Народна музика

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Фолк музика)
Фолк музика
Bartok recording folk music.jpg
Бела Бартоков снимак мађарских сеоских певача из 1907. године
Стилско пореклоТрадиционална музика, Популарна музика
Културолошко пореклоРазличите нације или региони
Типични инструментиВиди фолк инструменти
Изведени облициФолк рок, Неофолк, Фолк метал, Електро-фолк, Њу ејџ музика

Фолк музика (од енгл. folk music „народна музика“) је жанр популарне музике[тражи се извор] који се на основу народне музике развио средином 20. века као резултат феномена народног оживљавања, када је народна музика почела да се шири међу масовном публиком.[1]:стр. 180. С тим у вези, понекад се назива и „народно-ривалска музика“[2]. Најактивнији развој жанра догодио се у САД и Великој Британији. Фолк музика такође укључује разне поџанрове, укључујући фолк рок и елецтриц фолк.[1]:стр. 180–181; 111–112. Неке врсте фолк музике могу се назвати светском музиком. Традиционална фолк музика дефинисана је на неколико начина: као музика која се преноси усмено, музика са непознатим композиторима, музика која се свира на традиционалним инструментима, музика о културном или националном идентитету, музика која се мења између генерација (народни процес), музика повезана са народним фолклором или музика извођена по обичајима током дужег временског периода. То је у контрасту са комерцијалним и класичним стиловима. Термин је настао у 19. веку, али се фолк музика проширила даље од тога.

Почев од средине 20. века, нови облик популарне народне музике еволуирао је из традиционалне фолк музике.[1]:стр. 180–181; 111–112. Овај процес и период називају се (другим) фолк препородом и достигли су зенит током 1960-их. Овај облик музике понекад се назива савременом фолк музиком или музиком фолк оживљавања како би се разликовао од ранијих народних облика.[3] Мања, слична оживљавања дешавала су се и другде у свету у неким другим временима, али термин фолк музика обично није примењиван на нову музику насталу током тих обнова. Ова врста фолк музике такође укључује фузионе жанрове као што су фолк рок, фолк метал и други. Иако је савремена фолк музика жанр који се генерално разликује од традиционалне фолк музике, у америчком енглеском језику она дели исто име и често дели исте извођаче и места одржавања као и традиционална фолк музика.[1]:стр. 180–181; 111–112.

Традиционална музика[уреди | уреди извор]

Појмови фолк музика, фолк песма и фолк игра релативно су новији изрази. Они су проширење термина фолклор који је 1846. године осмислио енглески антиквар Вилијам Томс да би описао „традиције, обичаје и сујеверја неуких класа“.[4] Термин даље потиче од немачког израза фолк, у смислу „народ у целини“, који су на популарну и националну музику применили Јохан Готфрид фон Хердер и немачки романтичари пре више од пола века.[5] Иако се разуме да је фолк музика народна музика, посматрачи сматрају да је прецизнија дефиниција неухватива.[6][7] Неки се чак не слажу да би требало да се користити термин фолк музика.[6] Фолк музика има тенденцију попримања одређених карактеристика,[4] али је није могуће јасно диференцирати у чисто музичком смислу. Једно значење које се често користи је „старе песме, чији композитори нису познати“,[8] друго је оно о музици која је подвргнута еволуционом „процесу усменог преноса .... обликовања и преобликовања музике учешћем заједнице која јој даје свој народни карактер“.[9]

Такве дефиниције зависе од „(културних) процеса, а не од апстрактних музичких типова ...“, од „континуитета и усменог преношења ... виђених као карактеристика једне стране културне дихотомије, чија се друга страна налази не само у доњим слојевима феудалних, капиталистичких и неких оријенталних друштава, већ и у 'примитивним' друштвима и деловима 'популарних култура'".[10] Једна од широко коришћених дефиниција је једноставно „Фолк музика је оно што народ пева“.[11]

За Шолса,[4] као и за Сесила Шарпа и Белу Бартока,[12] постојао је осећај за музику руралног подручја као различите форме од оне у граду. Фолк музика је већ била, „... виђена као аутентични израз начина живота који је сада прошао или ће ускоро нестати (или у неким случајевима бити сачуван или некако оживљен)“,[13] посебно у „заједници на коју није утицала уметничка музика“[9] и комерцијалне и штампане песме. Лојд је то одбацио у корист једноставног разликовања економске класе,[12] али за њега је права фолк музика, према речима Чарлса Сигера, била „повезана са нижом класом“[14] у културно и социјално раслојеним друштвима. У том смислу, фолк музика се може посматрати као део „шеме која се састоји од четири музичка типа: 'примитивна' или 'племенска'; 'елитна' или 'уметничка'; 'фолк'; и 'популарна'.“[15]

Музика у овом жанру често се назива и традиционалном музиком. Иако је тај термин обично само описан, у неким случајевима га људи користе као назив жанра. На пример, Греми награда је раније користила изразе „традиционална музика“ и „традиционални фолк“ за фолк музику која није савремена фолк музика. Фолк музика може укључивати већи део аутохтоне музике.[6]

Савремена фолк музика[уреди | уреди извор]

Савремена фолк музика се односи на широк спектар жанрова који су се појавили средином 20. века и који су након тога били повезани са традиционалном народном музиком. Почев од средине 20. века, нови облик популарне народне музике еволуирао је из традиционалне народне музике. Овај процес и период се називају (другим) народним препородом и достигли су зенит током 1960-их. Најчешћи назив за овај нови облик музике је такође „фолк музика“, али се често назива и „савремена народна музика“ или „народна музика оживљавања“ да би се направила разлика. Транзиција је била донекле усредсређена на САД, а назива се и америчким препородом народне музике. Фузиони жанрови као што су фолк рок и други такође су еволуирали унутар овог феномена. Иако је савремена фолк музика жанр који се генерално разликује од традиционалне фолк музике, она на енглеском говорном подручју често има исти назив, извођаче и места као и традиционална фолк музика; чак и појединачне песме могу бити спој два жанра.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Folk Music. About.com definition.
  2. ^ Ruehl, Kim. „Folk Music”. About.com definition. Приступљено 18. 8. 2011. 
  3. ^ а б в Percy Scholes, The Oxford Companion to Music, OUP 1977, article "Folk Song".
  4. ^ Lloyd, A.L. (1969). Folk Song in England. Panther Arts. стр. 13. ISBN 978-0586027165. 
  5. ^ а б в The Never-Ending Revival by Michael F. Scully University of Illinois Press Urbana and Chicago 2008 ISBN 978-0-252-03333-9
  6. ^ Middleton, Richard, Studying Popular Music, Philadelphia: Open University Press (1990/2002). ISBN 0-335-15275-9, p. 127.
  7. ^ Ronald D. Cohen Folk music: the basics (CRC Press, 2006), pp. 1–2.
  8. ^ а б International Folk Music Council definition (1954/5), given in Lloyd (1969) and Scholes (1977).
  9. ^ Charles Seeger (1980), citing the approach of Redfield (1947) and Dundes (1965), quoted in Middleton (1990) p. 127.
  10. ^ Donaldson, 2011 p. 13
  11. ^ а б A. L. Lloyd, Folk Song in England, Panther Arts, 1969, pp. 14–15.
  12. ^ Middleton, Richard 1990, p. 127. Studying Popular Music. Milton Keynes; Philadelphia: Open University Press. ISBN 0-335-15276-7
  13. ^ Mills, Isabelle (1974). http://cjtm.icaap.org/content/2/v2art5.html The Heart of the Folk Song, Canadian Journal for Traditional Music Vol. 2
  14. ^ Charles Seeger (1980) quoted in Middleton (1990) p. 127.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Donaldson, Rachel Clare, 2011 Music for the People: the Folk Music Revival And American Identity, 1930–1970, Ph.D. Dissertation, Vanderbilt University, May 2011, Nashville, TN
  • Gilliland, John (1969). „Blowin' in the Wind: Pop discovers folk music” (audio). Pop Chronicles. Digital.library.unt.edu. 
  • Bayard, Samuel P. (1950). „Prolegomena to a Study of the Principal Melodic Families of British-American Folk Song”. The Journal of American Folklore. 63 (247): 1—44. JSTOR 537347. doi:10.2307/537347.  Reprinted in McAllester, David Park (ed.) (1971) Readings in ethnomusicology New York: Johnson Reprint. OCLC 2780256
  • Bearman, C. J. (2000). „Who Were the Folk? The Demography of Cecil Sharp's Somerset Folk Singers”. The Historical Journal. 43 (3): 751—75. JSTOR 3020977. doi:10.1017/s0018246x99001338. 
  • Bevil, Jack Marshall (1984). Centonization and Concordance in the American Southern Uplands Folksong Melody: A Study of the Musical Generative and Transmittive Processes of an Oral Tradition. PhD Thesis, North Texas University, Ann Arbor: University Microfilms International. OCLC 12903203
  • Bevil, J. Marshall (1986). „Scale in Southern Appalachian Folksong: A Reexamination”. College Music Symposium. 26: 77—91. JSTOR 40373824. 
  • Bevil, Jack Marshall (1987). "A Paradigm of Folktune Preservation and Change Within the Oral Tradition of a Southern Appalachian Community, 1916–1986." Unpublished. Read at the 1987 National Convention of the American Musicological Society, New Orleans.
  • Bronson, Bertrand Harris. The Ballad As Song (Berkeley: University of California Press, 1969).
  • Bronson, Bertrand Harris. The Singing Tradition of Child's Popular Ballads (Princeton: Princeton University Press, 1976).
  • Bronson, Bertrand Harris. The Traditional Tunes of the Child Ballads, with Their Texts, According to the Extant Records of Great Britain and North America, 4 volumes (Princeton and Berkeley: Princeton University and University of California Presses, 1959, ff.).
  • Cartwright, Garth (2005). Princes Amongst Men: Journeys with Gypsy Musicians. London: Serpent's Tail. ISBN 1-85242-877-5
  • Carson, Ciaran (1997). Last Night's Fun: In and Out of Time with Irish Music. North Point Press. ISBN 978-0-86547-515-1
  • Cooley, Timothy J. Making Music in the Polish Tatras: Tourists, Ethnographers, and Mountain Musicians. Indiana University Press, 2005 (Hardcover with CD). ISBN 0-253-34489-1
  • Cowdery, James R. (1990). The Melodic Tradition of Ireland. Kent, OH: Kent State University Press. ISBN 978-0-87338-407-0
  • Czekanowska, Anna. Polish Folk Music: Slavonic Heritage – Polish Tradition – Contemporary Trends. Cambridge Studies in Ethnomusicology, Reissue 2006 (Paperback). ISBN 0-521-02797-7
  • Farsani, Mohsen (2003) Lamentations chez les nomades bakhtiari d'Iran. Paris: Université Sorbonne Nouvelle.
  • Harker, David (1985). Fakesong: The Manufacture of British 'Folksong', 1700 to the Present Day. Milton Keynes [Buckinghamshire]; Philadelphia: Open University Press. ISBN 0-335-15066-7
  • Jackson, George Pullen (1933). White Spirituals in the Southern Uplands: The Story of the Fasola Folk, Their Songs, Singings, and "Buckwheat Notes". Chapel Hill: University of North Carolina Press. LCCN 33-3792 OCLC 885331 Reprinted by Kessinger Publishing (2008) ISBN 978-1-4366-9044-7
  • Matthews, Scott (6. 8. 2008). „John Cohen in Eastern Kentucky: Documentary Expression and the Image of Roscoe Halcomb During the Folk Revival”. Southern Spaces. 2008. doi:10.18737/M74W3WСлободан приступ. 
  • Karpeles, Maud. An Introduction to English Folk Song. 1973. Oxford. Oxford University Press.
  • Nelson, David Taylor (2012) "Béla Bartók: The Father of Ethnomusicology", Musical Offerings: vol. 3: no. 2, article 2. Béla Bartók: The Father of Ethnomusicology
  • Pegg, Carole (2001). "Folk Music". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan.
  • Poladian, Sirvart (1951). „Melodic Contour in Traditional Music”. Journal of the International Folk Music Council. 3: 30—35. JSTOR 835769. doi:10.2307/835769. 
  • Poladian, Sirvart (1942). „The Problem of Melodic Variation in Folk Song”. The Journal of American Folklore. 55 (218): 204—11. JSTOR 535862. doi:10.2307/535862. 
  • Rooksby, Rikky, Dr Vic Gammon et al. The Folk Handbook. (2007). Backbeat
  • Sorce Keller, Marcello (2014) “What Can Be Old and What Can Be New in 'Folk Music'”, in Thomas Nussbaumer (Ed.), Das Neue in der Volksmusik in der Alpen. Innsbruck: Universitätsverlag Wagner, 2014.
  • Sorce Keller, Marcello (1984). "The Problem of Classification in Folksong Research: A Short History". Folklore. 95 (1): 100–04. doi:10.1080/0015587x.1984.9716300. JSTOR 1259763
  • Sharp, Cecil. Folk Song: Some Conclusions. 1907. Charles River Books
  • Sharp, Cecil English Folk Songs from the Southern Appalachians. Collected by Cecil J. Sharp. Ed. Maud Karpeles. 1932. London. Oxford University Press.
  • Warren-Findley, Jannelle (1980). „Journal of a Field Representative : Charles Seeger and Margaret Valiant”. Ethnomusicology. 24 (2): 169—210. JSTOR 851111. doi:10.2307/851111. 
  • van der Merwe, Peter (1989). Origins of the Popular Style: The Antecedents of Twentieth-Century Popular Music. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-316121-4.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]