 9781477203170. 
  3. ^ а б в г „Collectible Classic: 1971-1979 Fiat 128”. Automobile Magazine, August 2012. Архивирано из оригинала 2012-09-20. г. Приступљено 2012-12-31. 
  4. ^ „Previous Cars”. Caroftheyear.org. Архивирано из оригинала 13. 12. 2007. г. Приступљено 29. 1. 2008. 
  5. ^ „Fiat 128: quarant'anni di trazione anteriore” (на језику: италијански). Autoblog.it. 2. 5. 2009. Приступљено 1. 6. 2012. 
  6. ^ Kitman, Jamie (15. 8. 2012). „Collectible Classic: 1971–1979 Fiat 128”. 
  7. ^ Nutland, Martyn (8. 10. 2012). Brick by Brick: The Biography of the Man Who Really Made the Mini. Bloomington, IN: Authorhouse. стр. 237. ISBN 9781477203170. 
  8. ^ „Fiat 128, the car that inspired the birth of the Golf”. La Stampa. 30. 3. 2017. 
  9. ^ Becker, Clauspeter (1971), Logoz, Arthur, ур., „Fiat 128”, Auto-Universum 1971 (на језику: немачки), Zürich, Switzerland: Verlag Internationale Automobil-Parade AG, XIV: 88 
  10. ^ Ward, Phil (јун 2007), Great Small Fiats, Veloce Press, стр. 58—59, ISBN 978-1-845841-33-1 
  11. ^ „Dante Giacosa”. Fiat 500 USA. 16. 2. 2009. 
  12. ^ Buckley, Martin (2. 5. 2023). „Guilty pleasures: Fiat 127”. Classic & Sports Car. Приступљено 31. 7. 2025. 
  13. ^ Giacosa, Dante (1979). Forty years of design with Fiat (2014 изд.). Automobilia srl. стр. 290. 
  14. ^ Becker, p. 79
  15. ^ „1969-1984 FIAT 128 Saloon”. Classic and Performance Car. Архивирано из оригинала 2014-04-08. г. „It’s the recipe for technical orthodoxy that has since been adopted by the entire industry.” 
  16. ^ Vasiljević, Zlata (2015-11-29). „Poslednja "zastava" odlazi iz Sombora” [The last Zastava leaves Sombor]. Blic (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2024-05-25. г. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
« предходно — Фијат аутомобили раздобља, 1940–1970 — следеће »
Модел 1940е 1950е 1960е 1970е
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
Градски аутомобили 500 "Тополино" 500
600 126
Мали аутомобили 850 133
127
Нижа средња класа 1100 (тип 103) 128
1100 A / B / E 1200 Granluce 124 Ритмо
131
Виша средња класа 1400 1300 / 1500 132
1500 1900 125
Висока класа 1800
2800 2100 2300 130
Купе 850 купе
128 купе 128 3P
Пининфарина купе 124 спорт купе
2300 купе 130 купе
Спајдер 850 спајдер
1100 1200 Пининфарина кабриолет 124 спорт спајдер
Спортски атомобили 8V Дино
X1/9
Минивен 600 мултипла
Теренски аутомобил Кампањола (1101) Кампањола (1107)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фијат_128&oldid=30537929”