Фоке-Вулф Fw-190

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фоке-Вулф Fw 190
FW 190 F.jpg
Fw-190
Опште
Намена Ловачки авион
Посада 1 члан
Земља порекла  Трећи рајх
Произвођач Focke-Wulf A.G.
Први лет 1. јун 1939.
Почетак производње 1941
Димензије
Дужина 8,84 m
Размах крила 10,50 m
Висина 4 m
Површина крила 18,30 m²
Маса
Празан 3200 kg
Нормална полетна 4417 kg
Макс. тежина при узлетању 4900 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 x БМВ 801Ц звездасти
Снага 1250 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 480 km/h
Макс. брзина на H=0 653 km/h
Тактички радијус кретања 800 km
Плафон лета 11410 m
Брзина пењања 780 m/min
Портал:Ваздухопловство
Авион Fw 190 у лету

Фоке-Вулф Fw 190 (нем. Focke-Wulf Fw 190), познатији под надимком "Würger" (сврачак) је био једноседи, једномоторни ловачки авион немачке Луфтвафе и један од најбољих ловачких авиона свог времена. Коришћен је у великом броју током Другог светског рата. Произведено је преко 20.000 примерака овог авиона укључућујући и 6.000 у верзији јуришног бомбардера. Производња је трајала непрекидно од 1941. године па све до престанка непријатељстава. Током производње, авион је стално унапређиван. Његови последњи модели су по квалитету могли да се мере са савезничким авионима, али су бројчано били вишеструко надјачани[1].

Први пут се појавио на европском небу током ратне 1941. године и изазвао је праву панику у савезничким редовима. Енглески пилоти су у више наврата пријавили да су се сукобили са до тада непознатим непријатељским ловцем који је био брз, изузетно окретан и страховито наоружан.

Развој[уреди]

Проф.др. инж. Курт Танк (снимак 1941.)

Конструисао га је познати немачки инжењер Курт Танк, познат по многим успешним авионима. Без обзира што од стране министарства за свој авион Fw-190 није добио захтевани мотор (Дајмлер Бенц ДБ 601) направио је изузетну машину. Мотор који је тражио имао је много боље перформансе (поготову на већим висинама) и стварао је мањи чеони отпор од ваздушно хлађеног звездастог БМВ-овог мотора. Ипак, овај мотор имао је и своје добре особине. Лакши за одржавање, поуздан и отпорнији на оштећења од водом хлађеног мотора ДБ 601. Инсталиран је и систем за краткорајно поваћање снаге (5 минута), убризгавао је смешу воде и метанола у цилиндре мотора.

Када се појавио овај авион још је боље прихваћен од пилота ловаца и то скоро од свих без разлике! Монго лакши за летење него Me 109, комфорнији и прегледнији кокпит, знатно лакши за слетање. Звали су га и “пилотов авион”. После неколико сати летења пилоти су имали утисак као да су “код куће” у њему. Плус страховито наружање и много више муниције којом су “прскали” по непријатељским авионима. Довољан је био један рафал да “растури” противнички ловачки авион Захваљујући томе био је добар јуришни бомбардер. Пилот је био и релативно добро заштићеном оклопу.

Варијанте[уреди]

Ратне потребе и одличан инжењерски тим који је имао Фоке вулф за последицу су имали јако велики број типова авиона који су припадали фамилији Fw 190. Разлике између појединих типова су били у намени, моторима, наоружању, крилима и опреми. Овде се наводе основне групе типова авиона који припадају овој фамилији:

  • Fw 190 V - развојни модели (прототипови), било их је близу стотине.
  • Fw 190 A - ловци, десет основних типова и мноштво подтипова.
  • Fw 190 B - висински ловци, мотор BMW 801 са турбокомпресором и убризгавањем, кабина под притиском, подтипови са повећаним крилима.
  • Fw 190 C - висински ловци, мотор DB 603, кабина под притиском, подтипови са различитим наоружањем.
  • Fw 190 D - висински ловци, мотор JUMO 213, кабина под притиском, било је 11 модела ових авиона а поједини су имали и подтипове, још 4 модела су били у фази пројекта.
  • Fw 190 F - јуришни авиони, намењени подршци КоВ на фронту, развијени на бази Fw 190 A, оклопљени сви витални делови и различито наоружање.
  • Fw 190 G - ловци-бомбардери, немењени ометању комуникација у позадини непријатеља, развијени на бази Fw 190F, са мање оклопа.
  • Fw 190 S - школски авион, двосед намењен обуци пилота.
  • NC 900 - Fw 190 који се производио у Француској после Другог светског рата, произведено 64 примерака ових авиона.

Наоружање[уреди]

Авион је био наоружан:

  • 2 x MG 131 митраљез калибра 13 mm са по 450 метака сваки,
  • 2 x MG 151 топ калибра 20 mm у корену крила са 250 граната сваки,
  • 2 x MG 151 топ калибра 20 mm у спољњем делу крила са 140 граната сваки,
  • 1 х Revi 16B оптички нишан
  • 1 до 4 носача бимби или спољни резервоар
  • 2 х ракете BR калибра 210 mm овешане испод крила у лансирним цевима

Карактеристике[уреди]

Добре карактеристике:[уреди]

  • Веома брз авион
  • Лако управљање авионом
  • Изузетно наоружан
  • Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила)
  • Прилично жилав авион
  • Добра прегледност из кокпита
  • Оклопљеност пилота
  • Добре особине при слетању (велики размак између точкова)
  • Солидан радијус

Лоше карактеристике:[уреди]

  • Велики радијус окретања
  • Лоше карактеристике у ковиту
  • Релативно слабо убрзање
  • Споро пење
  • Слабе перформансе на великим висинама (изузев варијанте Д)

Авион је прошао кроз многа побољшања и то опет махом на наоружању и перформансама мотора. Мале измене су вршене и на самом облику авиона. Тако су настале многе верзије и најбитније су оне са ознакама А, од А-1па до А-9. Изузетак је верзја Д која је скоро потпуно другачији авион. Произведено је преко 20.000 авиона Фоке Вулф 190.

Фоке-Вулф Fw 190D-9[уреди]

Авион Fw 190 D-12 у музеју

Захтевнији за летење од осталих борбених авиона овог произвођача, али ипак лакши него Ме-109. Уграђен му је нови мотор Јункерс Јумо 213 који је коришћен махом код бомбардера и имао је релативно добре перформансе на великим висинама. Опет Курт Танк није доби мотор Дајмлер Бенц-а који је тражио за овај авион. Оправдање је било да тог мотора нема у довољним количинама.

Фоке Вулф 190Д је био одличан авион и имао је надимак “носоња” због продуженог предњег дела. Продужили су га да би нови мотор могао да стане, дужи је од звездастог БМВ-а. Постојале су многе верзије варијанте Д, најбољи модел је био Д-9 а најбоље наоружан и најбржи (преко 700 km/h) Д-12.

“Носоња” је постао оперативан 1943. године и коришћен је за пресретање бомбардера на великим висинама. Имао је добре перформансе на великим висинама (мало слабије од Ме-109K, али зато боље наоружан) и велику брзину. Међутим имао је слабе маневарске способности (велики радиус окретања). Коришћен је и за заштиту аеродрома где су били стационирани најмодернији немачки млазни ловци Месершмит Me 262 зато што су ти авиони били врло рањиви при слетању. У целини то је био врло опасан авион и веома цењен од стране пилота. Међутим није га било у довољном броју јер је немачка индустрија 1944. године била већ прилично оштећена а и недостајале су многе сировине (Ово не стоји јер је 1944 године произведена највећа количина ових авиона погледај табелу!!). Највећи проблем у том периоду за Луфтвафе је било недостатак пилота и бензина.

Многи су га сматрали најбољим авионом Другог светског рата, између осталог и због тога што је коришћен у много већем броју у односу на главног конкурента Та-152.[тражи се извор од 03. 2016.]

Наследио је све добре карактеристике од Fw 190А а имао је боље пеформансе на свим висинама. Мало је само изгубио на маневарским способностима због повећане тежине авиона.

Карактеристике[уреди]

Добре карактеристике:[уреди]

  • Веома брз авион
  • Лако управљање авионом
  • Изузетно наоружан
  • Најбоље карактеристике у ваљку (вијку) (ваљање преко крила)
  • Добра прегледност из кокпита
  • Оклопљеност пилота
  • Добре особине при слетању (велики размак између точкова)
  • Солидан радијус
  • Добре перформансе на свим висинама

Лоше карактеристике:[уреди]

  • Велики радијус окретања
  • Лоше карактеристике у ковиту
  • Релативно слабе маневарске способности

Направљено је око 700 авиона Fw-190Д.

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Оперативно коришћење[уреди]

Производња аиона Фоке-Вулф Fw-190 се одвијала у периоду од 1941. до окончања рата маја 1945. године, а укупно је са прототиповима произведено преко 20.000 авиона овог модела. Овако велика продукција није могла да се обави у једној фабрици па је због тога ангашжовано преко 10 фабрика авиона и три фабрике авионких мотора. Број произведених авиона по годинама и врстама авиона приказан је у наредној табели[2].

Производња Fw 190 1941. год 1942. год 1943. год 1944. год 1945. год од 41.до 45.
Ловци 226 1.850 2.171 7.488 1.630 13.365
Ловци-бомбардери - 68 1.183 4.279 1.104 6.634
Укупно: 226 1.918 3.354 11.767 2.734 19.999

Ови авиони су коришћени на свим бојиштима на којима је учествовала Луфтвафе и то од 1941. до краја Другог светског рата. У току производње се непрекидно усавршавао тако да није губио корак са савременим савезничким ловцима и ловцима бомбардерима.

Авион Фоке-Вулф Fw-190 у Југославији[уреди]

Авион Фоке-Вулф Fw-190 се на простору Југославије појавио у лето 1944. године[3], када се овим типом авиона преоружана 13. ескадрила 151. борбеног гешвадера а били су стационирани на аеродромима у Банату: Велики Бечкерек (Зрењанин-Ечка), Ковин и Алибунар. На овим аеродромима је вршена преобука за овај тип авиона још неких јединица Луфтвафе.

Присуство великог броја авиона који су се налазили на банатским аеродромима, а повучени су са аеродрома из Бугарске и Румуније које су тада иступиле из тројног пакта, привукла је пажњу савезничке авијације која је у неколико наврата бомбардовала те аеродроме. У тим нападим је оштећено или уништено око 40 авиона типа Фоке-Вулф Fw-190.

Сачувани примерци авиона[уреди]

Тренутно, у свету постоји најмање 28 сачуваних Fw 190, који су произведени током рата; од којих је 15 у САД , 4 у Великој Британији, три у Немачкој, два у Норвешкој и по један у Француској, Србији, Македонији, Русији, Јужној Африци и Бразилу.

Један сачувани примерак авиона Фоке-Вулф Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1) се налази у депоу Музеја ваздухопловства[4] на аеродрому "Никола Тесла" у Београду и чека да буде рестауриран и изложен у сталној поставци музеја.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Фоке-вулф Fw 190
  2. Nowarra, Heinz J. (1993). „Focke-Wulf FW 190”. Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2 (на језику: (немачки)). Koblenc: Bernard&Greafe Verlag. стр. 72—95. ISBN 978-3-7637-5464-9. 
  3. Микић, Војислав (1998). Немачка авијација у Југославији 1941—1945. (на језику: (српски)). Београд: ВИИВЈ, Таргет,. 
  4. Kolekcija muzejskih aviona

Литература[уреди]

  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Chant, Christopher (1977). „Focke-Wulf 190”. Drugi svjetski rat - Avioni (на језику: (српски)). Zagreb: Alfa. стр. 16—17. 
  • Nowarra, Heinz J. (1993). „Focke-Wulf FW 190”. Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2 (на језику: (немачки)). Koblenc: Bernard&Greafe Verlag. стр. 72—95. ISBN 978-3-7637-5464-9. 
  • Микић, Војислав (1998). Немачка авијација у Југославији 1941—1945. (на језику: (српски)). Београд: ВИИВЈ, Таргет,. 
  • Илустрована историја ваздухопловства - Ратна крила, Крвожедна птица, В.Караџић и Службени лист СФРЈ, Београд, 1987, ISBN 86-307-0085-8
  • Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen; Aviatic Verlag, (März 2002), ISBN-13: 978-3925505720

Спољашње везе[уреди]