Пређи на садржај

Флоридски мореуз

Координате: 23° 34′ С; 80° 33′ З / 23.56° С; 80.55° З / 23.56; -80.55
С Википедије, слободне енциклопедије
Флоридски пролаз
Straits of Florida
Географски положај
Координате 23° 34′ С; 80° 33′ З / 23.56° С; 80.55° З / 23.56; -80.5523° 34′ С; 80° 33′ З / 23.56° С; 80.55° З / 23.56; -80.55
Локација Северна Америка
Спаја Мексички залив и Атлантски океан
Раздваја Флориду, Кубу и Бахаме
Државе  Флорида
 Куба
 Бахаме
Физичке карактеристике
Дужина 480 км
Ширина 150 км
Географске карактеристике

Флоридски мореуз или пролаз је мореуз који се налази између полуострва Флорида, острва Куба и Бахамских острва. Повезује Мексички залив и Атлантски океан. Дуг је 480km, а широк просечно 150km.[1] Кроз мореуз тече Голфска струја[2][3][4] која се у почетном делу назива Флоридска струја. Важан је за повезивање великих лука на југу Сједињених Америчких Држава (Њу Орлеанс, Хјустон) са лукама на атлантском приморју (Њујорк).[5]

Саобраћај кроз мореуз, почевши од шпанских флота, је увек био тежак и значајан. До деветнаестог века, овим регионом је пловило мноштво пиратских бродова.[6]

Флоридска струја

[уреди | уреди извор]

Флоридски мореуз је подручје у коме се пружа Флоридска струја која се сматра почетком система Голфске струје.[7][8] Тече источно од Мексичког залива средњом брзином од 6.5km до 9.5km на сат.[9] Потиче из Карипског мора. Тече према северу, дуж источне обале Флориде и храни Голфску струју.[10]

Носи око 25.000.000m3 воде по секунди.[11][12][13][14] Салинитет јој је низак, а температура у просеку изнад 6.5°C.[15] Појаву Флоридске струје забележио је шпански истраживач Ponce de Leon када је 1513. године први пловио кроз Флоридски залив и открио Флориду. Најјача је у јулу, а најслабија у октобру.[16]

Природна богатства

[уреди | уреди извор]

Нафта и гас

[уреди | уреди извор]

Значајна налазишта нафте и природног гаса лоцирана су на простору Флоридског мореуза, посебно у близини обалског подручја Кубе, Бахамских острва и Флориде. У државним водама јужно од Флориде избушено је пет бушотина од 1947. до 1962. и три у току 1960. и 1961. године. Право на експлоатисање подељено је између Кубе и Сједињених Америчких Држава споразумом из 1977. године.[17]

Куба

[уреди | уреди извор]

Куба поседује 3 нафтна поља 5km од своје северне обале. Према проценама Америчког геолошког института басен северно од Кубе поседује 870.000.000 m3 неоткривене нафте и још већу количину природног гаса и то на простору у непосредној близини обале. Шпанска нафтна компанија Repsol-YPF наишла је на налазиште нафте при копању бушотина у Кубанским водама 2004. године.[18]

Куба потписује споразум са бразилском нафтном компанијом Петробрас омогућивши јој копање нафте и гаса у дубоким водама око северне обале Кубе.[19] Право на експлоатацију нафте на овим просторима добила је и руска компанија Zarubezhneft потписивањем споразума са Русијом 2009. године.[20]

Бахаме

[уреди | уреди извор]

Године 2009. дошло је до уједињења компанија са Фолкландских острва и из Норвешке у процесу формирања бушотина нафте у бахамским водама северно од Кубе и југоисточно од Флориде.[21]

Главни туристички центри

[уреди | уреди извор]
Лука Мајамија окружена водом Флоридског мореуза

Воде Флоридског мореуза запљускују обале Кубе, Бахама и Флориде на којима су смештени веома значајни туристички центри.

Флоридски архипелаг сачињава низ од 1700 острва која се настављају на јужну обалу Флориде и представљају најјужнији континентални део Сједињених Америчких Држава. Простиру се дуж Флоридског мореуза раздвајајући Атлантски океан на истоку од Мексичког залива на западу.[22]

Мајами је други највећи град на Флориди смештен у њеном југоисточном делу. Захваљујући свом положају на самој обали коју запљускују воде Флоридског мореуза, лука Мајамија има велики саобраћајни значај, а истовремено је и центар ноћног провода, шопинга, уживања, раскошних плажа и забаве.[23]

Хавана је главни град Кубе. Њен положај на самом контакту обале и Флоридског мореуза је имао велики значај кроз историју. Била је важна трговачка лука и главни град шпанске колоније Кубе, те обилује барокном архитектуром из колонијалне епохе.[24]

Андрос представља архипелаг мањих бахамских острва, који се политички сматра засебним острвом и веће је од осталих 700 Бахамских острва заједно. Овај део Флоридског мореуза који запљускује обале Андроса обилује широким спектром биљних и животињских врста, што Андрос чини центром екотуризма на Бахамским острвима.[25]

Велика Бахама је четврто по величини острво на Бахамама. Посебно је препознатљиво по једном од најдужих подводних пећинских система на свету, приступачном за рониоце.[26]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Флоридки пролаз”. Пролексис енциклопедија. Приступљено 28. 03. 2016. 
  2. ^ „What is the Gulf Stream?”. 
  3. ^ „BBC - Weather Centre - Climate Change - Gulf Stream”. 
  4. ^ „What is the Gulf Stream? | NOAA SciJinks – All About Weather”. 
  5. ^ „Флоридки пролаз”. Хрватска енциклопедија. Приступљено 28. 03. 2016. 
  6. ^ „Straits of Florida”. Encyclopedia. Приступљено 14. 04. 2016. 
  7. ^ Wunsch, Carl (8. 11. 2002). „What Is the Thermohaline Circulation?”. Science. 298 (5596): 1179—1181. PMID 12424356. S2CID 129518576. doi:10.1126/science.1079329.  (see also Rahmstorf.)
  8. ^ Elizabeth Rowe; Arthur J. Mariano; Edward H. Ryan. „The Antilles Current”. Cooperative Institute for Marine and Atmospheric Studies. Архивирано из оригинала 24. 08. 2018. г. Приступљено 2009-01-06. 
  9. ^ „Straits of Florida”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 14. 04. 2016. 
  10. ^ „Florida Keys national marine sanctuary”. Florida Keys. Приступљено 14. 04. 2016. 
  11. ^ Schmitz, William J. (1968-12-01). „On the transport of the Florida current”. Deep Sea Research and Oceanographic Abstracts (на језику: енглески). 15 (6): 679—693. Bibcode:1968DSROA..15..679S. doi:10.1016/0011-7471(68)90081-8. 
  12. ^ Leaman, Kevin D.; Molinari, Robert L.; Vertes, Peter S. (1987-05-01). „Structure and Variability of the Florida Current at 27°N: April 1982–July 1984”. Journal of Physical Oceanography. 17 (5): 565—583. Bibcode:1987JPO....17..565L. ISSN 0022-3670. doi:10.1175/1520-0485(1987)017<0565:SAVOTF>2.0.CO;2 Слободан приступ. 
  13. ^ Schott, Friedrich A.; Lee, Thomas N.; Zantopp, Rainer (1988-09-01). „Variability of Structure and Transport of the Florida Current in the Period Range of Days to Seasonal”. Journal of Physical Oceanography. 18 (9): 1209—1230. Bibcode:1988JPO....18.1209S. ISSN 0022-3670. doi:10.1175/1520-0485(1988)018<1209:VOSATO>2.0.CO;2 Слободан приступ. 
  14. ^ Worthington; Kawai (1972). „Comparisons between deep sections across the Kuroshio and the Florida Current and Gulf Stream”. Ур.: Stommel; Yoshida. Kuroshio, its Physical Aspects. Tokyo: University of Tokyo Press. стр. 371—385. 
  15. ^ „Florida Current”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 14. 04. 2016. 
  16. ^ „The Florida Current”. Ocean currents. Приступљено 14. 04. 2016. 
  17. ^ „Straits of Florida”. Monroe County FLGenWeb. Приступљено 16. 04. 2016. 
  18. ^ „Cuban off-shore oil drilling put off until 2009”. Reuters. Приступљено 16. 04. 2016. 
  19. ^ „How Cuba's Oil Find Could Change the US Embargo”. Time. Приступљено 16. 04. 2016. 
  20. ^ „Russia to drill for oil off Cuba”. BBC News. Приступљено 16. 04. 2016. 
  21. ^ „Straits of Florida - Oil and Gas - Offshore Bahamas”. Liqui search. Приступљено 16. 04. 2016. 
  22. ^ „What are the Florida Keys?”. The Florida Keys-Key West. Архивирано из оригинала 24. 06. 2016. г. Приступљено 20. 04. 2016. 
  23. ^ „17 top-rated tourist attractions in Miami”. Planetware. Приступљено 17. 04. 2016. 
  24. ^ „14 top tourist attractions in Havana & easy day trips”. Planetware. Приступљено 17. 04. 2016. 
  25. ^ „Ecotourism In The Bahamas”. The islands of the Bahamas. Приступљено 16. 04. 2016. 
  26. ^ „Grand Bahama Island”. Приступљено 17. 04. 2016. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Флоридски мореуз на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Флоридски_мореуз&oldid=29802011”