Фокализација

Фокализација представља наратолошки појам који означава перспективу из које су догађаји у књижевном делу представљени, односно одговор на питање „ко види?“ у наративу. За разлику од питања „ко говори?“, које се односи на приповедача, фокализација се односи на позицију из које се информације перципирају и преносе читаоцу.^[1]

Појам је систематски развио француски теоретичар књижевности Жерар Женет у оквиру своје наратолошке теорије, као средство за разликовање између гласа и перспективе у нарацији.^[1]

Типови фокализације

Жерар Женет разликује три основна типа фокализације:

Нулта фокализација (енгл. non-focalized narration): приповедач располаже са више информација него ликови у делу и има увид у мисли, осећања и догађаје који превазилазе знање појединачних ликова. Ово одговара свезнајућем приповедачу.

Унутрашња фокализација (енгл. internal focalization): информације су ограничене на оно што зна, види или осећа одређени лик. Жерар Женет разликује:
1. фиксну унутрашњу фокализацију (енгл. fixed internal focalisation): доследно кроз један лик, као у роману Амбасадори Хенрија Џејмса;
2. променљиву унутрашњу фокализацију (енгл. variable internal focalisation): са прелазима међу ликовима, као у роману Госпођа Бовари Гистава Флобера;
3. вишеструку унутрашњу фокализацију (енгл. multiple internal focalisation): исти догађај виђен из перспектива различитих ликова, као у епистоларним романима.

Спољашња фокализација (енгл. external focalization): приповедач извештава само о споља уочљивим радњама и говору, без приступа унутрашњости ликова. Жерар Женет ово пореди са перспективом „ока камере“, као у делима Ернеста Хемингвеја.

Женет напомиње да се ови типови ретко јављају у чистом облику, већ се најчешће комбинују у оквиру једног дела.^[1]

Дорада Мике Бал

Мике Бал (хол. Mieke Bal) сматрала је да типологија Жерара Женета меша субјекат и објекат перцепције. Према њој, фокализација је однос између два ентитета:^[2]

Фокализатор (субјекат): ентитет чија перцепција усмерава наратив;
Фокализовано (објекат): оно што се опажа - лик, простор, догађај или идеја.

Бал разликује:

фокализатора везаног за лик (унутар приче, субјективна перспектива),
спољашњег фокализатора (изван приче, дистанциранији поглед).

Овај модел омогућава анализу не само тога ко опажа, већ и шта се опажа и у којој мери је перцепција субјективно обојена.^[2]

Балова дорада имала је значајан утицај, али је била и предмет расправа. Жерар Женет је критички одговорио у делу Narrative Discourse Revisited (1988), бранећи своје првобитне категорије.^[3]

Фокализација и сродни појмови

Фокализација се повезује са више сродних појмова:

тачка гледишта (енгл. point of view): традиционалнији и шири појам;
Слободни индиректни говор (енгл. free indirect discourse): техника у којој се мисли лика преносе гласом приповедача;^[4]
Непоуздан приповедач: ситуација у којој читалац мора да разликује перспективу приповедача од имплицитног аутора.

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в Genette, Gérard (1980). Narrative Discourse: An Essay in Method. Cornell University Press.
^ ^а ^б Bal, Mieke (2009). Narratology: Introduction to the Theory of Narrative (3rd изд.). University of Toronto Press. ISBN 978-1-4426-9222-0.
^ Genette, Gérard (1988). Narrative Discourse Revisited (revised изд.). Cornell University Press. ISBN 9780801417580.
^ Parker, Jo Alyson (2007). Narrative form and chaos theory in Sterne, Proust, Woolf, and Faulkner. Palgrave Macmillan. стр. 91—92. ISBN 978-0-230-60721-7.

[genette-1] а ^б ^в Genette, Gérard (1980). Narrative Discourse: An Essay in Method. Cornell University Press.

[bal-2] а ^б Bal, Mieke (2009). Narratology: Introduction to the Theory of Narrative (3rd изд.). University of Toronto Press. ISBN 978-1-4426-9222-0.

[genette2-3] Genette, Gérard (1988). Narrative Discourse Revisited (revised изд.). Cornell University Press. ISBN 9780801417580.

[parker-4] Parker, Jo Alyson (2007). Narrative form and chaos theory in Sterne, Proust, Woolf, and Faulkner. Palgrave Macmillan. стр. 91—92. ISBN 978-0-230-60721-7.

[1]

[2]

[3]

[4]