Фиџијци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фиџијци
Fijian children DSC 0024.jpg
Укупна популација
око 700.000 припадника
Региони са значајном популацијом
 Фиџи 475.739[1]
 Аустралија 96.960[2]
 Канада 17.815[3]
 САД 10.265[4]
 Нови Зеланд 7.000[5]
 Уједињено Краљевство преко 4.500[6]
Језици
фиџијски, енглески
Религија
Хришћанство
Сродне етничке групе
Хавајци, Маори, Самоанци и остали Меланежани, Полинежани и Аустронежани

Фиџијци (енгл. Fijians) су меланежански народ у чијем пореклу има нешто полинежанских примеса. Живе на острву Фиџи где чине нешто изнад половине укупног становништва.


Историја[уреди]

Историјски гледано, Фиџијци су познати као стручњаци за изградњу кануа на Пацифику, користећи их за трговање са Тонгом. Обично су били велики двоструки кануи, при чему је свака страна била слична, осим ако је један кану био краћи. Људи Лапита, названи по свом карактеристичном керамичком стилу, били су први људи који су живели на Фиџију око 300. године пре нове ере, а докази о њиховим насељима постоје на читавом Фиџију. Следили су их Меланежани око 500. године пре нове ере, а релативно некадашње трговање са полинежанском Тонгом додаје се у културну мешавину. У Лау групи острва, аспекти обеју култура и се даље мешају. Постојала је активна трговина између Тонге и Фиџија, а касније у историји ове везе, Фиџијци на острвима у Лау скупини острва (Источни Фиџи) постали су вазали краљу Тонге. Један посебан разлог због којег су Тонжани и Самоанци дошли на Фиџи била је изградња велики двоструких кануа, које нису могли да изграде на властитим острвима због недостатка одговарајуће дрвене грађе. Британци су владали Фиџијем од 1874. до 1970. године, а 1970. Фиџи је постао потпуно независна нација са уставним аранжманима како би се обезбедило очување традиционалних фиџијских интереса. Године 1972. први општи избори одржани су коришћењем устава из 1970. године, а 1987. године изведена су два војна удара. Први удар је био без крви, а други је прекинуо везе са Британском монархијом. Контроверзни и распрострањен нови устав усвојен је 1990. године, а 1992. године одржани су први општи избори под покровитељством новог устава. Парламентарни избори одржани августа 2001. године пружили су Фиџију демократски изабрану владу коју је предводио премијер Laisenia Qarase. Поново изабран у мају 2006. године, Qarase је срушен у војном удару 5. децембра 2006. године, на челу са командантом војних снага Краљевине Фиџија, Commodore Voreqe (Frank) Bainimarama[7].

Језик[уреди]

Фиџијци употребљавају два језика, западнофиџијски и источнофиџијски језик. Оба ова језика припадају фиџијско-полинежанској (или централнопацифичкој) породици језика, која је део аустронежанске макро-породице језика. Источнофиџијски језик је ближи полинежанским језицима него што је западнофиџијском, док је западнофиџијски ближи ротуманском језику.[8]

Фиџијци на Новом Зеланду[уреди]

Године 2001. Фиџијци јсу били пета по величини пацифичка етничка група која живи на Новом Зеланду. Од око 7.000 људи - 3% популације новозеландског Пацифика. Фиџијци рођени на Новом Зеланду чинили су 47% укупне популације Фиџијаца на Новом Зеланду 2001. године - са 34% у 1991. години. Године 2001. 28% Фиџијаца на Новом Зеланду било је у стању да одрже свакодневни разговор на Фиџијском језику - са 24% у 1996. години [9].

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/fj.html#Govt