Фокс теријер

Са Википедије, слободне енциклопедије
Фокс теријер на снегу

Фокс теријер је ловачки пас из групе теријера. Пре свега се користио за лов на лисице, али је у новије време и кућни љубимац.

Историјат[уреди | уреди извор]

Полу теријер и фокс теријер

Помиње се још у 16. веку у разним књигама у вези са ловом, највише због храбрости и вештине. Посебно је био популаран у 19. веку.[1]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Фокс теријер

Достиже висину до 0,395 м, са ногама које нису ни сувише кратке ни сувише дугачке. Предње ноге, које су праве, у ходу су избачене напред. Плећке су широке и чврсте, забачене уназад. Грудни кош није преширок, леђа су права, а слабине благо савијене и мишићаве. Глава је пљосната, са малим ушима у облику латиничног слова „V“ која падају према напред, уз образе. Реп је постављен високо. Одрасли пас достиже масу од седам до девет килограма.[1]

Варијетети[уреди | уреди извор]

Два фокс теријера

Постоје два варијетета, која се међусобно разликују према квалитету длаке; оштродлаки и краткодлаки. Код оштродлаког се највише цени када је длака толико густа, да се кожа не види када се прстима раздвајају длаке. Код оба варијетета се цене примерци са највише белина, што значи да се тиграсте и црвенкасте мрље сматрају маном. Маном се сматрају и различита боја једног и другог ока, као и неправилности у грађи уста и вилице.[1]

Нарав[уреди | уреди извор]

Због динамичног темперамента, овој раси је потребно много физичке активности. Тешко подноси да буде затворен и везан. Према газди је веран и пријатан, али и љубоморан. Незгодна карактеристика му је што напада друге псе. Показало се да уз правилну дресуру може да постане ефикасан пас чувар.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Rousselet-Blanc, P. (2006) Larousse „Enciklopedija pasa“. P.P. JRJ: Zemun.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]