Фолксдојчери

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Фолксдојчери (њем. Volksdeutsche) био је израз је који се до 1945. године односио на „етничке Нијемце”, који су живјели у дијаспори, тј. изван Њемачке. За разлику од „Рајхсдојчера” (њем. Reichsdeutsche, „царски Нијемци”), припадност Фолксодјчерима основана је на одређеним карактеристикама — по „породичној историји” (да ли су родитељи Нијемци), по њемачком као матерње језику, по имену, по црквеним записима итд.

Након пораза у Првом свјетском рату, значајан дио територија које су раније припадале Њемачкој и Аустрији припао је државама побједницама као обештећење и репарација, заједно са становништвом тих подручја. Тада је концепт „Фолксдојчера” постао политички и као такав је кориштен до четрдесетих—шездесетих година 20. вијека. Током постојања Трећег рајха (1933—1945) Фолксдојчери су имали посебан правни статус како у предјелима само Рајха, тако и у генералном губернаторству, протекторату, рајхскомисаријатима и земљама савезницама.

Концепт и термин[уреди]

Поријекло термина[уреди]

Застава фолксдојчера који су живјели на територији Независне Државе Хрватске. На застави се налази руна Одал, која означава „насљеђе, својину, посједовање”

Према тумачењу Дорис Берген, ауторство овог термина приписује се Адолфу Хитлеру, који је вјероватно први пут представио термин фолксдојчери у мемораднуму Рајхсканцеларији 1938. године. У том документу термин фолксдојчери означава „људе, чији језик и култура има њемачке коријене, иако, они немају њемачко држављанство”. Уосталом, за Хитлера и остале Нијемце у то вријеме овај термин је у себи носио одређене сематичке нијансе — чистоћу крви, расну дефиницију — оно што не укључује савремено значење термина „етнички Нијемац” и представља чисто идеолошки термин. У складу са њемачким пописима тридесетих година, око 30 милиона фолксдојчера живјело је изван граница Рајха, од чега је велики број живио у средњој и источној Европи.

Нацистичка фундаментална идеја ширења на Исток даја је фолксдојчерима посебну улогу у њемачким плановима за освајање земаља источне Европе, што је јасно дефинисано у генералплану Ост.

Нацистичке власти су стално издавале званичне позиве за сарадњу или репатријацију фолксдојчера у Трећи рајх, а главни разлог је била идеја о „крвном јединству” са Нијемцима који живе у Њемачкој. Тако су 1931. године нацисти који још увијек нису ступили на власт у Њемачкој основали Спољну организацију НСЊРП (њем. Auslandsorganisation der Nationalsozialistischen Deutschen Arbeiterpartei), чији је главни и једни циљ био ширење нацистичке пропаганде међу њемачком националном мањином у другим земљама (фолксдојчери).

Фолксдојче мителштеле[уреди]

Једну од најванијих улога у остварењу нацистичке идеологије расне доктрине уопште и у идеологији цјеловистички њемачке расе одиграла је организација Фолксдојче мителштеле (њем. Volksdeutsche Mittelstelle), која је имала статус једне од пет главних огранака Шуцштафела и спроводила је различите акције међу етничким Нијемцима, који су живјели у иностранству.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]